Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ја добро знам да ће многи тврдоглав против овога зинути: „Хее! Ја знам тога и тога који ништа није радио ни заслужио, али кад је срећан!
Пишу за Јулија Цесара да је био ћелав, али је он заслужио толике победоносне лавре, да је имао чим преславно ћелавост своју покрити.
” — „Њој истој,” — одговори Херкулес — „зашто, да није њејзиних гоњенија било, ја ни полак моје славе не бих заслужио”. Наравоученије Ко не би тисјаштекратно ублажавао и благосливљао ону свету Лесингову душу која нам је тако високу и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Ми се управ почесмо за нашег другара стидити, и почесмо разговарати шта је заслужио, када је заклетву преступио. Карађорђе пресече наше договарање и рече: „Брат-Ђурица, кад си преступио заклетву и ниси
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ревизор оде и остави учитељу врло добру оцену — што је он одиста и заслужио, јер се својски заузимао око деце. Не може учитељ да трпи него једва чека попа — да му све искреше.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... — Право је! — рече Суреп. — Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. — Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. — Јесте готови?
— Право је! — рече Суреп. — Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. — Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. — Јесте готови? — пита харамбаша. — Јесмо. — Онда полази!
Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...
Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу. Окрете главу и пљуну... — Срам те било!... Ниси ни куршума заслужио!... Па викну: — Заврзане!... Почни!... Па се окрете да изиде. Али Иван поколенице за њим.
Па да не помињем попове и многе друге. Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију. А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... Те су чете крстариле Мачвом. Оне се бринуше о нејачи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Лаку ноћ! Дајте ми бар руку. Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке. — Госпођице, то нисам заслужио. Е, па лаку ноћ! Дођох у своју собу. На знам откуд, па ипак осећах се увређен. Ах, нема смисла заносити се, помислим.
Ја сам стајао као осуђеник. „Трпи, зликовче”, говорио сам себи, „ти си још много више заслужио!” Можда после пет минута она диже главу и погледа ме онако јадног, без достојанства, без величине, без мушког поноса.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!... Тек штогод и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.
наместо старог учитеља, господина Трифуна, који је одавно већ био за пензију и ишчекивао је, а бога ми ју је и заслужио. Сад је у пензији. Заплакао се кад су му саопштили, иако је ишчекивао.
— Па онда, молим вас, рец’те ми напред да се чувам! А чиме би’ ја то заслужио? — Па ето тиме... Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице. Је л’, Јуло? — Јесте! — вели Јула.
— Ћиро, узми се на ум! Ћиро! Одма’ идем у род; идем у бели свет ако тај грубијан не повуче што је заслужио! Идем, Ћиро, куд ме очи воде а ноге носе, и ти гледај шта ћеш без попадије; да те видим онда шта ћеш! — Али, Персида..
Домаћин је Нићу почастио, а овај је то, бога ми, и заслужио, јер је тога вечера нарочито дош’о био Пери Тоцилову. И док су они тамо певали и кикотали чешљајући перје, дотле је
Хвали себе, а као мало и издаље куди свога Милоша, и вели да није заслужио такву жену к’о што је она! И то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и
— Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпњива гђа Перса. — Је л’ получио онај што је заслужио? — Све, све сам точно по инштрукцијама извршио — одговори поп Ћира Меланији. — Дакле?.. — пита опет гђа Перса.
— викала је гђа Перса, мешајући варјачом запршку. — Арсеникума да ти дам, а не ајнпренсупе, к’о што си га и заслужио!... Она протиница пре мене!... Испред носа да ми се измакне!...
Та већ само је зато заслужио да буде обријан што увлачи унијатске књиге у православне цркве!! А часловац је његова сопственост, он га је купио и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ако ико, ти си је заслужио. Ти, мислим, имаш златну медаљу? Па јест, имаш је! Е па брате, и стари су ти били јунаци, ето твој отац, читава се
Његов живот, иначе мучан и чемеран, није заслужио овај подмукли, мучки ударац. И то мучки ударац од оне, у коју је он гледао као у светињу.
И гледам ја њих годинама: сви су они рђави. Јест, сваки је рђав и сваки је заслужио да грозно испашта, толико је сваки од њих сла од рођења починио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Крив је, али нема доказа за мито. Нема доказа саучесништва. Заслужио је деградацију, затвор, али не и смртну казну, за фелонију. Фелонија није доказана. Бекство Исаковича је енигма.
Одбрана моли за дозволу тражења одлагања смртне казне. Терцини је, у својој несрећи, ту милост заслужио. Судије су после кратког већања потврдили смртну казну, али одобрили одлагање смртне казне Терцинију.
