Не постоји пример употребе речи zuta
Јакшић, Ђура - ПРОЗА
црна свилена марама с белим пегама, а на препрегачи чисто црвена основа са ситним плавим цветовима, хаљина загасито жута с танким белим пругама; и на мени чиста кошуљица; а отац ми метуо око врата црну пошу с кратким, ситним фронцлама,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУНЧАНЕ ПЕСМЕ ПОЉЕ Јечмена жута поља зрела, Речни се плићак зрачи; Купина сја сунчана, врела, Ту змија кошуљу свлачи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— шарен свилени појас са ресама тунос — високи фес (из Туниса) тутор — овлашћени старатељ ћата — писар ћилибар — жута и прозирна фосилна смола; јантар ћирица — слушче ћулбастија — одрезак меса печен на жару ћурче — кратак огртач без
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
реда дугмади и закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до трипут шарену цицану мараму, и кашљао и једнако јео жута шећера, а бркове увек поткресавао и дотеривао, — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
чије су сјајне цеви остале неогарављена, јахали су и даље на својим снажним и лепим коњима, на којима су нова новцата жута седла и оковани камути, бљештали као да су истог часа извађени из препуних царских магацина.
Африка
Тиме почињу Обале Слоноваче. Али што им се брод више приближавао, боје се све више растресаху: бескрајна ниска жута плажа, одмах под густом шумом кокосових, зејтињаних палми, дрва жутих и црвених круна у цвету.
Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен. Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у кишно доба као шума.
Његова је земља црвена, трава жута а дрвета и зелена и црвена. Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан
Ујутру кување, умивање, полазак. Савана местимично у цвету, местимично лелујава жута и златна као зрело жито. Кошуте. Одједном у даљини сиви купасти брегови који се лелујају: слонови.
доста је да се приближимо па да се сви ти влажни младићи разбегну. Сва утрина до града је златно–жута са црвеним флекама.
Велико плаво небо покрива реку и нас. Пут од Бамака до Бадумбеа је велике лепоте. Велика жута трава саване, златна као наша зрела жита, али толико виша и крупнија, њише се између џиновских грчевитих стабала
Млада жена није ни најмање ружна. Бледа, жута, дугуљасте лимунске главе, дугих влажних очију, али већ увела од белила, и зуба јако искварених.
Црњански, Милош - Сеобе 2
је била и једна изба, из које је заударало, а на чијим је вратима био насликан бео зец, који је био чучнуо, на жута јаја, у трави.
Убили су јој, на Бегеју, мужа, а то је био њихов сератлија. Они су га довели у Махалу из Потисја. То је сирота жена, жута од попара, и нема на свету никога.
година, старији свет је, у Хунгарији, био уверен да је то, можда, последња кришка Месеца, који се светлео на небу, као жута лубеница. Да ће доћи, да је дошао, смак света. Петар је, крај свега тога, полазио, пресрећан, из Токаја.
се Сирк-бара, у хришћанској земљи, претворила у неки предео бајни, у ком цвеће цвета и челе зује, булке црвене и тиква жута зри? Кад ратови прођоше, понудише им да буду паори.
на људе који су, прекодан, код Јермена, у Подољу, пањеве цепали, и на жене, чије су дојке висиле, а чија су лица била жута од попаре и глади.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Двије лопте муњевито су се превртале и летјеле једна преко друге, све док жута лопта не одскочи далеко у страну, претвори се у Жућу и, колико су је ноге носиле, стругну низ ријеку према селу.
ОПРОШТАЈНА ГЛАВА Вријеме се шуња, пролази и лети — Брашњава глава — Необична слога — Жута мрља на хоризонту — Мјесец над ћелавом главом Лете дани, пролазе мјесеци, а године се шуњају као мачка кроз високу
У чиче су биле превише сложне ноге. Понекад, на бријегу далеко од воденице, на самом хоризонту, покаже се нека жута мрља. То буволовац Жућо заобилази далеко око Тошине куће. Каткад мачка и Шарова поваздан код куће нема.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под небом, а друга разливена у поплавама и травуљинама, у дубини.
Опкољени са три жута зида, нагнути над столом, пуним јела и вина, уморни и отежали, падали су све дубље са својим речима, шапатом,
Са таваницом изнад главе и постељом белом своје снахе испод себе, затворен у четири жута зида, осети се потпуно одељен од света. Друго би било да је био негде напољу, у Земуну.
