Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Када се дим разишао, на тргу је лежало пет мртвих играча. Била је то најлепша смрт коју сам икада видео. Из звучника обешених у крошњи липа кркљао је Јохан Штраус.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
самозадовољним, неузбудљивим, псеудодуховитим, досадним и, уопште, гласом који би могао да користиш још једино преко звучника на железничкој станици, кад „путнички за Лапово касни двеста година за европским возовима!“ Цап!