Jakšić, Đura - PROZA
Zar nije to blagorodno? Nije li mudro to? Ako se vrate Srbi, s plamenom osvete u grudima, a tvrdim čelikom u desnici, oni će ih lepo dočekati, a u znak svoje
Otpora... ako se otporom može zvati: nekoliko mrtvih, poginulih, i desetinu-dvadeset ranjenika, što, s duge borbe malaksali, poslednji
A mi? Nama bi i čuveni rezački umetnik Kanova bio suvišan, il’, ako ne to, a mi ga ne bismo kao Kanovu umeli poštovati...
D. Rašićem? Pa ako ti se čini da preterujem, a ono među Brankom i Miloradom Popovićem?... Pa, siromah vladika Njeguš koliko puta beše
I ja mislim da neću prema vama grešiti ako ih k sebi primim — bar dokle im stariji brat ne poodraste da može svoju sirotu majku i sestru izdržavati...
Ja sam ga poljubio. I on me je razumeo. — I tako, sine, ja ću poslati kola po njih; pa ako se privole, za dva dana mogu doći — a, međutim, ti ćeš raspremiti tvoju radionicu i sve ćeš preneti u sobu koju sam u
Odonda nam je sve češće dolazio: svaki drugi dan; pa ako više puta i ne svrne, a on bar prođe pored kuće... Kad ga vidim, ja se sva stresem, srce mi silnije zakuca, uveče ne
“ Prota ga je razumeo. „Od gladi?... Al’ ako mi stanemo sve sahranjivati koji od gladi poumiru, onda ćemo i mi od gladi umreti!“ reče prota mećući petrahilj na vrat.
zbunjeno odgovara: „Znaš, Grlice, prodali smo jednom Čivutinu naš vinograd, pa idem tamo da uzmem nešto malo hrane, a, ako može biti, i novaca. Vidiš kakvo je vreme: ne zna čovek šta nosi dan, šta li noć“. „Al’ zašto ideš svakad u po noći?
Petci; a ako si baš umoran, eno ti konja, pa sedi gore na one kožice; kad budemo tamo dublje u planini, a mi ćemo se onde i odmoriti.
A ti, brate, ako ti se spava, spavaj! Možeš biti bez brige, i da nas ko traži, ovde nas ne bi našao. — I meni se, bogami, ne spava, i
“ Ja sam ga odvraćao od toga, ali sve uzalud! On se rešio da je uzme, i to još ono isto veče, istu noć! „A ako devojka ne htedne s tobom ići?...“ pitao sam ga ja. jer me je tolika njegova naglost uprepastila.
Obradović, Dositej - BASNE
drugima pomažemo i dobro tvorimo; a zdravi nam razum krepko nalaže da se zdravo čuvamo da nam niko zla ne učini, i baš ako bi i hoteo, da nipošto ne može. Ovo je najbezbednije i bezbrižnije.
Ovo je najbezbednije i bezbrižnije. Dokle nam god ko može učiniti zlo ako hoće, dotle nismo na najboljoj nozi. Mi ćemo viditi u mnogim basnama da se je lisica u različnim opstojatelstvam
Kažu da se čude Turci što im mnogo ištu, no ako im se sve stane iskati šta su oni od drugih oteli, malo će im što ostati.
Podajte deci vašoj iz prve mladosti primer dobrodjetelji, ako želite da vam dobra budu, a navlastito: „τοιούτος γίνου περί τους γονείς οίους αν εύξαιο έχειν πάιδας: Takav budi
gdigdi mešam: ovi mi je jezik od mladosti mio, i rad bih da se mnogima od naših mladića smili; zato gdišto primešavam, ako ništa, na sreću: često malena varnica veliku užeže vatru.
samoga običaja do gluboke starosti užasavaju i ježi im se koža od onih stvari koje nit su kad vid'li niti će vidišti. Ako se u pomrčini boje da o što glavom ne lupe, i da u kakvu jamu ne upadnu, imadu razlog: neka se boje i čuvaju.
Ako se u pomrčini boje da o što glavom ne lupe, i da u kakvu jamu ne upadnu, imadu razlog: neka se boje i čuvaju. Ako li se pak plaše da što u mraku ne vide, ludo misle: šta će viditi kad se u pomrčini ne vidi?
ne mogući imati, ono što zna čini mu se da je to sve što se može znati; zato što je sebi jednom zavrtio u glavu, ako će biti i krivo i nedostatočno, hoće da tako ostane.
što se može znati; zato što je sebi jednom zavrtio u glavu, ako će biti i krivo i nedostatočno, hoće da tako ostane. Ako je lenjiv, neće sebi da razbija glavu da dalje postigne; ako je slabouman, a on nije kadar; ako li je pak (to što je
Ako je lenjiv, neće sebi da razbija glavu da dalje postigne; ako je slabouman, a on nije kadar; ako li je pak (to što je najgore) visokouman, a on neće nipošto sebe da ponizi da od
Ako je lenjiv, neće sebi da razbija glavu da dalje postigne; ako je slabouman, a on nije kadar; ako li je pak (to što je najgore) visokouman, a on neće nipošto sebe da ponizi da od drugoga što primi, a jošte, što je
Stupa napred, niti se obzire, kao | slepac kad po blatu beži, ide samo na sreću, kud puče da puče. A razuman čovek, ako će koliko znati, opet sluša s velikim vnimanijem što drugi govore.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
RUGALICA O VINU Ako su gospodi Grcima i Latinima spremali gozbe s ovakvim vinima, kraljevi naši, kukavci nam sinji, dosta su ih i
Je li ovo iz močvari zahvaćeno? Slično kiši! Da ga pije, povratilo bi i more! E ako smo s ovim u proševine išli, lepe smo neveste dovodili u dvore! Pa zar ovim da se posvete Dečani?
Žaba u ustima, kandža u stomaku! Nije ti ovo ni radost siromaku, a kamoli caru! a kamoli junaku! Ako smo ovo pred Kosovo pili, kako smo mogli - dobro smo i prošli!
Bolje i guja da pljune u lice! Bolje i šlem s više rupa nego u svirali! Ako smo od ovog uzimali pričest, dosta smo milosti Božje i imali!
Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra! Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio! Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio!
Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio! Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio!
gušće od severa šlem do šlema puška do puške sja - Topovi su im napunjeni snegom - Hoće li nam iko pomoći danas ako Boga zna - More ustajmo zgrabimo ovo vila ovo pušaka i ovo drenovaka i ne ogledajmo se levo-desno ne izgledajmo
Visimo tako obešeni do mraka, vreme je večeri, skidaju nas, - mi živi, svi nas tuku i psuju; ali ako. Sutradan zorom dovuku granja i drva, naslažu lomaču, za nju nas gole vežu, prinesu šibicu, potpale, i gori tako,
A odsečena je glava, kose plave, više od žive govorila glave: da se nismo odmakli od pakla ako je strelac streljan, ako je koljač zaklan.
odsečena je glava, kose plave, više od žive govorila glave: da se nismo odmakli od pakla ako je strelac streljan, ako je koljač zaklan.
Natrag, alo! Suknju dižem iznad glave, alo! Gledaj, alo! Nagledaj se, alo! Dobro gledaj, alo, da bi znala, ako bi zagrizla na šta si zinula, kakva bi te ala progutala! Poješće ti konje do potkovica!
Zadižem prtenu suknju iznad glave: evo ovom te alom teram, alo! Ako više sebi želiš dobra no što nama misliš zala, alo, beži, alo, glavom bez obzira, da te ono na šta si zinula ne bi
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Njegovo ime naći ćete često u mojim rukopisima. On živi sada sa svojim sinovima i pročom porodicom u Rusiji, u Hotinu. Ako ja pre umrem a oni se dotle ne vrate, nemojte zaboraviti da tamo imate stričeva, braće i sestara, koje još nigda niste
no vi idite u Valjevo i pozdravite age da ja više ne smem doći u Valjevo, jerbo od ovi’ kaura ne smem odustati, jer ako pobegnem, oni će mi kuću zapaliti, itd.
’ povičem ja začuđen. ,Zar su u vas takvi carevi? A kamo mu veliki ćurak i veliki kauk na glavi, ako ne veći a ono bar kao u našeg vezira u Beogradu?
narod pobiti kamenjem, — i da bi Turke većma uplašili, pridadu, da će oni (knezovi) morati u Nemačku od naroda begati, ako sa takvim glasom pođu u vilajet.
— „Znam ja,” rekne Hadži-Mustafa, „ko je taj ferman izvadio, no ako vi hoćete, ja ću to lako pokvariti.” — „Hoćemo za Boga i pomagaj” odgovori mu moj otac, i zamoli ga u ime sviju
No sad je već drukčije s naukama. U svakoj bašti možeš nabrati po punu torbu učeni̓ kakvi̓ hoćeš, samo ako možeš raspoznati koji je sladak i polezan, a koji li gorak i škodljiv.
ne dajete decu neveštu i neučenu, da u početku u bukvaru rđav i ružan temelj ne postavi, jer je to najveće zlo za decu, ako se s početka u bukvaru ne upute kako valja, i posle teško i̓ je popraviti.
Zato na saboru, i na slavi, i na svadbi nemoj mlogo govoriti, nego slušaj šta stariji ljudi govore. Ako počneš tako mlad druge da učiš pameti i mudrosti, onda ti nigda mudar biti nećeš.
kao što stariji ljudi govore, a ti nemoj odma da se plećeš u svađu, nego pričekaj dok dođeš u godine ovi̓ ljudi, pa tek ako i onda vidiš da nije onako, a ti kaži.
Zato, velim, nema crkve ni uredbe bez mirske vlasti, a ni mirske bez duhovne; treba jedna drugu da potkrepljava, ako su rade da obe vlasti postojane budu.
mirske vlasti, a ni mirske bez duhovne; treba jedna drugu da potkrepljava, ako su rade da obe vlasti postojane budu. Ako li jedna nad drugom neko preimućstvo traži, to su obe kod prostog naroda slabe, i ili kasno ili skoro obe propale.
Grbović i Birčanin Ilija zajedno po s nekoliko kmetova dođu u Valjevo i donesu svaki od svoje knežine račune na sud, ako je preko koga knežine prešao kakav paša, ili drugi kakav Turčin, na koga se mlogo na dočekivanje potrošilo, ili su
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
više puta oblile suze od kijanja, pa mu je jednom čak i zapretio da će mu omlatiti o uši i čibuk i simsiju, samo ako još koji put zadimani pred njim. Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle!
— Neka još, dok ode. kmet — odgovori drugi, a ispod stola sklonio ruku i u njoj paklo ulepljenih karata. — Ako je kmet! Što ti prezaš od kmeta?... De, ko izgubi da dâ polokanik rakije — prihvati treći. — Ama hoće da zanoveta.
— Mnogo je četiri, čiča-Stevane, vere mi! — upade mu u reč Sima. — Evo u život, ako su moja nazimad i dva struka oborila. To mu je sve stara potra.
— Neću da čujem! To je po ateru! To nije pravo osečeno! — udari u viku gazda Raka. — Ako ti nije pravo, a ti apeliraj! — podviknu mu Stevan, pa se okrete Simi: — Eto tako, Simo!
Tu zateče Simu, ispsova se opet s njime zbog one potre i reče da će ga tužiti kapetanu ako mu danas ne donese dve vreće.
— Ima jedan te će moći — prihvatiti Spasoje. — Golem je zijanćar — reče Đura — pa mu valja podobru udariti. Ako bude golema, lasno je pokratiti... A otkle ti s tim vrećama? — Ta odnesoh onom ugursuzu potru.
— E hoćemo li kući? Sad će i mrak. Hajde i ti, Simo, ako ćeš naniže. I sva tri pođoše niz osoje. Sima se odvoji te ode svojoj kući, a Spasoje i Đura, uputiše se svojim
— Ne pitaj, moj brate... Zlo ti činim! Snađe me, vidiš, beda! Sima se obazre da ne ide ko, pa upita: — Ako te to tako jutros ubradi? — Nije, brate, jutros, nego još noćas... One lole Đura i Spasoje...
One lole Đura i Spasoje... Nikud ti nisam pristao ovako grdan!... Molim te, brate, ako boga znaš, skini mi ovu bedu! — E, e...
Doznati vlast, pa da ja budem kriv... — Daću ti deset dukata, Simo brate, kurtališi me ove napasti! Ako boga znaš — eto ti u gunjcu šest dukata, uzmi... Nemam sve kod sebe, bogami!
Raka to i ne čuje, nego okupi moliti Simu: — Molim te kao brata, nemoj da se čuje ova bruka! Ako se razglasi, ne smem ti izići na beo dan... Uvrati se pred ručak na moju kuću da ti dam pare...
— Kako bih ja to kazao?... Ti znaš da smo mi uvek... Eto tako, bogami, uvek kao komšije... Kud bih ja to kazao?... Ako smo se i sporečkali... ljudi smo! bogami, gazda-Rako, ne brini se ti!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tome ona otvara svoja nedra i daje svoju miloštu... A ko proživi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je baš mora ostaviti, nikad je ne zaboravlja.
Narod je bio vredan i raden - nije čudo ako je imao!... Eto, takva je bila Mačva. Na severozapadnoj strani Mačve, baš u samom ključu gde se Drina u Savu
Uostalom, to ime gotovo i dolikuje. Selo je sa sviju strana opkoljeno, a sredinom promrežano samim barama; i ako se i za što može reći „ovo bog čuva”, može se reći za Crnu Baru.
I... ejvala njegovom „Trebniku”!... Ako koga uhvati groznica, troletna groznica, neka mu popa Miloje očita „veliku” molitvu - mora ga pustiti, pa da kugu kumi!
Nikad kavge ni inata, nikad vike ni galame; a već o psovci da ne govorim. Za nju se u to doba nije ni znalo. Ili ako je ko baš bio veoma ljut, on je psovao „dušu”, „papriku”, „vrežu necpećnu”, „krv materinu” itd.
Živeli su složno. To ne beše selo ni opština, to je bila jedna kuća. Ako je veselje, veselje je sviju njix: ako je žalost, i ona je opšta. Bili su svi uzovnici.
Živeli su složno. To ne beše selo ni opština, to je bila jedna kuća. Ako je veselje, veselje je sviju njix: ako je žalost, i ona je opšta. Bili su svi uzovnici. Nije se pitalo je li bogat ili siromah, nero je li Crnobarac.
A to izdevanje imena beše tako duhovito!... Ako je ko dobio padimak od nekog Crnobarca, to je tako pristajao uza nj kao da se s njim rodio.
Strasno je voleo kruške, kao medved; neka jedna stoji na drvetu, ako je ne može oboriti, on će je gledati i pljuckati. Zato ga Crnobarci prozvaše „Kruška”.
Nije se tuđio od ljudi, baš je išao među njih. O svemu je vodio računa. Ako je neko žalostivan, i Kruška je, samo što mu ne kane suza iz očiju!...
A kad su polazili, bio je srećan ako je nekom begu ili agi pridržao uzengiju da na konja uzjaše... S punim ustima hvale, po odlasku njihnom, kupio je kokice
I kad stvar bude svršena, ti ćeš miriti ne samo dva čoveka nego Crnu Baru!... —— Marinko! Brate! Čovječe!... Ako to uradiš, bićeš mi brat!... Učiniću te najčestitijim čovjekom!... Hoćeš duhana?... Evo! Daj duvankesu!... Tako!...
Dučić, Jovan - PESME
Jesmo li kao u iskonske sate Nalik na tvoje obličje i danas? Ako li nismo, kakva tuga za nas, Ako li jesmo, kakva beda za te. Moj duh čovekov otkud je i šta je?
Jesmo li kao u iskonske sate Nalik na tvoje obličje i danas? Ako li nismo, kakva tuga za nas, Ako li jesmo, kakva beda za te. Moj duh čovekov otkud je i šta je? Tvoj deo ili protivnost od tebe — Jer treće nema!
No tom večnom bolu i toj tamnoj sreći I reč jednu novu ako bude dao — Ko će znati da sam nekad iščezao Jer tu reč čudesnu ne umedoh reći!
Jer pravda i milost, sav su pojam Boga: Gde je cilj van dobra? Gde je harmonija, Osim u ljubavi? I znak večitoga, Ako ne u sreći svemira?
