Не постоји пример употребе речи zgrci
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Овако би' ја њега. Па згрчи своје кошчате прсте у канџе, као да дави. — Не свира он у кларинет, он је тамбур мајстор.
„Гле — помисли Јуришић па се наједанпут зверски згрчи — тако ми неба и свих звезда, тако ми моје пропале прошлости и тако ми моје црне будућности, овог секунда, овде на
Он погледа у руку, угледа крв, па се згури, згрчи, искриви и заурла: — У акцију, у акцију, у акцију! И све се у каламбуру неке крваве магле збрка око њега.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сетих се веровања да водени цветови живе само од изласка до заласка сунца и желудац ми се згрчи. Био је то један од оних грчева какве осећате док сањате како вас спуштају у раку. Нисам хтео да мислим о томе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Помисли још: каква је човек животиња, а рече: — Овде се заиста сјајно једе! —а онда се згрчи од бола: »Осам година, боже, осам година! Изићи ће одавде кад му буду педесет и две; шта да започнемо са педесет и две?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Банда! Дабогда сви изгинули, издај ници једни! — Ма како можеш тако говорити? — зачуди се Перајица и сав се згрчи у лицу. — Није то лијепо чути ни у шали. — А лијепо је утећи и своје другове оставити, а?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— и онда хладним, охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уза зид. — Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш? Зар не видиш колика је и каква?
— Зима, Стано — рекох тек што да кажем. Ти се још више згрчи. Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе: — Не знам.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Па тако. СТАНИЈА: Да ми висе ноге? ЉУБА: Лепше је тако, него да се човек згрчи. СТАНИЈА (тресе главом): Не допада ми се ништа овај адет. Простирке лепо, па седиш, како ти је ћеф. 4.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
могу, учас, шуме да онеме, да буде збрисан језик чавке, креје, да видик застру крљушт и пераја; у шкргут може да се згрчи жамор „И протка јуни као жила мрамор“. Не престај, теци, диктатуро с гаја!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Захваљујем, морам на посао. Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја лице му се згрчи и очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ослушкују пут којим он иде. Најпре пламен прободе мрак. Касније заболи. И опет помрчина. Ђорђе се смањи, згрчи и примаче ближе Толиним леђима. Зашто је купио црвене ђинђуве?
Куда ће? Све су је наде изневериле. У њеној празнини нестаде и звоњаве и она се сва згрчи пред плач. Страх пререза њен бол, и она, понесена звоњавом и још нечим, брзо изиђе из собе у узбуну свитања зимског
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Та зар се није тек пре неколико тренутака родио? Од стида талас се згрчи, а стена помисли: »Драг је, али неозбиљан овај малецки. Не одговара стенама да се друже с таквим брбљивцима, а ипак!
— осмехну се презриво. — Бићу онога ко ме покори. Запамти то и остави ме на миру! Од њених речи талас се згрчи и потамне од туге, а стена се наглас насмеја. Тај смех трже га као ударац преко лица. — Па и покорићу те!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја седох на једну од наслоњача, а Мардохај се згрчи на миндерлуку. „Ви сте се Герардом подуже забављали?“ започе он разговор.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад је она ишчезла, а ја опет остао сам, осетих како ми се срце згрчи, као да ја без оних малих ципелица не могу више ни часа да живим.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дангуба заврти, једнако с набивеном капом над лијевим оком, лупне цијелом стопом, згрчи се и чека док се сви намире и један зовне. Сви ућуте, само се чује звека новца што на земљу пада.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пошто предаде сабљу, мајор Велимировић опре се обема рукама о ункаш, наслони се на руке и чисто це сав згрчи и погрби од бола; мора да му је тада нека страшна мисао чупала душу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Док сам разговарао са командиром, пешак изви главу и повика: — Ено га! — и сручи се у заклон, где се сав згрчи. Погледао сам га у чуду, питајући се шта му би наједном.
— Све је готово! — саопштио сам му мало несигурним гласом. Командир заћута. Онда се накашља. Лице његово као да се згрчи, а очи блеснуше. Прелете погледом преко војника и проговори одлучним гласом: — Другови, у име Бога!
— и капетан Бора лупи се руком по грудима, онда се окрете поводећи се, значајно намигну и при том згрчи му се цела десна страна лица... — Бато!... На „фронтету“ говоримо све, а овде не смеш да штуцнеш... А-ха!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
причао као и сви остали како је било, али видело се да у њега нема веселости, да му се насмејано лице изненада згрчи, за тренутак додуше, толико да то и најглупљи међу нама примети како Кирча све ово чини с напором, како се претвара и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Шваби се одједаред згрчи лице, а очи се зацаклише од суза. Детињски искрено признаде да су га отац и господин жупник научили шта ће рећи, али
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потпоручник Светислав згрчи лице, мучећи се да помери ногу. — Јој! — уздахну и завали се на високо постављен јастук.