Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Jedan dan kad su izašli Turci iz džamije, dogovore se da skupe u selu vuku harač i da ga pošlju s ostalim hadžijama na ćabu, pa tobož kad se s ćabe vrati naučiće i druge vukove da zlo seljanima ne rade.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I tek za hadži-Trifuna, od koga se oni počeli i hadžijama zvati, znalo se da je on prvi imao smelosti da, posle svoga hadžiluka, sve to bogatstvo, koje do tada ležalo skriveno i
Dolaze do stepenica. On zastade gledajući gore, gde ga prijatelj, efendi Mita, gologlav, jedva držeći se, opkoljen hadžijama i ženama, čeka — i poče da viče: — Gde je moja Sofka? — Evo me, tato! — dotrča Sofka do njega i | poljubi ga u ruku.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Sasvim besno unosi se materi u lice): Čuješ, ti, evo ja tebi sada kažem, a ti svima: ocu, hadžijama, i kome hoćeš, da ja više ovako i ovde neću i ne mogu. Ili da me odavde vodite, sklonite nekud, ili ću ja sama...
Izlazi Tašana ubijena. Prilazi ruci Mladenu; ovaj zabacuje ostrag. Tašana se okreće hadžijama da i njima poljubi ruke; tako isto i oni zabacuju ruke za leđa.
« A sad? S neverom... KATA (okreće se hadžijama, u očajanju): Za Boga, ljudi Božji! Kakvi su to obrazi? Kakve »nevere«? Pa u crkvi svaki dan slušamo kako se govori: