Dučić, Jovan - PESME
VEČERNjE PESME Oturivši svoje ogromno kameno ralo, ispravi se Adam. Pri crvenom večernjem suncu koje je zalazilo, pade po zemlji njegov teški i dugi sen, kao sen krupnoga jablana u modrom
Iz večernjeg svoda padala je sitna purpurna prašina i krvavila oranicu. Adam baci svoj mračni i brižni pogled po vidokrugu koji je bio u plamenu i dimu.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Ti si mu mignula. JUCA: Šta bi mu ja namignula? JANjA: Ti si Evo. Oćiš da prevariš tvog Adam. Što si mu kazala da imam toliko novci? JUCA: Kako bi mu ja kazala ono što i sama ne znam?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i 1875, i rđavo svršen u pozorišnom komadu Adam i berberin (1881). Vasa Rešpekt je iz 1875 (novo izdanje Srpske književne zadruge 1913), Uveo listak iz 1878, Večiti
Lalić, Ivan V. - PISMO
a plod čiji spas je, Prema predanju; nestabilna vrsta Trpi spasenje, a ne zna kad čas je da pokrene se u ležištu Adam; Praotac ove zbrke, autor čija Pragreška biva uzročnikom pada u ovaj život gde sam pao i ja; Podzemni stožer Golgote,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Da tebe napravim takvog kaki si, i ne treba mi drugi materijal! BLAGOJE: Mozgu! Od toga je i Adam napravljen! GINA: Znam da si brz na jeziku!... Piješ i lokmašiš, a ne vidiš u šta ti Sekula srlja!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
U hladu velikog drveća odmarali se Adam i Eva. U granu po džbunju, svuda oko njih gukale su grlice, cvrkutale svakojake ptice, a po šarenom šljunku veselo su
Humovi, gore u daljini, stene— Sav je predeo kud pogled okrene Blistao kao nekad stari Eden Pre negʼ iz nega Adam bi izveden: Kad svet sijaše nevinim osmehom, Još nezaražen smrću niti grehom Večnom lepotom večitoga sklada— Kad alʼ
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tako i treba. Ja sam mu doneo vodicu i ime, dok ga ne krstimo. Kuma neću da slušam. Ime će mu biti Adam. Prvi čovek i moj pokojni prijatelj tako su se zvali. Mijate! — viknu. — Pali prangije! Pali, Mijate, rodio mi se unuk!
Kad su ih panduri sa uperenim puškama digli od večere, vezali i izgurali iz kuće, Adam je vriskao, naletao na pandure, hteo da ih ugriza, zapomagao „ne dam te, deda“, a on je okrenuo glavu da ne vidi Đorđa.
Ali, iako je Adam plakao „ne dam te, deda“, i grizao pandurima čakšire, jer ništa drugo nije mogao da im učini, on se stresao što,
će lepo izvući preko omče i reći glasno, viknuće da narod čuje, mora biti naroda kad vešaju Aćima Katića, viknuće: „Adam nije moj unuk! Nije moja krv. Ne priznajem ga za svoje, narode.
i uverio sebe da i on ima sina, pa da kaže nekome ko ga nije čuo u znojavoj i plačljivoj tmini pred svitanje: „Moj će Adam iduće godine u školu.
„Moj Adam će na jesen u školu“, glasno je rekao. Sem Aćima, niko ga nije čuo. „Čuvaj svoj obraz“, u samo uvo strogo mu je rekao
“ razdrao se i, da se Aćim nije odmaknuo, pesnicu bi mu u usta ugurao. Pesnicu u kojoj je stiskao orah koji mu je Adam po Raki apsandžiji poslao. Rebrasta ljuska bila se izglačala u njegovoj hrapavoj rudi. Orah nije ispuštao.
Tada mu je postalo jasno što mu Simka i Adam više ne donose hranu. To i Aćim zna, a ipak ga tako gleda, jer on nema srca i nikoga sem sebe ne voli.
— Idi! — viknu Andra i ustade. — I Adam je bolestan — osmeli se da šapne Đorđe. — Ti imaš sina — iz dubine reče Aćim, a po glasu se nije moglo zaključiti da
— Oči ne skida sa Đorđa. — Bole da ćutiš! — Andra se utisnu između njih. — Moram da idem. Šta ću ja da radim ako mi Adam... Svi su otišli. Svi. — Đorđe se saginje, ruke mu mile po cigli. — Evo ti! — Andra mu pruži gunj.
Beži od tišine u selu. Beži da ne sazna da je Adam umro. Umro je jer je zvezda padala nad Prerovom, nad njegovim jasenovima, baš kad je bio kod prvih kuća.
On ide svojom livadom. Onom koju je kupio kad je Adam prohodao. Ako je Bogu zgrešio, ispaštaće greh. Neka se i u paklu kuva, neka ga đavoli peku i nabadaju užarenim
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
plana postić veličestvo, ada ime bi vječno ostalo ništožnošću nijemom zasuto, smrt bi na grob njegov očajala; ne bi Adam svoje legione u okove smrtne okovao i na žertvu sebe preda s njima užasima, smrtnim nasljednima!
Zli vladalac kad se sa zlom vjenča, pozdravi mu odsvud zagrmješe - on vjernosti gordo zahvaljuje. Evo Adam, evo Noelopan, evo Razec i evo Askela: od njihova nesretnjega lika otpadnika neba pozdravljaju, kunu mu se bit
Treće jutro pozorišta strašna kad zaigra u polja nebesna, Adam s likom svojijem odstupi iz nesrećna boja pogubnoga sa dubokim duše pokajanjem.
Sa prvijem Adam pokoljenjem na zemlji će ljuto postradati od Satane dušegubitelja (jer će Adam prvi plot čovječku oblačiti i počet
Sa prvijem Adam pokoljenjem na zemlji će ljuto postradati od Satane dušegubitelja (jer će Adam prvi plot čovječku oblačiti i počet nositi): zli vlastitelj ada nesitoga dovesti će ljudsko pokoljenje do gluposti ove
Ja sam otac i svjetilo pravde! Kada Adam s legionom svojim osuđeno izvrše sužanstvo i prenesu črez judol plačevnu smrtni okov tegotnoga ropstva, mog zakona
U čas slovom mogućijem tvorca zemlja dobi hitro tečenije. Adam pređe nebesnu granicu sa svojijem žalosnijem likom; staviše ih pred vrata vječnosti.
Adam pređe nebesnu granicu sa svojijem žalosnijem likom; staviše ih pred vrata vječnosti. Evo Adam u plot obučeni sa podrugom u polja edemska.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
moj: bog šalje svoje poruke od zvezde do zvezde i, po rečima Davida, od zvezda ljudima, još od onog doba kada je stvoren Adam.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A kad jošt dva srca nejavljena želja privlači, Onda su treće oči otrov za dobru volju. Dok su Adam i Eva po raju hodali sami, Raj im bio je raj, nisu ni znali za zlo.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Na Sorboni Klod Forijel (1831/32), a na Kolež-de-Fransu Adam Mickjevič (1841) drže specijalni kurs o srpskoj narodnoj poeziji. U Americi, muž T. A. L.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Konačno je dopao tamnice. Tamo ga je smestio Adam Orlandić, ćefalija Brvenika u Inogoštu, zbog prevare nekog mesnog oružara, kojem je ćerku lečio od žutice na gaj način
momčići stoje onde ukipljeni, smešno nespretni i blenu svinjskim očicama kako dvojica isluženih vojnika, Joviša i Adam, pokazuju veštinu borenja. Drže oni koplja kao da su to pritke za pripinjanje trešnje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tim načinom su pronašli da je čovek živeo još pre 430000 godina u Evropi. Tako se naš praotac Adam pomera u davnu prošlost, a sa njime i Eva.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Znaš priču iz Talmuda: Uplašio se Adam, baš kao sada Branko, pa i ti, kad je video da zalazi sunce; veli, u tami će sve propasti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Bilo je i lekcija koje mi nisu pravile teškoće. Tako, na primer, Adam i Eva bili su mi vrlo simpatični, verovatno sa svoje naivnosti, a možda i stoga što je prvi greh jedne žene uopšte
Ali dok su mi Adam i Eva bili simpatični, dotle su mi njihova deca pravila užasne malere. Zbog poznate firme „Kain & Avelj“ izvukao sam tri
i Evi, ne bi li me tom najlakšom i meni inače najsimpatičnijom lekcijom pomogao da se izvučem, ja sam počeo ovako: — Adam i Eva bili su prvi ljudi... prvi ljudi... Adam je bio prvi čovek, a Eva je bila prva žena.
prvi ljudi... Adam je bio prvi čovek, a Eva je bila prva žena. I oni su, kao prvi ljudi, živeli u raju. I oni su vrlo lepo živeli, ali
I oni su, kao prvi ljudi, živeli u raju. I oni su vrlo lepo živeli, ali jednoga dana Adam zagrize Evu... zagrize Evu i zbog toga mu Gospod Bog prebije jedno rebro...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zašto? Zato što je takva njegova vonja, zato što su ljudi nešto skrivili, zato što je njihov praotac Adam okusio od nekakvog zabranjenog ploda.
agaluk — gospodstvo, vlast i dobro što pripada agi adamsko koleno — čestita, verna žena (tako čestita kao prvi čovek Adam pre nego što je zgrešio) adet — običaj, red azdija — dugačka gornja haljina azur — v.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
JOVANOVO 133 REKA SVETLOSTI 134 MUDROST 135 PUT 136 MRTVOROĐENI 137 SVIRALA 138 MLEČNI PUT 139 ADAM 140 IZ POTAJE TRČANjEM PRIBLIŽAVA SE SMRT 141 BOGORODICI KRASNIH OČIJU 142 ŠETNjA PO GROBLjU 143 SREBRNI
krštena dečica od sisa pomrla ponajviše, tuštena k nebu vrve tamo odlazeći mirno Od vazdušnih onih crnih knezova. ADAM Meso od zemlje, kosti iz kamena, oči od vode, krv od rose, para i odihivanje od vetra, razum, pamet od oblaka, umlje s
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
smeh, i slušao ga Mane koji je, kao skamenjen, još jednako stojao na istom mestu, utučen i nesrećan kao iz raja izgnani Adam što je pogružen stojao pred zatvorenim edenskim vratima...