— Otruj ga, sveštenice ljubavi, jer mi se ruga. Ako ga otruješ, daću ti zlatan pojas i sedam najlepših paunova iz moga parka, i moga konja, i moga kuvara.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I ako bih se ja sam za nešto učinjeno kajao i kinjio, ona me je sama razgovarala i dokazivala da je baš tako dobro kako sam ura
Mene kao stid: — E, bogati, mamo, bože zdravlja! Dok budem imao veću platu! — Dosta je, hvala bogu, pametnome. Kad, ako bog da, budeš imao dece, stići će i bolja plata.
— Bog s tobom, ne govori tako! A čime drugi svet svoju decu hrani? — Jeste, ali ako ja uzmem sirotu? Moja mati se isprsi na stolici, uozbilji se i svečano me gleda: — Bog s tobom!
Ja se sasvim oslobodim: — Ama, bogati, tebi bi bilo svejedno baš ako bih se ja oženio i bez novaca? — Bog s tobom, šta govoriš koješta? Neka je samo tebi draga i neka je čestita.
Pomoćnik, svetski čovek, trlja ruke: — Pa kako je, gazda-Đoko, kako je? — Dobro će biti, ako bog da. Devojka se menja u licu, bledi, i izraz lica počinje da se kruti i da se navlači nekom stravom i ozbiljnošću.
U ovakim prilikama ja, kao laik, a naravno, sudeći po zdravoj pameti i poznavajući moć prirode, ja mislim da izgledi, ako ne na potpuno ozdravljenje, a ono bar... vi već znate. Ih, ala sam glup! Pa gde je, opet, ta kvaka?
Naravno, bez ikake muke našao sam i zašto je tužan. Pa ako se i s čim može uporediti svet, to je s očima, a ako se i s čim mogu oči uporediti, to je opet sa svetom.
Naravno, bez ikake muke našao sam i zašto je tužan. Pa ako se i s čim može uporediti svet, to je s očima, a ako se i s čim mogu oči uporediti, to je opet sa svetom.
— ali ćemo bar proćeretati. Sve je to lepo, ali gde je on sad?... Pa ako ga još ne nađem? Čisto sam se dao u brigu. Ali čim ja iz kuće, a on na kapiju. S malim ga nisam zagrlio!
Ti misliš: ako ti znaš da se bubregom ne diše, a, opet, da se u mozgu ne pravi žuč — da znaš sve i svja? Usiljavao sam se da „dođem u
— Kad joj pogledah u oči, videh nešto ogromno veliko, ali ne razumem ni ovolišno! — Idi, ako ćeš! — reče ona, i njen pogled razdvoji Crveno more. — Idi, ako ćeš! Bog ga ubio ko ti u tom stane na put!
— Idi, ako ćeš! — reče ona, i njen pogled razdvoji Crveno more. — Idi, ako ćeš! Bog ga ubio ko ti u tom stane na put!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A posle, ako ćemo šta, ono i nije selo, nego varošica. Ta kolik je samo onaj Veliki sokak s kraja na kraj, pa koliko tek malih
kad se slučajno opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da se
»Jao, teretu moj!« viče žena i diže ga. A gospodin popa samo sedi. U dvadeset i četiri časa tek ako se jedared diže da vidi, veli, konje, ili kolut oko meseca, na kom su kraju štapci, ili kakvo će vreme sutra biti.
U januaru... e, a sad imamo julij mesec. H-e-e-e! — vrti gospodin popa glavom. — Vi’š, molim te! A-a-a! vrag im babi! Ako je Iroš, baš se iroški i vladao! A, obešenjaci jedni!... No, ništa, ništa; šta je, tu je! Moglo je biti i gore!
A desi li se kakva nesreća u selu da, na primer, neko u selu umre, i tu kako kome, ali gospodin-popi opet dobro. Ako bogatiji umre, oglašuju ga sva zvona i činodejstvuju oba popa; a ako siromašniji, onda, naravno, samo jedan pop.
Ako bogatiji umre, oglašuju ga sva zvona i činodejstvuju oba popa; a ako siromašniji, onda, naravno, samo jedan pop. Ide, pa malo peva on, malo crkvenjak, a malo đaci, tako naizmence.
Ovaj nesretni nadimak, na koji se pop Spira onako isto tužio kao i pop Ćira na svoj, dobio je on odavno. Ako je verovati onome što priča gospoja popadija Ćirinica (a to je prisna prijateljica gospoje Spirinice), a što je iz
Uh, sav mi je crven kad ga vidim; pa i onaj ko ga spomene. Ko ti još neće dobiti crven pojas!« A ako je verovati pop-Ćirinici, i jeste ga malo čudnovato dobio.
— veli, a izmakao ispred popa. — Pa šta sad da radimo, brat-Arkadija? Pomagaj, ako boga znaš, — reče jako zaduvano pop Spira kad stigoše u portu.
— govorila bi gospođa Ćirinica kad god bi se povela reč o tome. — Ništa drugo, slatka moja. Sad ako sam ja zaslužila crven pojas, to je i gospodin Spira! — završila bi šapućući pop Ćirinica.
— Molim, molim, da čujem. — Samo tako ću vam pokazati ako vi mene naučite kako se pravi onaj melšpajz što se zove: Saće od zolje od kvasca, jer ste vi u tome, moram priznati,
Nekako i jednima i drugima izgleda da im je propao ceo dan ako se bar uveče ne vide i ne obiđu. Pa tako je to bilo i leti i zimi.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A naročito da gleda, ako koje slepo, kljasto prosjače liči po godinama na njeno umrlo čedo, ona da njega najviše gosti, poziva. — ’Odi čedo!
A najradije su bili oko porte, uz zidove i tu se vukli, ležali. Danju bi, ako je lepo vreme, išli u reku, i tamo ispod vrba sedeli, ili se prali, čistili.
Klisarica, ma da je bila slobodna, ipak ovo joj je bilo najteže. Ako joj nije bilo tu muža, ona bi skupila njih, prosjake, i zajedno s njima išla bi i izvlačila iz groba toga što se bio
prosi, on seda u kraj, naposletku, i samo gleda gde će moći da ispruži komotno svoje dugačke, pune noge i nasloni se. Ako mu ko udeli — dobro, ako ne — ništa. Leži jednako.
Ako mu ko udeli — dobro, ako ne — ništa. Leži jednako. A otkada počela ona, Naza, da mu od svoga odvaja i daje, otada još manje je prosio a još
— Neka, živa bila. Idi sad. Ona pošla. Ali se opet vratila. — A ako li da se spremam? — Šta? — Pa ne li dâr? Ete za tebe što ćeš da nas venčaš. Pa za kuma, starojka...
došao na groblje ona se uvek nalazila oko njega, usluživala ga samo da bi mu pala u oči te da se on seti nje i kaže joj ako je što od vladike došlo. Ali od vladike ne dolazilo. A međutim, dolazila zima.
Znala je: da kakav je on, pa ako naiđe na kakvu dobru kuću, gde će da ga puste u štalu i da mu daju samo po komad hleba, da, kakav je lenj, više otuda
Ali na sve to Ljuba, i ne gledajući u haljine, jedva ako bi odgovorio: — Tesne su! — I onda bi se opet okrenuo od Naze i od haljina što mu ih nudi i kao strepeći da mu ne
I laže: kako se on razboleo, pa leži bolestan. A i ne jede... Već ako imaju da joj dadu rakije ili novaca te da ona kupi i odnese mu. A posle od toga se ona napije.
A zar i godine dođoše. Više nije jeo. Samo, kad ga pustiše u sobu, leže. Više ništa. Ako bi ga koji ponudio — dobro, jeo je; ako ne — gladovao je i sam ne znajući i ne osećajući da gladuje.
Više nije jeo. Samo, kad ga pustiše u sobu, leže. Više ništa. Ako bi ga koji ponudio — dobro, jeo je; ako ne — gladovao je i sam ne znajući i ne osećajući da gladuje. Samo se uvijao svojim krpama i dronjcima od odela...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
II Ljuba je kod kuće vreme dobro provodio. U matere je ostalo nešto imanja; daće se valjda s njim što činiti. Ljuba, ako i nije u svemu ne znam do kakvog savršenstva doterao, ipak je mnogo znao, više nego ma koji grk u njegovom mestu.
Ljuba je znao da za njega u mestu nema izgleda, ali zato nije izgubio nadeždu. „Dok je momaka, biće devojaka, ako ne ovde, ono na strani!” — bila mu je lozinka. III U selu H. mlada dućandžinica izgleda na dućanskim vratima.
— zapita ga između ostalog gospa. — Dopada mi se. — Pa hoćete li da joj to kažem? — Nemojte, ako boga znate! — A zašto? — Bar sad još ne, dok se i o drugome ne porazgovaramo. — A šta je to drugo?
Sestre šapuću, smeju se, jedna drugu ispitkuje šta je Ljuba govorio. Ljuba prisluškuje, ali se ne osvrće. Zamole ga da ako ne tera. Ljuba pusti konjima uzde, pa se malo k njima okrene da se može što razgovarati.
Budući da ja vašu kćer Savku rado imam i želeo bi' je, ako je moguće, za ženu uzeti, ako bi vi na to saizvoleti izvoleli, izvolite mi javiti.
Budući da ja vašu kćer Savku rado imam i želeo bi' je, ako je moguće, za ženu uzeti, ako bi vi na to saizvoleti izvoleli, izvolite mi javiti. Očekujući vaš odgovor, ostajem sluga pokorni.
— Ne znam ništa. — E, pa dobro, gospodar-Čekmedžijiću. Ako nije još ugovoreno, a ono se može ugovoriti; još može biti vaša Savka.
— Vrlo. — Šta sudite sad? — Ja ništa drugo ne sudim neg' da uzmem frajlaSoku, samo ako ona hoće, i — ako se pogodimo. — Što se nje tiče, to ćemo lako; neg' da vidimo onu drugu stranu. Šta vi ištete?
— Vrlo. — Šta sudite sad? — Ja ništa drugo ne sudim neg' da uzmem frajlaSoku, samo ako ona hoće, i — ako se pogodimo. — Što se nje tiče, to ćemo lako; neg' da vidimo onu drugu stranu. Šta vi ištete?
— Što se nje tiče, to ćemo lako; neg' da vidimo onu drugu stranu. Šta vi ištete? — Tako oko tri hiljade; ako ima više — još bolje. — Moja Soka zasad neće dobiti više od dve hiljade i štafirung.
— Sad sam vas čuo, i ako je sudbina da bude, dobro; al moram najpre propitati. Time se dogovor svrši i Ljuba otputuje.
Redić je bio takav čovek da nije trpeo mnogo vizite, osobito što se kćeri tiče. Ako može biti što, a ono da bude nabrzo; ako ne, ono neka đuvegija izostane. Posle nekoliko dana proputuje kroz S.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
tako se i ovde živo nešto komentarisalo, predviđalo, prepiralo i nagađalo o daljem razvoju užasno neprijatne stvari, i ako se baš ništa nije znalo o besu i smerovima onih slepih i nevidljivih sila, od kojih je onaj razvoj događaja dalje morao
I ako uvereni da ne vredi odazivati se, jer nema ni vremena da se sve izvede po uputu o mobilizaciji, oni su opet došli da ču
— Jel' koja sam komendija? — Komanda, brate, komanda — Ostav'te me, čoveče božiji, koja sam da sam — A vi? — Ako važe stari rasporedi onda znam, ako ne važe... — Ljudi, ništa se ne zna. — Užas! — Ja sam četvrti prekobrojni.
— Ako važe stari rasporedi onda znam, ako ne važe... — Ljudi, ništa se ne zna. — Užas! — Ja sam četvrti prekobrojni. — A mesto mobilizacije? — Torlak.
— A mesto mobilizacije? — Torlak. — Grozno. Magacini u gradu. Znate li to? — Pa šta? — Pa lepo, ako oni ščepaju magacine i ona mesta gde se mobiliše, šta će biti? — Šta će biti? Pa kažite mi da vam kažem.
Bled, i ako nešto bolje uravnotežen, sa izrazom nekog sumornog ponosa Jurišić je žurio ka stanici. Nezapamćena živost vladala je
Na njegovom belom i bolesnom licu drhtale su setno paučine briga. Nešto se događalo u njemu. Ali on osta nepomičan i ako osetio Hristića. I tek docnije: — Šta je? upita on natmureno i bez volje za razgovor. — Posmatrao sam zalazak sunčev.
ću gledati svoju brigu i koliko sutra pisaću verenici da joj priznam pogrešku što se nismo venčali pre mojih ispita; i ako bi, ko zna, i to, možda, bila velika moja pogreška...” A tamo u drugom šatoru očajno i ludo kidao se Hristić.
celo biće. Ja se mučim, ja ludujem ja sam smrvljena, ja ne umem već da se izrazim. U jutru kad se probudim, ako sam nešto malo spavala, ja... kao kad neko na hirurškom stolu oseti, da je bez najdražih svojih udova.
prlja lepotu onih rânâ muški stečenih i kako bi sav onaj sram što mu je onako upljuvao dušu mogao da ukloni samo tako, ako bi javno, tu pred svima, prosto i pošteno priznao sve što je uradio te bi mu tek tako, popljuvanom od sviju, bilo,
zahvaljuje i oči mu najedanput zavodne — Nema šta, produžuje onaj, sad ti je Karađorđeva zvezda sigurna kao u vosku. Ako iko, ti si je zaslužio. Ti, mislim, imaš zlatnu medalju? Pa jest, imaš je!
Kažu joj da je luda i da se ona vara.. ako misli da su muževi tamo na frontu sveci. Pa prelazi u napad: — U mesto da me vređaš bole kaži ti meni: da nisi i ti,
Afrika
puta sirenom, prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua pristali da rade na brodu jedino ako njihovo selo bude tako pozdravljeno. Time su se oni oprostili od porodica.
doveo čak do mora; prijatelj gospodarev hteo je da ga uzme k sebi, na šta boj nije, iz ko zna kakvih razloga, pristao. Ako uspe da boja uhapsi, on će ga izvući iz hapse i uzeti sebi za slugu.
Ujed najljuće otrovnice ne bi probudio taj izraz užasa u njegovim očima. I, ako se sve svrši to veče samo groznicom, glavoboljom i povraćanjem on smatra da je odviše malo platio za svoju nesmotrenost.
Zanimljivo je videti na koliko načina crnac nosi ovu odeću; ako želi da je elegantan, on je obavija oko sebe kao togu; treba li mu da ima obe ruke slobodne, on je zavije samo oko
da je elegantan, on je obavija oko sebe kao togu; treba li mu da ima obe ruke slobodne, on je zavije samo oko bedara; ako ima da zapne, onda je stavi samo oko vrata kao ešarpu. Pošto golotinja nije sramotna, mnogi je uopšte i nemaju.
svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive čistoće; da se ovde voda ne sme piti; voćka jesti ako je nepoznata, jer ono što vari stomak crnaca može da otruje belca; da je sve vruće, vlažno, opasno.
„To je takođe udešeno; jaja su mućkovi. Trebalo je da probate, da li tonu ili ne u vodu. Ja uvek tako činim, i, ako je poklon dobar, vraćam tačno onim što poklon vredi; jer je, verujte, iza njega prost šeretluk, a ako je poklon rđav,
tako činim, i, ako je poklon dobar, vraćam tačno onim što poklon vredi; jer je, verujte, iza njega prost šeretluk, a ako je poklon rđav, onda ga ostavljam na tako vidnom mestu da je očito da nisam nasamaren.
“ U stvari, pri povratku sa šetnje, tražio je da mu se zakunem na prijateljstvo do smrti i na prijateljstvo posle smrti, ako se opet sretnemo. Sve to jedino što smo čitali iste knjige, i znali početke istih pesama napamet.
žene ovde služe samo u jednu svrhu, i prijatelji se čak mogu i poslužiti njima, ili im bar ne ukazivati nikakvu pažnju ako neće, Švajcarac zahteva da je sluge probude i premeste na kakvo drugo mesto.
Veliki bog Zegele je gladan. Hteo bi jednu čistu čednu devicu; možda dve, možda tri, ako ih toliko ima u Zegelu. I moraju ove biti retke lepote, i namazane uljem, i nakićene.
nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
doktorom Pekarovičem, o srebroljubiju besedeći, njemu tvrdo obećao Tvrdicu napisati i, ako vredno bude, pečatnji predati.
No ni po čuda! Položenije bo Srbalja zasada je takovo da, ako bi se koji — izuzimam imućne, ili one koji su u prizrjeniju načina života s druge strane obezbjeđeni — isključitelno na
se i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove briga i domašnji nezgoda pune razgalilo, a pri tom — ako uši slišati ima — i nauku živlenja pridodalo.
Da si voziš na četiri konji, da ti služi katanu? Suči rukavu, kukavico, pa čuvaj tvoja kuća, ako misliš da imaš leba i sol. JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili. JANjA: Što sum govorio?
JANjA: He, he, he! Pak posle, kad si ne milui, da si vuči za kosu! MIŠIĆ: I za taj je slučaj sastarano. Ako se devojka, koja je trefer načinila, momku, ili momak devojki ne bi dopao, taki na ovaj slučaj dobiva devojka svoji
Znaite da nisum vidio krajcara prebijena od mesec dana. MIŠIĆ: Naći će kir Janja, znam ja, samo ako oće. JANjA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u moju kuću! MIŠIĆ: Ta vi valjda me nećete prazna otpustiti.
MIŠIĆ: Naći će kir Janja, znam ja, samo ako oće. JANjA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u moju kuću! MIŠIĆ: Ta vi valjda me nećete prazna otpustiti.
JUCA, (malo zašim) KATICA JUCA: Ovo čudo jošt niko nije vidio; onde se ciganiše i štedi gdi je najveća opasnost. Ako ovaj čovek s njegovom tvrdoćom prođe dobro, to će svaki na svetu dobro proći. KATICA (stupi). JUCA: Šta je, Katice?
Zaboga, devojko, evo ti već devetnaest godina! KATICA: Ah! Mica se jošt jesenas udala! JUCA: Ako ovako ustraje, ti se nećeš ni udati. Ko će tebe bez novaca da uzme? Nisi jošt ni opravljena kao što valja.
JUCA: Zašt ne paziš kako druge rade? KATICA: Ja mogu tri godine paziti kako se veze, pa opet, ako mi se ne pokaže, sve badava. JUCA: Ajde da te ja naučim. KATICA: O, kad bi tako dobri bili!
Da treba pravo ići, to znaš; no najlepše ćeš pravo ići ako ugneš krštine unutra. Što više, to bolje. KATICA (probira): Bogme lepo!
) Kažite mi, slatka mamice, medena mamice. Znate kako nisam ono papi kazala! JUCA: (Prokleta devojčura!) dobro. Ako ti nije mlogo najedanput, ne branim. De, da vidimo najpre hod i usta. KATICA (producira se).
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On misli da je trebao da ih pošalje kod profoza. I da ih okuje, ako ustreba.“ Engelshofen se osmehnu. Pri pomisli da Grk i ne sanja da je on išao kod tih oficira i u zatvor, da sa njima
“ „Sam Bog je rešio“, uzvikivao je Garsuli, „da se iz Evrope isteraju Turci, a i ti Rascijani, ako treba, sa njima. Život ovde ima da se uredi prema pameti, prema redu koji u Crkvi vlada, a naročito ima da se isuše ove
Kad mu se naredi, vojnik će po glavi, i rođenog oca, ali ta zapovest je žalosna. Ako ti Rascijani vole da nose svoje crvene gunjeve, pa šta onda? On bi im to dozvolio, i na paradama.
Ako ti Rascijani vole da nose svoje crvene gunjeve, pa šta onda? On bi im to dozvolio, i na paradama. A ako će da sahranjuju svoje mrtve i gole, šta to smeta? On, Engelshofen, dozvolio bi im to i nasred Beča.
A ako će da sahranjuju svoje mrtve i gole, šta to smeta? On, Engelshofen, dozvolio bi im to i nasred Beča. Ako svoje mrtvace nose kroz varoš i cmaču, pa šta onda? Ne traže oni to i od Bečlija.
To je da se babe lakše isplaču. Ljudi se množe kao i miševi, i golubovi, kojih uvek ima. Ako je Harah baš rešio da te podunavske pukove kasira, mogao je to da svrši odmah posle rata, a ne sada.
On je smatrao da ih treba razmestiti u regularne polkove i zadržati, ako ne pristanu, u zatvoru. Isakoviči su se branili da je, njima, posle toliko godina časne, i verne, vojne službe, u
posle toliko godina časne, i verne, vojne službe, u Ćesarevini, rečeno da će landmilicijski polkovi da se kasiraju, pa ako na to ne pristaju, da mogu ići kud im je drago.
Svi su pisali po jedan, bečki, cvancik, a katkad – kad se igralo hazardno – po jedan talir ćesarski. Ako bi onaj, koji cima, pogodio, sve je nosio, ako nije, igralo se dalje i cimao je idući.
Ako bi onaj, koji cima, pogodio, sve je nosio, ako nije, igralo se dalje i cimao je idući. Tako se, u zatvorima, vreme, nekako, prekraćivalo.
Adoptiran, Pavel je tobože bio dupli Isakovič i naročito ga treba pomilovati, ako je to moguće. Pošto ih je neko vreme, tako, odmeravao pogledom, Garsuli poče sad da im, izbliza, oči u oči, licem u
Pošto je on bio u vojsci isprednjačio, a najbolje, među njima, znao nemecki, braća su ga izabrala da on, u njihovo ime – ako bude potrebno – govori. Međutim, sad je Đurđe stajao zanemeo, i ni u nos.
Teodosije - ŽITIJA
Predlažemo reč o mužu, ne pišući o njemu ono što nije, ni da ga mnogim pohvalama više ukorimo nego pohvalimo; već, ako i ono što jeste jedva mognemo izjasniti — bićemo blaženi.
da učinim, oče, da bih mogao pobeći od mnogometežnog života ovoga sveta, pa da se takva anđelskoga života udostojim? Ako me kad roditelji ushtednu oženiti, zadržan ljubavlju prema telu neću dostići takva života.
Hteo bih bežati, a puta ne znam. Ako bih kako daleko zalutao, stigao bi me otac moj, pošto mu je moguće, i vratio bi me, pa bih i oca bacio u žalost i sebe
molitvu i blagoslov, govoreći: — Gospodari moji, rekoše mi da u onoj gori — i pomenuo joj ime — ima mnogo zveri; ako nađem milost, vi ćete me blagosloviti i pustiti da idem u lov.
u onoj gori — i pomenuo joj ime — ima mnogo zveri; ako nađem milost, vi ćete me blagosloviti i pustiti da idem u lov. Ako zakasnimo, nemojte se ljutiti, jer sam čuo da tamo ima mnogo jelena.
Zato, ljubazni, ako ci ikad primio kakvo dobro od nas — sada je vreme da ljubav pokažeš. Ako se požuriš te stigneš i vratiš sina mojega, i
Zato, ljubazni, ako ci ikad primio kakvo dobro od nas — sada je vreme da ljubav pokažeš. Ako se požuriš te stigneš i vratiš sina mojega, i time utešiš srce moje i materi dušu od smrti oslobodiš, zaslužićeš mnoga
A napisa i poslanicu iparhu solunske oblasti, da ga otrgne i iz same Svete Gore, i da ga nemu vrati. „I ako ovim, mili moj, utešiš srce moje, mnoge počasti od nas darom i ljubavlju primićeš; ako li ppezpeš našu molbu, znaj da
„I ako ovim, mili moj, utešiš srce moje, mnoge počasti od nas darom i ljubavlju primićeš; ako li ppezpeš našu molbu, znaj da ćemo ti mesto ljubavi biti protivnici.
„Pošto stvar nije obična kada se ovo traži, prosim i toplo molim tvoju prepodobnost, nemoj prezreti ove molbe. Ako je tamo negde došao sin velikoga župana, vladara srpskoga, sa svakom žurbom neka se vrati ocu svojemu, da ne bi kako
A mladić razumevši čvrstinu odluke ovoga muža, reče k njemu: — Ako hoćeš, ljubazni moj, ti bi me mogao ostaviti na miru, i znam, kako si moćan, da možeš stići i umiriti gospodina oca
A ja ću ga, napisavši mu, odvratiti od takve pomisli, samo ako mi učiniš bratsku ljubav i ostaviš mene u onome radi čega sam došao.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Štaviše, bolje se zapazi ceo značaj jednog promatranja o psihičkim osobinama nekog naroda ako se posmatra geografski raspored ovih osobina u celoj oblasti toga naroda.
Za izbor jednog psihičkog profila potrebna su prethodna znanja o stanovništvu raznih oblasti. Ako se pređu pindsko-dinarske i moravsko-vardarske oblasti u uzdužnom pravcu, tj.
Ali ako se hoće da posluže ovim studijama, antropološka merenja treba da su izvršena racionalno i u dovoljnom broju. Veliki broj
Obraćajući se ljudima svog naroda, čak i ako su im sasvim nepoznati, dinarski seljaci ih oslovljavaju sa brate, rođače ili striče, sestro ili tetka.
„Nada nema prava ni u koga, do u Boga i u svoje ruke“, kaže narodna pesma. Ako mora pred većom silom popuštati, dinarski čovek će uništiti sve što bi neprijatelj mogao uzeti.
Po pravilu je ovo dostojanstvo bilo nasledno u rodu plemenskog starešine. Ali ako bi se njegovi potomci izmetnuli, odrasli plemenici bi se skupljali oko „zborne glavice“, zbacivali bi starog „vojvodu“ i
Oblast crnogorskih plemena je, dakle, karsna tvrđava u koju je velikim vojskama bilo gogovo nemogućno prodreti, a ako bi uz velike teškoće i prodrle, ne bi se mogle zadržati usled teškoća u saobraćaju i oskudice u sredstvima za život.
Postojao je jedino junak. Junačka sujeta, junački ponos i oholost su, ako se tako može reći, bezgranično isticani. Ono što je ispunjavalo život svakog člana plemena, osnovna misao u životu,
Mladići sanjaju da ženidbom uđu u junački rod, ako ne neposredno, a ono bar preko neke od najdaljih rođaka („preko devete odive“).
Tako su osetljivi kad su u pitanju čast i dostojanstvo, pleme i bratstvo, da se svaki brižljivo čuva od svake uvrede. Ako bi se uvreda ipak dogodila, „padne glava“, čak i zbog najbeznačajnijih stvari.
Roditelji ne znaju za žalost i tugu, ako su njihovi junački poginuli. Oni znaju da se teško živi u njihovoj siromašnoj zemlji, ali se mogu počiniti slavna dela,
Nema intimnog života, nikada se ne govori o ljubavi, osim ako im se ta reč u snu omakne. Sanjari se najčešće o junačkom životu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
slaninu, sir i ribu, a džak ćete poznati po tome što ne voli ni sir, ni ribu, a u njemu se nalazi jedan šaren mačak. Ako vam ni ovo nije dovoljno za prepoznavanje, onda vam dajemo i ovaj opis i oznake: Mačak Tošo u djetinjstvu bio je vrlo
Može se izvratiti, i onda liči na izvraćeni džak, a kad se ne izvrati, liči potpuno na samog sebe. Ako je prazan, u njemu baš ništa nema. Iako je iščezao, nema nogu niti mu trebaju.
— Ovamo svake noći dolazi Žućo pas da juri krčmareve mačke. Na te riječi meni se sva koža naježi. Kuku meni ako me Žućo nađe ovako u džaku! Odjednom onaj drugi zec propišta najtišim šapatom: — Ššš, burazeru, evo jednog džaka!
Proriče i pogađa i unaprijed i unazad. Za tebe je već prorekao strašne stvari. — A šta je prorekao? — Kazao je, ako još ikada navratiš u ovu njivu, bićeš zatvoren u veliku pčelinju košnicu, pa kad tamo pčelama platiš račun, onda će se i
— Proročanstvo se neće ispuniti — utješi ga Šarov — zato što je Mačak lav obećao da će te još večeras pojesti ako te samo ulovi. — Um-um, brr, a gdje je sad Mačak lav?! — sav se strese Kruškotres Kukuruzović i stade se obzirati.
— Pa šta da radim? — prepade se Šarov. — U srećki broj četiri kaže se: „Ne gubi nadu ni kad si vezan.“ Ako nekako pronađemo mačka Tošu živa i zdrava, naći ćemo i za te spas — reče Miš prorok. — Tošo je lukav i mudar.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubivoje Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE Sadržaj NI PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG
od akrepa nema ništa, Ni posla za čudovišta. Sva strašila ispod neba ostaće bez kore hleba. AKO VIDITE AŽDAJU Ako vidite aždaju da sedi u travi sa prstom na slepom oku, znajte da su u njenoj glavi ove misli u
Sva strašila ispod neba ostaće bez kore hleba. AKO VIDITE AŽDAJU Ako vidite aždaju da sedi u travi sa prstom na slepom oku, znajte da su u njenoj glavi ove misli u toku: BAŠ ME UŽASNO
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi! MARIJA (ode levo). II PAVLE, I AGENT PAVLE: Ako se ne varam, vi ste iz Uprave grada?
I AGENT (pošto je malo razmislio posmatrajući i jedno i drugo): Ako je po volji, ja mogu povesti zvaničnu istragu, ali, ako dozvolite, mislim da je bolje ne davati stvari širi značaj no
AGENT (pošto je malo razmislio posmatrajući i jedno i drugo): Ako je po volji, ja mogu povesti zvaničnu istragu, ali, ako dozvolite, mislim da je bolje ne davati stvari širi značaj no što je ima. PAVLE i RINA (ćute).
(Čita.) „Zdelaj odolženije, perestanj dumat obo mnje, tim zdelaješ menja sčastljivejšej ženščinoj na svjetje”. PAVLE: Ako prestanete misliti na nju, učinićete da bude najsrećnija žena na svetu.
Zar se za ljubav žene koja vas je izneverila ide u smrt? Naprotiv, baš u tom slučaju valja živeti, valja postojati. Ako joj uspavate savest, smejaće se vašoj smrti; ne, moj Aljoša, ne ide se u smrt za ljubav neverne žene. ALOŠA: Ne mogu!
Tako učinite i videćete kako će sve to proći. ALjOŠA: Njet, gospodine. PAVLE: Vi otuda sa severa, i ako vas ne greje dovoljno sunce, nekako ste mekani, toplije ste duše, sanjalice ste.
Mi nismo, mi smo trezveniji i, ako hoćete, otporniji smo. Zato poslušajte moj savet; videćete kasnije da je bio umesan.
PAVLE: Poslušajte me ipak, Aljoša! ALjOŠA: Ja njoj pisal. PAVLE: Bar me danas poslušajte, pa ako vas ne prođe to raspoloženje, ako i sutra ostanete pri toj odluci, onda vaša sudbina biće jača od vas, ja vas ne mogu
ALjOŠA: Ja njoj pisal. PAVLE: Bar me danas poslušajte, pa ako vas ne prođe to raspoloženje, ako i sutra ostanete pri toj odluci, onda vaša sudbina biće jača od vas, ja vas ne mogu zaustaviti.
(Mariji.) Idite! MARIJA (ode). H LjUBOMIR, PAVLE LjUBOMIR: Tako mi je neprijatno. (Hoće da pođe.) Ako dozvoljavate? PAVLE: Ta ostanite kad vam kažem. Zatekli ste me u jednom trenutku uzbućenja...
Hvala vam, prijatelju, vi ste mi dali dobar savet. LjUBOMIR: Ako vam je potrebna kakva moja usluga? PAVLE (seti se). Da, dobro pomenuste, mogli biste mi učiniti jednu uslugu.
NOVAKOVIĆ (pošto se malo približio): Pa dobro, Pavle, govorićemo otvoreno o stvari. PAVLE: Ako ti misliš da je to otvoren razgovor što ćeš mi učiniti priznanje, onda se varaš. Meni tvoje priznanje nije potrebno.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Izdresiraću jednoga da ljudima zavlači šapu u džepove i dovesti ga u Karanovo, ako se vratim, mada mislim da se neću vratiti. A zašto bih? Niko neće crkavati zbog toga što me nema.
Druga sleva, ona visoka s crvenkastom kosom i pegicama, moja je sestra Vesna, ako vas to zanima. Ona ima šašavo ime, kad ga viknete u nekom razredu, bar desetak devojčica odgovori „tu sam”, ima i
- Ko je to, Vesna? - čuh Markotu kako pita i jedan, bašmebriga glas kako odgovara daje to Vesnin brat. - Polubrat, ako baš hoćete! - spazih u poluokretu jedno dečački vitko telo i dva zelena oka koja kao da su signalisala nešto.
Ono koje je nailazilo nije nudilo bogzna kakva ushićenja. Ja bar nisam video da nudi, a ako nešto ne vidite, ono i ne postoji za vas.
Da li je danas njen red? Juče je bio utorak; znam to po sarmi. Stanika je šugava ako u utorak ne skuva sarmu. Mamin red na mene je sutra.
- reče. - Više ništa nije htela da kaže, ali sam od Atamana, kasnije, saznao da su se kladili u poljubac. Ako pređemo, ona će nas poljubiti, ako ne pređemo, moraćemo skočiti u vodu bez obzira na to što je tek početak maja.
Ako pređemo, ona će nas poljubiti, ako ne pređemo, moraćemo skočiti u vodu bez obzira na to što je tek početak maja.
Ona reče da zna, ali da je to iz navike: u njihovoj kući, ako ne jedeš brzo, računaj da nisi ni jeo. Sa hipodroma se čulo kako neko viče a zatim ponovni topot konja.
Niko nikome ne može da bude majka ako ga nije rodio, ili bar podigao od kile mesa. Postoje tu razlike, na primer, da se ovo što se desilo večeras desilo
Jer to je tako, i ako je moguće da se bira i ako čovek za bilo šta glasa, ja glasam za ljubav, mada je i ona unapred izgubljena stvar.
Jer to je tako, i ako je moguće da se bira i ako čovek za bilo šta glasa, ja glasam za ljubav, mada je i ona unapred izgubljena stvar.
Do đavola, od kada ti veruješ u Boga? - U nešto bih i ja morao da verujem, zamisli! - U redu! U redu! Ne vrišti! Ako moraš da veruješ, veruj bar u nešto što postoji!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ni sam praotac Poje na svom brodu nije bio tako „sortiran”. Tek ako bi u Vidinu ili Pirotu takovo što video. Šteta što ne beše fotografije da se kod potomstva ovekoveči.
Milan dođe. — Da znaš, sad ću malo otići, a ti pazi; vino neće do večere prolaziti, ali opet nešto ću ti ostaviti, ako ko uzište. Hajdmo!
— Ne bi zgoreg bilo, onda bi’ i ja išao. — Pa i sam bi’ išao. Nešto novaca imam, a još bi’ nešto podigao, i ako ne bi’ mogao kao i vi, a ja bi pokraj vas profitirao, jer kad se u većem kvantumu kupi, jeftinije stoji.
— Jesam. Gospodar gleda ga napreko; Milan strepi. — Još jedared ako te uhfatim, oteraću te, znaš! Gospodar Sofra bio je strog, ali pravedan prema mlađima.
No i gospodar Sofra u drugome čemu po volji im je činio. Tako kupio im je karuce i lepe konje, pa ako u subotu u dućanu prodaju, u nedelju se na karucama vozaju.
Gospodar Sofra pak tek onda se na karucama vozio kad je trebalo veliku gospodu u deputaciji pratiti, ili ako ide u veću varoš, i onda bez dolame ne ide.
Razmišlja. — E, pa dobro, nek bude fiškal; ako baš i ne bude terao procese, on će bar svoje braniti. Dobro, neka bude fiškal. Tu je već sudba Šamikina rešena.
da ne uzmem koja je jektičava, ama za nikakve novce, nego ću uzeti ma sirotu, samo da je čestita, zdrava i vredna, pa ako je još i lepa, utoliko bolje. Pravo da ti kažem, i ja sam voleo imati lepu ženu, pa još ako je mudra k tome.
Pravo da ti kažem, i ja sam voleo imati lepu ženu, pa još ako je mudra k tome. — Ipak nisam se hteo ženiti, dok se nisam od duga oprostio, pa kad sam pogledao na moje malo,
Odgovori mi: „Neka, ako bog da; želite li je videti?” — „Za to sam došao”. — Kad najedared iskrsne devojka kao pelivan, ne mogu ti iskazati
Dopada mi se, i mnogo sam dobra o njoj slušao, zato sam došao da je vidim, i bez svake ceremonije zaprosim, ako bi’ korpu dobio da mi se svet ne smeje. Šta mislite?
al’ mati volela je zrelog imućnog čoveka, neg’ mladog vetropirovića, koji ništ’ nema osim ono malo dućanca prazna, pa ako bankrotira, da joj dođe kći na vrat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Setivši se njega, čestnjejši Isakovič se reši, po uzoru bratovljevom, da napije sebe. Mišljaše, ako ga i budu pokrstili silom, neka ga bar ne dobiju treznog. Zato poče strahovito da pije, našto biskup ućuta, začuđen.
Mlađi od brata, Aranđel Isakovič ponašao se prema starijem bratu, kao što se ponaša prema mlađem. Ako je stajao kraj njega, gledao ga je nekako sažaljivo, ako je sedeo kraj njega, prepuštao mu je blagonaklono mesto, mada je
Ako je stajao kraj njega, gledao ga je nekako sažaljivo, ako je sedeo kraj njega, prepuštao mu je blagonaklono mesto, mada je on bio suv kao štap, a onaj težak kao bure.
Činila se kao da joj je potpuno nepoznat i pitala ga je stvari koje ga pre nikad nije pitala. O, ako mu sad brat pogine u ratu – pomisli i zgrozi se, pa mu dođe da se prekrsti.
Činio se kao sasušena slika i prilika njenog muža, skoro nečujnog hoda i koraka. Ako je ikada, pri toj neprilici sa deverom, osetila požudu, osetila je za mužem.
Najposle, možda je posle onog prvog, strašnog i obesnog, i trebao da dođe ovaj koji joj se sad učini ako ne i drag, ali svakako vrlo umešan da joj se dodvori i omili.
Osobito ako bi joj se muž iznenada vratio. Osetila je i to da joj preljuba neće donositi neke radosti. Mogla je to učiniti isto
Zato poče da razmišlja i da se teši bogatstvom u kome će od sada živeti, ako se preuda za devera. Promisli, kakve će nove haljine da poruči, i, kao da ih je već imala, oseti svilene komade na svom
nozdrva, pomišljao i na to da će ta grešna strast biti zagušena, čim sa svojom snahom proživi nekoliko noći; i, ako je, katkad, ogorčen, pomišljao čak i na to da je zatim odbaci, kao što je svoje upotrebljene, mlade sluškinje odbacivao,
ljudi u rat, da je predviđao svaki, i najmanji, događaj koji će se desiti i mogao, unapred, da proriče i sitnice. Ako mu se desilo da se prevario u ponekom durašnom, vlaškom konju, ili kakvoj teškoj, nemačkoj kobili, što imaju nedokučive
No ako je sudbina htela da mu izmuči dušu, na ovom odlasku na vojnu, više nego ikad pre, slučaj je hteo da mu ponizi i telo,
Ali ako tu vojsku nije mario Karlo Lotarinški, voleo je baron Berenklau, koji je sa njom upropastio Bavarsku, pokorivši zemlju
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, na primer, smatra se da ako devojka lomi posuđe u kući, brzo će se udati.¹ Mnogo je, međutim, češće da gatara namerno izvede neku vrstu probe ili
Sutradan, ako je to pero veće od onoga drugoga — udaće se, a ako su jednaka, ostaće još da čeka.“² Postupci u sistemu ljubavnog
Sutradan, ako je to pero veće od onoga drugoga — udaće se, a ako su jednaka, ostaće još da čeka.“² Postupci u sistemu ljubavnog proricanja imaju tri zasebna, specifična cilja, odnosno
se to radi ovako: „Devojka, kako na Božić s jutrenja ide, treba upravo da ide na drvljanik, pa da ponese u kuću drva, ako unese cepanice s parom ona će se ti’ mesojeđa udati, ako ne unese, onda neće.
treba upravo da ide na drvljanik, pa da ponese u kuću drva, ako unese cepanice s parom ona će se ti’ mesojeđa udati, ako ne unese, onda neće.
iziđe iz kuće „Da istrese ’troje’ (trohe, mrve), pa se tom prilikom malo zadrži i prisluškuje što se u kući govori. Ako se čuje reč ’ajde’, udaće se te zime; čuje li reč ’čekaj’, neće se udati te zime.“ Slično se gata i u Bosni.
„Uveče, kad se smrkne, zasadi sva tri češnja u bašti, pa sutradan gleda koje je izniklo. Ako iznikne koje od imenovanih, onda će poći za momka koji ima isto ime; a ako iznikne ’neznani’, onda će se udati za
Ako iznikne koje od imenovanih, onda će poći za momka koji ima isto ime; a ako iznikne ’neznani’, onda će se udati za nepoznatog momka.
hoće li se udati za momka ili udovca: „Uoči Đurđevdana uzme devojka motovilo, pa njime dirne u ćumez, gdje kokoši leže. Ako se na to prvi javi oroz (pijetao), onda će se udati za momka, — ako li se javi prvo kokoš, udaće se za udovca.“¹⁴ 2.
Ako se na to prvi javi oroz (pijetao), onda će se udati za momka, — ako li se javi prvo kokoš, udaće se za udovca.“¹⁴ 2.
Kasnije, „ako li se njom takne devojka, ona će se strastveno zaljubiti u onog mladića koji ju je dotakao.“) JEZIK I LOGIKA LjUBAVNE
magijskim postupcima i biranim govornim formulama (basmama) kako bi tok pojava okrenuo u svoju korist, na svoje dobro. Ako ovim postupcima čovek i ne postiže stvarni uspeh, on makar subjektivno oseća olakšanje i to mu pomaže da sačuva svoju
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O ODBEGLU ROBU Ako odbegli rob, bio od Srba, Grka ili Arbanasa, iz moćne Vizantije, ili bilo koga kraja, potraži utočište na dvoru cara,
Za sebra uvek verna životu, za sebra koji sunce voli. Ako život izda i ševa, i gušteri, sunca uživači, i pesnikinja mirisa, zova, za sebra, sebar izdati neće, za sebra koji u
da ga dvore svi odreda u rodbini, da mu s planine vodu nose, da mu pevaju pesme stare, da mu soko krilom hlad čini; ako ima bratučeda, da mu oni konja timare.
vlastelin, ili bilo koji drugi, dođe s vojske kući, poruka mu od cara, tri nedelje da se odmara, da se ne odziva i ako ga zovu da se sudi, ili ako iguman po njega poruči; da ga vreme na vratnicama čeka, da ga čekaju i carski i crkveni
drugi, dođe s vojske kući, poruka mu od cara, tri nedelje da se odmara, da se ne odziva i ako ga zovu da se sudi, ili ako iguman po njega poruči; da ga vreme na vratnicama čeka, da ga čekaju i carski i crkveni ljudi, i poklisar što stigne
O OBORENOJ CRKVI Ko na vojsci obori crkvu, da se hrtovi napuste za njim, i da se obesi o prvom hrastu. Ako se grane na hrastu slome i odreši se vezano uže, da se grešnom vojniku tome u srce gađa zrnom puščanim.
Ako se grane na hrastu slome i odreši se vezano uže, da se grešnom vojniku tome u srce gađa zrnom puščanim. Ako li anđeli šaku pruže i zaklone mu prsa njome, da mu se obe ruke odseku, i da se ranjen pusti u travi o pelenu i gujinu
šaku pruže i zaklone mu prsa njome, da mu se obe ruke odseku, i da se ranjen pusti u travi o pelenu i gujinu mleku. Ako ga prehrane šumski mravi semenom što se s bilja prosu, da mu se u oganj naredi bosu.
Ako ga prehrane šumski mravi semenom što se s bilja prosu, da mu se u oganj naredi bosu. Ako oganj plaha kiša omete, znači, nebo ga gleda bez ljutnje, jer je nekada spasao dete iz nabujale vode mutne.
O OLTARU U oltar da ne ulaze žene Ni trudne, ni nerotkinje, ni udove, ni neudate. Ako preko praga časnih dveri kroče vlastelinke, gospođa carica ili carske kćeri, neka ih sveštenici vrate i neka im
A ako žensko sebarsko čeljade u oltar stane, neka se zavede daleko u goru među jele sinje, odakle ne može natrag da se prokrade
kad glavu napolje ne pomaljaju ni trave, da crkva u oltar pusti goluba, da ne razgoni setnih gugutaka sa zvonara. Ako za trpezom kome od igumana i mitropolita ne bude gladnih putnika iz daljina, ako se ogluši o beskućništvo ptica, da se
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
IV Traži se nada. U ovom malom oglasu traži se ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Ako ta nada izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priznajemo za svoje.
U ovom malom oglasu traži se ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Ako ta nada izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priznajemo za svoje.
je umanjen i dalek, smešten na površinu titrave membrane, pa im Imperio Argentina liči na caricu patuljaka, koju čovek, ako ima malo sreće, može čuti kad prisloni uvo na zemlju iznad krtičnjaka.
Tako ćutimo i premeštamo se s noge na nogu, a onda Miki tresnu sve u lice: Ako oćeš novi film, kaže, a nemaš čime da masiraš narod, kaže, dođi, kaže.
kad neko ko obilazi sve te festivale po venecijama i londonima, počne da kuka kako je nekada davno odvajao neki ćošak, ako shvatite šta oću da kažem. U čemu je štos?
Jer, šta ako tamo nema ničega? Vraćali smo se peške sa stanice u grad, šutirajući praznu konzervu. Hteli smo da svratimo u »Balkan«
Viđao ponekad kako pali sveću— mali treperavi plamičak u zemlji smrti. Ako ode, kazala mi je jedanput, ko će ih obilaziti? Biće sami. Zaboravljeni.
Samo ako uspeli momci prevedu sa ovog malog jezika moju priču na neki ogroman jezik. Samo ako Helen, Lu i Megi budu htele da je
Samo ako uspeli momci prevedu sa ovog malog jezika moju priču na neki ogroman jezik. Samo ako Helen, Lu i Megi budu htele da je saslušaju...
i najtužniji predeo na svetu, zbog jednog mladog čoveka i jedne mlade žene, koji dovode svoju decu u Kinoteku. Ako se ne vide pred ulazom, traže se očima po dvorani. Kinoteka miriše na dečje kapute!
Vozite bez zaustavljanja, kazao je, ako želite da uopšte stignete kući! Krenuli smo preko planina, kroz kišu. U kolima je bilo suvo i bezbedno.
»Dobro je ovako...« misli dalje. »Ovde je dobro. Ništa se nije dogodilo, niti se može dogoditi u ovoj dosadnoj ulici. Ako budem sedeo još samo dva i po sata, grad će se ponovo napuniti ljudima. Pozajmiću cigarete; neko će mi platiti limunadu.
Matavulj, Simo - USKOK
Pa, pogledav po družini, dodade: — Ja mnim poznavate i vi, ako ne svi po viđanju, a ono po čuvenju, kneza Marka Bogdanova Majinu? Potvrdiše.
Na sve strane, vele, žbiri i uhode, te može čoek prav pravcit zaglaviti, ako ga jedan od tijeh makne na dušu! A u sudu je, vele, jedna mjera za Latine, a druga za naše! Eto, kneže, na što se tuže!
Markiša se naljuti: — Valaj, ako je i lukavo nije junački ni čojski! U taj mah vjetar jače zazvižda. Umukoše. Primicahu se ka Krscu.
— Ha! — viknu Pero. — Puče top, uteče rob! — Uteče, ako bog dâ, mladi princip! — viknu Krcun Serdarev. — Hej, što bih se obradovâ, da po sreći pogodim!
Đe ostavi udovicu, žalosnicu! Da podiže ludo d’jete, samo sama! Al’ će Joke dić’ Miluna, ako bog dâ! Da oružja i mejdana, ja se nadam! Te će biti kâ i tata, ja se nadam! I osvetit’ tajka svoga, kako treba!...
I to bješe milosni pomen đeci, ali, tvrda ti vjera, posad ako i nećeš čuti pjesme, nećeš ni tužbalice! Zatim domaćin natoči čašicu i nazdravi gostu: E, dakle, zdrav si mi, uskoče
Ti si veliki kućić i čovjek učevan, te možeš gospodaru i trebati, ali, evo odmah ti kažem, ako hoćeš, ostani odmah sa mnom, ili, ako ti se ne bude stojalo na Cetinje, vrati se: moj dom biće i tvoj, i što imam,
kućić i čovjek učevan, te možeš gospodaru i trebati, ali, evo odmah ti kažem, ako hoćeš, ostani odmah sa mnom, ili, ako ti se ne bude stojalo na Cetinje, vrati se: moj dom biće i tvoj, i što imam, dijelićemo dovijeka!
bi tamo u tvojoj zemlji, ni kakvi su ti jadi dojadili, ni šta si radio, niti će te ko nagoniti da išta o tome pomeneš, ako sâm nećeš! Znam samo e te je viteška nevolja prignala da bježiš u ove naše jadne krševe!
Na, viđi što će ti đed dati, ako mu lijepo sjedneš na koljeno i ako ga celiš! Dragić se obazrije i, vidjevši lijepu oblu jabučicu, htjede prijeći ka
Na, viđi što će ti đed dati, ako mu lijepo sjedneš na koljeno i ako ga celiš! Dragić se obazrije i, vidjevši lijepu oblu jabučicu, htjede prijeći ka djedu, ali se namah sjeti da je
Još ti dariva jabuku! A-nu, đedo, daj meni, ja ću te celiti! — Na, ovi čas daću je njekom, ako grdov ne dođe! Ta prijetnja slomi uporstvo Dragićevo, te poljubi djeda i sjede mu na koljeno.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
I MLADOŽENjA PROVODADžIJA: Kao što vam reko, pedeset upravo koje muški, koje ženski, ja sam, to jest, usrećio; i ako Bog da, mislim, još toliko. MLADOŽENjA: Ali zar se može naklonost tako brzo nabaviti? PROVODADžIJA: Šta naklonost!
Momak oće da se ženi, devojka treba da se udaje, to je sve. Kad se venčadu, onda će doći naklonost, ako su pametni, to jest. Nije li tako? MLADOŽENjA: Vi imate pravo. Ali tu mora teško ići, gdi nema poznanstva izdalje.
Sad ko je luđi, to jest? - Moje je skrpiti i Provodadžija je kao aljinar, to jest, koji je zadovoljan ako se aljina dopadne kad se odnese.
MATI: Huj, kad pomislim da se poklade približuju, groznica me vata. OTAC: Ubi se, ako možeš. MATI: Kukavna devojka, osušila se od plača. OTAC: Šta znam. MATI: Ti sve „Šta znam, šta znam“, pa tako.
Najposle vidimo nije vajde; pet, šest stotina forinti više ili manje, što mu drago. MATI: Propada, bogme, gospodaru! Ako se nigdi ne pazi, to se pazi kod nas, i ja, i moj muž neprestano kod mlađi; a sirota devojka i ne vidi nam se od posla.
Naumio je, ako bude božija volja, sebi druga tražiti, a i treba da se, to jest, oženi. Bez žene biti, to nije ništa.
OTAC: Ja vam blagodarim, ali vi znate, kao što sam i kazao, ništa ne može silom nego ako bude od Boga suđeno. PROVODACIJA: Da, da! Ako bude, to jest, od Boga suđeno. Ja mislim da mu nemate šta zabaviti.
PROVODACIJA: Da, da! Ako bude, to jest, od Boga suđeno. Ja mislim da mu nemate šta zabaviti. OTAC: Bože sahrani! Vi ste Devojku vidili;
OTAC: Bože sahrani! Vi ste Devojku vidili; raspitajte i dalje, a i mi ćemo raspitati, pak ako bude od Boga suđeno. PROVODADžIJA (mladoženji): Kako vam se dopada devojka? MLADOŽENjA: Ona se meni vrlo dopada.
MATI: Samo sreću od Boga! OTAC: To i ja kažem. MLADOŽENjA (provodadžiji tiho): Novce, zaboga! PROVODADžIJA: Ako budu pametni i vredni, to jest, biće i sreće.
- uverićete se, to jest, svašta dosta. Ali vi znate, to jest, kakav je svet: ako uzme bez novaca, sramota. Zato da znamo napred, koliko devojka ima. OTAC: Za to ćemo najlakše.
OTAC: E, fala Bogu, u nas su novci uvek gotovi! MATI: Vi ste naše dete, kome ćemo ako nećemo vama. Samo nek je sreće!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
On se, pri prvom koraku, zaputio ka bližim i nižim ciljevima, i sebe isključio iz prave igre. To izgleda uverljivo; ako, pak, argument obrnemo, zaključivanje će pokazati jednu slabu tačku: izlazi da tanka, dosadna, nezanimljiva dela, samo
Jer, ako se valjane dečje knjige ne pišu isključivo zbog dece, ona ih, što milom, što silom, ipak čitaju. Njihova stalna i stvarna
U svakom slučaju, korisnije će biti ako neki dvanaestogodišnjak čita Odiseju ili Rat i mir nego detinjaste pesmice specijalizovanog dečjeg pisca koje mu škola,
Ali na sreću mati nije uvek pitala i neke pesme ostale su razumljive.”6 Ako, ipak, pisac unekoliko pomišlja na dete-čitaoca, valjalo bi utvrditi koliko je to obraćanje spontano i iskreno, i dolazi
neke postupke, teme i intelektualna iskustva, oni ne daju ni lažnu, ni okrnjenu, ni glupo uprošćenu sliku sveta: ako je vizija izvorna, ona mora biti celovita i na tom nivou spoznaje.
”12 Na ovoj Kaloovoj tvrdnji vredi se zadržati. Ako je zapažanje tačno, to bi značilo da istinske opsednutosti vaspitnom problematikom ili moralnim osećanjem kod pedagoški
svako nalazi ono što može ili hoće, evo pesme u kojoj je vrtoglavica pred beskrajnim i nedostižnim bitno ublažena, ako ne i izlečena.
Ljubomir Nedić, u jednom pronicljivom i zlovoljnom članku o Zmaju, veli: ako išta kod Zmaja valja, onda su mu to dečje pesme.
Napominje da su to, na neki način, stvari vredne, izuzetne. „Ali ako on u svojim pesmama najčešće nije pravi pesnik, on je zato, u naknadu za ono što ne pruža odraslima, pesnik za decu.
dečja otvorenost prema svetu ne mogu se oponašati, a to je ono što loši dečji pesnici uporno i uzaludno pokušavaju. Ako se govori o dečjoj čitalačkoj publici, te o detetu kao čitaocu poezije, valjalo bi posebno razmatrati njegove potrebe,
i preterivanja; bitno je da tako, to jest manje-više potresno i napeto, izgleda pozadina na kojoj se dečja pesma javlja. Ako je svim pesnicima zajednička dečja nevinost gledanja, ako su oni, po rečima A. B.
Ako je svim pesnicima zajednička dečja nevinost gledanja, ako su oni, po rečima A. B. Šimića (1898—1925) čuđenje u svetu, moderni pesnici su svoju začuđenost ugradili u moćnu,
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Idite vi s bogom! Ja izdajica otečestva, što kažem da jedem za svoje novce lebac! ŽUTILOV: Najmanje je, ako vam se kaže da ste konzervativac. GAVRILOVIĆ: To je onda želeti, da svi budu konzervativci. ŽUTILOV: Šta, šta?
(MILČIKA se pokloni.) ŠERBULIĆ: A Frajla Milči, za ovo zaslužujete belobungs-dekret. MILČIKA: Ako zapovedate, gospodo, mogu svakog služiti. (Otvori kutiju s kokardama.) ŠERBULIĆ: Iljen!
Eno, u Pragu se osniva slavensko carstvo! ŠERBULIĆ: Istina? LEPRŠIĆ: Zar ne čitate novine? Na Rakošu, ako bog da, podelićemo s Madžarima kolače. ŠERBULIĆ: Živio!
NANČIKA: Ako će na kokardama biti arhangel Mihail, to ja ne umem načiniti. ŠERBULIĆ: To nije nužno; samo srpske boje, pa mir.
SMRDIĆ: Ja kanda sam znao, te sam bio umeren. ŠERBULIĆ: Šta, umeren? Niste li mi jedno parče iz ruke istrgli? O, ako dođe do čega, sve ću redom iskazati. SMRDIĆ: Ja se mogu zakleti da nisam ni ruku metnuo.
LEPRŠIĆ: U Karlovcima bila je skupština. Izabrali su patrijarha i vojvodu. Što ne vičete „živili“? ŠERBULIĆ: Ako nas, međutim, ovde okupe Madžari za protokole? LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha!
! LEPRŠIĆ: E, kako sad stojimo? Vidite da je tu politika rusijska. Slavjansko carstvo, i ništa drugo! ŠERBULIĆ: Ako se Rusija umeša, onda je dobro. LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate?
LEPRŠIĆ: Šta, tako podlo? Nipošto, nego barjak srpski da se diže! ŽUTILOV: Vi, ako ćete dizati, možete na vašu riziku. No ja bi reko da se pretrpimo, dok nam ne dođe pomoć.
Vama je narodnost budalaština? GAVRILOVIĆ: Narodnost nije budalaština; ali da čovek nije narodan ako ne metne kokardu, to je budalaština. ŠERBULIĆ: Pa zašto Madžari nose?
GAVRILOVIĆ: Daćemo im kvartir i ranićemo i. Šta znamo? ŠERBULIĆ: Ako se uspita za protokole? GAVRILOVIĆ: Ja mislim da neće. A i šta znadu činiti? Narod se ogorčio, pa pocepao.
Čekajte samo dok nastane Dušanovo carstvo. GAVRILOVIĆ: Već ako ga vi ne podignete, drugi neće. LEPRŠIĆ: I oću i umem. A po mađaronima propali bi odavno.
NANČIKA: Vidiš, pa srdiš se što ti otac drži sa Srbljima. MILČIKA: Meni je bilo zbog partije. NANČIKA: Ako Srblji dobiju, prvi će u varoši biti Žutilov; a kod Madžara znaš da je morao ostaviti službu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Neka ova knjiga zadovolji potrebu ovoga vremena, i ja ću biti zadovoljan. Ako doživi drugo izdanje, ona će biti još potpunija i tačnija.
apokrifnih dela i bolesne crkvene romantike, sve je to bilo više pismenost no književnost u pravom smislu reči, i ako se danas broji u književnost to je u nedostatku čega drugog, i zato što je to tako dosada primljeno.
Za tu književnost u Srba se gotovo nije ni znalo, i ako je ko od obrazovanih Srba i poznavao nije je smatrao kao svoju.
osećao se stalan i znatan kulturni napredak u svima pravcima narodnoga života i u svima slojevima srpskoga naroda. Ako se plemstvo odrođivalo, a vojničke starešine postajale nacionalno ravnodušne, ostali staleži su napredovali i
Na nekoliko dana pred smrt pisao je on: »...ako je što dostojno bilo u mojim načertanijam, sve to pripisati valja onim ščastljivim opstojateljstvam i onoj velikoj,
To je za ono doba bila nova i smela misao, od prvorednoga značaja za budućnost. I ako je što žaliti to je što se u XIX veku ta misao nije dovoljno shvatila i što je srpski nacionalizam još zadugo zadržao
Slovenački pisac Urban Jarnik, 1838, isto tako nazvao ga je »preslavnim našim ilirskim Anaharzisom skupa i Sokratom«. Ako se vrednost jednoga pisca određuje po plodnosti i dugotrajnosti uticaja koji je vršio na duhove, po tragu koji je
sa državnom nezavisnošću sve je to nestalo. Kada je 1815. Srbija došla ako ne do pune slobode a ono bar do autonomije, duhovni život se u njoj bio gotovo sasvim ugasio.
— Prođimo se već jedanput neumestnog upotrebljavanja mitologije, ako ne želimo da nam proizvodi naši na odeću od sami zakrpa razne boje i materije sastavljenu, naliče.
Horacijeve pesme, i prevodio ga toliko, tako da mu je mitropolit Stratimirović zapretio da će ga isključiti iz crkve ako i dalje prevodi jednog »jazičnika«.
PESNIČKI RAD. — Milutinović je počeo pisati vrlo rano, još oko 1810, ako ne i ranije.57 Ali glavni njegov pesnički rad pada u doba od 1826. do 1844.
godine (Lajpcig, 1837; drugo izdanje, Beograd, 1888). On je živeo u tom dobu, učestvovao i sam u tom ustanku, i ako nije dao sistematsku i sigurnu istoriju, dao je, kao u Serbianci, niz korisnih podataka kojima su se docnije
Milićević, Vuk - Bespuće
Mišljahu da usijeku koje drvo još toga jutra; neće valjda Manojlo biti toliki dušmanin da ih optuži ako ozdravi. I kad se ponapiše rakije, odoše kućama prije svitanja.
da se napiju ugrijane vode, ne videći u njima ljude nego radnike koji moraju da ga slušaju i da mu se pokoravaju, ako hoće da zasluže koju krvavu paru, gledajući samo svoj posao pred sobom koji treba da se svrši.
Panek se nije mnogo žurio da otputuje, a nije ni imao razloga da hita; njegove su dnevnice, i ako se nije više radilo, rasle, a Jandrić dovezao iz Dalmacije novo vino, kojega se Panek nije mogao dovoljno nahvaliti ni
Pa i ako mu se činilo da ne obraća dovoljno pažnje igri, radi Irene pored sebe, — opet nije htio da vjeruje da je tako rđav igrač,
Sremac, Stevan - PROZA
Teško mi je kad me neko pozove na prvi dan, a još teže ako me miko ne pozove. Kad me pozovu, bojim se da mi se ne dopadne društvo ili ja društvu, a ako me niko ne pozove, a ja
Kad me pozovu, bojim se da mi se ne dopadne društvo ili ja društvu, a ako me niko ne pozove, a ja se onda osećam nekako usamljen i zaboravljen.
A mati ga gleda samo, pa uživa. »Ako bog samo dâ nani dana, ta radiće nana dan-noć i nogama i rukama, pa će nana tebe poslati za medicionara!
«, a to bi se Jove ticalo. U konduiti mu je stajalo: da je marljiv i da se izvrsno može upotrebiti za prepis ako nauči bolje gde treba metati zapete i pisati velika slova.
Nije me ni pit’o, ako ćeš mi verovati... — Molim te, ja ništa ne kažem, a ti, gospodin-Tošo, samo uživaj! Za jedno vlakno ja oderem runo
— A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas. Nego, u šta ćemo da igramo? Ako ti dobiješ, da uzmeš moju Kaju. — O, za mene dobra moja Kati; ona mene pravi knedle, meni ne treba tve žene.
Tu se srete sa svojim mlađim kolegom Pavlom Postiljonovićem i pozva ga na prvi dan. — E, Pajo, ako nisi gde zvat, da mi budeš gost prvoga dana. Pogledaj samo kako sam prase kupio!
Zato, nikako drukše nego da mi dođeš, pa da znaš šta je pečenica. A slobodno, čikam svakoga sovjetnika ako njegova pečenica bude ovakva! Pogle, priko! A? Pljušti ti voda na usta k’o bandistu na rasečen limun. Hehe!!
Hehe!! Uživaj, priko. Dakle, gilta? Pa, priko, neću ti boga nazovem ako mi tu ljubav ne učiniš i ne dođeš. — Dobro, stoji! — reče Pavle i rukova se s Jovom.
Pričekao je još jedno pola časa ako bi se mačor još koji put javio (»jer toj poganoj sekti ne može se verovati«, — govorio je Jova).
Šta je dalje s njim bilo, doznaće čitatelj ako bude dobar i strpljiv pa pročita do kraja ovu priču. S ponosom je prolazio naš Jova pored komšija, koji, kako se njemu
— reče i pokaza praseću glavu — da me oližeš, priko! Ama, ako je za inat, za zlo, e, he, i tu sam ti đida, priko. E, ne dam, priko, ja, pa to ti je. Ja sam ti od arnautske sorte...
Radičević, Branko - PESME
vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge bile, Ao Bože, čuj što zborim sada, Ja t' anđela ne vide nikada, Al' ako je na nebu kakvoga, Lepšeg' nema od čeda ovoga.
stazo, sada, Samo sada, samo jedareda Da ga jošte moje oko zgleda, Bože, jednom još je amo stavi, Pa me onda, ako oćeš, smlavi. Stojim, čekam, eto već sutona, Bože blagi, de ostade ona?
