Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Јелица и стаде се дизати. — Седи, чедо моје!... Није... Саснила сам ружан сан!... Јелицу ледну нешто у срце. Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тешку ову бољетицу Није јадан преболео, У ледну је њу гробницу Са собоме он однео. (1844, 12. дек.) СЛАТКА МИСЛИ!
Соба ниска, а доста и тесна, Око стола седи раја бесна, Радује се оном вину ледну, Па свећицу запалила једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да запали више, Кад весела штоно год имаде, До
“ И зорица сину, И сунашце грану, Она узе суде, Оде низ пољану. И већ ето стиже На ту реку ледну; Око јој се оте, Уз матицу гледну. „Боже, шта то плови, И све амо ближе? Ко је, Боже, ко је? Већ до брега стиже!
Прости, ћако, од онога, Знадеш, узе ја старога, А ти, деде ову једну!“ — Вођа испи чашу ледну. „Дед' нек иде и та друга, За јуначка жића дуга, Па ето ти још и треће Рад јуначке добре среће.
И напоље Урош гледну, Те пећину ману ледну, Де је данак преданио, Од злотвора своји с' скрио, Гледну данку на висини, Последњи се њему чини; Па ка земљи
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
свилно одело прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе што тужи и грца, Ја ћу ти доћи на постељу ледну, Ти, мртво драго сломљенога срца.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Камо се, за невољу?... Хоћу полудети ’вако сам. — Нећеш дуго, не бој се. Сутра, зором, на посао! Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па га неће ка цару водити, но га баци у ледну тамницу. Ту тамнова три године дана. Кад хајдуку мука одољела, он дозивље Бојичић-Алила: „Ој Турчине,