Не постоји пример употребе речи zavrsuje
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Укратко, цела је глава пуна врло интересантних ствари: између осталих, завршује се подужим монологом и једним чаробним лукративним сном Ниће боктера.
Још који дан... сваки час очекују вест. Спиро, Спиро, не испуштај »терно«, — завршује гђа Сида — такав »хауптрефер« неће ти се скоро трефити! А поп Спира је само слуша.
г. пароха морају да путују. — Дакле сад, газда-Перо — завршује Нића — ти знаш шта треба да радиш. Па к’о што сам те научио. Не попуштај што зацениш. Сад је твоја берба. Само...
, ај? Ди је ту асна? Ај, Ракила, је л’ добро диваним ај?! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком. Утом му унеше и сува језика и сланине добар комад.
Учио сам, те још како учио! Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су Провлакови мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем Провлаков!
— Измирите! Уф, уф! Срећа те нисам дебела к’о она аспида, а сад би ме шлог трефио! — ... и пољубимо се — завршује поп Ћира свој извештај — пољубимо се на захтев његовог преосвештенства... А зуб задржи ђакон код себе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
стари голобрђански „сокај“, дугачак, тежак, превез, са кићанкама при дну; затим велики женски појас, који се завршује огромним вуненим кићанкама (не ресама), и оне падају с обе стране по бедрима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« и тако, завршује Рајић о ђацима: »с плачем одлазаше кућама својим, а добро устројени српски Парнас расу се, и красно цветајући врт би
не држи своје дело за оригинално и научно, он га пише са намером да се Срби упознају са својом славном прошлошћу и завршује са жељом да се сви Срби што пре ослободе »ига варварскаго«.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: Мајка даје за орача, Ту јој поћи хоћу. Тако је чешће радио.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
рече узгред једном малишану. Ако си сањао да те буве пецају, биће батина. Тако је то, братићу мој !... Упис се већ завршује. деци се наређује да сутра дођу сви у школу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
„Ко штеди, томе и бог помаже”, завршује се прича. — То ће имати необично добра утицаја на народ! — рекох одушевљено. — Разуме се, — продужи господин
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!
« Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати
»Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.
) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* »Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да
»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом! Нисте усамљени! Уз вас је све што је напредно и слободоумно! Смелима припада свет!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
и Аристотела који је, мислећи о њему, налазио да је то нерешљива загонетка, као и питање о томе на који начин јегуља завршује свој живот.
Канарску Струју, која се дуж обала Марока и Мауретаније враћа у северну екваторијалну струју из које и полази, и тиме завршује циклус свога тока.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Илија тукао.« Прости турски војници спевали су своју погибију на Шуматовцу песмом, код које се сваки одељак завршује строфом: »Аман, царе, изгибе фукара«, и од које ево доносимо један одломак: Шуматовца алдандан бир сари илан, Адмни
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ „Затим школе и Србија заједно” — завршава Остојић своја излагања — „отпевају још једну строфу захвалницу која се завршује: ,Викентиј Јоанович, за толики твоја груди / многа љета буди’.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
одакле је родом и пореклом, смеши се тужно, и не може да се сети како се звало село где су му некада живели родитељи. Завршује причу наш млади аутор својом рефлексијом. „Тле отаца и рођени језик, то је спона човеку и између овог и оног света.