Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тако су пролазили дани... Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав. Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли... И мислио је: нико о томе н зна!
То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути... Са влажних зидова капала је вода... Светлости ни зрачка. Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... Страшно!...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У сећању мојем нигде светла зрачка; Оца ми је, јаој, прогутала мачка, Једноставно је несрећна животињица која би, да може, управо тако оплакивала
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Облаци језде, страхота сама, барчицу малу захвати тама, за громом ори гром. У густом мраку без једног зрачка однесе бура барку и Мачка у дивљем трку свом... На небу зора јавља се сива, по мору капа Мачкова плива.
Треба га прије восточног зрачка пребити јакоже мачка!“ „Враћај нам песме, приче и бајке!“ — чујеш из ноћи црне — Давида Штрпца, Великог Јожу,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Грујић ИДЕАЛУ Полету мисли виспрених, танког из Облачка дивно, сјајна к’о зеница, Трепћеш одозгор, пут блистањем Зрачка светлаш му кроз магле мутне!