Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Posle dva‑tri dana, međutim, izgubivši strpljenje i bez mirnog sna, Isakovič postade nesnosan i Agagijanijanu i gospoži Huml, koja nije mogla da razume, što kapetan ne poziva urin‑doktora, da ga leči, nego sedi, ceo dan, tako,
Hoće, reče Agagijanijanu, da im pokaže da se svoje bivše uniforme ne stidi, i da će se novom, rosijskom, uniformom ponositi! Bio je oficir
ipak, da ga ona, posle onakvog rastanka, i ponašanja, neće u svojoj kući primiti, Isakovič joj opet posla pismo, po Agagijanijanu, a sa pisamcetom, i slatkiše. Na kutiji slatkiša bilo je, u svili, izrađeno njegovo ime.
Pred veče, pomenutog dana, Isakovič je, ipak, krenuo. Bio je zanemeo, i jedva je rekao koju reč Agagijanijanu. Vozili su se ćutke sve do zelenila Leopoldštata.