Šta ću sada, Bože, i kako ću? Ako gore, poginuti oću, Ako dole — sreće iznenada! Tu se setim našije odara I njiovog ubavoga sada, Sada, brate, ta
Šta ću sada, Bože, i kako ću? Ako gore, poginuti oću, Ako dole — sreće iznenada! Tu se setim našije odara I njiovog ubavoga sada, Sada, brate, ta nema mu para, Sve koprive
Bože veli, čudna dela tvoja! Ali gledaj kud ćeš, glavo moja, Jer ako te to jerje dovati, Oćeš bogme grko oplakati.
tek što ona suknu, A on ti je pijučinom fuknu, Ona pade, vetru dušu dade, Ako dušu kakovu imade. Ode sova, brate, najstarija, Najstarija i najglavatija, Dika, ponos svoj i drugarica, A carica
Ko te mladu dognao ovamo, Gde živuju divlje zverke samo? Kaži bratu ako si devojka I ljudska te odojila dojka, Kaži bratu, ol' devojka bila, Oli čarne ove gore vila, Jera čuda, veruj mi,
Ta misliš li o Cveti mojojzi? Nađe l' mane ti kakve na njojzi? Kaži, brate, ako Boga znadeš, Što na srcu svojemu imadeš, Moj po Bogu ti si pobratim — Kazuj brže, da se ne mučim.
Turci opasaše, Baš iz zemlje kâ da ponikoše — Sve bih rekô, izdade nas neko, Baš izdade, drugače nikako, Evo glave ako nije tako.
I ako je kao što se zbori, Onda bogme u čas ponajgori, E đauru nije još do mira, Vojsku kupi, sve najbolje bira, Gradi spr
kardaš, to bojak bejaše, Nije šala, baš nas pokrhaše, Baš kô da se svaki pomamio, I čujte me, a što bih vam krio: Ako bude kâ što neki slute, I đauri amo se upute, Ko god hoće neka kuša sreću, Nek ih čeka, ja ih čekat neću, S pola
Dve-tri straže njima ukinuli, Pored grada prošli stranputice, Hvatili se zelene gorice, Tu zapali zgodno u potaju, Ako Turci nagnu zavičaju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
spektar svodio se na svega četiri osnovne boje, a ono ostalo — to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je čiča dobre volje!), na neki vrlo neodređen opis: „Žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako — i jest i nije.
Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit.
„gledanje u sat“ za mog je djeda bila jedna isto tako tajanstvena i pomalo natprirodna umješnost kao i gatanje u dlan. Ako si rođen za to, ti ćeš tu rabotu i naučiti, ako pak nisi, džabe ti je.
Ako si rođen za to, ti ćeš tu rabotu i naučiti, ako pak nisi, džabe ti je. Da žene ne znaju u sat i da to nisu ženska posla, to je za djeda bilo nešto što se samo po sebi
— Kako samo ovako spretnom konjčiću možeš reći da je paripina ...Ugađaću mu, jašta neg ugađati. Kom bi drugom ako njemu neću. Načiniću mu nešto, ima da vidiš. — Ih, ti kao da čovjeku praviš samar, tako govoriš.
— Pazi ga! Pa šta ću drugo i znati ako neću to. Konj je Rade Ćopić, to si i sam kazao. — E, vidiš, pobro, da si bacio čifte u prazno. Nije tako.
Rade, brate moj ... — Eno ga sad vidi. Ma nemoj mi tu kvariti unuka. — E, Rade, Rade ...ako je za nas dvojicu kasno, nije za ovoga dječaka.
Dalje se ili ne može ili se ne ide, ako već putnik nije budala i „vantazija“, što bi kazao moj djed, predobri duševni starac čija me ljubav grije i ovdje, na
u toploj dolini, čeka me i misli na mene onaj drugi, dobri, drago gunđalo, koji će do kraja tugovati i pominjati me ako se izgubim u svom čudesnom pohodu. — Đede Petrače ...
Pa još ako je taj slučajni namjernik neki kićeni pismenko (jedan od starijih, austrijskih, koji zna latinicu, ili možda pomlađi,
Kakav kraj, i pitom i divlji, pun iznenađenja od svake ruke. Dođe ti nekad šešir da nakriviš (ako ga imaš) i da zapjevaš kako već umiješ, a nekad ti opet muka pripadne, pa bi da pljuneš i okreneš natrag, iako ni tamo
Vjeri neće naškoditi, mislio je, a na poručioca ostavlja dobar utisak: valjda će i pomoći kad je ovako naoružan. Ako se vuk ne boji krsta, pucaljke se, beli, plaši.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
I ovakav život, i zlostavljanje! Ne vredi da poželiš, ako on nije poželeo! Ne vredi da kažeš, ako on nije kazao! HUSO: I baš razjurio? SULjO: Ma, kao kokoši!
I ovakav život, i zlostavljanje! Ne vredi da poželiš, ako on nije poželeo! Ne vredi da kažeš, ako on nije kazao! HUSO: I baš razjurio? SULjO: Ma, kao kokoši!
Valjale su mu i obilne, i sitne, i netaknute, i ovejanke, i turske, i đaurske, i mletačke, pa i sredovečne, ako su još držeće! I uvek mu je bilo malo! A ovo što kažeš, ovo je velika promena! Šta misliš, da nije na nešto nagazio?
Njegov alat, njegova i rabota! Nisam Hasanaginica pa da se žalim ako i meni ne dotekne. Ali, da znaš, ovo ću da mu upamtim! Biće još nekih pazara, zatrebaće mu i moji groševi!
Noge su mi se presekle! Sedi sad i ti, još malo pa ćemo zajedno da se smejemo! HASANAGA: Ako ti se s koca smeje, smejaćeš se! JUSUF: Sad još i kolac! Ali o tvome razlogu ne vredi ni da se govori!
Bre! Pa da sam joj sluga tolike godine, došla bi, da je za mene konja vezivala, došla bi, ako ne zbog mene, ono zbog moji rana, ako ne zbog rana, ono barem zbog onog deteta, da se barem zbog njega, i zbog
sam joj sluga tolike godine, došla bi, da je za mene konja vezivala, došla bi, ako ne zbog mene, ono zbog moji rana, ako ne zbog rana, ono barem zbog onog deteta, da se barem zbog njega, i zbog Alaha, samilosnom pokaže!
HASANAGINICA: Razumem šta hoćeš da kažeš; al zlom se ništa ne dokazuje. Zar se snaga nije dokazala ako se nije zlom dokazala? JUSUF: Ja to ne tvrdim, ja samo kažem šta mislim.
U onoj prvoj ljutnji, svašta je mogao... Evo ga, fala Alahu... JUSUF: Sad se priberi, Hasanaginice. Ako nesreća ne može da se izbegne, barem se odmotava i prolazi.
Hoću da te pitam možeš li da nam pomogneš. Možda je tebi spas u rukama. Ako možeš, pomozi, dušu ćeš sebi olakšati! BEG PINTOROVIĆ: A od čega, pretpostavimo, da je olakšavam?
Još sam se jedino tebi od jutros nadala. I Hasanagi se treba smilovati. Ako se pomeo, nije se niodčeg pomeo. Njemu je uvek moralo biti najteže.
Zašto? Zato što je tako rekao Hasanaga! Od takvog ZATO ne može se ni praporac! Al ti se ne boj. Razumeš? Ako se ovde ugasilo nije se na celom svetu ugasilo. Nećemo se ni mi obrtati onako kako Hasanaga duva!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A i sam popa tome se slatko smejao. Kad je dobre volje on ga zovne, pa, šaleći se, obećava mu, da će, ako bude vredan i tako lep, uzeti ga za zeta; popadija pak da će mu tad dati svilenu košulju i gaće.
I tako ja, ti, one, svi mi, neosetno zbližismo se i postadosmo jedna kuća. Ako tvoja mati što dobro umesi, ona donosi nama.
— Hajde, ’adžike. Daj ako ima što da ti ponesem. — Pa nema ništa, Marijo. Sve sam poslala. Ali hajdemo, možda ćeš mi uz put što zatrebati.
Ja te ne slušam već jednako uzimam i jedem. Ti se ljutiš. — Nemoj. Sad ćemo zajedno da jedemo. Ako li ne? — neću ni ja! Evo, čekaj!
kao rođenu bratu ugađaš i da me gledajući smešiš se blago i trudiš da pogodiš svaku moju želju, smatrajući se srećnom ako mi je ispuniš. Za tebe bejah Bog, idol i najsvetije biće. Koliko puta me zatičeš.
Bojala si se. Ali ja sam se nadao tome pogledu i načinih lice tako hladno, mirno, da svaka sumnja odlete. — Ako mogu... — odgovori ti zbunjeno. Ja planuh. — Onda ne dolazi! — I htedoh da se udaljim. — Ne, ne... doći ću. Hoću!
— I to „da znaš“ naglasi. — Znam ja sve, ’adžike — poče majka ti pribirajući se i brišući oči šamijom. — Ako nisam bila kuma i starojkovica, a drugo sve znam. Ali, što ja...
— upita je mati. — Javlja se. Svaki dan. Evo baš jutros opet onaj Nikola poslao navodadžiku. Veli: samo ako hoće, pa odmah, do večer, ispit... — Momak dobar?... — Kao svaki čovek. Odslužio vojsku.
— I uze tvoju glavu, metu je na krilo i milujući te po kosi, tešila te je i utišavala. — Ćuti, ćuti... Gospoda imaš, ako majke nemaš... Ćuti čedo moje!... — Nana moja! I nju on... oh!... — grcaše ti.
Ostavi me... Odjednom ču se krhanje plota, pucanje granja i glas: — A čekaj ćerko majčina. Ako je ’adžika nije Bog! Čekaj ti! ...
Mi nikome ne smetamo. Evo, ako hoćeš, još ćemo da se pomaknemo, još više ćemo da se sakrijemo i sklonimo, ako smo kome na smetnji...
Mi nikome ne smetamo. Evo, ako hoćeš, još ćemo da se pomaknemo, još više ćemo da se sakrijemo i sklonimo, ako smo kome na smetnji... Sve ćemo, samo nas ne diraj i ostavi“ ...
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
No gledaj te mi pošlji za moje molitve jedan salandar novaca; znaš dobro da su molitve za novce. Ako li prenebrežeš, teško tebi!
stari književni jezik, no prostire se i dostiže i do seljana, prepodavajući se najprostijemu narodu i čobanom, samo ako znadu čitati. A koliko je lasno na svom jeziku naučiti čitati!
Znam da mi može ko protiv reći; da ako počnemo na prostom dijalektu pisati, stari će se jezik u nemarnost dovesti, pak malo pomalo izgubiti.
| Francuzi i Italijanci nisu se bojali da će latinski jezik propasti, ako oni počnu na svoji jezici pisati; kako i nije propao.
Koje je vere? One koje bi i ti bio da si se u istoj rodio, ako bi pošten čovek bio. S čijom voljom i dopuštenjem ljudi se plode i rađaju, rastu, živu i sladosti ovoga sveta uživaju u
Ti gledaj, te raspošlji nekoliko od ovi(h) pisama kojekuda. Vreme će me naučiti jesam li se u mojej nadeždi prevario. Ako li i to bude, neću se uplašiti, niti ću, ono što je s moje strane moguće, izostaviti.
Kostić, Laza - PESME
Jer ako vas spojit neće moga raja pleticveće, hoće da vas obavije klupče zmije vragolije!” Prisluškujem božjem slovu, dovijam
Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš? Ako još ima krilatih snova ispod okova, oh onda sanjaj oblake crne što će ih vreli juže da zgrne, oblake crne, oluje
— Il' ako ne mo'š od sreće ružne zamislit, druže, toplote južne, bujice lužne, vihore kružne: a ti bar usni severne stege, mećave
Ti nauč' nas tom! Al' ako misliš, silnih slava sit, da, lakomi na blaga tvoga mit, izneverimo drago ime Srb, u onaj narod de se prelije livena
Al' da ga čuje, žive duše nema, sa neme gore toga glasa nema; i ako katkad s one strane gore de se još teže molitvice ore, ako ga tamo koji junak čuje, verno ga čuva, verno ga
da ga čuje, žive duše nema, sa neme gore toga glasa nema; i ako katkad s one strane gore de se još teže molitvice ore, ako ga tamo koji junak čuje, verno ga čuva, verno ga štuje; žalostan s njime, s njime je volan, sa njega samo zdrav je i
smo krili tuđe bitangaše, nemilost navukli Osmana paše, zar nisi čuo kako paša preti, nisi ga čuo bogom se kleti, ako još jednog primimo begunca, nećemo više gledati sunca, već samo možda umiruć' sramno spaljenog stana garište plamno!?
Al' ako mu bula ne bude na krilu Dok ne stigne zora prehodnicu čilu, čestit će vas paša lepo da obdari: koceva dobrih nekoliko
Ćerko, čuj! I noćas ako dođe nesretnik, nek iskaže na zagrljajni ljulj činovnoj snazi šta mu biva vig. A kad se slegne slatki sanak u nj, čuvaru
” Nabreknu roba, rob s' udaljuje i tamnica se odmandaljuje. „Oj sužnju, robe, robe nerobe, evo ti nosim gusle kedrove, ako ti glas od pesme oslabi da uz njih sutra pevaš o slavi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
VUKA NA BABU 221 ZA NUŽDU SE LAŽE 222 LAŽ ZA OPKLADU 225 ĆOSA I UGURSUZ 228 PAMETAN KADIJA 233 BISTRA BRAĆA 235 AKO PREVALI — NIŠTA!
iskreno osećanje, decenijama je bila nripremana i na kraju učvršćena najautoritativnijim mišljenjima, u svetu i kod nas. Ako bismo tom shvatanju tražili arheološku dubinu i nastojali da izdvojimo kamene temeljce, valjalo bi nam poći od engleske
Vuk je malo zbunjen. »Volkѕѕagen — odgovara on Kopitaru — ja upravo i ne znam šta je to; nego ako su to one pripovijetke, koje narod prosti pripovijeda, takvih u Srba ima kao i pjesana.
Ja ću ih doneti Vama (koje u glavi, koje napisanih) nekoliko za primjer; pak ako Vam se dopadnu, lasno ćemo ih i više dobiti« (Vukovo pismo iz Karlovaca od 8/20 aprila 1815).
Pri tome, pripovetku smo unosili u celini, bez ikakvih izmena i popravaka, ako je zadovoljavala naš kriterijum, ili je odbacivali ako ma po čemu nije mogla izdržati to merilo.
pripovetku smo unosili u celini, bez ikakvih izmena i popravaka, ako je zadovoljavala naš kriterijum, ili je odbacivali ako ma po čemu nije mogla izdržati to merilo.
i popravaka, ako je zadovoljavala naš kriterijum, ili je odbacivali ako ma po čemu nije mogla izdržati to merilo. Ako je do neke opravdane, uglavnom tehničke promene moralo doći, ona je naznačena u beleškama.
Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi. Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate šta je naš otac kazao?
Na to reče brat najmlađi: — Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili šta je otac na smrti nama preporučio, to nije davno bilo?
kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer, — vele, — može biti ako dalje odemo, da vode ne nađemo đe bi mogli zanoćiti“, — pa tako tu i ostanu.
a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja onda povadim nož i odsiječem joj glavu: ako se ne vjerujete, evo joj uveta od glave! — pa izvadi uši i na sto ih baci.
to ču onaj srednji brat, i on reče: — Ja sam, kad sam čuvao stražu na drugom konaku, posjekao aždahu od dvije glave: ako se ne vjerujete, evo uveta od obje glave! — pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Nisam li sto puta govorio, da se meće pored odžaka. SOFIJA: Ja sam čula: u kraju do oluka. Ali ako ti nije tu po volji, lako ću ga premestiti. MAKSIM: Tako je; sad idi, te kvari nanovo aljine.
SOFIJA: Ti si kazao da ti jošt trebaju. MAKSIM: Ako sam kazao jučer, to da se godinu dana ne dignu. Ali, naravno, lakše je sediti kod prozora i šiti.
Teško meni, to ja znam! (Odlazi.) SOFIJA (sama): Sam bog može tebi ugoditi. Ako što uradim, ne valja; ako ne uradim, opet ne valja. Ako hodim, ne valja; ako sednem, ne valja; ako stojim, ne valja.
Teško meni, to ja znam! (Odlazi.) SOFIJA (sama): Sam bog može tebi ugoditi. Ako što uradim, ne valja; ako ne uradim, opet ne valja. Ako hodim, ne valja; ako sednem, ne valja; ako stojim, ne valja.
(Odlazi.) SOFIJA (sama): Sam bog može tebi ugoditi. Ako što uradim, ne valja; ako ne uradim, opet ne valja. Ako hodim, ne valja; ako sednem, ne valja; ako stojim, ne valja. Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“.
) SOFIJA (sama): Sam bog može tebi ugoditi. Ako što uradim, ne valja; ako ne uradim, opet ne valja. Ako hodim, ne valja; ako sednem, ne valja; ako stojim, ne valja. Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“.
Ako što uradim, ne valja; ako ne uradim, opet ne valja. Ako hodim, ne valja; ako sednem, ne valja; ako stojim, ne valja. Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“.
Ako što uradim, ne valja; ako ne uradim, opet ne valja. Ako hodim, ne valja; ako sednem, ne valja; ako stojim, ne valja. Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“.
Ako hodim, ne valja; ako sednem, ne valja; ako stojim, ne valja. Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“. Ako ćutim, „zašto ne govoriš“; ako progovorim, „šta toročeš koješta?
Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“. Ako ćutim, „zašto ne govoriš“; ako progovorim, „šta toročeš koješta?“ Ovakve naravi valjda nema nigdi na svetu. z.
Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“. Ako ćutim, „zašto ne govoriš“; ako progovorim, „šta toročeš koješta?“ Ovakve naravi valjda nema nigdi na svetu. z.
Sada toga nema. MAKSIM: Ta bogme; sad stoji čaša u podrumu. Ti ćeš me dovesti do pasa, to ja znam. SOFIJA: Ako želiš, ja mu neću davati više, i podrum ću držati zatvoren. MAKSIM: O, sad ćeš mu ukidati, kad si ga jedanput naučila.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
slušati kako je gdikoja lepa gospodična svoj udivlenija dostojni jezik protiv mene pružila, ali — ruža ostaje ruža, ako će nas dvadeset redi na dan ubosti.
Ja sam momak, ako ne lep, a ono niti ružan (koji je momak ružan, onaj li kome su rapavi obrazi, a providljivo srce, ili onaj koji s finim
matrone, da se sada ne rasrdim i u ljutini štogod protiv ženskog pola napišem, za koje se posle uvek od srca kajem. Ako ste dakle, moje mile čitateljke, rade da se više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u
— Dalje mojim čitateljkama za utješenije javiti imam da ću skorim vremenom Džandrljivog čoveka izdati, koje djelo, ako ništa drugo, a ono će bar dostatočno pokazati koliko ljubiteljica knjiga srpski rod broji.
SULTANA: Prvi će mi posao biti da te sramno iz varoši proteram. TRIFIĆ: Ali, šta sad imaš opet s njime? SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja. TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana!
dokle god ja ne dođem, ti ostaješ ovde mesto mene. Povataće Sultana svima krajeve! PELA: Ali ako me poznadu? SULATANA (lupi nogom): Opet počinješ? Oćeš i ja da počnem? Nisi čula ko sam ja? POZORJE 7.
Šta će biti ako dođe milostivi gospodin? Evo nekoga! Ej, teško si ga tebi, Pelo! (Prebaci val preko šešira.) PERSIDA (stupi na
Ala baš idem kod njega u ovim aljinama, da vidim oće li me poznati. Jest! Ali ako Sreti dođe ćud, pa okupi batinom? Oho, milostivu gospođu batinom?
Blago onom koji je veliki gospodin! Tu svakojaka jela, tu po dve-tri sluškinje, a ja sirota? Pasulja, pa i to ako skuvam sama, ako operem sama. Ali, zaboga, gdi mi je milostiva gospoja, evo već dan uveliko.
Tu svakojaka jela, tu po dve-tri sluškinje, a ja sirota? Pasulja, pa i to ako skuvam sama, ako operem sama. Ali, zaboga, gdi mi je milostiva gospoja, evo već dan uveliko.
PELA: Samo, molim te, Perso, nemoj zaboraviti pitu od jabuka mesiti; pak ako i ne budem ovde, opet mi malo pošlji, zašto je vrlo rado jedem. PERSIDA: Biće sve po vašoj zapovesti...
STEVAN: O, ja bi joj pripovedio kako takove žene i od asne mogu biti. Na primer. Ako ko rado ne časti, a dolaze mu gosti, samo neka uzme zlu ženu.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Možda tvoje lice, Ti nerođena, rođena da traješ u telu što se pretvara u pčele. (23. V 1989) 9 DOKAZI D okaži, ako možeš, da te nema — To neće biti dokaz da ja jesam. Dokaži opet, jer dokaze sve sam Zaboravio. Zato trajem, zeman.
Šta li smo ovde nekad ostavili u zalog, Što sada nam se nudi kao blagoslov i plač? Ako nedovršeno svedoči savršenstvo, Onda nesavršeno ima dovršen oblik; Zato je onaj mudri neimar Panteona Probio kupolu
pravda nas pred svetom u ovom ubrzanju, Kad uvećani detalj svedoči nam o slici Čiju celinu možeš da naslutiš u trenu — Ako postoji ta slika, ako postoji taj tren. A blažena je sumnja, jer ističe suštinu.
u ovom ubrzanju, Kad uvećani detalj svedoči nam o slici Čiju celinu možeš da naslutiš u trenu — Ako postoji ta slika, ako postoji taj tren. A blažena je sumnja, jer ističe suštinu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pustili te napolje sa lanca i kazali da se vratiš do devetke, a ako se ne vratiš — da ćeš naći kuću zaključatu pa spavaj gde oćeš, jer ovde će biti onako kako ja kažem, dok si pod mojim
jutarnji smog da kupite kilo polubelog, paket butera, jogurt, kifle mortadelu i, „molim vas, trista grama mlevenog, ako može mešano, za sarmicu ...
Što sam mislila o vama? Bože! Krepavala sam od straha da niste kakav naduvenko, ako razumete šta oću da kažem, mada se to ne bi slagalo sa onim što pišete, shvatate?
One divne, zaboravljene šlagere ... Na primer, „Zvezdanu prašinu“ i te fazone! To zvuči tako nekako pospano, ako razumete šta hoću da kažem. Koliko mi je godina? A koliko biste mi vi uvaljali? Osamnaest?
Hoću da kažem — nije lako uvatiti slatku pticu mladosti. Evo zašto: ako se, na primer družite s nekim mesečarem iz svog odelenja koji je cakan i sve što uz to fura, to vam otprilike izgleda
Jer, uopšte uzevši, naši su klinci, znate, potpuno bez lovijanovića. Uzmimo drugu mogućnost! Ako neko može da vas otfura na jedno ovako maksimalno mesto, gde svaki sto ima lampu sa abažurom, onda je on kao po
vas ne gledaju u oči, već neprestano zirkaju levo-desno, kao radar na aerodromu, da bi na vreme mogli da ubiju tutanj ako iskrsne neko poznat.
Mislim, ne pišem zbog toga bolje, ali važno je da mi je uvek kao malo neprijatno kad pišem loše, ako već oćete da znate šta želim da kažem!
čovek u životu neprestano u nekoj svojoj fioci čuva po jednog starog Foknera ispod svega, da se ne izblamira suviše, ako razumete šta oću da kažem? Mislim ... A, evo stiže i moj biftek!
Nisam vas upozorila da mažnjavam pepeljare gde god stignem? Ne, ne bojte se, neće primetiti da sam je maznula! Naravno, ako me lično vi ne otkucate? Ali nećete vi, to se ne bi slagalo s onim što pišete! Šta mogu, to je jače od mene!
od ove vaše skupe vinčuge (a da znate, moj matori pije onu najjeftiniju, i mnogo je bolja od ovog otmenog sirćeta, ako već hoćete da znate!) — ali, šta sam ono htela da kažem?
i... i... vi se, naravno, nećete ljutiti ako ja...mislim, ako vam poklonimo nešto, to jest ovde mi je u tašni, samo se negde zaturilo... Bože, čega sve nema unutra!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Po modi ljudi kijaju, po modi nose štap, drže nož i viljušku; po modi žene nameštaju usta, osobito ako ne umu po modi da govore.
No gle, ja zabrbljao, a ne pitam te kako si dosad životario. MITA: Kako? Po našem običaju: ako se ko ženi, ja provodadžija; ako je daća, ja držim slovo počivšem; ako je slava, ja veselim goste.
MITA: Kako? Po našem običaju: ako se ko ženi, ja provodadžija; ako je daća, ja držim slovo počivšem; ako je slava, ja veselim goste. Ali mi je sve to malo pomoglo.
MITA: Kako? Po našem običaju: ako se ko ženi, ja provodadžija; ako je daća, ja držim slovo počivšem; ako je slava, ja veselim goste. Ali mi je sve to malo pomoglo.
Najviše je bilo ako sam pokoji batak ili pokoji kolač u džep spustio. ALEKSA: Pa i to je dobro. MITA: Dobro kao naopako, kad moram drugda
Ja ću biti baron Golić; ti si moj bedinter. Kakav je gazda, onako ćemo se i vladati. Ako bude devojka u kući, znaš kako treba. Ajde, stavi se u pozituru, pak da im javiš vizitu od barona Golića.
MITA: Ali zašto baš Golić? ALEKSA: Ime ne čini ništa, nego titula. Odlazi! MITA: Bre, ja idem u kujnu najpre, ako mogu što od sluškinje izvarati. (Pođe.) ALEKSA: Samo pazi na „abije“ MITA: Gdi su? ALEKSA: Šta, gdi su?
Potom ustanu s ručka, ausfaruju, u polak osam idu u teater, posle toga večeraju, ili, ako je bal, idu na bal. MARKO: Ako to nije ludo, onda ne znam šta je.
Potom ustanu s ručka, ausfaruju, u polak osam idu u teater, posle toga večeraju, ili, ako je bal, idu na bal. MARKO: Ako to nije ludo, onda ne znam šta je.
Zato baci te lakrdije, pa gledaj preslicu, ako misliš da budeš čestita i srećna. 3. BATIĆ, PREĐAŠNjI MARKO; Baš kako valja!
3. BATIĆ, PREĐAŠNjI MARKO; Baš kako valja! Jes čuo, Batiću, ja sam tebi Jelicu obećao, i ona je tvoja. Ali ako želiš da dobro živite, ne daj joj nipošto da ove vraške knjige čita. BATIĆ: Ja ću gledati da se slažem s njome.
Gledaj ti nje, jošt bi izrekla da ja star ne razumem, nego ona, jučerašnje dete! Sinko, ja sam ti dao soveta; ako se po njemu ne uzvladaš, sam ćeš biti kriv.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Puna je varki njegova glava, podvale smišlja i kada spava; ako li padne u san duboko, još uvijek škilji na jedno oko.
) zube sam dao na poklon Žući.“ Nato će Pijetlić: „Ti možda šaraš. Po duši kaži da li me varaš?“ „Ako ti lažem — Lisac mu veli — pečen mi batak na glavu pao, vazdan mi zubi jestivo mljeli, čitav mi ćuran u trbuh stao.
Tajanstveni fenjer u mrkloj tami koga li zove, koga li mami, kome li daje na moru znak? Ako u kulu zaviriš kradom, tamo ćeš naći čiču sa bradom, gleda kroz prozor u crnu noć. Zašto je tužan samotni deka?
“ Ježurka Ježić lukavo škilji, pregleda bodlje i svaku šilji. „Ako bi usput došlo do boja, nek bude spremna odbrana moja.
“ „Od štuke čorbu! — starina viče, na noge skače s velikom bukom. — Ako ti spremim, brka mi moga, opanak svoj ću pojesti s lukom! Neću da lovim, neću da spremam, milosti nemam!
„Požuri, some, čeka te mačka!“ Najednom Toša dopade trkom, u krilo čiči lupi ko vreća. „Pomagaj, stari, ako si drugar, dolazi, evo, najezda pseća!“ Poskoči čiča, prestrašen vas, pa istog trena u vodu — pljas!
“ „Od našeg mlina do kraja sela gde stoji vrba pet, od stare šume do vrha brega dotle se stere svet. Ako bi dalje nekuda makȏ, ničega nema — ja mislim tako.
Dalek je Sever od leda čista, na Jugu pesak užaren blista. Veselo momci, dignite glave, vedar sam, evo, i ja, ako su ovde magla i tuga, negde nam sunce sija. Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno.
Čitave noći tupite zube, leti vam jezik u gnevu ljutom, ako vas nije složila vila, složiće čiča — vrbovim prutom.
pljuska, kriči u magli putnica guska, beži od mrzlog zimskoga vala, zove u društvo visokog ždrala: „Razvijaj krila, ako si drug, krećemo noćas na topli jug!“ Progunđa Žuća kraj topla panja: „Dere se guska, lisicu sanja!
Baštovan Krum, Šabački drum. KUPOVINA Kupujem slona od čokolade! Ako ga neko besplatno dade. Jasle broj osam, Ranković Rade.
Učtiv Trudbenik Mrav. STRŠLjENOV OGLAS Stršljen se javlja da megdan deli s bumbarom, hrabrim Burkom. Ako je junak, nek sutra dođe! Sastanak — pod pečurkom. KRAVIN OGLAS Javite vuku: živa sam, zdrava, dobro se čuvam!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ima li dobrog vina tamo? — Da, ali bismo ga morali piti u mraku. Idem da pitam sina.. Ako on pristaje, dovešćemo čamac do vas i poći. Nisam verovao da će sin pristati; ličilo mi je više na uljudno odbijanje.
Briše klupu gde ću sesti. — Čuvajte noge od džakova, — kaže čovek, — iz njih ispada cement i ako padne na vlažnu obuću teško ćete ga skinuti. Kiša počinje krupnim, retkim kapljama. Muž i žena odlaze po nove džakove.
Ipak mi ovo vrlo prija. — Kod koga idete na ostrvo? — Nikoga ne poznajem. Mislim da prenoćim u gostionici, ako je ima, i da potražim nekoga ko bi me prevezao ujutru rano u Eskalonu. — Ja počinjem rad u sedam.
— Ja počinjem rad u sedam. Ako pođete u pet, mogao bih vas i ja prevesti; tako bih za posao zadocnio samo oko pola sata.
— Kad god hoćete. Obično jedemo u osam. Šta da vam spremimo za večeru? — Ono što obično spremate za sebe. Ako je mogućno, ribu. Voleo bih da je zgotovljena kako je ribari obično spravljaju na ostrvu. Za drugo mi je svejedno.
— Oni su neobično gostoljubivi i rado pokažu sve strancima. Pismo vam ne treba. Šteta je ako ne vidite oružje. Kažu da u svetu retko ko ima takvu zbirku. — Čuo sam da je vrlo velika.
— O, moja snaja je silna žena, prava matrona. Kada ona reši, stvari idu uvek dobro i s ljubavlju. Ako želite da čitate popnite se gore gde postavljaju sto za večeru. Morali su upaliti veliku petrolnu lampu.
— Izvolite ovde, gospodine. — Ako mi dozvolite, ja bih ovde, a vi izvolite u čelo. Inače ću se osećati kao tuđin. Imam devojku prekoputa sebe i dva
— Vi stanujete u Belmontesi? — Ne, ja Belmontehu nisam ni video. Ali ako ikad sretnem nekog derana odande, reći ću mu odakle im preti propast.
Onaj što tera lađicu nije se još nijedanput okrenuo, tako da mogu zamisliti, ako mi je milo, da ima lik čudovišta. Zbog tih ljudi koji se do kraja ne osvrnu, detinjstvo je puno fabuloznih bića.
Hoćete li sada da prošetate? Voleo bih da vam pokažem ribnjake, ako hoćete. — Vrlo dobro. Imamo i inače još dobar sat do ručka. — Čekajte da doguram barku. Pazite! — Niste u ribolovu?
Sinoć su govorili da bi moglo doći do rata. Čak deca u Eskaloni... Verujete li vi to? Njemu sinuše OČI: — Ako bi bilo rata i ako bih iz njega izišao živ, nikada se više ne bih vratio na jezero.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno, u mladim danima mojim. Hiljadu osamsto... (Sad ne znam kojega leta, Al' Bunoparta je onda na Rusa pošao
I kada je izdahnuo, Nagrada mu sindžir beše; No ako mu oduzeše Carsku slavu i slobodu, Krepka volja opet osta, I to njemu beše dosta.