Кажу да ће се удати, јер тешко да ће Божич изићи из ареста, који је, мора рећи, заслужио, али сви се питају, ко је тај, ко ће запросити то чудо? Толико се угојила, да се стиди да изиђе у свет, или цркву.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Не знам због чега личили су ми на статисте. То ме подсети на Атамана. Тај је, заиста, заслужио да му човек промени лични опис.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Он је то и заслужио. Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”. Није постидио! РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Данас Жан Жик одлучује шта ће сутра носити Париз, а прекосутра и читав свет! Стварно си заслужио свој одмор, Жан Жик! Док је боинг 707 Ер Франса кружио над Београдом, чекајући дозволу за слетање, Жан Жик је кроз
Матавуљ, Симо - УСКОК
Нећеш срамно погинути, као што си заслужио, него ћеш, под оштрим надзором, служити као солдат-осуђеник дванаест година!“ ...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Али овако, пред светом! Ово ти никад нећу опростити! Ово нисам заслужио од тебе! Ово је чашу превршило! Овоме се нисам надао! Ово ће далеко да се чује! Овоје преко јего! И да знаш!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако је служио годину дана, а кад се наврши година, он дође господару своме и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар извади један новчић па му рече: — На, то ти је служба.
Кад дође на поток рече сам у себи: „Боже милостиви! шта је то да сам заслужио само један новчић за целу годину дана? Али бог зна јесам ли и толико заслужио.
шта је то да сам заслужио само један новчић за целу годину дана? Али бог зна јесам ли и толико заслужио. Ево ћу сад да огледам: бацићу овај новчић у воду, па ако не потоне, онда сам га заслужио, ако ли потоне, нисам га
Ево ћу сад да огледам: бацићу овај новчић у воду, па ако не потоне, онда сам га заслужио, ако ли потоне, нисам га заслужио.
Ево ћу сад да огледам: бацићу овај новчић у воду, па ако не потоне, онда сам га заслужио, ако ли потоне, нисам га заслужио.
“ Па се онда прекрсти говорећи: „Боже милостиви, ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно.
те извади новчић из воде, па га однесе господару натраг говорећи: — Господару, ево ти новчић натраг, ја га још нисам заслужио, него ћу те служити још једну годину дана.
И тако стане наново служити, и кад се опет наврши година дана, он дође господару и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар опет извади новчић па му рече: — На, то ти је служба.
господару, па опет отиде на онај поток, прекрсти се и баци новчић у поток говорећи: „Боже милостиви, ако сам га право заслужио, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно“.
дно, а он се сагне те га извади па опет однесе господару говорећи: — Ево ти, господару, новчић натраг, још га нисам заслужио, него ћу још једну годину да те служим.
Тако опет почне служити, па кад изиђе и трећа година, он отиде господару и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар му опет да новчић, а он га узме и захвали, па отиде опет на поток да види је ли га сад заслужио.
Господар му опет да новчић, а он га узме и захвали, па отиде опет на поток да види је ли га сад заслужио. Кад дође на поток, прекрсти се па баци новчић у воду говорећи: „Боже милостиви, ако сам заслужио овај новчић, нека
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Шта би било да се није случајно овако догодило? Фала ти, поштени Батићу, ти си заслужио да мој зет будеш. А ви, господо, барони, шта ли сте, уклоните се од нас сместа, јер смо ми људи прости, не умемо да
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Имало је ваљда одакле да се плати, а покојник је толико заслужио? ТАНАСИЈЕ: Требало је узети бар три свештеника. ВИДА: Три најмање. МИЋА: Покојников је углед то одиста захтевао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То не значи да сам овде постао сентименталан. Слаб сам да верујем да је ико заслужио сажаљења. Напротив. Немилосрдно свуд изазивају мој задивљени осмех, и они у Русији, и они у Ирској. Све то није важно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” Новине су писале о њему и обасипаху га највећом хвалом и славом. И заслужио је љубав народну. Слушам те хвале на све стране, па се тек и у мени пробуди јуначка крв српска.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку. Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича...
Знам да се ту помиње Саво Сарук, кога су пандури, по наредби капетановој, малко продрмусали; али, брате, он је то и заслужио.
Они имају још једно овако одељење за кујну и ручавање. Госпођин је муж наставник В ранга, али је већ заслужио, својим умешним и скромним држањем, повишицу, и њу ће скоро добити.
— Шта желиш, сине ? — рече ми старац — заслужио си много; даћу ти штогод затражиш. Не знам зашто, али тог тренутка паде ми на памет она прича о једном лудом и
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. Све ново!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Тако је служио годину дана, а кад се наврши година, он дође господару своме и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар извади један новчић па му рече: „На, то ти је служба.
Кад дође на поток рече сам у себи: „Боже милостиви! шта је то да сам заслужио само један новчић за целу годину дана? Али Бог зна јесам ли и толико заслужно.
Ево ћу сад да огледам: бацићу овај новчић у воду, па ако не потоне, онда сам га заслужио, ако ли потоне, нисам га заслужио.” Па се онда прекрсти говорећи: „Боже милостиви!
Ево ћу сад да огледам: бацићу овај новчић у воду, па ако не потоне, онда сам га заслужио, ако ли потоне, нисам га заслужио.” Па се онда прекрсти говорећи: „Боже милостиви!
” Па се онда прекрсти говорећи: „Боже милостиви! ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно.
ево ти новчић натраг, ја га још нисам заслужио, него ћу те служити још једну годину дана.” И тако стане на ново | служити, и кад се опет наврши година дана, он дође
стане на ново | служити, и кад се опет наврши година дана, он дође господару и заиште, да му плати што мисли да је заслужио. Господар опет извади новчић па му рече: „На, то ти је служба.
ако сам га право заслужио, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно.” Како га баци у воду, а новчић одмах падне на дно, а он се
на дно, а он се сагне, те га извади па опет однесе господару говорећи: „Ево ти, господару, новчић натраг, још га нисам заслужио, него ћу још једну годину да те служим.
” Тако опет почне служити, па кад изиђе и трећа година, он отиде господару и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар му опет да новчић, а он га узме и захвали, па отиде опет на поток да види јели га сад заслужио.
Господар му опет да новчић, а он га узме и захвали, па отиде опет на поток да види јели га сад заслужио. Кад дође на поток, прекрсти се па баци новчић у воду говорећи: „Боже милостиви!
Кад дође на поток, прекрсти се па баци новчић у воду говорећи: „Боже милостиви! ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе ће га као звер напасти. Боље би било да га је обавестио о доласку. Заслужио је да се радује макар до вечере. И онај стари. Симка унесе жар и наручје дрва.
Тола је шчепа за руке. Нисам ја то заслужио, Ђорђе. И по снегу и по киши, и дању и ноћу, радио сам ти, нисам празнике чувао, чувао сам теби свиње, тебе сам чувао
Држаће на крстима пуне канате камења. Али неће за тебе, газда-Ђорђе. Зато што ја нисам заслужио... Газда-Ђорђе, да се погађамо. Шта би ми, рецимо, дао за овог другог опасника?
Тола седе поред огњишта, набаца прошће на разгорелу ватру и суну ракију у врело грло. Нисам заслужио да ме истераш из куће, да не платиш муку... И још столицом завитла на мене. Што ме само не удари!
— узвикну Тола а пијанство напусти једно парче свести. — Ако ми леви умре, бога му! А крупнији од десног. То сам и заслужио... А ти, боже, тако, све на Толу Дачића: и сиротињу и болест. Ни ти не смеш на газде да удариш. Имаш и право.
— Не пристајем. Паре ти не дам, а ти поведи парницу за своју очевину. Није братски... Нисам заслужио... — Ђорђе једва говори, узбуђен, уплашен. Вукашин га прекиде: — Колико си ми дао? — Триста. Еј, триста!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њихов вођ уздисаше и рече полугласно: „Праведни боже Посејдоне! Грешан какав сам, заслужио сам својом бесмисленом лажи ову твоју олимпијску чикарму“.
Мардохај јадиковаше још увек, па га, напослетку, обузе и бес. „Герардо, Герардо! Заслужио си да те оставим на цедилу. - Шта би онда радио? - Без Мардохаја не би дошао ни до једне арапске књиге више.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И замисли какву сам смрт ја онда заслужио! Те ноћи одлучих да у околини Београда потражим какво сметлиште, ђубриште и место где убијају побеснеле псе или тако
Тиче се, децо моја, храбрости и милосрђа једног, растом, врло малог српског војника, који је потпуно заслужио да буде слављен као велики човек.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио. Ала ли ће да пеку, бре! ... Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим... А Станка, где ли ће она ?
— викну Ђурица. — Имаш ли ти пасош?... Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај. Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију... Пасош ти можемо набавити.. — Имам пасош, али куд да идем ?...
— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи. А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— упита отац. — Како куда? Идем са побратимом главом по свијету, када га ти не хтједе даривати онако како је заслужио. Цару би жао кћери, кан̓ ти кад му је једна, па поврати младића и даде му тражен прстен.
Ја сам те доста преварио, него дај ђевојку, ја сам је заслужио. Цар не могне ни куд ни камо, него чобану да ђевојку, а чобан је да богату чоеку, а богат чоек да чобану силно,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али ја то више нисам чинио. Највећа ми је жеља била да јој докажем да сам заслужио титулу ”смарт” коју ми је она дала. Једне вечери испричао сам настојниковој породици како сам први посао који су ми
како су га девојке крстиле, па је седео у челу стола и са таквим достојанством председавао, да је у пуном смислу речи заслужио надимак ”Тата Нептун”.
