Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ево како се врачарица Кубариха, у преводу Лоле Влатковић, поистовећује са ушатим: Што ли бежи зечић по белом свету, По белом свету и по белом снегу?
У мене, у зеца, срце страшљиво Срце страшљиво, сваки час претрне. Бојим се ја, зечић, трага зверињег, трага зверињега, вучјег ждрела неситог.
„Изгубио сам се! Упомоћ! Пронађите ме!“, зајеца Зечић. На небу се, у том часу, појави сунце, да га загреје и охрабри.
„Изгубио сам се! Упомоћ! Пронађите ме!“, зајеца Зечић. На небу се, у том часу, појави сунце, да га загреје и охрабри. Зечић настави пут, наиђе на Репићев траг, и тако стигне у свој лог, да не речемо у своју дежелу.
” „То није чаша, то је мој зечић”, одговори девојчица. „Морам га одвести у амбуланту”. „Иди куд ти драго, а мене пусти на миру”, рекне отац.
(1928), Обичаји зеца (1948 Зечеви и кунићи (1957), Узгајање зечева (1954), Зечињаци и њихови житељи (1 954), Зечеви и зечић (1946), Узгајање зеца — симпозијум о дивљачи (1975), Узгајање зечева (1966), Мој пријатељ зец (1977), Болести кунића и
Ставих зеца у торбак да пожурим својој кући. Ал кад бисмо испред куће стаде зечић да шапуће: — Пусти ме, ловче, храбри ловче, да очешљам косу, да умијем лице, да исечем нокте, да
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мртвога Мију гледа доктор-Милутин, и сва болница: — Онолики дечак; сада, као оборен зечић... Савест... кад се дигне — џелат. Преживела је све то, како и мора бити, паланка.