При томе, пре увек плашљив, беше сад потпуно самопоуздан. Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида смео је да чини што хоће.
Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида смео је да чини што хоће.
Ипак су оне биле пријатне донекле, али ова четири жута зида, шум реке, сенка постеље и пећи, били су ужасни у својој непрекидности, непомичности, скамењености.
Цео огроман сутон видео се кроз прозор, и, на водама разливеним, хладно, сиво небо. Река је била мутна и жута, пуна блата, а врбаци, што беху већ кренули да пупе, били су премрзли последњих, изненада хладних дана.
Од ње је две недеље отицала крв и никакве јој бабице не помогоше. Погурена, жута и сува, сама кожа и кост, једва је могла да учини она четири корака од постеље до прозора са решеткама, где су је
Слушкиње од страха, комшије, јер се чињаше тако жута да је изгледала самртница, а кир Аранђел, кир Аранђел, јер се гадио. Болесница беше уосталом мирна и нечујна.
Ова топлота пролећа и ове воде сетиле би га њене младости. Иако је сва жута, ружна, збабана, њему би још увек била лепа. Носио би је на рукама од постеље до прозора.
овог другог, са којим беше провела само једну ноћ, испрва тако безначајну, грозну, одвратну, као и та његова глатка жута рука, тврда као ћилибар, испрва тако бојажљива, у мраку.
наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо‑амо, жута и сјајна као Сунце, учинише као додоле.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би купање имало магијску лековиту моћ потребно је набрати по три жута цвета из девет башта, затим мало босиљка, здравца и селвина, па све то ставити у бакрач у којем се дете купа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
понела са собом и неку типично чубурску дрскост у ходу или држању главе, у начину на који је возила своја мала жута кола, »дијану«, оштро и мангупски обесно.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Небо је »угнута стопа Господа Бога«. Месец је, по потреби, жута турска сабља и »обруч круне света«. Звезде су »штрецави жуљеви на божјој стопи«. Драгине очи су »два дивита дубока«.
Милићевић, Вук - Беспуће
шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Док дјед прича, он ти га истом зачуђено прекине: — Откуд лисица црвена кад је жута! — Хм, жута? — бечи се дјед. — Жут је твој нос. Сава забринуто пипне свој ружичаст бабураст нос и вречи: — Црвена!
Док дјед прича, он ти га истом зачуђено прекине: — Откуд лисица црвена кад је жута! — Хм, жута? — бечи се дјед. — Жут је твој нос. Сава забринуто пипне свој ружичаст бабураст нос и вречи: — Црвена!
Сава забринуто пипне свој ружичаст бабураст нос и вречи: — Црвена! Та све нације одавде до Бихаћа знају да је жута, а ти ...
— Хм, Бихаћа! И други су људи лежали у бихаћкој „Кули“ па не веле да је лисица жута. Боље ти је пиј ту моју ракију и ћути, не квари ми унучади.
за читаво моје опчарано мјесечарско ткање, од кога ми је глава тако пуна да и сама почиње да зрачи и свијетли као жута бундева заостала у пожњевену кукурузишту. — Паметна ђедова глава!
Избријао се ратник, закопчао, на грудима сребри се Споменица, сијају три жута Ордена за храброст. — Богами, ти се баш дотјерао, а? — Па јест, и ред је.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
покровцу беше бачен „јорган“ — покривач, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не додириваху — људска глава.
Месец сија као растопљено олово. Сенке велике, мрке, таласају се и шире. Са свадбе, кроз нашу башту, допире мрка, жута светлост, испрекидана и изломљена од грања и лишћа док до нас допре. И они тамо на свадби вечерају.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВУЧКО: Јесам. ЉУБА: Ево, мајка. СТАНИЈА (гледи): Што је ово? ЉУБА: Кафа. СТАНИЈА: Како кафа? Жута. ЉУБА: С млеком. СТАНИЈА: Ко пије кафу с млеком? Млеко се пије само. ВУЧКО: И ја кажем. Ама господа...
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Преостаје метафизика Крхотина и црепова. (10. ВИ 1989) ВЕЖБА Асфоделе, суноврати Које црно сунце злати, Жута звонца која звоне При проласку Персефоне, Суноврати, асфоделе Око којих зује пчеле; Биће меда, зујем веле, Од
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЖАЛ ЗА ДУДОВИМ БУРИЋЕМ, КОЈИ МУ СЕ, ПРИ БЕЖАНИЈИ, ИСПАВШИ ИЗ ВРЕЋЕ, ОТКОТПЉАО У ДРИНУ Још котрљ чујем, мученице жута, и удар тмуо.
