Radičević, Branko - PESME
Turskim šaram ponositim Kitim srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila, Tursko blago zadobila. Čekaj, ago, koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti, ago, lulu pijem, A
Čekaj, ago, koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti, ago, lulu pijem, A kuranom kavu grijem.
„Nemoj, ago, ostavi Nukana, Ne vodi mi moga bela dana.“ Tako majka govorila draga, Al' na silu odveo ga aga; A tek što se po
Ko li ikad taki dim puštao? Ta sve venac za vencem navali, Kad god aga lulicu zapali! Ti si, ago, bio turska dika, Al' zemljica tebi neprilika, Zato Srbin vatru ti ukresa, Pa te posla gore na nebesa, Ta da pušiš
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
JUSUF: A dete? Pa još je na sisi... HASANAGA: Bila i na to misliti. JUSUF: Ko i ti sad? Bogami, ago, ovo je veliki greh! Kako misliš sa ovim pred Alaha?
HASANAGA: Reko sam da spremiš konje i pođeš. JUSUF: Činiš, ago, što ni kuga ne čini. Sedi i razmisli! HASANAGA: A sad me čuj, dok ti još govorim jezikom!
E, moj efendijo! Ko sa agama tikve sadi, age mu se o glavu lupaju! JUSUF: U redu, ago, kako ti kažeš; spremiću konje. AHMED: Mudar čovek!
HUSO: Beg Pintorović, Hasanago! HASANAGA: Beg Pintorović? HUSO: Jeste, ago! HASANAGA: Ovo je novi momenat! Efendijo, šta to može da znači? Ovo mi se apsolutno ne dopada! Ko bi rekao...
(Ulaze Hasanaga, Jusuf i Suljo) BEG PINTOROVIĆ: Načekasmo se, ago! Mi dođosmo po dogovoru! HASANAGA (Jusufu): Pogledaj je, efendijo, Alaha ti! Vidiš li joj nakit? Sve skupoceno!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— O Ago, viknu Anđa. — Oj, odziva se č'a Marko. — Ja velim da pripevamo, a ovi moji đavoli nećeju. — E jes', neće mačka ribe
A koga ste vi, more, zaboravili? podseća ih č'a Marko glasno. — Pa nismo, Ago, zaboravile, ali sad..... ne znamo.... pa kako ćemo, muca Anđa. Mi same nećemo dok nam on ne kaže.
Pandurović, Sima - PESME
Ja o njima sanjam. A tvoja se pesma Razleže za suncem što nas sobom zvaše: „More, nasred sela šarena česma Tečaše, ago, tečaše...
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Tuskim šaram' ponositim Kitim Srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila Tursko blago zadobila. Čekaj ago koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti ago lulu pijem, A kuranom
Čekaj ago koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti ago lulu pijem, A kuranom kavu grijem.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ga uspavala, Sama ću ga razbuditi: Otići ću u ćul-baštu, Uzabraću struk zumbula, Šinuću ga po obrazu: — Ustaj, ago, ustaj, drago! TOMA (strese se): Ah, sinko! Zar ovakav Božji, mili, sveti dan, i ja ovako da ga dočekujem. Ne, sinko!
TOMA (Koštani): moju kuću kad se ulazilo, pevala se pesma: »More, vrćaj konja, Abdul-Ćerim ago, Tugo, vrćaj konja, pišman će da bidneš«, — »More, ne vrćam ga, džanum, mlad Stameno, Tugo, ne vrćam ga, da znam da
Pevaj! KOŠTANA (nastavlja pesmu): More, dajte meni tuj mutnu vodu, Da pijem, ago, da spijem... — More, za tebe ima šarena soba Da spiješ, ago, da ljubiš. TOMA Za mene nema više, kćeri, nema.
— More, za tebe ima šarena soba Da spiješ, ago, da ljubiš. TOMA Za mene nema više, kćeri, nema. Nego, dede pevaj!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad je dorat konje ugledao, zavrištao dorat pod Ivanom; al’ besede dva pašina sina: „Gospodine, ago od Ribnika, eto starca Senkovića Đurđa! Sad ćeš, ago, izgubiti glavu, danas ćeš se s nama rastanuti“.
Sad ćeš, ago, izgubiti glavu, danas ćeš se s nama rastanuti“. Kad pogleda aga od Ribnika, al’ ugleda Senkovića Ivu: „Ne bojte se,
Al’ besedi Senkoviću Ivo: „O Turčine, ago od Ribnika, nisam došô da ti se predajem, već sam došô da se ogledamo i junački mejdan podelimo; već na mejdan, ako
“ Al’ besedi Senkoviću Iva: „O Turčine, ago od Ribnika, ja sam moga zamorio doru iz daleke zemlje putujući, pa ne mogu doru zaigrati, već ti oću stati na belegu,
Robom ikad, a grobom nikada“. Ciči Ivan kâ i zmija ljuta: „O Turčine, ago od Ribnika, živ se tebi ja predati neću! Ako si me s konjem rastavio, sa sabljom me rastavio nisi; evo sablje roditelja
Pade vranac i pritište agu, nasmeja se Senkoviću Ivo: „Što sad misliš, ago od Ribnika? Što sad misliš, čemu li se nadaš?
svog sina poznati ne može, jer je Ivo ruvo promenio, promenio konja i odelo; pak povika Senkoviću Đurđu: „Stani, kurvo, ago od Ribnika! Lasno ti je dete pogubiti, kome nema ni šesnaest leta; al’ od’, ago, te pogubi starca!
Lasno ti je dete pogubiti, kome nema ni šesnaest leta; al’ od’, ago, te pogubi starca!“ Al’ besedi Senkoviću Ivo: „Bog mi s tobom, roditelju Đurđu!
A kad vidi da će poginuti, dade pleća, pak stade begati, za njim Đurađ pusti bedeviju: „Stani ago, uteći mi nećeš!“ Brzo Đurađ sastigao Ivu, i oće mu da odseče glavu.
“ Kad Mariji taka knjiga dođe, onu gleda, namah drugu piše, te ju šalje Kuni Hasan-agi: „O Turčine, Kuno Hasan-ago, Vlahinja sam, prilika ti nisam, već ti traži za sebe Turkinju; ja sam cura davno isprošena, isprošena u kršne