Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, rumunski mali boljar DžADA, tur., carski put DžEVAP, tur., račun, odgovor DžUBE, tur., duga gornja haljina ŠARAMPOV, šanac ŠEŠANA, ŠIŠANA, duga puška ŠOCA, vojnička puška s bajonetom ŠTATSKI, nem., državni ŠTRANKA, nem.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I okrete Podinama. — Je li, Devo? — upita on. — A ima li koliko Turaka? — Bogami, dosta. Imaju i svoj šarampov; iskopali noćas... — A ima ih više od naših? — Ima... — Stanite! — reče on družini.
on je danas skuplji od glave!... Prvi redovi Turaka dođoše već na domak bedemima šarampova. Kara-Đorđe skoči u šarampov, priđe topu, pogleda u nišan i reče hladno kao da boga naziva: — Pali! Tobdžija prinese vitilj i trešnjevac riknu...
Pala tama od neba do zemlje. Nije tama od boga poslana, Već od silna praha i olova! Surep unese Stanka u šarampov... — Šta je, pobratime?... Ubiše li? — Nisu, ali me raniše... Čini mi se da mi je desna ruka prebijena...
Latković se nadneo nada nj. — Mrtav?... — pitahu golaći. — Nije... Diše... — Hvala bogu!... Nosite ga u šarampov! — zapovedi Zeka. Latković ga htede uzeti, ali pritrča Surep i odgurnu ga...
Turci se behu sasvim povukli... Vojvoda Anta, videći da se opet počinju pribirati, doviknu Zeki: — Vrati se u šarampov!... Ako nas opet budu napali, branićemo se; ali ja mislim da će oni pre preko Drine nego na nas!...
Ha! Sad znam!... Da kopamo šarampov na onoj uzini između Save i Zasavice i tu da ih pričekamo!... Svima se dopade ta misao. Čupić se malo razgali.
Svima se dopade ta misao. Čupić se malo razgali. — Prokopaću svu uzinu od Save do Zasavice, i to će biti šarampov. Ja sam javio Đorđu, i on je naredio da nam dođu u pomoć Jakov s Valjevcima i Miloš s Rudničanima.
Smešteni i osigurani tako, oni zadovoljno pogledahu na delo ruku svojih. — Ovo nije šarampov, ovo je grad! — reče Katić. — Što sam mislio, uradio sam — reče ponosito Čupić. — Još samo da se sa ranom osiguramo...
I kao da im se neki teret skide s duše. Sva trojica gledahu nekako pouzdano u budućnost. — U šarampov mi ne mogu prodreti da ih je još toliko! — reče Čupić. — Ne bojim ih se ni od Save ni od Zasavice!...
— vikao je Čupić. — Nemojte žuriti! Hitar odviše, sreću preskače!... Ne, on ne može lako ući u naš grad, jer ovo nije šarampov, već grad!... Pazi!... Turci se sve više bližiše. — Pali! — zapovedi on tobdžiji.
— Ta ono pravo veliš — nasmeja se Zavrzan — treba što ostaviti i za sutra! Svi se nasmejaše. — Da se vratimo u šarampov! Kad se vratiše dočekaše ih ne može lepše biti. Vojvode se ljubiše s njima.
Čupić se uplete: — Nije baš tako, Milošu! Ja ne mislim da mi ostavimo šarampov. — Ama ja, brate, nisam ovan da čekam da me Turčin kolje! — Nismo ni mi ovnovi! — planu Čupić.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali njegova podjela imanja osta. I narod i danas zove onu livadu s virom Marin Vir, a zabran sa šarampovom Marin Šarampov. Ko ne vjeruje, neka pita samo koga iz mog sela.