Употреба речи жедан у књижевним делима

Не постоји пример употребе речи zedan

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

су му дрктале, којима је гладио Станино бело лице; и он није више личио на човека, пре на раздраженога тигра, који, жедан, по вреломе песку лутајући, усијаноме желуцу тражи расхладе.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Оде и звонар у подземно село. Оде и врач, и винар жедан вина. Оде и котлокрп, забацивши чело са остацима круне од иња.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А сад да се мало презалогајимо. Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. — Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам.

Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије... Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. — Добро! — рече и саже главу. Завлада мртва тишина...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Презри мудрост глупих и глупост мудраца! Нож твог издајника биће увек жедан. Као гром ћеш наћи свога пута, И као нит златна пробити кроз стену.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Сећа се како су двапут силазили у подрум по вино, и он и Јула. — »Децо, нема вина; донес’те вина! Тата је жедан, а и гости су!« вели раздрагани домаћин. — »Севај, Тино, у подрум по вино«, додаје г.

Африка

Између дрва дижем неки непознати плод, налик на презрео краставац. Жедан, притискам га на усне па ми се зачас уста испунише свежим соком укуса ананаса и лимуна.

Седим на троношцу у средини дворишта које се лагано пуни сељанима, децом и сумраком. Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи.

Имам утисак да више нисам жедан, али сам себи не смем да признам, као човек који још не зна да ли га је зуб прошао, или је бол само заглушен.

Вуијеа сустижем у моменту када се спрема да се утовари на кола. Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи.

Стижем до њега, и седам у тренутку кад се креће. Жедан сам, задуван и врео, још и на двадесетом километру одатле. Чопори камила, шатори мароканских номада, узвишице,

Црњански, Милош - Сеобе 2

Тада је почео да јаше мало мирније, правцем према северу, гладан, жедан, усамљен, али са неким лудим осмехом на уснама. Опсова оне који после наше смрти остају за нама.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје

Црњански, Милош - Сеобе 1

према Двору, бојећи се једнако да му у посао не умешају заменика, грубог и праскавог графа Баћанија, који је био жедан крви и славе.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Одједном Јанко уздахну и шапну њешто. Дјевојка скочи: — Јанко мој! Хоћеш ли што? — Жедан сам! — рече он. Милица брзо донесе чашу разблажене медовине, коју бјеше спремила.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

је прво, у детињству и у првој младости, читањем црквених књига, нарочито дела црквене романтике, житија светих. Жедан читања, он је гутао све што му је до руку пало: не само црквено-школске књиге, но и прологе и житија на словенском и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И он напослетку, сит неправде, препун горчине живота, а жедан науке, за коју је живео — мораде напустити школу којој се посветио.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Бија жедан, те пођем пешице Да потражим у гори водице, Нађем једно вреоце студено, Стењем, цвећем дивно окићено, Ту се воде

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

“ Зато приђе пећини и види пустињика који, болан и жедан, јечи. Онда царев син брзо отрчи на поток и захвати воде у шаке па пође уз брдо пештари.

Тада се старац врло обрадује, па му рече: — Синко, не јечим ја зато што сам болан и жедан, већ што знам колико зала и биједа има у свијету, али се сада радујем што, ето, има и душа које чују човјекове јаде и

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Зло је мени намигнуло у крстима кад жигнуло: То што пуцка није коска него пламен жедан воска. Зло је мени шапутало кад ми грлом скакутало: То што шуми, мрво жива, шум је руже са сечива.

Спушта се паук с празне чахуре и жедан преде, у лов полази. Псалтир ми чита јесен с махуне, а паук граби, паук долази.

Ни Петков цyцед нити Средин женик. У жарком склопу суши му се павит, те жедан куд би: гвоздом ли, кроз пажит? Под сунцем слеђен, усред воде жедник, у гвозден-љусци нестрпљењем жути а мртви

Тек мерно тројство - микрон, инч и јард у блеску сажме пакао у хад. Врх суве воде зрак је жедан смук. Бомбардер, ловац, свиреп летач - скот! Аждахин пламен склупча се у звук што нафту лоче. - Куд би грешни Лот?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На улазу ме стража Варјага једва пустила, у Хагија Софији причест ми нису дали те сам жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Дајем ти да одеш у кафану, да се наједеш и напијеш, јер си ме доста ноћи чекао гладан и жедан... Позвао сам свога посилнога и рекао му да иде у стан и донесе једну марамицу из мог сандука.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

