Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Једно од њих, чепкајући по шушњару и грању крај обале, што је поток овда-онда придолазећи нанео, ишчепрка попову капу, па потрчи с њом међу своје другове.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чује се јецај и потмула јека — То ветри плачу високо у грању. И мраз се хвата над трулим стрњиком; Мокре су стазе и блатњави пути. Вечерње птице одилазе с криком У мртву шуму.
СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава. Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању.
ЗВЕЗДЕ С острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка песма мора у тишини Чује се око нас; и ти гласи језде Кô да роса пада у сребрној тмини.
вече, кад угасну стазе, Душа мртвог дана, суморна, још ходи, И шуми: кô тамне, искидане фразе Музике у ветру, у грању, по води. Тад се јави ехо непамћеног јада, И бол неке давно преболеле ране...
Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели. Море је шумило са страшћу у грању црних чемпреса који беху узнемирени. Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага.
Под ноћ, та јата стоје непомично по грању и земљи, и гледају својим хладним очима запаљени хоризонт на чијој црти залазе и излазе мирна и равнодушна сунца.
Маховина је блистала у сунцу. Грлице су певале у грању. Мирисале су јагоде. Народ је изабрао за судије једног старца са седим власима који је био мудрац, и једног дечака са
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању, и врапце чујеш под стрехом како џакују.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ А на пољу грмљавина све јача и капи, најпре крупне и ретке, па све чешће зашушташе по осушеном грању, те се они официри постепено стишавају и разилазе. Само се Јуришић грозно мучи у неком махнитом и бурном узбуђењу.
Африка
Између џиновских стабала, која се гуше у своме грању и лишћу као прегојени стари црнци у салу, трепере витке палме са руменим гроздовима у лишћу.
Над водом ускоро потпун мрак. Не виде се више крај обала крокодили, ни птице и мајмуни у грању; нити колибе заклоњене густим дрвећем. Једино иза брегова пожар саване изгледа као свитање.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У његовим мислима, као у том шумском мраку, као у том шумском, испреплетаном, покрханом, грању, међу тим сенкама, кроз које га је коњ носио, а којима краја није било, прођоше, још једном, људи и жене, од којих се
У шумама где је, дан пре, опадало жуто лишће, где је све било у јесењем црвенилу, у испреплетаном грању, иње је било засуло грање као звездицама белим и све је треперело. Нека безмерна чистота била је покрила сву земљу.
Те тичице су биле невидљиве, ситне, али су биле ту негде, у грању и на трави, на земљи, на којој су се белеле висибабе, као звончићи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако су пуцали, јурећи у гомили, у стабла дрвећа и ударали ножевима по грању, урлајући при том, у глас, име Марије Терезије, отегнуто и по такту.
никада није могао научити, толико их је учио и набијању зидова крај баруштина и врбака, где су они радије становали у грању и шибљу, под дрвећем, па и по земуницама и колибама, где су умирали чучећи.
Милићевић, Вук - Беспуће
Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сад се присећам, куме: долази, ваљда, пролеће. По свуноћ сањам скривену стазу испод Бабића гаја, гнезда у грању и лаку свраку којој сам крао јаја. Сећају ме се другови стари — откад заједно нисмо!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Носите ме из ове шуме, не могу више да гледам ноћу сјај нетварних бића у грању што се на мом страдању уче да утекну рођењу. ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА Сабље и калпаке у трње, доста је боја!
ГЛАС ПОД КАМЕНОМ Једном се родих као хајдук опак да век свој у заседи проведем бројећи товаре блага и мртве по грању главе.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТРИФУН: Е, ето ти сад, кад ти хоћеш да висиш на туђем грању. ПРОКА: Бар да сам се помогао! ТРИФУН: Па знаш како је, покојник је ваљда мислио: доста је овом кнезу Проки Бељајеву
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Узаман ми трепећала, Од данаске па до века!“ 11. Порасла јела до неба, Савила гране до земље, На грању лишће зелено, На лишћу цвеће црвено, На цвеће челе попале.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нашао сам суморну сласт тела, као ветар звезде у грању по гробљу, слађу него душа. Па не гледам милосним погледом ни по царевима ни по робљу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Све то бјеше красно у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране док се не уставише на грању једног стабла усред врта. — Исусе мој, шта ли је оно? — запита сам себе Бакоња избуљивши очи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Стресе се. Издан и осрамоћен од синова, јаловака и кукавице. Ослушкује дисање села, мирише га, види у магли оџаке у грању. Иде војска. У његовој кући нема деде да се плаше. Нек буде сатрта проклета и јалова јазбина Василијева!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Негда у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била к'о врт један, Гдје је к'о поток текла срећа кротка.
Ноћ под црним сводом Шуми псалме, палећ' свеће у висини... Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова. Ноћ светла и плава... У твоме врту свака ружа спава, Ладолеж засп'о на широком пању.
Ј. Дучић XЦИИИ ЗВЕЗДЕ Са острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка песма мора у тишини Чује се око нас; и ти гласи језде К'о да роса пада у сребрној тмини.
Пролеће, ти, и ја. М. Ђурчин ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ Свеже је и ведро јутро К'о почетак лепе приче; И по грању и по жбуњу Нешто се буди и нешто се миче.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше. Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу
Краков, Станислав - КРИЛА
ВИИ Као бела веверица претури се дим по грању. Пишти, лупа, јечи. Најзад је све тихо. Онда војници подижу увис очи и пипају се. Или лупи у стену.
Свануло је. Сунце се помолило над планинама, али у влажну долину зраци још нису дошли. Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Између џиновских стабала, која се гуше у своме грању и лишћу као прегојени стари црнци у салу, трепере витке палме са руменим гроздовима у лишћу.
Над водом ускоро потпун мрак. Не виде се више крај обала крокодили, ни птице и мајмуни у грању; нити колибе заклоњене густим дрвећем. Једино иза брегова пожар саване изгледа као свитање.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Низ леђа присутних склизнуше жмарци. Ветар се заустави у грању. Ни река више није текла. Само се чуо урлик пса. — Ти никог њеним гласом нећеш исцелити, опомињем те.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Негда у таке ноћи, када отка Помрлом грању зима покров ледан, Ова је соба била кô врт један, Гдје је поток текла срећа кротка: Као и сада, пред иконом сјаји
И у час кад си на мом срцу била, Чудесна свјетлост сва небеса прели — Бијела ватра по грању се просу, И кô да небо раздроби планету, Сав Мостар драгим камењем се осу.
Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни. Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечак се пружи потрбушке и надвири се над отвор у грању. Доље у рупи сједила је у ћошку само куја. Поред ње преврнута здјела. — Па гдје ти је тај који је упао?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се