Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Agnice — reče jednoga petka Soka svojoj starijoj sestri — kaži mami da su u petak Hrista raspeli. — Agnica, koja je mađehu vrlo volela i u svemu se s njom slagala, naravno da ništa nije kazala, i petak je ostao po starom
su stvorenja obletala gospa-Jelku sa istinskim simpatijama i sa istinskim poštovanjem: njen muž; njena starija pastorka Agnica, mlada devojka za udaju, bledunjava, vitka i visoka na oca, učtiva po nekoj vrlo prijatnoj urođenoj finoći; i prijatelj
Na treća vrata izleće Agnica, s koketnom keceljom udavače koja uči domazluk, s viticama oko glave (ni napudrovana, ni od frizera očešljana) sa
Živeo je u toj lepoj, čistoj, ukusno vođenoj kući jedan neobičan sklad, čak neka unutrašnja lepota. Agnica je ozbiljno učila svirati; gospa-Jelka je ozbiljno čitala preporučenu dobru knjigu i stalno pretplaćen L e t o p i s;
Vazduh se odjedared pročisti, gospodin-Vasa sija od ponosa, a Agnica se prosto valja po maminu argumentu. Naravno da je i braca-Miša imao tu svoj deo zadovoljstva, s pravom, jer se kulturni
I još je htela i gospojica Saveta, i ona... ona gospa-Mara, i još druge... Lorfe! Sve bi htele da budu maćije... Agnica bi ih valjda sve i volela... Ja, ja.. Ali kako samo može moj tata da nikada ne spominje moju mamu!
Gospa-Jelka, uvek taktična i odmerena, ostala je kod kuće, bolesna. Ni Agnica nije išla za pogrebom: skoro isprošena, „ne valja se da ide na groblje”.
Šta će sad dalje biti? Kako se ono zvalo, da, Agnica, starija ćerka Dimitrijevićeva, valjda i znate, umrla na velikom imanju svoga muža — kanda je bio Vla', Mađar, šta li,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Pulherija, Pulhrin (ovo je od latinskog pulchra, lepa); Ilinka, Iliada; — Savka ili Saveta, Serena; — Ana, Žanet; — Agnica, Agnes; — Jeka, Junona (ovo je bila boginja); — Kumrija, Krumelin; — Pauna, Paulin — i tako dalje, po ovom se ključu mogu