И мени си јад задала: Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим; Леба носим, а гладан сам; Воду газим, а жедан сам. 117.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Онај међу њима који би престао да пружа, жедан, руку, смирио би се, заувек, у блату. Петровић је тврдио да ми ништа нарочито није у носу, а љутио се што немам бар

Гладан и жедан, са дршћућим коленима, идем од зида до зида. Лукови, који се превијају тако далеко и високо, као ни један мост над

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И ево, већ треће поколење, Прилазе јој на поклоњење Звер, птица, бумбар, гуштер жедан, Мрави, у колони, један по један.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Али бич фијукне. Збогом, надо пуста! Ти си, као и ја, од младости ране Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у истом кругу, све на истој стази.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани. — Жедан коњ воду не пробира. — Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија. — Убоштво убија човештво.

Да ли сте из глада побјегли: нит ко пјева, нити игра, него као гусенице једу и пију, а ја сиромах тепем се жедан и гладан! Здрав био, куме! Не уздај се у ме, него пиј и једи, и једи и пиј, пак пјевај! (Пије).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

од куда да купи, срећом види једнога свога сусједа ђе носи пунану боцу вина из једне крчме дома за вечеру, а сељанин жедан и жељан вина, пође за њим, докле га пристигне, пак му открије да је жељан вина и да је врло ожедњао тако да би цијелу

“ „Оћу“ рече сусјед и даде му боцу вина пуну у руке, а сељанин притегне онако жељан и жедан и својски одвали више од поле, пак пошто се добро напије, одагне и рече: „Сад да ти је просто, пљуни ми у брке, кад си

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

као небопарни орлови, показавши пут нама који хоћемо да их следимо и који желимо хитати ка ономе који је рекао: „Жедан нека пође са мном и нека пије“ (Јн. 7, 37) „са источника живота мога“ (Откр.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Знаш: човек, цео век жедан, тражи нешто. Не нађе то. Па... дигне руке, прегори. Али, жедан, бар хлад да нађе! Ни то нема.

Знаш: човек, цео век жедан, тражи нешто. Не нађе то. Па... дигне руке, прегори. Али, жедан, бар хлад да нађе! Ни то нема.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Чујемо у једној авлији песне и разговор множества људи. „Знаш ли што је”, рече ми Атанасије, „и тако сам жедан; уђимо у авлију за искати воде и видити шта се ту чини”. Уљеземо. Кад — али ту свадба и весеље.

и похваљује; ако ће, не знам колика и какова деликатна, вкушенија и пића данас човек уживати, сутра је опет гладан и жедан и ономаднашња јела нимало нам данас не помажу.

нашеј, ако кад виде кога сиромашка и оскудна, како што сам и сâм био, који управ науку жели, тражи и к њојзи као жедан јелен к водним источником тежи, да се не одреку помоћи му.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Нико ми ништа од њих није био крив. — Ма како то? — пита Брне с малом душом. — Јето тако: жедан сам крви. Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сада лежи на трави којој је септембарско сунце испило зеленило. Чује сваку отровну реч, давно изговорену. Жедан је. Ако је Адам умро, само му је по мучењима остао отац. Ја сам злотвор. Најгрешнији човек који је газио земљу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Несхватљиво му је било Смејачково одушевљење заталасаним пустињским песком. — Гладан сам и жедан. Вруће ми је! — Плачко се беспомоћно опружио по земљи. — Даље не идем. Нема извора у овом усијаном паклу!

Али, када је отворио очи, све око њега блистало је у месечини. »Гле како сам жедан!« — помисли, али тешко му је било да устане. »Ни живе душе нема да ми донесе чашу воде!

— рече принц и пође. Уместо траве из земље је стршило камење. Што се више пењао, било га је све више. Био је гладан и жедан, а пред њим је била висока, стрма стена. уз њу се могло ићи само пузећи. »Па добро!« Принц стисну усне. »Пузићу!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Али бич фијукне: збогом, надо пуста! Ти си као и ја, од младости ране, Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у уском кругу, све на истој стази.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Аристотелес се насмеја и, како беше гладан и жедан, послужи се рибама и искапи своје бокалче. „Ти ми, стари, не причаш ништа о Платону, а он је најпознатији од свију“.

„Моје младе године беху испуњене жељом да се надојим учености арабљанске, да бих се после могао жедан напојити грчком науком.

вођеног на латинском језику, управник ватиканске библиотеке био је начисто да пред њим стоји образован младић, жедан науке, који се потрудио из далека да овде упозна блага грчке науке, нагомилана у библиотеци. И то га веома обрадова.

- ,А одакле паре?’, рече она. - Ја ћу их накрмити’, одговори он. ,Штета би било да се овај младић, жедан науке, овде запарложи’.“ Деца завришташе од усхићења, а ујка се насмеши задовољно.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„Бога му“, говорио је он, „и са тим и таквим џумбусима! Кад год је неки такав циркус, ја останем и гладан и жедан, и видим да ћу због њега или ону жентурину морати да најурим, или апсу да напипам.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

у самом укусу воде с мастиком осјећам неки одбљесак нереалних, шимеричних простора, па сам је пио и онда кад нисам био жедан, као из неког дуга према безграничноме.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

он куриса у сарајима, па нареди матери да никога испред сараја не пропусти, него ко је гладан — да га нахрани, ко је жедан — да га напоји, које бос — да га обује, ко је го — да га заодјене. „Кад је, вели, нама бог дао, нека и сиротиња живи.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

буна, мржња моја, Сан освете и одвратност на свет бедан, Заспале су моје ноћи без покоја, Моје светле амбиције и дух жедан, Заспале су, к'о војници после боја. Још ја живим.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Једног дана дошао ми је у кућу. Био је изгладнео, жедан, уморан и дубоко несрећан због тога што није нашао свога господара.

Ћипико, Иво - Приповетке

— Ала вечерас слијепе младости! — јави се обијестан глас. — А ми се патимо... Дану, жедан сам, —вели једној дјевојци — напој ме! Прилази к њој, шапће јој и не мари за осталу чељад.

Он, нашавши се код ње, осјети се лакшим: не мори га сумња ни оно неодређено... Би му као да је жедан дошао код врела и жеђу угасио. И осјети се чист од блуднога гријеха.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али ко је гладан тела и жедан крви тог плода што се зачео у тамној утроби и на светлост света изашао? Она која га је и зачела: митска Мајка Земља,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Радо би те са тог стола послужили, — али чим? Теби не би мио био бифтек, што нам с гóре дат, — Боље остај жедан нег’ да пијеш кисô маџарат.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори.

ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

нагох грдну тикву, а оно бљуну вода на ме, шатор ми паде на главу, ја упустих тикву; био сам сав поливен, а остадох жедан. Шта се десило? Куршум пребио мотку на шатору и свалио га на ме.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло! Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак,

(1911) ХИМНА Жедан сам те, Сласти, јер у души чујем Крик вечите жудње, и, кô идол свети, Постала си симбол у болу, у сети.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ОДЈЕЦИ МОЛИТВА 1 Да утопим се у плаветнило твоје, Господе, жедан ја. И радост моја теби, дародавче, руменилом да окади просторе.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...

Ћипико, Иво - Пауци

планини, а тако је лијела и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета што је без воде. Жедан гледа у капље што над гуњац падају, и жао му сваке што сукно прије њега попије.

— упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира. Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?! А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... — Заборави га, и он је тебе! — Ко зна?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Он презре лукаве молбе, слободе и правде жедан: „Умрла слободо римска, тако ми квиритске среће, Свет може дворити њега, ал' Катон грађанин неће!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Просто је изневерио и господин жупника и цркву. Седи и као жедан слуша шта госпа Нола говори, и кад она каже нешто згодно, он тапше рукама или скаче у месту као пајац.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

сваке животобоље Бистро око у камену Отворено за свакога Ко црну своју сузу овде напусти ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ Гладан и жедан светости Напустио је земљу И своје и себе Ступио је у службу Крилате господе Чувао им златоруне облаке И тимарио

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Е, богуми, никад ни довијек! — Црногорац пребаци ногу преко ноге и завали се на оно камење. — Ако је жедан, нека заити воду сам; ако му је зима, нек тура ватру сам. На ову причу смеју се и ордонанси.

