Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То су збори, то су гласи Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни' Спајајући громким јеком И божанском силом неком Спајајући век са веком И човека са човеком.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У свим његовим приповеткама има много мора и светлости, и његови живи, осећани, импресионистички описи мора, чисти, зрачни и светли, иду у најбоље описе наше књижевности.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сунце већ седа; кроз облак густи продиру светли његови зраци, кô зрачни, сјајни подупирачи, што сунце држе да се не спусти.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Анђелским крилом нека ме штити Кроз живот овај мучан и клет — А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
то биле, дакле, пролазне само сени, на које сам, кроз благост, и жалост, и тишину, стресао, устрептао, свој звездан, зрачни, чисти, прах? Одлазим, дакле, са тела топлих, и младих, срна, леду, на врху неком, у болном свом хитању?
то биле, дакле, пролазне само сени, на које сам, кроз благост, и жалост, и тишину, стресао, устрептао, свој звездан, зрачни, чисти, прах? У Данској, 1929.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ То су збори, то су гласи, Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни', Спајајући громким јеком, И божанском силом неком, Спајајући век са веком И човека са човеком.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ој, Петефи, ретки створе...“ Шапутô сам јоште много, И од мојих уздисаја Исплео се зрачни венац И дигô се, узвио се Око главе песникове.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
подобна твом лицу није кармин боја, рубин-усна ружицу превосходи твоја, бело тело — белило, обрвице — мастило, чело — зрачни дан; дични стас међ женама к'о што је међ гранама високи јаблан.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Анђелским крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет! 1880. НАД БЕОГРАДОМ Спомениче неми прохујалих дана, 3ашто ти је чело суморно и тавно?
бајне, Побожну душу диже лахора благи лет, Кô мирис руже мајске на крилу зорице сјајне, И смерна душа види небески, зрачни свет. Светови доле блуде...
Кô српских гора млади бор, Приморја чедо мило, Походи неба зрачни двор И мира љуби крило. Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори зима љута!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Одједном у свом току, пробивши бок планина, Избију те светле реке ко зрачни извори; Ко огањ даљни крај ког спавају пси чобанина, Та прва пламена звезда, на мрачном небу, гори.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Веруј ми знано да сам се врло препала и дор се пронеразила у себи кад те смотрих код себе гледећи ми на твој зрачни образ. Какав си, канда те је сам Бог изобразио и божија светлост, видим, блиста из тебе.