Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
'Ajde, Simka, da pođemo. Ostanite zbogom. SIMKA: Zbogom! AGATON i SIMKA (odu). POJAVA H PREĐAŠNjI, bez AGATONA i SIMKE SARKA (pošto su otišli): Ama, vi; ovi nešto šuškali, šuškali, pa odjedanput odoše?
je li, da čuva ove stvari da se ne raznesu i da se ne pokradu, a ja ću da se uselim da te iste stvari čuvam od Agatona. Poznajem ja njega dobro. PROKA: Pravo kaže čovek. TRIFUN: I neće me preteći, vala! Useliću se ja pre njega! Odoh ja!
Ovde mi se popeše sa svojim srodstvom. MIĆA: Ne brinite vi, prija-Sarka, zapitaću ja i za Agatona i za mnoge druge (penjući se uz stepenice), jer sad su svi bliski rod, kao da ja ne postojim. (Ode.
GINA: Pravo da ti kažem, Sarka, uzela sam da ga sklonim. Vidim onoga Agatona, zašao sa Simkom po kući, cunja na sve strane. Rekoh, ako Agaton spazi ovaj servis...
Utom budilnik prestade zvrjati; ona se umiri i gleda očajno čas Simku čas Agatona.) Ama, šta to bi, pobogu, ljudi? AGATON: Zvonila si, Sarka; eto to je bilo, zvonila si. SIMKA: I pevala si.
AGATON: Šta ima to da pita? MIĆA: To se samo po sebi razume. SIMKA: I što ne zapita Agatona, Agaton zna te zakone. GINA: Pa vi i ne znate šta je sve bilo; došli ste na gotovo, kad je Proka već osvojio kuću.
MIĆA: Zbog rastegljivosti zakona, zbog kojeg može biti i ovako i onako. Eto pitajte prijatelj-Agatona. TANASIJE: Što ne govoriš, Agatone? AGATON: Šta imam da govorim?
Zar tebi nije jasno da ovde samo Agaton postoji? TANASIJE: Valjda sam ja preči od jednog Agatona. SIMKA: Samo ti, Tanasije, ćuti! VIDA: Ju, a što on pa da ćuti?
Uznose se stolice i spušta se zavesa). Zavesa TREĆI ČIN Ista soba. POJAVA I PORODICA, bez AGATONA i SARKE (Opšta utučenost i potištenost. Sede raštrkano svako zasebno i jedno drugom okrenulo leđa.