Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Један дан кад су изашли Турци из џамије, договоре се да скупе у селу вуку харач и да га пошљу с осталим хаџијама на ћабу, па тобож кад се с ћабе врати научиће и друге вукове да зло сељанима не раде.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богатство, које до тада лежало скривено и
Долазе до степеница. Он застаде гледајући горе, где га пријатељ, ефенди Мита, гологлав, једва држећи се, опкољен хаџијама и женама, чека — и поче да виче: — Где је моја Софка? — Ево ме, тато! — дотрча Софка до њега и | пољуби га у руку.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Сасвим бесно уноси се матери у лице): Чујеш, ти, ево ја теби сада кажем, а ти свима: оцу, хаџијама, и коме хоћеш, да ја више овако и овде нећу и не могу. Или да ме одавде водите, склоните некуд, или ћу ја сама...
Излази Ташана убијена. Прилази руци Младену; овај забацује остраг. Ташана се окреће хаџијама да и њима пољуби руке; тако исто и они забацују руке за леђа.
« А сад? С невером... КАТА (окреће се хаџијама, у очајању): За Бога, људи Божји! Какви су то образи? Какве »невере«? Па у цркви сваки дан слушамо како се говори: