Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, румунски мали бољар ЏАДА, тур., царски пут ЏЕВАП, тур., рачун, одговор ЏУБЕ, тур., дуга горња хаљина ШАРАМПОВ, шанац ШЕШАНА, ШИШАНА, дуга пушка ШОЦА, војничка пушка с бајонетом ШТАТСКИ, нем., државни ШТРАНКА, нем.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И окрете Подинама. — Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? — Богами, доста. Имају и свој шарампов; ископали ноћас... — А има их више од наших? — Има... — Станите! — рече он дружини.
он је данас скупљи од главе!... Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова. Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: — Пали! Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну...
Пала тама од неба до земље. Није тама од бога послана, Већ од силна праха и олова! Суреп унесе Станка у шарампов... — Шта је, побратиме?... Убише ли? — Нису, али ме ранише... Чини ми се да ми је десна рука пребијена...
Латковић се наднео нада њ. — Мртав?... — питаху голаћи. — Није... Дише... — Хвала богу!... Носите га у шарампов! — заповеди Зека. Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...
Турци се беху сасвим повукли... Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: — Врати се у шарампов!... Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!...
Ха! Сад знам!... Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... Свима се допаде та мисао. Чупић се мало разгали.
Свима се допаде та мисао. Чупић се мало разгали. — Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов. Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.
Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. — Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. — Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...
И као да им се неки терет скиде с душе. Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. — У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...
— викао је Чупић. — Немојте журити! Хитар одвише, срећу прескаче!... Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!... Пази!... Турци се све више ближише. — Пали! — заповеди он тобџији.
— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! Сви се насмејаше. — Да се вратимо у шарампов! Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити. Војводе се љубише с њима.
Чупић се уплете: — Није баш тако, Милошу! Ја не мислим да ми оставимо шарампов. — Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! — Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али његова подјела имања оста. И народ и данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов. Ко не вјерује, нека пита само кога из мог села.