Не постоји пример употребе речи zgledase
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Па шта чините ви, људи? Је ли ово арнаутлук, шта ли је? — поче викати газда Рака. Људи се само згледаше; неки се осмехнуше и шануше један другоме: »Ето га опет! Е, цркао би да се не суди!« — Шта је теби, Радоване?
Сима хајде те к њима: — Шта ви то дељате? Они се згледаше, па се мало насмехнуше. Ђура одговори: — Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава.
А откле ти с тим врећама? — Та однесох оном угурсузу потру. (Ту се Ђура и Спасоје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати. Једнако чангриза...
) — Е то ваља посолити! — шануше међу собом неки сељаци. Неки се искашљаше. А неки опет гурнуше један другог лактом и згледаше се. — Како би то било да начини човек хаљине од ексера, па онда да зарони?... Баш би се набо!
Вина овамо! Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча. — Молим, брат-Спасоје, не прави ларма! Саг ке донесем! — Ама где се ви тако оквасисте?
Што сам се ноћас престравио, никад нисам! Сељаци слегоше раменима, па се згледаше зачуђено. Неки рекоше: — Море, ти си се то опио, па ти се учинило! — Ама шта је стоку плашило? — питаху се други.
— Однео неко све врлике с наш чајир... — Не може бити! — опет узвикну ћир Трпко и сав уздрхта. Витомир и Тиосав згледаше се крадом. — Богами јес' — вели момче. — Јутрос чобанин изјавио овци, кад тамо чајир сав разграден.
Онако сплетен, пружи улазницу једном од гостију, нашто се неки насмејаше и згледаше, а то га још више збуни, те обори очи и смотри на улазници »број 25«.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На први поглед допао се харамбаши. — Добро, добро... А како оно ти би име? — Зеко. Хајдуци се згледаше. — Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. — Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана.
Човек је поштен, добар, имућан... све! Ја мислим да ће нам он добро послужити... Кмет и поп само се згледаше. — Па не бранимо!... — Добар је Иван!... — Како да није добар!... Добри смо ми људи сви...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Унутра има хиљаду и сто и један дукат. Они се згледаше. — Из тога зидајте најприје школу, па цркву. Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Сутра ће — свршава Ержа рапорт — бити код милостивих на ручку. Мајка и ћерка се само згледаше на тај глас. — Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија — вели гђа Перса љутито.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Брашнов и Сланинко само се згледаше. — Сироти наш војвода! Можда ће га унутра напасти читава коњица. ДВАНАЕСТА ГЛАВА Састанак у кући — Слобода и сланина
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И обасја ону косу дивно — Ма зарашта, моје сунце јарко, Ти показа на коси хајдуке, И међ њима Милуна и Фату — Згледаше их Турци свиколици, Згледаше их пусти, јалакнуше: „Јала браћо, држите хајдуке!“ Те претиле коње ободоше.
Ма зарашта, моје сунце јарко, Ти показа на коси хајдуке, И међ њима Милуна и Фату — Згледаше их Турци свиколици, Згледаше их пусти, јалакнуше: „Јала браћо, држите хајдуке!“ Те претиле коње ободоше.
Беше диван, згодан, гледан, Шта учини часак један?! Згрозише се и згледаше. Тад се к њојзи слуге даше Да је дигну и пробуде. Ох маните муке луде!
Урош!“ већ загрми, Урош оде низ кам стрми, Оде веће до дружине, Згледаше га на висине. Жив је, жив је, али како? Жив је, жив је, па ма како.
Не мож' бити, баш никако, Јера рањен беше јако, Како паде, згледаше га, Ма ко оно би крај њега? Један рече: „Та знаш кују!“ Ма сад нешто чују. Па да није ови амо?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Поврати му се срце од страха, а виле се згледаше па ударише у кикот, док се не ухватише у коло и стадоше као помамљене играти. Он не престаје а оне већ душу да нздуше.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Е-хе-еј!... Објављена мобилизација!... Покупите стадо и терајте у долину. Чобани се згледаше, као да не схватају смисао речи и као да се питају: а зашто то? Шта су они коме учинили? Њима је тако добро овде.
