Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад тамо, седи шест паша, ту је и наш домаћин Сирчић, и више од двадесет капетана. Седе, а ми стојимо. Пита нас један: „Зашто се ви с царем бијете, и зашто се цару не покорите?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па казујем ти лепо да се матори Трифун смирио. Што се на ме издиреш? Нисам ја крив. Ми стојимо под путом, ја и моја жена. Сачекајте да из Кијева одемо, па се играјте фуса по Кијеву, колико вам драго!
Теодосије - ЖИТИЈА
Не сећајте се зала којима Бога прогневисмо, не срамите се наших нечистота којима грешимо пред њим и због тога далеко стојимо од њега.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
како у мени расте мамин лик, како јој се преко зеница, па преко читавог лица прелива страх, док ја и друг директор стојимо један насупрот другом, а мамина хаљина почиње да се тресе као да је маларичар.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ево, стојимо у кругу, дечаци ратних година, преозбиљни и стармали и бирамо ко ће да буде шугав. Ен, ден, дину, сава-рака тину, сава
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Седам милиона дуката?! ЛЕПРШИЋ: Е, како сад стојимо? Видите да је ту политика русијска. Славјанско царство, и ништа друго! ШЕРБУЛИЋ: Ако се Русија умеша, онда је добро.
(Гавриловићу) Но, како сад стојимо? ГАВРИЛОВИЋ: Мени је то мило; али ја сам онаково добио писмо. ЖУТИЛОВ: Ви све друге корешподенте имате, зашто сте
ГАВРИЛОВИЋ: Наравна ствар, родољубије све допушта. Него, молим, како сад стојимо? ЛЕПРШИЋ: Не можемо ни ми захтевати да смо бољи од други.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Певач то гледа, гледа, и упита7: Кад оће опет венац браће, Оваки да се скупи, кад ће? Сад овде ми стојимо сви, Но сутра ди ћемо бити, ди?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А и ово свраћање је сумњива ствар. Све ми говори да се ја држим што даље. Наше је да стојимо пред вратима, и да сијамо колко можемо.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ти си био мој учитељ. СТЕВАН: (Леп учитељ!) СРЕТА: Милостиви господине, а како ми стојимо? ТРИФИЋ: Можеш спокојно спавати. СРЕТА (прети Пели): Разговараћемо се. СУЛТАНА: Опет ти почињеш, мајстор Срето!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
То би био спектакл! Толико сам се била заблесавила у Мишелина да нисам ни приметила како стојимо у рецепцији хотела „Славонија“. — Мишелиноооо ... — промуцах али ме он нагази чизмом и ували црвендаћа портиру.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Преплашене шеве лепршале су изнад наших глава. Наиђе ордонанс из штаба пука, те га запитасмо зашто оволико стојимо. — Заглавио се мостови трен у бари! — онда поверљивим гласом додаде: — Сада ће бити прелаз.
Већ смо преморени што стојимо стално на једној нози, и наредник се љутито обрецну: — Е, није него!... Нека он дође ако му није право!
Јер се гине, и никад више живота, сунца. А они мртви као да нас вуку, и ми као да не одмичемо, већ стојимо... а непријатељ .нас гађа, сада нишани, само што није опалио, ах, боже... још неколико корака...
Од страховите експлозије осећамо како нас запахну ваздушни талас. Дах нам застаде. Стојимо неодлучни, не усуђујући се да кренемо даље, јер нам се чини да ће нас онај замах и прасак зрна од четрдесет и два
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Хукне: њива се нарогуши, И блесну старе звезде у души. Стојимо покрај сивога плота, На граници између два живота. Са ове стране ограде: град. Са оне: Србија, и месец млад.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СЕТНА ПЕСМА Дошло је време кад нам коса седи, И наша чула постепено грубе. Стојимо тако скрушени и бледи Док нашу старост објављују трубе.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Сунце је опет ту. Однекуд мислимо: лето. То значи: живот! Опет смо наги крај воде. Али стојимо дуго, а нико да каже — доста И уђе у воду. (Гледали смо је, у мантилу, са моста!
Али: варка! Са невидљивих брда ослушкујемо нешто друго: Ослобађа се ветар и пада жир, шишарка... Стојимо опет на мосту, под касним сунцем, дуго: Испред нас, блеска сред града далеки кров од лима.