Ја се жив у руке Бугарима не дам... Али, ваљда ћу дотле и ја једном погинути. Идем гладан, жедан, уморан, измучен, несрећан... ГОРНИЧЕВО 8. август Дижем се сав изломљен са сламе.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

О шумо, горо, напијем ли се жедан вина залуталог облака Опет ме стид је неког дванаестога века. Сним: богумиле гоне усана жеђју пуклих ко рака И

ђоном тврдим кварећи поља јечма Осећах у себи грозно праоташтво како се стрви Језика отеченог куках и бејах жедан Да извршим, о да извршим већ једном Освету ону крви Мајко ја сам и тебе вређао својом речју Опевао муке твоје не

ноћ Неумитно, ђоном ћу газити поља јечма И пијан од беса јурити кроз равницу ту кречну Језика отеченог кукати и бити жедан све већма Да извршим већ једном Освету ону вечну Сунце, једино теби што сам жудео бити раван Знати једну једину ствар

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

На врху Сребрне Горе Цвет га чека, нема он времена за приче. Али, умориле му се руке и ноге, жедан је: могао би поток да попије, а нигде ни човека, ни звери. Чак се и ветар ућутао.

А Варалица? Насмеја се на сав глас и наручи буре вина. — Ко је гладан нека једе! — рече. — Ко жедан — нека пије! Трговац части...

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Гордо): Јер не сме да се каже, да је неко са Хаџи-Томиног имања отишао гладан и жедан. МАРКО (дајући Салчету новац): Од хаџије.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Много ли сам пута ја овдје, у хладу, У вечери летне на одмору био, И, дижући очи на млинарку младу, Из ведрице, жедан, хладне воде пио! Бог зна гдје је сада?!... Радобоља мрмља Пуна грмјелица, сребра, адиђара...

Пита ко те узе, О, ко те трже са мојијех груди... Жедан сам... Твога извора бих пио, Но свуда само смрзле баре деси', Вај, ја бих вихор твоје душе хтио... ...

Сваки, жедан, Прима пуно ведро што му пружа или Жена или сестра. И сви пију, пију, И види се како дамари им бију Испод знојна

У њеној руци пун је кондир био Сунце... Ја клекох... И докле ме грије Њен поглед, ја сам жедан сунца пио. У души зачух слатке мелодије, И све ми сјајем чудесним заблиста, Мило и топло, као нигда прије.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ал' је гладан шенице бјелице, али жедан воде са Звечана?“ Проговара љуба дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова, нит' је гладан шенице бјелице, нити жедан

“ Проговара љуба дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова, нит' је гладан шенице бјелице, нити жедан воде са Звечана, већ је њега Дамјан научио до поноћи ситну зоб зобати, од поноћи на друм путовати; пак он жали свога

Милош паде, а Максим допаде; колико му крвце жедан бјеше, ману сабљом, одс̓јече му главу, пак је вранцу баци у зобницу, а ђевојку оте у ђевера, пак побјеже на муштулук

клупе поградише, посадише ружу с обје стране: ко ј’ уморан, нека се одмара; ко је млађан, нек се кити цв’јећем; ко је жедан, нека воду пије за душицу лијепе ђевојке. Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

и бољаре на свој обед дочекати; и хорјатин, да речем сељанин, варошане и грађане почастити; гладан сите засмочити, жедан пјане напојити, голић одевене преобући, туђин, незнанац, ништо човек домаћине и кметове к себи на стан принудити;

Те со тога и име му се Финеес прозва, од наглости његове. И спомен му оста. КАКО ЈЕ УЧИНИО ДАВИД Будавши он врло жедан, у граду воде не би, а наоколо опсела је била непријатељска војска.

Кажите ми ко удиљ стоји код извора хладне воде, може ли жедан бити? Тако је и учење. Оно извире у светој цркви, а малоумни на празно пролазе жедни божје науке.

Што је то труд држати пред кућом коршов хладне воде да се лети жедан путник напије и рекне: бог да прости! Где је сам, ту му је стан. Го, отуцат, — та не би му ни ужа дао!

Вода голема својим путем једнако си тече — ко ли неће сагнути се да се напије, може и жедан поред ње проћи. Тко ли иште заграбити је и понети дома, више не може нацрпсти ни однети него колико је снажан шикати,

Кад ли се пробуди, ал' он рђа и чађа, го, опуцат, гладан, жедан ка и био! БАЧКА КОМЕДИЈА Што је хвајда од скупих цифрастих софри, сребрних тањира и позлаћених кашика, кондира и чаша