Нова експлозија јекну изнад наших глава и из шрапнела сукну беличаст дим. — Послуга на своје место! Војници се згледаше као да се премишљају, али се нико не подиже, Док топовођа не понови заповест командира батерије.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он подиже главу и махну руком на њих: — Еј, море... одите овамо! Деца се згледаше; понеко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева. — Има ли који ђак међу вама? — Еве...
Тако је то, братићу мој. Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше. После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага: — Ево иде учитељ брезовички.
Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери. И попа и учитељ згледаше се после његова одговора. Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.
Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше. Веља се први прибра, намршти се и проговори: — Овај ће начинити вашар!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље. Она се тројица згледаше у смртном страху. — Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом. — Не знамо! Београд, 1901.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Девојке се одиста зачудише. Згледаше се, па ће тек једна рећи: — Сигурно је у кући. На томе се и прође. Почесмо да једемо.
— отеже Ђокић. — Зар он? Носи он таке траве и чини, да ти рука одмах усахне, чим дигнеш пушку на њега... Људи се згледаше запрепашћено.
Данас ћемо сигурно наићи на њега. Па пазите: за Деспића двеста, а за Маџара — сто!... Сви се згледаше, јер нису знали да је уцена повишена. Капетан продужи: — Има ли који из војске? Показаше му Ђокића и Љубишу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Настаде пауза. Сакупљени се само згледаше. Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То је потврдио својом поштеном ријечи, а мој господин, ништа му више на то одговорио није!“ Домаћи се згледаше и „поразговорише очима“, па сердар гракну: „Ај’ да се лијеже, по ноћи је превалило, ја мним ...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече Бобан. — Какву молитву!? — запита фра-Тетка. — Ма, дујо, нику ришћанску молитву! Чућеш је! Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.
— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена... Манастирци се згледаше. — А кажите ми, какав бјеше на очи тај чоек? — пита харамбаша. — Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’...
Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу.“ А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, нашли смо око двајест талира. — Ја, то је, борме, мајсторски било!
Небо је било ведро без мјесеца. Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих. До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга која
Сви се згледаше. Бакоња се уздрхта. — Јес разумија шта сам наредија? — Па разуми се да је разумија! — прихвати Срдар и хитро намигну
Он и Срдар згледаше се. Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Требало је, као што сам вам предлагао пре три године, заменити га новим, савременим“. Већници се згледаше, неки од њих покуњише се и оборише главе. Један од њих диже главу, па рече ономе што је седео преко пута од њега.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад ме приметише људи се згледаше и свађа се осетно утиша. Ја пустих руку на раме Николино, јер он не беше спазио кад сам ушао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку...
Ћипико, Иво - Приповетке
А знајте, зборе наши да неће бити зла, већ ће вас домало пустити. Браћа се живо згледаше, а отац промијени говор и упита их: —А имате своју потребу? —Имамо. Да знаш: зарада нам је код тамничара...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Боже сачувај! — Какво вино! Они се згледаше као да се чуде. — А, најзад, и да смо га добили!... Наше је — говорио је пркосно ветеринар. — А, је ли тако?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Измеђ гора од запада Два с’ путника виде млада. Они путем иду скоро. Кад згледаше дворац бели, Протрну им корак смели — Они иду — иду споро...
Ћипико, Иво - Пауци
Али Смиљана чу рзање и пође за Радом. Мајка и син се згледаше. — Несрећа, Раде! ... Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити.. . — Даће бог те и није! ...
Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже. Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно. Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.
— Дакле, хоћемо ли тргат'? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... Други се згледаше. — Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. — А хоћете ми ча оставит'?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Из ходника, још ближе њима, дође одговор. — Ја сам, зар не видите. Дјечаци се згледаше блиједи нешто од страха, а нешто од одблијеска са зидова. Круг свјетлости њихове лампе опрезно поће у дубину ходника.
„Репоње“се зачуђено згледаше. Стричев дјед Алекса гракну као врана: — Па мој унук сваки дан порани још прије сунца. — И мој Ђоко увијек одјури