Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čak su im i zvona zvonila, pri odlasku. Ljudi su bili izgubili veru u pamet onih koji upravljaju. Ada je, tako, pre trideset godina, još cvetala, i bila puna stanovnika, kao što su košnice pune čela.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
prozor gledao riđa proletnja prostranstva; razlivenu Savu i Dunav, vrhove drveća što su virili iz vode iznad potopljenih ada... Kako uzbudljiv predeo! U jednom trenutku srce mu snažnije zakuca kad ugleda iskošenu Kalemegdansku tvrđavu.
Matavulj, Simo - USKOK
“ — „Ne bih, valaj“, reče onaj, „da mi daš najboljega ovna iz svoga tora!“ — Treći se umiješa: „Ada, ja bih za pletu otišao i pitao ga: molim te, Sveti, što sad radi bog?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
pojavljivala na Savi; jednostavno, zatekao bih je na svom čamcu kako me čeka sa nogama u vodi i ljubazno se smeši. Ada Ciganlija, tačnije rečeno, njeno veoma zeleno drveće, jako su se dobro slagali s bojom njenih očiju. To priznajem.
za sabotažu operacije „Osvajanje Beograda“, umesto da se brani ili angažuje advokata, otvara dosje o Suletu sa Ada.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na igrankama, zimi, u pozorištu na Rijeci, upoznao sam čitav niz Đulija Ada, Marija, i igrao sam sa njima i „fioretto“, na kafanskom stolu.
Rakić, Milan - PESME
Svi Grci nazad! — Evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I tamnomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava...
Ah, zbogom, Gospo: evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I sivomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava... III Sinoć sam, Gospo, pio razna vina, A sve u čast i slatko ime vaše.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VOJVODA DRAŠKO Ne znam ništa, no sam ih gledao; i sam mislim da je maštanije. OBRAD Ada što je nego maštanije! Ja sam čuo od jednoga đeda, u Boku su jedni dohodili iz Talije, ili otkud drugo, na naš pazar
VOJVODA DRAŠKO Kakve gusle i kakvu nesreću? Tu za gusle ni zbora ne bješe! VUK MIĆUNOVIĆ Ada za svu igru bez gusalah ja ti ne bih paru tursku dao. Đe se gusle u kuću ne čuju, tu je mrtva i kuća i ljudi.
KNEZ JANKO Kako zašto? Što govoriš, čoče? da ga mogu dobro osvetiti, kâ da bi ga iz groba dignuli! KNEZ JANKO Ada ova nesrećna nevjesta, te se danas ubi među nama, ljuće mi je na srce zavila no nesrećna glava Batrićeva.
Amanati, nauči tako? Jesu li te u Mletke šiljali? Kada svoje tako osijecaš, ada što bi s tuđijem činio? POP MIĆO Ti se, Vuče, kâ da sa mnom rugaš? Kakav nauk, takvo i čitanje!
IGUMAN STEFAN Ko će, sinko, božju volju znati, ko li boža prozreti čudesa? KNEZ ROGAN Ada što je ovaj mjesec crven kako da je iz ognja ispretan? IGUMAN STEFAN Ni to, sinko, ja ne mogu znati.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Ne znam kako izdržiš tolko u zatvoru! ANĐELKO: Kako izdržim? Gledam u rešetku, a sve mislim: postoji Ada Ciganlija! Eto kako izdržim! IKONIJA: Kakve tu veze ima Ada Ciganlija? ANĐELKO: Ima veze.
Gledam u rešetku, a sve mislim: postoji Ada Ciganlija! Eto kako izdržim! IKONIJA: Kakve tu veze ima Ada Ciganlija? ANĐELKO: Ima veze. Ja iza rešetke, a Ada Ciganlija, svêdno, ipak zelena!
Eto kako izdržim! IKONIJA: Kakve tu veze ima Ada Ciganlija? ANĐELKO: Ima veze. Ja iza rešetke, a Ada Ciganlija, svêdno, ipak zelena!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
(Kažu da je taj ćurak bio na Aganliji kad ga je, sa ostalim dahijama, na prepad uhvatio Milenko Stojković na Ada Kale, i odsekao mu glavu. Aganlijinu glavu odneo je Dunav, ali je ćurak ostao, pokriven misirskim zlatnicima.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ko će tebe razumjeti, tvorče, ko l' mogućstvo voobrazit tvoje? Mračni vladac ada nesitoga i zatočnik iz raja prognani da su mogli, besamrtni dusi, tvoga plana postić veličestvo, ada ime bi vječno
vladac ada nesitoga i zatočnik iz raja prognani da su mogli, besamrtni dusi, tvoga plana postić veličestvo, ada ime bi vječno ostalo ništožnošću nijemom zasuto, smrt bi na grob njegov očajala; ne bi Adam svoje legione u okove
će plačevni valovi tamo poteć sa vodom nečistom mučenija neba otpadnikah, a za njime Flegeton i Mente sa ljutošću ada nesitoga; među dvije protivne stihije tamo teče tajni potok Lete, na njem straže kćeri Gorgonove da pregnusni neba
s blagogovjenijem od višnjega odoše prestola među vjerne nebesne polkove, koji strašnu i krvavu borbu s carem ada jednako vođahu; u boj hučni i oni uđoše.
Stup veliki mračni sačiniše Satanini soputnici grdni od vječnoga svoga padenija s sjajnog neba do propasti ada, te u strašnom vidu dubijaše.
Tri dana su adski legioni neprestano za njinijem carem sipali se crnijem potokom s kraja neba u utrobu ada. Prestrašno je ovo pozorište sve užase mnogo nadvisilo: kad padahu kriveći se polci u dimljiva žvala tartarova,
Svemogući u opštemu skupu nakazanje Adamovo javlja: „Šar ću jedan - kaže - postaviti nedaleko od mračnoga ada rad vremenog teškog zatočenja Adamova i njegova lika; šar će ovaj bit sastavljen mali od haosa i mračne prašine,
Kako što sam gordu caru ada i njegovu zlome legionu spomen živi neba blaženoga rad nakaze veće ostavio, tako danas lišavam Adama s buntovnijem
će ljuto postradati od Satane dušegubitelja (jer će Adam prvi plot čovječku oblačiti i počet nositi): zli vlastitelj ada nesitoga dovesti će ljudsko pokoljenje do gluposti ove preslijepe da pohuli na nebesnu svjetlost, a da mračno ime
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iza nas pružala se sjajno srebrnasta traka Dunava, koji se naglo gubio u bujnom zelenilu ada. Pred nama sumrak, gust i garav, obavijao je sve više, sve brže, sve grabljivije, grad i groblje, grad Života i grad
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Razoreni gradovi svi pusti već stali, kule bojne srpske sve i dvorovi pali. Ah, nesreća ta moja do ada me svede, svako veće zlo svoje spustiv na me sede. Uvi meni nesrećnoj! Gdi su cari moji?
Neščastije moje Do ada mja svede, Zlo, ah, na mja svoje Spustiv na vjek sjede: Uvi mnje prebjednoj, Zlopolučnjej jednoj! Gdje sut krjepki moji?
Ilić, Vojislav J. - PESME
On setno u žice bije, Tiho, sumorno peva. Mesec je izgrejô bledi I tama obale krije. Eno i Ada-Kale, gde prazni čardaci stoje Kao skeleti strašni.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tarsijski cari iz morskih ada, ostrova darove hoće mu doneti, cari aravijsci Isava s peškešem doći će mu... Vetrovi vijući svakad s vodami
Proguta ih more i začudo posle svuda to motreti bijaše: poizmeta ih more sve na suho po krajevi, po bregovi, po ada, po prudovi pored mora, kako ih je gde fućao talas napolje, sve to gromade, gromade tuštene ka stovarene ležahu ljudske
veliku pomoć, te sam vidimo se svuda ukazivao, po svih okolnih strana na konju, koje pešice opticao i hodio po morskih ada, po pristaništi gde u zavetrini pristaju korabi trgovački, po putovi, na suhu, gledajući otkuda ko što na prodaju za