Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Сирота баба пишташе од глади: „Умрећу, господине!“ Господин се весело насмеја: „Не умиру вештице тако олако!...“ Сад дође и на мене ред.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чава зна и каже толике примере како се је привидило томе и томе пролазећи ноћом покрај гробља на месечини, и како се вештице преобраћу у кокошке. Не верујте, моја децо, све су то голе лажи! Но слушај|те како то бива.
Кад мати немирно и плачљиво дете с плашњом хоће да примири, и вели му: „Ето курјака у помрчини! Ето вештице! Ето вампира!
Африка
Усред сеоцета је ниски кров само на стубићима изнад круга за сеоско веће; мало даље ниска колиба вештице Ламе, главне фетишерке.
рођака, свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца Варињу, да закоље, или ће они на време купити од малопређашње вештице корен помоћу кога ће Блонде најбрже подлећи болести. Там–там. Бубњи повезани између себе.
Младих играчица, међ којима има и краљевских кћери, има око тридесет. Игру су отпочеле ипак две старице, Сука и Јо, вештице и фетишерке.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А треба се чувати коња коме штрчи уво напред, а друго заостаје – као вештице. Најбоље је обратити пажњу на врат у коња!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Промукао увек, викао је ипак јасно и гласно и војници, који су га звали „стара баба“, бојали су га се као неке вештице.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
јесу некрштени дани, када је за њу, и не само за њу, опасно да иде било куда изван куће јер се тих дана често јављају вештице, вампири, караконџуле и друге зле силе и страшна бића.
Из истог разлога за трудницу је опасно да се нађе тамо где дува вихор, јер ако се не чува „уд витрушки“ (где се крију вештице), дете ће се родити поремећене памети.
кобна су за трудницу јер се на њима сабирају зли духови, вештице, виле, прикојасе, вампири и друга демонска бића, па ако она дође у додир с њима, то ће имати штетне последице по дете
За време некрштених дана привиђају се демони, односно свуда се крећу вампири, некрштеници, але, вештице и друга зла бића, па је опасно тада излазити из куће.
“⁴³ Забележено је веровање да деци која су рођена „мушког“ дана вештице не могу наудити.⁴⁴ Узимајући у обзир да су мушки дани срећни, односно добри, то значи да се у ове дане убрајају
⁶⁷ У сваком случају, пази се да се постељица неопрезно не избаци напоље, а нарочито не ноћу, јер ако се ње докопају вештице могу детету наудити.⁶⁸ Због тога се и у нашем народу постељица закопава у земљу или се чува у кући.
за живот свог вољеног детета, те управо стога дају детету неко од имена која су мрска, како би га оставиле на миру вештице, бабице и друга зла бића и уроци који нападају баш оно што је лепо, драго и мило.
Ономе ко носи име Вук, веровало се, не могу наудити ни уроци, ни вештице ни але, нити икоја невидовна сила. О томе сâм Вук каже: „Кад се каквој жени не даду дјеца онда надјену детету име Вук,
Другу групу чине демонска бића опасна за све људе. У ову групу улазе: вештице, море, вампири и караконџуле. Демони деце¹²¹ углавном делују одмах по рођењу и настављају своју делатност за време
Тада натприродна демонска бића добијају највећу снагу: мртваци се вампире, зле бабе постају вештице, нападају караконџуле, а свуда унаоколо лете свирци и настоје да породиљи одузму млеко.
4. ОДБРАНА ОД ВЕШТИЦА Вештице су старе, крезубе, ружне жене, неочешљане косе и дугих прљавих ноктију, а могу се препознати по многим физичким
(У Раковици, код Београда, верује се да је вештица она жена која је разрока и која има реп.¹⁴⁰) Ђаволски дух вештице, који у сну из ње изиђе, претвори се у лептира, кокошку или ћурку.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Празноверице и луди и штетни обичаји царују: вера у вампире, вукодлаке, вештице; славе и свадбе се окрећу у оргије које трају по неколико дана; појаве двоженства су доста честе, као што су морални
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Шта сам добио? Идем из једне собе у другу. Ви поседале наоколо по клупама као вештице. Оној се опружио нос као натегача, она отобољила усне као дромбуље; оној се отегли образи као деверика, па гледа да
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кад би оне мамине вештице само знале да у клавиру држимо празне тегле од зимнице и старе метле, јер нам је гајба тесна, верујем да би нас
Као да је глупост једини нормалан систем. У тренутку када мамине вештице улете у наш стан у огромним количинама, кликћући попут Команча, најбоље је навући на лице гас-маску, јер могу да вас
те флашијановиће — неме доказе срећнијих времена, сипа се домаћи коњак и домаћи виски с благим окусом фалсификата, али вештице ништа не примећују, јер су чисте аматерке у погледу пића. За остало не гарантујем!
Започиње конверзација. И баш онда кад анђео тишине пролети кроз нашу трпезарију, а маман и њене вештице исцрпу први део вечерње теме — нас децу, на вратима се зачује страховито брундање и ударање.
Читава кућа се тресе као луда. Вештице зину од чуда, јер наравно не знају у чему је штос! Шта је било, наша стара машина за прање веша жели да се убаци у
Ја нећу бити код куће, јер имам заказану козметичарку ... Сада долази ред на вештице да остану паф! Пошто сам исувише сиромашна да бих правила било какву збирку слика или лула, на пример, почела сам да
Сви трезори су ми пуни! Вештице ми, наравно, обогаћују ту морбидну колекцију. Погледајте само овај експонат: „Верујте, Београд је просто загушен
Напослетку, вештице се исцмачу, наравно, све у ваздух, све преко леђа, и разилазе се свака на своју страну. Кућа нам изгледа као Ватерло
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Отвори круну, Лепи сунцокрете, и огреј децу, анђеле у збегу, кроз чији страх се угарци разлете кад сумрак пусти вештице по снегу, а муња звекне Месецу о чанак, те онај проспе цицвару, качамак!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Скучавам. Зар сада, мрцино, склони се с пута — знаш да не видим, црква се моја топи, од милине, нема сунца, вештице ме полако једу и мајка ми срце вади, и син. Андрониче, шта је с хришћанским рогом?
) Као да изгинути волију но седети по боју голи у колу За њихову се душу молију и тела да им не скврне вештице Друзи да буду слободни од беса Страва Убијен је господар наш иде глас и јед плачу сенке сузе виногради убијен је
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Буди га Јања сестрица: “Устани горе, Радоје, Овце ти за луг зађоше!“ “Нека и’, сејо, не могу; Вештице су ме изеле; Мајка ми срце вадила, Стрина јој лучем светлила.“ 4. Пораниле девојке, Јело ле, добра девојко!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој. То је најстрашније време.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Водице, вештице! Умрех за слатку воду! Аух! И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет. И онда теткино долажење отуда, њена
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
саветник; достојанственик вједогоња [једогоња; здуха(ћ), стуха(ћ)] — дух који изиђе из човека слично као код вештице и с другим вједогоњама води облаке, чупа дрвеће из корена и туку се међу собом, извлачећи летину на своју страну
пред сеоском кућом, где се набија кудеља и лан поклапан — похлепан пометно гумно — гумно на коме се ноћу састају вештице попас — изгон оваца на кратку пашу попрет — жеравица запретана у пепео поскурно брашно — брашно најбоље каквоће, од
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Можда она и није само чаробница, већ вештица? — плану сумња. — Једино вештице знају језик звери и трава... — нагађали су суседи шапатом, али за та нагађања убрзо чу цели град.
Шта ли са њима ради? Никада није запажено да ложи ватру. Шта ће јој онда корење? Вештице и чаробнице користе крило слепог миша, змијин зуб, совино перо. Можда Татага није ни вештица, ни чаробница?
Петровић, Растко - АФРИКА
Усред сеоцета је ниски кров само на стубићима изнад круга за сеоско веће; мало даље ниска колиба вештице Ламе, главне фетишерке.
рођака, свога брата Тиу, или снаху Моне, или синовца Варињу, да закоље, или ће они на време купити од малопређашње вештице корен помоћу кога ће Блонде најбрже подлећи болести. Там–там. Бубњи повезани између себе.
Младих играчица, међ којима има и краљевских кћери, има око тридесет. Игру су отпочеле ипак две старице, Сука и Јо, вештице и фетишерке.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На њ »не сме никаква нечастива сила« (ЖСС, 326). Нарочито се од њега плаше вештице и сви који стоје у вези са врачањима и гатањима (упор. Вук, Посл.
л. закопају тамо где је новорођенчету, приликом мерења, ударила глава (»Кад ти никла, онда њему наудиле вештице«, ЖСС, 194). Поред породиље мора бити б. л.
Ко такав б. л. носи за капом, или под језиком, или у амајлији, моћи ће [на Ускрс у цркви] познати вештице (ГЗМ, б, 1894, 672; ЖСС, 98; Караџић, 4, 1903, 195), и на њега неће смети никаква авет ни анђама (СЕЗ, 32, 41). Б. л.
БРЕЗА Бірке (бетула). Бреза. 1. Бреза има апотропајску моћ. Од ње се плаше вештице (Софрић, 46). Кад сватови полазе од куће у цркву, они прелазе преко брезове метле — очевидно у намери да брезова метла
Бршљан, брштан, британ, пљушт (Софрић, 50; ГЗМ, 20, 1908, 349110). Бршљан има јаку апотропајску моћ. Од њега беже вештице (Караџић, 3, 1901, 187); ради тога меће се он у дечје колевке (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 293; 388), нарочито о Ђурђевдану
дрвета, и радећи свакога дана помало доврши га на Бадње вече, може те вечери у цркви, стојећи на њему, познати све вештице (ЗНЖОЈС, 10, 55; Шневајс, 8). У Херцеговини прича се етиолошка скаска о постанку обичаја да се на Божић кити кућа б.
Има јаку апотропајску снагу. Пржи се на ожегу, да би се одагнале вештице (Караџић, 3, 188). Ко је грозничав, узима њене плодове у вареники или кафи (ЛМС, 139, 86).
« (ЖСС, 309). На сличан начин тера се г. коцем и падавица (ЖСС, 291). Од г. плаше се и вештице, и зато многи стално држе у кући г. колац (ЖСС, 326. Упор. и слично веровање код старих Грка, Діоѕцорід. Де мат. мед.
врше о Бадњем дану — дану душа; д. је, дакле, сеновито дрво. У Ц. Гори верују да се на црном д. скупљају вештице (Караџић, з, 1901, 188). Д.
Кад су процесије о Русаљама (Духовима) и о Брашанчеву, просипа се она дуж пута, да се одагнају вештице (у Приморју, Караџић, 3, 1901, 191).
коју је мајка дала сину који је у војску полазио, оживи (СЕЗ, 41, 1927, 59); ј. које вештице дају вештурцима, ако их ко други окуси, поквариће му стомак (Караџић, 3, 1901, 186). Ј.
»сву окићену вештицама, да се сва сјала«: он учини крст и опали из пушке; вештице се разбегну, али је овоме после кратког времена умро син (ЗНЖОЈС, 22, 310). На к.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Она придене себи крила (познато је, вештице крила и реп имаду), намаже се машћу, очита своје »ни о пањ, ни о кладу«, прне кроз оџак, и док сте, фрајлице,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А и ко би дошао може да узме један једини гутљај воде. Како да га њеном сину да? Како да превари вештице—чуварице, суру орлушину и белу змију које крај извора чувају стражу? — Превари?
А шта ако вештице не надвлада? Ако му орао искљује очи? Ако не умакне белој змији? Схвати Варалица, наједном, да се на опасне стазе
Напреже Варалица слух и схвати: свађају се некакве женетине. Напреже очи и виде: у даљини уз котлић седе вештице и ватру потпирују, вичу, једна другој очи да извади. — Нема га! Зашто си га пустила да оде? — рече прва.
Погледај камење пред њиховим леглом. Видећеш да има људске очи. Само њих су им вештице оставиле. Мислиш ли да си једини који је извору пошао? — Не мислим! — одсече Варалица. — Скрати причу.
Тако и до седме стене дође, провири: вештице варе траве и полугласно певају: Растварајте се траве, растварајте, несан нам у сан претварајте...
Јецало је камење око њега, а Месец већ свијао лук. Осети Варалица како краћају ноге под њим, али назад се није могло. Вештице би га зачас откриле, јер је ветар дувао са запада. »Сад могу само напред, па нека буде шта буде!
»Сад могу само напред, па нека буде шта буде!« — вирну Варалица иза стене. Вештице су сркале чај. »Сад!« — рече Варалица самоме себи кад виде како оне као покошене падају у сан.
Долете до њих, стрже им мараме с глава, поче да бежи. Али, пренуше се вештице, па за њим. Трчи Варалица брже од ветра, али дах вештица, свеједно, осећа на потиљку.
Трчи Варалица брже од ветра, али дах вештица, свеједно, осећа на потиљку. Кад, наједном, као укопане стале вештице, пиште. Куну и моле да им врати мараме, али се Варалица само смеје: у његовој је руци моћ — сто корака је претрчао!
Дам ли им мараме — претвориће ме у камен!« Стисну он мараме свом снагом, а већ види: не могу му ништа! Виде и вештице: Варалица зна тајну, могао би их подавити док трепнеш. Али шта ће Варалици мртве вештице? — Шта тражиш?
Виде и вештице: Варалица зна тајну, могао би их подавити док трепнеш. Али шта ће Варалици мртве вештице? — Шта тражиш? — питају га углас, моле.
— осмехну се Варалица. Зашто ли ћуте вештице? Зашто одречно машу главом, кажу да га не могу провести крај беле змије? Није то у њиховој моћи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Устаје, бесно вади јатаган.) Свирите ми бре, и појте, зашто... (Салчету): Ти ли мори, вештице, не даваш! Овамо ти! Овам! Ти ћеш да ми играш и да бајеш! С’г те сву на паран-парче исеко!
И ти ћеш такој! Овамо ти! Овамо, вештице, овамо коске старе да ти растресем. Утрчи Марко. МАРКО (уплашено): Газда, хаџија стари!
Ја не — ако сам ја што крив, овде сам... (Показује на врат.) АРСА (Салчету): Говори, вештице! Ти си за све крива! ГРКЉАН (живо, уплашено): Она је, газдо! Она је за све крива. Е, за ту реч баш ти оволико хвала!