Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Od tada za njih dvojicu nije bilo vere, ničega. Markova kuća za Ahmeta je bila slađa, prijatnija nego njegova rođena; kao što opet | za Marka u Ahmetovoj kući nije imao ni harema ni ičega
Koliko bi puta Marko, baveći se po godinu dana na putu, kad bi došao, prvo svraćao tamo, kod Ahmeta, pobratima, i kod njega presedeo, odmorio se i tek onda došao kući.
Ahmetov bajram, veselje, radost njegove kuće i njegova bratstva ne može biti bez njega, kaogod i ovamo kod Marka opet bez Ahmeta, ili koga od njegovih ukućana. Ahmetov sinovac, Jusuf, gotovo odraste u Markovoj kući.
Ali na užas i trepet brastvenika, videlo se kako on, bata im, Marko, čisto žali. I to ne toliko sebe, koliko Ahmeta pobratima, jer za Jusufčića zna se da mora biti mrtav; ali, daj Bože, da se na tome zaustavi, a da ovi njegovi i samoga
pobratima, jer za Jusufčića zna se da mora biti mrtav; ali, daj Bože, da se na tome zaustavi, a da ovi njegovi i samoga Ahmeta sa kućom ne unište. Uzalud Ahmet, preneražen, ceo fis dovukao | k sebi, da mu Jusufčića dan i noć čuvaju i paze.
Samo, onako pijan, na glas je pretio Ahmetu, Arnautinu, za koga je tvrdo verovao da ga je ubio. — Ah, Ahmeta! Ah, crni sine! Ah, psu!...
se po glavi i vratu, zaždio bi onda čak do kapije, da bi se isto tako opet otuda vratio, još jače, bešnje psujući toga Ahmeta, preteći mu, dok naposletku ne poče i samoga mrtvoga Marka, svoga gazdu da grdi. — Tako mu i treba!
Odmah posle svekrvine smrti i sluga Arsa ode od kuće. Tobož ode natrag u selo, da traži i ubije onoga Ahmeta, gazdinog krvnika, Dok u stvari otišao i on u han, kod Tomče, da se tamo nad ostalim slugama natresa, tražeći da ga,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
jer je Markova sestra počinila neoprostivi prekršaj zgrešivši sa sinovcem arnautskoga plemenskog starešine Ahmeta.