Још тешко нам је да признамо да је вече Иако се мешају близине и даљ. Ми застадосмо (тек за пуки трен) Ал — ево где стојимо. Тама нас пресвлачи У другу ризу и ми постајемо сен.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од тог путовања! Ми стојимо - мира јој чувари Гледећ' лице како јој се жари А том жару допирују хлада Уздисаји нашег празног нада! Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
му у руке вароши, тврдиње, пристаништа, арсенале или му пружили помоћ у људству, новцу, намирницама или муницији. Стојимо, тако је рекао Кофенал у рату са непријатељем.
„Имате право, господине царски саветниче, стојимо забезекнути пред једноставношћу и неминовношћу природне појаве“. „Јел’те да је тако.
„Човек - братић мајмунов!“ „Па рецимо: његов даљи рођак“. „Тиме стојимо на прагу једног сасвим новог схватања овог света“. „Да, тако је.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зато и стојимо још ту, управ зато што смо такви па се нико не потруди ни да се сагне и да нас истргне. Нас ће заорати нова бразда, на
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова... А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Над здруженим гробом ту стојимо немо, Ту стојимо немо, само уздишемо. Ох, здружени гробе, сини зрȁком новом Обаспи нас топлим својим благословом;
Над здруженим гробом ту стојимо немо, Ту стојимо немо, само уздишемо. Ох, здружени гробе, сини зрȁком новом Обаспи нас топлим својим благословом; Причај старо
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Извод из чудесне басне сна. Горке обале на којима неумешни стојимо окренути своме почетку грешни због губитка вида када светлост згасне.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Стога нека се прво влада изјасни мисли ли да треба ратовати или не? Затим да нам поднесе потанак извештај како стојимо са војничком спремом, као и то какви су наши одношаји са другим државама, и у случају рата чему би це имали од које
одговарала је: »Е, па није тако рђава, није! да видите и добра је, богами.« На питање: како стојимо са другим државама? одговарала је: »Добро стојимо, добро; xоће, помоћи ће нас, сигурно ће помоћи; како не би!
да видите и добра је, богами.« На питање: како стојимо са другим државама? одговарала је: »Добро стојимо, добро; xоће, помоћи ће нас, сигурно ће помоћи; како не би!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од ТОГ путовања. Ми стојимо, — мира јој чувари — Гледећ’ лице како јој се жари, — А том жару допирују хлада Уздисаји нашег празног нада.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
бјеже од Бање Луке. Јадно, чемерно, убијено, бјежи, не обазире се... Ја и покојни Партенија — вјечна му памјат — стојимо горе код кошарâ, па гледамо... Врви Крајишник кô да из земље изниче! Стали ми, па бројимо...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Главно је: што стрепим, Кад барбитон тугу или радост звони. Пред том вечном тајном ми стојимо немо, Кô саиски мудрац пред Истине ликом; Вео с лица њеног дићи не умемо, Јер Истина цела не даје се ником.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Уосталом, сунце ће ускоро заћи, и свежина вечери нас разгалити. Стојимо пред бескрајним, високим градским зидом саграђеним од ћерпича, сушених цигаља.
Буди, дакле, миран, дражајши, ми стојимо на чврстом тлу. Само кад не би било тако врело!“ Оба човека усташе са свог седишта, па се упутише преко травњака,
Лађа се скоро не миче с места. Нас двоје стојимо, наслоњени на дебело стабло предње катарке, и посматрамо јужну страну звезданога неба.
нећемо сачекати његову рекламацију, да нам слика ситних људских особина не поквари велики утисак под којим стојимо: на овој седници, значајнијој но што ју је икад одржало које научно тело, одблеснула је силна светлост човечјег ума и
ка западу наш доглед, који нам показује све као што је у истини, удешавамо га, напрежемо наше очи и, на крају крајева, стојимо разочарани. Пре свега, од Месеца ни трага ни гласа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са батеријама је изгубљена свака веза, и сада, без икакве улоге, стојимо у овој рупи сличној гробници. Осећамо се као осуђеници на белом хлебу...
Нама у сусрет иде један Црногорац са пушком. Када виде да стојимо на друму, застаде и он. — Помагâ ви бог! — каже и седа на гомилу камења. Онда вади кесу са дуваном и пуни лулу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
а не обживљују, нит су кадри среће коме дати, — него пред једним, једним исто летопроменим бировом, како ничке гледећи стојимо!
Нејма у замахне косе пробира ни штедења травна. Сред смрти и живота, насред раја и пакла стојимо. У немарну за учење душу неулазна је мудрост. Каримно ухо свашто дочува. Шапат не пролази узалуд.