Radičević, Branko - PESME
Zbogom, zbogom, dvori beli! Još dve, dve-tri teške suze, On za ruku mladu uze: „Ajmo!“ Ona za njim ita. Kuda ćemo, to ne pita.
Kad iz topa tane pade, I deca se njim igraju, Tamo-amo kotrljaju. „Sad je dosta, valja spati, Ti si straža, ajmo spati!“ Taku rečcu vođa kreće, Ma jezikom već zapleće.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Svi ostali šljedovaše njegovu primjeru. Njeguši za Bogom pomenuše Đurđa svetoga. „E, ajmo djeco!“ reče Otaš i pođe. Svi siđoše niza stranu i ustaviše se više puta.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Nemote tako, goskapetane! Sija drugome, kao da sija i meni! — S kapetanima moraš ko s malom decom! — Ajmo, polako, goskapetane, polako. Tako, nogu prednogu! Samo polako! (Izlaze.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Jevo tragova od opančina — veli Tetka. — Ja odavno to gledam. Jevo i’ iđu u šakrištiju (riznicu). Ajmo tamokarce. Riznica se izbočila u groblje, a ulazak je u nju iza glavnog oltara.
Desna ruka Radekina... O, brate, čudna srca!... On se prepodobiti da je smeten, i doći da služi!... Ajmo-te, momci, ajmo-te živo, jer nemamo već rašta gubiti vrijeme! — reče glavar. — Zar Bukar!!!...
Desna ruka Radekina... O, brate, čudna srca!... On se prepodobiti da je smeten, i doći da služi!... Ajmo-te, momci, ajmo-te živo, jer nemamo već rašta gubiti vrijeme! — reče glavar. — Zar Bukar!!!...
“ Trpi i budi pokoran još za nikoliko, pa će ti dobro biti. A sad ajmo, jer smo se i onako puno zadržali! Pošto prijeđoše dvorište, kad su bili u dnu drugih stuba, Bakonja stade.
— Muči, muči, tiše govori! — veli Tetka, jer mu se učini da škripnuše Brnina vrata... — Ajmo, odma goreka... Nisu to pogrdne riči! Nisam ja taki čovik! — Ja oću da i’ razumim! — ponovi uporni Bakonja.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ono je samo... —Da ča je oni vaš mladi? — rasrdi se Žižica. —Oni mu ni dostojan bit ni sluga!... 'Ajmo ća! Oba se uzrujaše i digoše sa stolšde. Diže se i župnik. —Pijte! — miri ih, i toči vino u čaše. —Neka!
Pavle požuri i stiže ih u putu. — 'Ajmo, brate Ilija, đavo odnio i varoš i vino! Vino pije vino, pa nikad kraja!... 'Ajmo, Ilija!..
— 'Ajmo, brate Ilija, đavo odnio i varoš i vino! Vino pije vino, pa nikad kraja!... 'Ajmo, Ilija!.. — Idi, veli mu Cveta nakresana, široka je cesta!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Vidite da bali i odbaliva... To je smutnja u selu, nabaci se ujedljivo Niko. — 'Ajmo! — diže se Cirilo. — Goniću te, Rogo, do boga! —Muč', šugava kozo! — srdito odvrati on. A djevojke se potsmjevahu.
— Počni ti! — Nisam ja za to.. — Eno ti oca! I nasta sveopći razgovor. Tadić nanova hoće da govori. — 'Ajmo, podne je! — zavikaše nekoji. Nu on ih ne sluša, već slijedi govorom ... — Pusti ga neka sam bali i odbaliva!
— srdito i prijegorno javi se majka joj. — Bidna, prisušiće noćas... nima brsta! — sažaluje Marija. — 'Ajmo! — oglasi se i Jure. Uljegoše u kuću i lupnuše vratnicama.