Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Jelica i stade se dizati. — Sedi, čedo moje!... Nije... Sasnila sam ružan san!... Jelicu lednu nešto u srce. Najedared joj proleteše i polja, i šume, i bojišta ispred očiju.
Radičević, Branko - PESME
Tešku ovu boljeticu Nije jadan preboleo, U lednu je nju grobnicu Sa sobome on odneo. (1844, 12. dek.) SLATKA MISLI!
Soba niska, a dosta i tesna, Oko stola sedi raja besna, Raduje se onom vinu lednu, Pa svećicu zapalila jednu: Gori sveća kao da izdiše, Al' de raja da zapali više, Kad vesela štono god imade, Do
“ I zorica sinu, I sunašce granu, Ona uze sude, Ode niz poljanu. I već eto stiže Na tu reku lednu; Oko joj se ote, Uz maticu glednu. „Bože, šta to plovi, I sve amo bliže? Ko je, Bože, ko je? Već do brega stiže!
Prosti, ćako, od onoga, Znadeš, uze ja staroga, A ti, dede ovu jednu!“ — Vođa ispi čašu lednu. „Ded' nek ide i ta druga, Za junačka žića duga, Pa eto ti još i treće Rad junačke dobre sreće.
I napolje Uroš glednu, Te pećinu manu lednu, De je danak predanio, Od zlotvora svoji s' skrio, Glednu danku na visini, Poslednji se njemu čini; Pa ka zemlji
Pandurović, Sima - PESME
svilno odelo prozirno I veo groba, — jednom, u noć čednu, Sa bolom duše što tuži i grca, Ja ću ti doći na postelju lednu, Ti, mrtvo drago slomljenoga srca.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kamo se, za nevolju?... Hoću poludeti ’vako sam. — Nećeš dugo, ne boj se. Sutra, zorom, na posao! Đuricu nešto lednu, ali on otera od sebe to neprijatno osećanje drugim, povoljnijim: »Sutra ću, dakle, na slobodu!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pa ga neće ka caru voditi, no ga baci u lednu tamnicu. Tu tamnova tri godine dana. Kad hajduku muka odoljela, on dozivlje Bojičić-Alila: „Oj Turčine,