Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
jedva se vučem. — Pa jeste — veli Jula — niko i ne nadgleda to bure. — Ta obiđe ga pokatkad moj Aca. — Da, vid’la sam ga kanda tu odonomadne. — Jeste, ’râno, nema ga već sedam osam dana.
Radičević, Branko - PESME
Znaš li ono kada jednom, brate, Nasrnula ona dvoj'ca na te? „Aco, Aco“, vika ti siroma; Aca tebi te u pomoć oma; Jedan itac vešto, te u glavu, Krvca lopnu u zelenu travu; Pa da te ovo ne izbavi od muka,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I šta! Kroz krugove bliske „Tri grozda“ procuri neproverena vest da je Aca Kec postao švaler. Ponaša se sumnjivo. — S kim to tamo spavaš?
I sad zamislite, neverovatna stvar; Aca Kec koga su kelneri toliko puta prevrtali zajedno sa stolicom i postavljali naopačke na sto u vreme fajronta, ustaje
Sedi i smeška se tajanstveno, onako švalerski. „Tri grozda“ zahvatila blaga panika! Ako je Aca Kec, onakav kakav je, uspeo da dođe do ženske, onda je ulom pogledu stvarno nastupila inflacija. Smak sveta!
Smak sveta! — Ne možete ni da zamislite kakva je mačka! — hvali se Aca Kec svojim šlogerima za stolom. — To je neverovatno osećanje, kada se probudíš, a ona pored tebe na jastuku i gledate
— Je l' u spavaćici? — pitaju mesečari. — Kakvoj spavaćici? —. čudi se Aca Kec. — Bez ičega na sebi? — Pa, naravno! Bez ičega! Onako, mislim .
— Bez ičega na sebi? — Pa, naravno! Bez ičega! Onako, mislim . Što je naj smešnije, ispostavilo se da Aca Kec nije ništa lagao. U pitanju je zaista bila mačka — ali prava!
Provalili su ga kad joj je kupovao sardine i belu džigericu. Pošto ga mrzi da troši struju, drva i ugalj, Aca Kec, inače, pred Novu godinu obavezno odlazi malčice u bolnicu, kao, fol, na ispitivanje.
ne klopaju slatko, sve stavljaju na moj krevet ... E, pa pošto je prošlu Novu godinu dočekao na urološkom odelenju, Aca Kec poče da pakuje svoje stvari i da briše kući.
Jesi li zapamtio?“ . —Ja ti to, brate, nikako ne mogu popamtiti ...kazao je njemu Aca Kec. — Ako me budu pitali kako si, ja ću kazati da si ti, brate, umro!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pevale su se čak i pesme Mušickoga: Polit u Pokojnicima 1899, 16—7, priča kako je tada novosadski advokat Aca Kostić, koji je imao izvanredno lep glas, „osobito lepo pevao tada znamenitu pesmu Mušickoga Dnej radosnih pečalnih”.