Још котрљ чујем, мученице жута, а здела наша негде труне, хлапи, док јесен капље. - Бескућница зјапи и горко пече она прљут љута низ коју бурић
А тек је сјао шљивик у рубину. Још котрљ чујем, мученице жута. ИСАИЈЕ РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА РАЧОМ Запламсај, смреко, модпим бобицама из руха снежног, око Јовањдана.
У срцу гајим љубав гостопримства. В Уз нечуј-бронзу неблаго што прати, куд грабиш брегом, жута смутисанко? Сенокос жути, лампа дневи пати у злату рђе - као некад Бранко.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Ускоро, ево, с далека пута, из Кине шаљу дечака жута, из малог села Три-Змаја-Љута. Пишу ми писмо „Другару фини, најбољи дечак то је у Кини, бољега нема. Здраво!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Све постаје материја, јер материја добија вредност изнад свега... Онда се врата отварају и жута светлост иде на нас и чини да опет ноћ свуда иза ње постаје црна као мастило. Неко пита: — Дакле? — Дечак.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У брда смо пошли. Коса јој дуга и жута, блиска у ходу њена су бедра. Напустили смо законе и рођаке, заборавили мирис родитељске трпезе, грлимо се
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После подне пада жута магла све ниже. Тихо, све тише, прелази ме гроза. Видим себе пред вратима кућа где сам становао; пред кућама у које
Али ова жута светлост доводила ме је до несвестица, крај мога прозора, који би, сваки час, модрео и тамнео, севао, блештао, пуцао.
зелене, са звоницима шиљатим, као врх огромних копаља, посипају по свима пољима неку маглу, која је тешка, прекодан жута, а пред вече тамна и зелена. Мрак пада са тих цркава, па тек после са стења и дрвећа. Сав је крај засађен купусом.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И, да је склони, узе је, метне На цвет пустињски украј пута, Цвет што је нико из песка жута. А када жега дневна мину И паде вео ноћи црне — Бубица с цвета прне — И као бледа варница сину.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад се могло јасно разликовати жута као лимун кожа и многе бразде, испрекрштане тамо и амо по њој. Марко сеђаше као прикован с погледом на под, а Станко
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Гледао би и он утакмицу, али се нечега стиди... И таман кад је хтео да пође, пред ноге му се тутну Лопта, жута ко кора на мркви... Старац, не размишљајући, жестоко шутну И пуче плави прозор на цркви.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
А Петерсен је пре тога 1894 г. био утврдио да су сребрнаста, жута и зелена јегуља, дотле сматране као засебни вариетети јегуље, у ствари једно исто.
Са друге стране плодишта је огромно Саргаско море, које се из аероплана приказује као мрко-жута ливада на неизмерној зеленкасто-сивој површини океана.
Ускоро за тим могла се са палубе брода у даљини сагледати непрегледна мрко жута равница, з а коју смо, кад смо пре шест година овуда први пут наишли, гледајући је издалека, мислили да је то сува
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене местимице почађавелом хартијом, допире жута, мрка светлост. У кујни светлуца мала лампица што је на столичици близу врата.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свако место, камен, жбун и травка жута Дрхте под ветрићем једне ноћи страсне У којој мртваци леже украј пута, А далеко пламте силне ватре јасне.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
неки, дебео, обриванијех бркова; за њим поп латински, носећи под пазухом гомилу књига; за овијем момче неко, сухоњаво, жута лица штапљући се крстом од дрвета, а најпотоња ступаше нека госпођа, и она гојазна, шарено одјевена.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко покопа попу боб у петак пред Петровдан? — Криво рало Лазарево криве лазе разорало. — Лежи куја жута украј жута пута.
— Ко покопа попу боб у петак пред Петровдан? — Криво рало Лазарево криве лазе разорало. — Лежи куја жута украј жута пута.
(Барка) 77 — Живо било и живо хранило, а сад живе носи? (Кожна обућа) 78 — Жута јарад у море скачу? (Колачићи) 79 — Збори без грла, чује без ува, живи без душе? (Гусле) 80 — Земљу рије, а жив није?
— чаша с дршком мензилски — поштански миндрос — клупа за батинање мојасил — ране, најчешће по рукама из којих иде жута течност мрца — смрт мудир — управитељ, комесар мудрило — глупан мука — брашно муселез — медовина; алкохолно пиће
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође пред врата од авлије црковне угледа три коња, једнога црљена као крв, другога црна као угаљ, а трећега жута као чафран, ђе обигравају тамо амо около гробова и около цркве.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О најлепше се липа смеје — У самом ваздуху као густ врт. Под очима трава мирно веје. Жута се лала у њој злати И клати и тако теку сати.
Саме су ми очи упаљене од несна. Само је срце у овој шупљини. Гле у стаклу: сунце! Жута мрљо, Под којом сам се жего, чистио и прљо! (На некој падини сад у житу, ражи — Једна сама булка моје око тражи.
КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше. Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе. Већ видим ров са новим каблом: Пашће у подне липа стара.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим припали цигару и погледа у прозор. Помрчина мирише на кишу. Тамо где ноћас њему треба да се роди унук, жута је мрља у тами. Кора срца је испуцала и боли. ...
Биће овде, биће онде, ноћу ми сан растерује жута тмина, па се крадом изгубим дале. У те дане и сањах расцветани багрем што хода и оне две руке што кучићи изуједаше.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само што изрече Плачко своју жељу кад виде како по жутом песку пустиње трче два лава, оба једнака, оба жута, оба гипка. Али један је трчао лако, радосно, други је једва одизао њушку од песка. Као да је нека срећа бити лав!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Јер, изненада је подигла главу и ухватила његов поглед. (Или је тај поглед ухватио њу.) Два ока су зурила у Љубицу, жута и помало разрогачена. Та два ока нису била нимало смерна и нимало љубазна: то су била два зла, вучја ока.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Л. Костић XXXВИИ БРИГА МАТЕРИНА Ужежи, ћерко, кандило! Потпали жута тамјана! Сутра је равно година Како нам неста Дамјана... Ужежи, ћерко, кандило! Не штеди жута тамјана!
Потпали жута тамјана! Сутра је равно година Како нам неста Дамјана... Ужежи, ћерко, кандило! Не штеди жута тамјана! Помол' се Богу с матером За душу малог Дамјана... Ј. Грчић Миленко XXXВИИИ ГДЕ ЈА...
кад је грожђе на врхунцу, И мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне месечине, Кад забруји песма силних зрикаваца, Невиђених, скритих под велом маглине, Ја
“ В. Илић Млађи ЦЛИИИ ЗВОНИ Журећи стазом из кобнога села, Кроз тужна поља као злато жута, Ја и мој чувар, лида невесела, Уморни, најзад, седосмо крај пута.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Основа табле беше црвена, а за слике, нацртане по њој, употребљена је плава жута, зелена и црна боја. Те слике претстављале су некакве кругове, обојене жуто, црно или зелено.
Ова зелено обојена кружна плоча представља Земљину лопту, ова црна Месец, а ова жута Сунце. За Месец сам одабрао црну боју због тога што је он у овом случају млади Месец.
На том застору појавила се једна шарена пруга на којој се јасно разликоваху све боје дуге, црвена, жута, зелена, плава и љубичаста. Ту пругу назва Њутн спектром сунчеве светлости, и тако је зовемо и дан данашњи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Једно предвече спрема се командант за варош и чекају га жута заплењена кола на путу, кад му приђе једна постарија сељанка. — Добар вече, господине. — Бог ти помог'о.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Чинило ми се да на мени тражи црте мог покојног оца. Сад је изгледала примирена. У њеним очима тињала је жута искра задовољства; ваљда искра наде да ће унук бити нешто разборитији и спретнијег удеса од њеног несретног Франа.
И не могу се отети дојму да му је глава тако свијетла и жута од силних количина сунчева зрака које је упила у се још од најмлађих дана.
Тек један прозорчић високо над крововима, био је освијетљен — жута четворина, свијетла, издвојена у ноћи, за којом неко умире или се неко рађа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сва коса сја се као сунце од самога злата, а једна само једина коса жута и баш као лисичја. Томе се зачуди цар, па ће рећи дјевојци: — Кажи ти мени што је сва твоја коса од злата, само једна
Томе се зачуди цар, па ће рећи дјевојци: — Кажи ти мени што је сва твоја коса од злата, само једна длака жута као у лисице? Каже му дјевојка: — Кад је само једна жута, испукни и ту једну.
Каже му дјевојка: — Кад је само једна жута, испукни и ту једну. Превари се цар те испукне жуту длаку, кад се од дјевојке створи лисица; дјевојке нестаде, а
Путем ће запазити цар: сва му грива од злата, само једна длака жута, баш као у лисице. Кад је све од злата, да није ни та једна лисичја: ухвати је цар, испуче и баци на земљу.
Када је човјек замакао, униђе она у собу и погледа боцу, која јој се учини сада црвена, сада златна, сада жута, сада зелена. То жени буде одвећ за чудо, узме боцу у руку, погледа је, али боца празна.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1904. ПОЗНАНСТВО Милостива госпо, пардон по шест пута! Сукњу мало више држи рука мала, Па се жипон види и ципела жута. Опростите, али — подвеза вам спала.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Крај ногу старијих седели су на клупицама млади људи, а пред сваким од њих је стајала котарица у коју су крунили жута зрна са великих кукурузних клипова. То би радили цело вече.
Ћипико, Иво - Приповетке
Далеко од њих плови брод: жута једра са црвеним окрајком у врху једва се назиру у плаветноме простору, рекао би висе у ваздуху као самац лептир
Залутали галебови Мраморнога мора савијај у се над порушеним градом и криче... А уоколо, док око допире, виде се жута поља посута житом, цвећем и дрветима, велики део стамболијских предграђа са својим вијугастим улидама, морем гробља
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
кроз мрак се назиру силуете неких грађевина, друге се губе, и само у кући већ давно удате и оронуле Софке гори жута светлост.
све је вредновано негативно: прозори су местимице излепљени „начађавелом хартијом”, па светлост која продире није само жута, него је „мрка”; соба је велика али влажна, у њој светлуца „мала лампица што је на столичици близу собних врата”, а
Вучем се по каванама. Седнем поред прозора и загледам се у маглу, и у румена, мокра, жута дрвета.“230 У четири реченице људски је живот приказан као нешто што нема ни праве сврхе, ни дубљег значења.
Ево те реченице: „Опкољени са три жута зида, нагнути над столом, пуним јела и пића, уморни и отежали, падали су све дубље са својим речима, шапатом,
Наводимо целовит комад текста с подвученим понављањима: „Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида, смео је да чини што хоће.
Између ова четири жута зида, смео је да чини што хоће. Изгледало му је сасвим смешно да је она братовљева жена, кад му брат није овде, и још
Али ништа мање није занимљиво ни двоструко понављање синтагме „између ова четири (жута) зида”: једанпут на почетку реченице, други пут, обрнуто, на самоме крају.
Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под небом, а друга разливена у поплавама и травуљинама, у дубини”.
наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо-амо, жута и сјајна као Сунце, учинише као додоле”.
“379 У последњим подвученим речима Вуково око испуњава исти пејзаж као болесно Дафинино око: жута светлост са разливених вода, песак и врхови дрвећа.
Вуково око испуњава исти пејзаж као болесно Дафинино око: жута светлост са разливених вода, песак и врхови дрвећа. Жута боја је, сем тога, и боја Вукових као и Аранђелових очију, а уз то се - што је такође занимљиво - често помиње тамо
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Како изгледа, Жан? ЈОВАН: Длака му је жута, ако није веће од телета, мање није; глава му је као половаче; красно, кудраво, мило вам је да погледите.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
небом где те песма оставила самог на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо где не постоји време, где једна светлост жута негде у висини чува отисак твога лица. Човече тајно феникс је једина истинска птица.
Краков, Станислав - КРИЛА
Видели се војници како збацују ранце и веру се по стрмим падинама. По њима је трава била жута и клизава а цвеће бодљикаво. Са црвене стене је још неко пуцао. Нешто тешко лупи о кукове. Пуче.
По небу се вукли бели облаци и окачињали о борове на гребену. По падинама исушена трава је била жута, и на сунцу сијала као злато. Бела коза са дугом брадом увукла се у шатор и мунула мајора. Окренуо се.
Имао је детињи осмејак. Сенка од шатора била је усијана. Далеко доле кроз долину, видела се жута равница, брежуљци набрекли као женске дојке и језеро, изнад кога се дизали кровови и минара Соровића.
Топови су били спремни и мирни. Као жута брдашца гомиле празних топовских чаура лежале су крај њих. Артиљерци су седели крај лафета и вечерали.
Свуда је било много мува и смрада загнојених рана. Мија је лежао одигнут на надуваном јастуку. Жута му се кожа обесила о костуру, лице му је урасло у црну, чекињасту браду, и имао је изглед потпуног мртваца.
Кључала је под њима и бежала смрзнута равница и жута села пуна штабова и стваришта. По равници су текли путеви као реке.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тиме почињу Обале Слоноваче. Али што им се брод више приближавао, боје се све више растресаху: бескрајна ниска жута плажа, одмах под густом шумом кокосових, зејтињаних палми, дрва жутих и црвених круна у цвету.
Друкчија је савана. Огроман простор осветљен, слободан, тајанствен. Висока жута трава, која је час до појаса час до рамена, која је у кишно доба као шума.
Његова је земља црвена, трава жута а дрвета и зелена и црвена. Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан
Ујутру кување, умивање, полазак. Савана местимично у цвету, местимично лелујава жута и златна као зрело жито. Кошуте. Одједном у даљини сиви купасти брегови који се лелујају: слонови.
доста је да се приближимо па да се сви ти влажни младићи разбегну. Сва утрина до града је златно–жута са црвеним флекама.
Велико плаво небо покрива реку и нас. Пут од Бамака до Бадумбеа је велике лепоте. Велика жута трава саване, златна као наша зрела жита, али толико виша и крупнија, њише се између џиновских грчевитих стабала
Млада жена није ни најмање ружна. Бледа, жута, дугуљасте лимунске главе, дугих влажних очију, али већ увела од белила, и зуба јако искварених.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Аман падишах, дерман, бити фукара! По Шуматовцу се извила једна жута гуја, Ако питаш за име — Черњајев генерал! По вас дан дуги из топова туче, ноћу бомбардира, Не дај царе (помагај),
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ту сам у књижници српских ђака на лицеју евангеличком нашао збирку Хомјаковљевих песама — танка жута књижица, у којој не верујем да је било ни 50 песама. То ми је можда била прва руска књига коју сам видео.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Да Бог даде те се не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем«...; Вук, Посл., 2187; Софрић, 74). Неверна жена тражи од мужа да јој донесе »са в.
Жучењица; женетрга; водопија. У Шулека 39 назива. Народни лек код хемороида, и кад је рђава крв, и мокраћа одвећ жута (ГЗМ, 12, 1900, 152). У Луіћевој Лјекагуші лек од сушице (теј, ЗНЖОЈС, 14, 66).
Бог даде, ти се не удала: Док не вид̓ла три на небу Сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем!« БВ, 16, 364; упор. ибід., 10, 28; Вук, Посл., 1902). Од речи за ј.
К. се радо сади и у дворишту новоподигнуте куће (СЕЗ, 19, 278). »Жута рана« натрља се крушком, па се онда та к. баци на улицу и каже: »Ко ме узме, ко ме загризе, на њега рана, на мене
Ако у дуги преовлађује жута боја, биће те године добра к. жетва (СЕЗ, 19, 396). Кад породиља шаље воду свештенику за молитву, колико година жели
Било или шушкавац (алецторолопхуѕ мінор = рхінантуѕ). Вук (Рјечн., ѕ. в. шушкавац) даје опис: »трава у ливади, жута и округла цвијета (с обадвије стране стабла)«.
, 380). Дулек (цуцурбіта мелопепо). У Гружи за божићни ручак »на постављену врећу стави се здрав дулек (жута бундева), да чељад буду напредна и здрава као дулек« (СЕЗ, 58, 1948, 231). Изједелица (геум рівале).
по перо говорећи: »Рај, пакал, пркаториј« и ову радњу понавља све док не »приде задње перо на рај«; девојка, пак, »жута зрнца, ка су насред маргарети«, окруни и баци у ваздух: имаће онолико деце колико јој зрнаца падне на длан (ЗНЖОЈС,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тада сам угледао Доротеја. Изронио је из воде. Дуга жута коса прекрива му очи, па мора да је склони да би ме видео. Био је наг, опаљен сунцем.
Није било никакве сумње: био је то он, његова жута грива, високи усправни стас, ход. Мораћу то да прећутим. Пре или касније неко ће га други видети.
сред сочне зелене траве, међу крупним цветовима чију боју нисам у стању да одредим јер се мења: час је црвена, час жута, час зелена.
Нећу више имати никакав изговор да бих бежао од ближњих. Поново ћу морати непрестано гледати њихова жута лица, слушати њихове распукле гласове и удисати киселкасти воњ њихових тела.
У зору су лица људи била жута попут иловаче. Матија Цели дан се народ скупљао око срушене звонаре као око чуда. Неспокојни, мрзовољни људи
мишице улијем мало моје снажурде, зачас би тај посрани калуђер прђакнуо доле на дно вира и никад више, никада његова жута ћуба косе не би изронила на површину Мртваја вира, ни игде. Он нагло попушта и у оном залету, обоје, падају у вир.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
велики салон са четири прозора за госте који су долазили на обданицу; ова плава соба, за породицу пуковника, а ова жута, за породицу септемвира. И ова гувернантина соба могла је да прими још једног женског госта.
Вама, драга пријатељице, изгледа та чипка као да је од срме, а мени, кроз моја жута стакла, блиста она као суво злато. Свањива дан.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дунав као да кува, вода му жута. Сав свет је на Дунаву и у води. У четврти разред, од девојчица, дошле су само три другарице и Господинова сестричина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прскала је вода под ногама, прљава и жута као што је лице онога мртваца који је умро у води и само му штрчи укочена рука.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Медичи, Лоро, овакве речи збори: Ді доман саго, саго по с'ѐ цертезза. Срце се оте, птичица фина жута, Гранчици као, прну на руб месеца И кљуца, кљуца бисере из тих скута, Ді доман саго, мио по с'ѐ цертезза.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Склони се Варалица иза стене да увреба прву стражу. Пекло је сунце, жарило, над песком је као жута ватрица јара титрала, песак у варнице претварала. Али не затвори Варалица око, нити се маче да хлад нађе.
Чобанин није скидао поглед с неба. Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци... — Ко је ово? — упита се Чобанин једне ноћи пуне месечине угледавши свој лик у води.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
угледати; ал' угледа Косту Циганина, па га поче богом братимити: „Богом брате, Коста Циганине, ево теби три дуката жута, донеси ми један лист хартије, лист хартије, књиге без јазије“.
Ал' је женска страна страшивица, страшивица свака од пашчади, баци комат у зелену траву, љуто врисну, далеко се чује, жута хрта за уши подбила, те се с њиме коље низ планину, а Турчину очи испадоше, колико му нешто жао бјеше, те он гледа што
Скочи бане па из грла викну, те набрекну оног хрта жута, доке своју курталиса љубу. Запе љуба бјежат низ планину, он шћаше бјежат у Турака; не даде јој Страхинићу бане, за
“ Клобук даде Косовски девојки, па се маши у џепове руком, те јој даде три дуката жута: „Нај ти, секо, Косовка девојко, а ја идем на бој на Косово у пресвето име Исусово.
Код Марка су три ћемера блага; каква блага? све жута дуката! Један ћу му ћемер халалити што ће моје т’јело укопати; други ћемер нек се цркве красе; трећи ћемер кљасту и
Кучевкиње младе, Кучевкиње и Браничевкиње, дајте мени три аршина плана, да окрпим белога шатора, даћу вама три дуката жута“.
дијете Грујицу: обуче му танану кошуљу, са сувијем узведену златом, а на ноге гаће сандалије, а на плећи три кавада жута, а по њима три ћемера златна, око грла три ситна ђердана и четврту мрежу од бисера, а на ноге местве и папуче, па су
Њој говори госпа бановица: „Отвор’, Кумро, сепетли-сандуке, па извади три дуката жута, те их подај туцаку јунаку: два за здравље мојијех синова, трећи бана, мога господара“.
Ровчани те од паше купише, за те даше двије боце блага, све у ситно жута млечанина, и бијеле овце и јагањце, још сувише робињу ђевојку“.
сломило се копље тамо где му се завршава врх и тамо где се држи десном руком. Но ти подби један комат сабље и жута хрта за уши подбила (овде подбити употребљено уместо сподбити — шчепати). Мисли, љубо, кога тебе драго, тј.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« ЗЛАТНА СРЕДИНА Није указата златна риза него позлатаста, ако била жута, ако ли бела, ил' му црвена, или зелена, — теке да није исто црна.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још више граби и притерује своме носу. Мирис га тај заноси и опија.