Овај љубазни пријем заслужио сам својим понашањем које је било строго по обичајима Идвора, као на пример, љубљењем руке старијим људима и примањем
Овај љубазни пријем заслужио сам својим понашањем које је било строго по обичајима Идвора, као на пример, љубљењем руке старијим људима и примањем
А уза све то, говорио сам себи, нисам ли заслужио потпуну промену духовне и физичке активности после онога што сам постигао за осамнаест месеци рада под руководством
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
иљаду форинти имаш од мене. Ти си мене срећним учинио. Мајстор Митре, овде имам дванаест иљада примити, јесам ли сад заслужио Евичину руку добити? МИТАР: Јеси, мој синко, ти си се увек поштено владао, и само ти је шкодило што новаца ниси имао.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ А зашто?... Ево! Осмелио се човек згазити На тежак колут ланца рђавог. „Гвожђе ме тишти!...“ То што је рекô, Заслужио је давно вешала! „Синџир ме мори! Груди прснуше!
“ То што је, можда, само мислио, Ил’ се изланô пред шпијунима: „Заслужио је давно вешала!“ (Издалека се чује пушкарање.) Ха, тако, момци!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Говори, моли, светла госпођо!... Ви’ш, лепо би ти израз милости На дивотноме лицу стајао... КНЕЗ ЂУРЂЕ: А је л’ заслужио! ШУЛОВИЋ: Ко пита то? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја! ШУЛОВИЋ: Ти, господару?
И ти си смео мене питати, Мене — сведока дела безбројних Којимано је старост китио Тај седи витез? Је л’ заслужио Да га у тебе моли госпођа?... О, господару!
Па још ме питаш: „Је л’ заслужио?...“ Да га у тебе жена замоли? То, кнеже, боли!... МИЋИЋ: Кô да раздиреш Прсију наших врелу утробу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свевишњег, и зар сам ја тако безвредна пачавра без части да бих допустио некоме да због мене страда како бих без труда заслужио бољу судбину од оне коју сам могу да стекнем. Што се мене тиче, тај Прохор би одмах могао устати из свог гроба.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Имање и морал шћердао је давио. Ал' је барем име заслужио славно. Ласкао је подло у песмама роду, И кô бесно псето мрзио је воду. 7. Ето ту је Нестор, наш грађанин славни.
„Но мој драги,“ он му рече, „Ко толико блага стече, Непоштењем он је, знај, Заслужио цео сјај! Грабио си што си могô Сјајних слугу имаш много; Та ти, море, сêд и стар, Боље живиш него цар!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „То си и заслужио!“ просикта његова жена. „Нисам ли ти говорила да се не примаш тог бедног званија! Од чега да живимо? Од ваздуха?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Зар није, браћо, златан наш господин Јоксим! Сушта правда и памет! Сваком оцену какву је заслужио, и сваком репић, да се не би у добру много понео.
— Што пре, Соко. Ти си паметно дете и знаш да си оца увредила, и да он то није заслужио. Имаш оца какав се ретко има... чувај га, Соко, и воли га.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То је уосталом ситница, коју узгред помињем, колико да констатујем да сам једанпут у животу и батинама заслужио хонорар.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лука опустио главу и гледа испод ока Исајла. — Лажеш! — онда штуцне. — А ш’о сам те изударо? — Па заслужио сам... — Е... баш! — Лука се поведе, али га Исајло задржи. — Је ли... а... заш’о сам ја п-пијан?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам да нисам ништа уштедео од заноса и богатства, чиме бих заслужио поштовање људи. Али истрошим ли их сасвим, бескрајно се унесрећим; бацам свој поглед уназад детињству: у сусрет
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
је душу продао Да би по земљи ходао Кад би ми неко рекао Како је мајку стекао Којим је небом кружио Да би оца заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово је време чуда Ујаци падају с дуда Ту око Горе Фрушке Стричеви падају с крушке Живот је
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— О-оп, јуриш у хајдуке! Убрзо се друмом показа и Лазар Мачак. По ономе како је ишао, вид јело се заиста да је заслужио свој надимак.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А повише твога дужно је теби, то што си заслужио и пословао гажећи ти блато те ћерпич правећи, и плаћу за то имати. Кад се с туђоверцем о чему пачаш и натпиреш, добро
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А он је то и заслужио јер је, и онако мали, већ био десна рука у домазлуку својој мајци. Он јој је чувао од живине тарану и резанце спремане