Употреба речи жедне у књижевним делима

Не постоји пример употребе речи zedne


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И док носим жељу отровану своју, Као плес злих вила живот шуми, врви; И све има ритам моје жедне крви, И све мојих снова има страшну боју.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

дивљач од својих зуба Да лове да време убијају Каква ми је то па игра 6 Корен ти и крв и круну И све у животу Жедне ти слике у мозгу И жар окца на врховима прстију И сваку сваку стопу У три котла намћор воде У три пећи знамен ватре У

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

безазлене, за њине зачуђености недогледне, за људе вечно малолетне, за утописте, за преко воде преведене жедне, за преко блага преведене чисте, за онога што снове ваздан дене, за тихе, за сетне, за оне сасвим друкчије од мене и

Душане, тражим помиловање за трагикомичне гњурце и водиче кроз лабиринте срца бескрајне, за понирање у себе жедне, за недоследне због доследности неке тајне, за вероломне због верности неке унутарње, за скромне због некаквога у

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

наслоњена на мотику, и ништа није видела, па чак ни воду која је дошла и, роморећи, шуштећи, упадајући у суве, жедне рупице, текла у другу, суседну њиву...

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(Шта ли се љуља? Можда још траје спирање муља?) Не видим с трона Дрво живота. Жедне ми очи трњем се пуне. Створих ли много свакојег скота? Мрачи се исток - надиру шуме. Чујем ли писку?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Трепте тихе воде, и с чежњом дубина Упијају у се звукове што жедне, Дршћући к'о круне воденога крина, Под дојмом блаженства мистерије једне.

Кандило моје, ми смо среће једне: И моје груди за животом жедне, К'о ти за уљем; мој дух, сваке ноћи, И сваког дана, и свакога часка, Пуцкара, пишти - али тога гласка Нит' чују,

И моје очи, земне сласти жедне, Упреше у Вас поглед доста смео; Тај смели поглед као да је хтео Да изда тајне једне душе бедне. Упознасмо се.

У ружичном сену купала је лице, И пустила да је жудно сунце љуби; А кроз жедне, сочне, и дрске уснице Упорни и бели блистали се зуби.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

фиште, многоглаве, на велика јата, дигнутијех над пучином главах; тамо мрске без броја ехидне из простране и жедне утробе дижу мукле и плачевне гласе; химере су тамо и дракони на велика стада разасути, са ужасом лете по пучини

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Само ако нема вежбања, или ако су теорни часови те војници мање жедне, он је у вароши. Обично по ручку, о највећој врућини, кад сунце пржи да прокључа мозак, док зује муве зунзаре у

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Но он се, на све огуглао, није ни освртао. И опет су ницали млади петопрсти листови кестенова и пружали своје жедне дланове капљама нових прољетних киша, а он је свеједно газио и газио — и плакао. А ко зна?

иза гласа израсла је висока, тамнопута појава жене широм отворених и мирно продорних очију као оне двије бескраја жедне лукње на прамцима једрењака. Стајао сам иза врата и суспрезао дах.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

браћу своју (как' Анахарзис за Нелене Ските), ревношћу, подвиги, Не златом богат; вкусив нектар Истине, појити жедне нача.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

моје усне за уснама жедне, А измрвљен мозак тражи смрт у блуди: Дршћући те грлим руком што сва пече, Пропињу се теби испуцале усне, Душа

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ако мени није дато да уживам у ономе у чему може уживати најбеднији себар, могу макар да напојим своје жедне очи на једном таквом призору и да пошламим отуд некакво јадно, штуро задовољство.

Јер, његово откриће намах нахрани гладне и напоји жедне са само две речи. Вероватни будући игуман, а сада подвижник, надокнађује време пробдевено у пећини слатким

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

крене Стадо за њим иде Тутње брда од камених корака Застане на пропланку Жутом без прилаза Камен по камен музе Поји жедне вукове Густим каменим млеком Што се у седам дугиних боја прелива Јаки зуби и тајна крила Од каменог млека

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

до ријеке стрча — Прилегну земљи и на душак сами Жеђ врелу смири; док сјајно, кô срма, Трепери јутро и све жедне мами. У радовању стреми гора стрма, И воде њене, грмјелице пуне, Пробијају се из хриди и грма. Све кличе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

појаса, — по њој плове коњи и јунаци: коњ до коња, јунак до јунака, а ми тице долетисмо гладне, долетисмо и гладне и жедне, љуцкога се наранисмо меса и крви се љуцке напојисмо, а моја се крила закавасише плану сунце из неба ведрога, те се

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

На мак, на конац свему вешти. Што досташе оно и клаше. Жедне од воде отржу. Готове ражањ за зеца, а зец ко зна где је; у пољу, у шуми ли!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности