Употреба речи звераше у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тетка полако отвори своје мутне очи и звераше, упрепашћена, око себе, па онда уздахну: ,Ох, Обраде!... Марко, а где је мој брат?...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Наскоро дође к себи. Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу... Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону... Нигде никог... Он дахну душом, диже се и седе... Али је умор био веома велики.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче. — Помаже ви Бог!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Наједном он се грчевито прући, крикну, пробуди и звераше, али ме не спази. и као збуњен и мучен сном који није упамтио он се избуљено загледа у зид па понова спусти главу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности