Не постоји пример употребе речи znadijase
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Једном идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једном идући за овцама чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило па у пожару змија пишти.
и матер и све дворане, али не могаше ништа разабрати, него сви му кажу оно, што му је пасја мати налагала, и већ не знадијаше, шта ће да ради, или своју жену да закоље или да иде по свијету тражити своју ђецу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фране не може ништа, но им допушта да му око ископају!... Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше коме да се моли, пошто не бјеше навикао да се обрће правце к богу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једном, идући за овцама, чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Проклетија и Жљебова учестано одјекиваху брдске батерије, а унаоколо по Косову и Метохији праскаху пушчани плотуни. Знадијаше поп шта ово значи. Тамо, западно, изнемогла војска чинила је последње напоре да продре у Васојевиће.
Ћипико, Иво - Пауци
Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. — Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.
Иво часком застаде. Силна чежња и туга јављаше му се из душе. Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди. И њих дроје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.
Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли. У њеним добрим очима запази бригу. Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. — Јеси ли окиса? — упита га разблажено.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ходећи кроз трску лав убоде се у ногу; зашика му се парез у шапу и оста. Што да чини, сам не уми извадити? А знадијаше лав за онога Саву пустињака; оде к њему, счуљио се доле, умиљато превраћа очи гледећи к њему, дигао шапу те му
је бунар сам патријарх Јаков, Аврамов унук, дао ископати за своју му кућну потребу и ради марве своје, пак како пророк знадијаше да ће допосле она земља његова порода израиљскога бити, те га поклони своме сину, прекрасноме Јосифу.