Pet stoleća već se bori Mračno ropstvo i sloboda; Al' već danas Srbin slavi Vaskrsenje svoga roda — I ako mu nisu ovde U Kruševcu kod oltara, Iskupljene braća divna, Koje goni sudba kivna; Vrla braća sa Miljacke, Sa Neretve i
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
samo pute u podnožju pameti moje i duž napeva dugih što me s jedne obale na drugu prevedu, za ruku kao oblak. Ako me glasnici na konja stave i skoroteče povedu ko zna u kojoj će me zemlji na presto popeti.
Dobro je, reče, ako je takva volja da ponovo vidim zemlju svoju i voćke u mom kraju, krećem! Eno poznatog tela stene i pokreta reke što
Ne postoji ono što se ne zna, pa se to što se ne zna ne može ni saznati. Ako saznamo više stvarnosti no što postoji i stvarnost će se uvećati. Ono što se može saznati, dakle, beskrajno je.
da trubi hoće da uništava i posle sve uništeno skupi i da se pepelom pospe po ognjenoj glavi Zar će se neko spasti ako u ovaj plameni stub uspe da uđe i stane! Uzdaj se u bez-stanje, u bezbivanje, bezlisnost i beznost.
U svetom svetu stvoreni svet postoji još jednom, drukčije, ako ne suprotno: čistije, svetlije, mirnije. Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog.
Možemo slobodno reći: i ne znamo. Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?
U svetom svetu stvoreni svet postoji još jednom, drukčije, ako ne suprotno: čistije, svetlije, mirnije. Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog.
Možemo slobodno reći: i ne znamo. Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?
Ne treba da nas čudi da se sa jednim ne-svetom mora računati. Ne znam da li se može reći i da on postoji, da ga ima. Ako deluje, ne mora da bude da ga ima. Ono čega ima, to je stvoreno, to je deo tvari, tvorenja, stvarnosti.
jedinog časa i novi časovnik i drevni okvir na rubu vidika i pesma koja trenut čara lepa je starinom ali današnja je ako i to danas nije pesma stara O duhu 1 Duha da spazim dok vri i preobražava tvar Ili kad gori nad glavama i umnost
je biti prozračan pa jasan i bezglasan oslonac je potreban u molitvi drugog za tu se molitvu molim i za molioce ako skrive.
da nama ostaje da vidimo šta to znači ostaju dakle prirodne sile među kojima sunce najviše se junači a smrt ako je bog umro nije li to stoga što je smrt lepa (šta sunce večeras čeka) inače ko bi ga naterao da siđe ispod svojih
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Pa on da je valjao, valjao bi najpre sebi, a ne bi pao pod stečaj. TANASIJE (buni se): Pa šta ako sam pao?! Danas malo veći i jači padaju pod stečaj, pa zašto ne bih ja?
TANASIJE (buni se): Pa šta ako sam pao?! Danas malo veći i jači padaju pod stečaj, pa zašto ne bih ja? VIDA: I ako je pao, prijatelj-Agatone, tebi nije ništa zajeo.
Ali ti nikako ne umeš, spetljao si se. Eto, pronašli ti i neko lažno vođenje knjiga. TANASIJE: Ako su i pronašli, nisam ja vodio knjige, nego knjigovođa. AGATON: Pa knjigovođa, dabome!
PROKA (buni se): Zašto, kobajagi? GINA: Ako možeš ti, prijatelj-Agatone, može i on. AGATON: Ama, može, ne kažem da ne može, samo pogledaj ga kakav je.
SARKA: Pa ima nas valjda još roda? TRIFUN: A ima žena možda i meko srce. PROKA: Pa ima, dabome! SARKA: Ako je po tome, Trifune, ja baš imam meko srce; ceo svet zna da ja imam meko srce, pa eto ja ne plačem.
To je onako, samo primera radi. Al' ako ti to primaš srcu, evo ne moramo ni govoriti o Proki. Možemo uzeti za primer Trifuna. TRIFUN: 'Ajd' baš da čujemo?
E, 'ajd sad, ako možeš, da ne štrpneš kiriju. TRIFUN: A, to nikad! AGATON: Ama, ne kažem ja da bi ti to uradio od tvoje volje, ali
MIĆA: Ali se mora priznati da je lepuškasta! SARKA: More, ostavi to, nego kaži ti meni, prijatelj-Agatone, ako znaš, kako mu onako dođe ova devojka? AGATON: Šta znam ja?
Znam, odrasla je kod tetke, uči i sad još školu, kanda filozofiju ili tako nešto... eto, to je sve što znam! SARKA: Ako još uči školu, dobro, nego da nije ona već nešto svršila školu? PROKA: Čini mi se, prija-Sarka, ti na ružno navijaš?
PROKA: Čini mi se, prija-Sarka, ti na ružno navijaš? SARKA: Pa ako ćemo istinu da govorimo, pokojnik je voleo onako... kako da kažem, de... pomozite mi. TRIFUN: Voleo je da vrde.
MIĆA: Da, takva bi se kombinacija mogla uzeti u obzir. SARKA: I ako hoćete, pravo da vam kažem: meni ova devojka, kad je čovek malo bolje zagleda, pomalo liči na pokojnog Matu.
Meni je baš pao u oči njen nos, isti pokojnikov nos. SARKA: E, baš si potrefila, prija-Vido, ako je počemu drugom, a po nosu... Pre svega, pokojnik nije ni imao nos. GINA: Ju, Sarka, kako da nije imao nos?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Od njih su se već i otuđili... Van domašaja svoga pogleda, oni kao da ne znaju ni za ljude, ni za zemlju. — A ako neprijatelj dođe i pokupi vam stado? — reče neko. Njihove oči sinuše gorštačkom divljinom...
Ali evo ti sad prilike da sa tim škartovima raščistiš... Prvo bih njih pustio u borbu. Ako nema jedno oko, a ima zdrave noge, natovari mu municiju na leđa, pa neka nosi dotle dok ne pogine.
Ako nema jedno oko, a ima zdrave noge, natovari mu municiju na leđa, pa neka nosi dotle dok ne pogine. Ako ima zdrave oči, a nema jednu nogu, stavi ga negde u zasedu i podaj mu mitraljez... — A šta ćemo sa onim „cvećkama“...
A ako svi izginu i ostane mitraljez... opet dobro: manje je tri do četiri škarta. — Slušaj, narode — skoči onaj sa riđim brkov
Zakrvavljenih očiju, pretio je jednom redovu da će mu jabučicu iščupati ako se još jednom saplete o kolac za koji je utvrđen šator.
Jer on to traži. Zamerka mora da se stavi i kad je sve ispravno. Ali ako komandant odnekuda iznenadi, onda bi se sve sručilo na glavu vodnika. — Okrenite se, okrenite.
— Prvi je uslov gotovosti za borbu jedne baterije da su konji zdravi. Ako su oni nesposobni za vuču, neupotrebljivi su topovi i one granate. Ljudi su mrtvi — Govorio je komandir često vojnicima.
A nekom vozaru prvog voda ukrali ćebe, pa psuje na sav glas i preti da će lopovu koske polomiti, ako ga samo uhvati. — Kuš!... Ni reči da nisam čuo! — zagrme iz basa potporučnik Aleksandar... Vojnici zanemeše najednom.
Ne dajte, deco, da nam dušman porobi zemlju. Ne dajte... Pratio sam sve muško iz kuće u rat, pa ako treba i ja ću! — i stari preteći diže štap, dok mu je vetar lelujao sede vlasi. — Staraćemo se, dedo!
Ne mare oni za sebe, bože sačuvaj, nego im je stalo do materijala. — Vala, ako oni preko nas živih ili mrtvih dođu do vas — reče moj komandir jednom kapetanu prilikom zastanka — onda im slobodno
Još čisto ne veruju. Sve misle da će nas ipak ova čaša na nekoji način mimoići... Tamo se gine... Najzad, ako se mora, a mora se, mora... Otadžbina, deca, žene... roblje. Da, da... — ako je sudbina, od nje se ne može umaći.
Tamo se gine... Najzad, ako se mora, a mora se, mora... Otadžbina, deca, žene... roblje. Da, da... — ako je sudbina, od nje se ne može umaći. A grozno gruva, pucnji se sustižu i vazduh drhti...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
reče ona ironično, ne prikrivajući svoju misao, pa ubrza korake te ćata poče izostajati. »Ako mi se još i ovaj navrze na glavu, imaću muke. Tu mi niko ne pomože: odmah će pojuriti u ministarstvo tužbe, dostave...
sa jednom velikom sobom i »kućom«, a prema velikoj sobi beše pregrađena jedna manja, koju su ukućani zvali odžaklija, i ako u njoj ne beše odžaka.
Pa šta ćemo kad ti noćas, bratiću, bocneš tako moga gospodina... Ček-ček, naći ću te ja. He moj bratiću, ako čiča Stojan ne vidi dobro, može on rukama da te napipa...
Tako dobismo osam za groš!... III Učiteljica se žurno približavaše školi. Učinilo joj se da se odocnila, i ako tek beše sunce ogrejalo.
Ljubica priđe k stolu i naže se Gojku: — Ja iziđoh malo među decu, a vi gledajte tu: ako naiđe kakvo kretenasto, nemojte ga upisivati, šapnu mu ona. — Eto...
— Šta li si sanjao noćas, bratiću? reče uzgred jednom mališanu. Ako si sanjao da te buve pecaju, biće batina. Tako je to, bratiću moj !... Upis se već završuje.
Za njegovu mapu opet beše dosta govora, i ako kmet priznade, da mu je »levizor« zbog mape načinio »premedbu« i da mu je kapetan strogo naredio da još letos mapu
sećajući se jučerašnjeg prizora, kad psi saleteše jadnika sa sviju strana, a on se samo obrće i baca nogama u stranu, i ako nosi štap u ruci. — He, ono je bilo iznenada... bio sam zbunjen.
reče ona posle dugog ćutanja i gledanja, pa mu pruži iz ruke nekoliko komada. — A, hvala! ... reče on, pa uze šljive, i ako je i sam dosta nabrao i nosio ih u džepu.
— He, bratiću, kad bi ono znalo šta ti misliš. Nego ono k’o veli: daj da bacim krivicu na drugog, ako se može; bolje neka bride tuđa leđa nego moja.
tečna, živa i oduševljena još priličnom dozom idealizma, koji se kod početnika dugo zadržava, nad kim se oni smeju i ako su njime prožmani i zapojeni.
Za vodu te ne pitam s toga, što znam da je imaš besplatno. — E, nemoj baš tako, bratiću. Imamo i Mi po nešto, i ako smo sirotinja. Tako je to. Gojko razvukao usta u širok sladak smeh, a glavu okrenuo u stranu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
7. Djevojka je Suncu govorila: “Jarko Sunce ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ, Ti iziđi na to ravno nebo, Ja ću izić’ za goru na vodu.
Mislila su dva brata rođena Za koga bi sestricu udali. — Ako će je dati za Meseca, On se menja za godinu dana Puno pravo do dvanaest puta, Dvanajst puta sestra udovica; Ako će
— Ako će je dati za Meseca, On se menja za godinu dana Puno pravo do dvanaest puta, Dvanajst puta sestra udovica; Ako će je udati za Sunce, I Sunce je naglo i žestoko, Pripaliće seji našoj lice — Daćemo je Munji iz oblaka, Kad
Svi u kolu veselo, veselo! Hajd’ u kolo koledo, koledo! 20. Božić zove s one strane: “Prevezite me. Ako nisu ljudi doma, ono su žene.
Ne razbira moje oko. Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje! U košulji bosonoga Preigraću preko polja; Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude mlad na konja,
preko polja; Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude mlad na konja, Reći ću mu: Vod’ me doma.“ KRALjIČKE PESME 34. Oj Devojko plava!
51. Pogledaj, vojno, pogledaj, Jeli ti slika prilika; Ako ti nije prilika, Usedni konja, pa beži, Da mi ne rečeš do posle: Prevara što me prevari Jošte u dvoru taštinom.
Pogledaj, mori devojko! Jeli ti slika prilika; Ako ti nije prilika, Uzmetni vence, pa beži, Do posle da ne govoriš: Prevara što me prevari Jošte u dvoru majčinom.
“ 67. Mlad mladoženja, ružo rumena! Predadosmo ti struk ruzmarina; Ako uvene struk ruzmarina, Tvoja sramota, naša greota; Često zalivaj struk ruzmarina, Da ne uvene struk ruzmarina. 68.
Ko li bi mi vodice doneo — Dala bi mu moje čarne oči. Ako bi mi ladak načinio — Ja bi njemu verna ljuba bila.“ Ona misli niko je ne sluša; Slušao je ovčar od ovaca: Rogozom
“ Al’ devojka polukava bila, Pak se onda mlada odgovara: “Id’ odatle, mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao — Tvoje ovce po strnjiki pasu. Ako si mi vodice doneo — I ti si se lađane napio.
Ako si mi snoplje povezao — Tvoje ovce po strnjiki pasu. Ako si mi vodice doneo — I ti si se lađane napio. Ako si mi ladak načinio — I ti si se pod njim odmorio.“ 99.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
” SOFIJA: „Nikad!” VASILIJE: „Silom ću te, ako treba, odvući u svoju postelju, brutalno ću oduzeti tvoje devičanstvo, i baciću u blato tvoju lepotu!
Filip: Sve ćete saznati večeras, ako dođete na premijeru tragedije Razbojnici od slavnog Fridriha Šilera, koju će vam prikazati... VASILIJE: ...
JELISAVETA: Ko si ti da mi zabranjuješ? VASILIJE: Pa valjda i mi od nečega treba da živimo! DARA: Ako ćete da živite, kopajte grobove! Bar tog posla ima danas na pretek! JELISAVETA: Nećeš ti da me učiš šta da radim!
Stvarnost nije pozorište, nisu oblaci! JELISAVETA: Za njega bi i ovaj rat postojao samo ako bi se događao na pozornici! VASILIJE: Tebi će taj drveni mač doći glave! MAJCEN: Vaše rasprave ostavite za kasnije!
JELISAVETA: Ja vam se divim kako izdržavate! SOFIJA: Ako hapsite ljude zbog drvenih mačeva, na kojima jedino može da se isprži jaje ili skuva čaj — naravno, pod uslovom da
JELISAVETA: Toga sam se i plašila! MAJCEN: Znači, ni dozvolu nemate? VASILIJE: Ako vi mislite da je neka administrativna i birokratska hartijica sa nekakvim ljubičastim štambiljima i parafima važnija od
MAJCEN: Ti ćuti! A ti sedi tu! VASILIJE: Kad baš insistirate... MAJCEN: Ako nemate dozvolu, znači radite ilegalno! Čoveče, ovo su ratne prilike! Vaša je zemlja okupirana!
Čoveče, ovo su ratne prilike! Vaša je zemlja okupirana! Ovde vladaju okupacijski zakoni! Ratni zakoni! VASILIJE: Ako vi mislite da je to tako preko potrebno... MAJCEN: Ako ja mislim da je potrebno? A ti ne misliš?
Ovde vladaju okupacijski zakoni! Ratni zakoni! VASILIJE: Ako vi mislite da je to tako preko potrebno... MAJCEN: Ako ja mislim da je potrebno? A ti ne misliš? O tome nema šta da se misli!
O tome nema šta da se misli! To je po uredbi nemačkog vojnog zapovednika za Srbiju! I vama, kao glumcima, ako ste vi uopšte glumci, to mora da je poznato! JELISAVETA: A pogotovu onom ko vodi trupu!
Banjicom, gospodo, ako niste znali! To je prvo! JELISAVETA: Sad samo kaži da ti to nisi znao! (Sedne na Majcenov sto i zapali cigaretu)
ni lica koja su u braku sa Jevrejima... dozvoljava se... drama Razbojnici od Fridriha Šilera...” SOFIJA: To je, ako niste znali, nemački pisac! JELISAVETA: Zar misliš da to gospodinu nije poznato? MAJCEN (nastavlja sa čitanjem): „..
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dužnost je laž iz prikrajka za nas što bolno gledamo. Ne čini ništa ako ste majka od tog je lepša slast. O samo je tužan čovek čist, slobodan, nežan i drag, ko zvono u polju, i blag ko
Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam. NjEGOŠ U VENECIJI Nasmešio se poslednji put.
Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam. NjEGOŠ U VENECIJI Nasmešio se poslednji put.
Predamnom na otoku tamnom i crnom, sa jednim manastirom neveselim, kao tajnom. I mislim: i da ga ima tamo gore, ako me vidi pod jadrom sanog, u kom se zraci plode. More, i ja ostajem tužan ipak svake zore.
Igo, Hajne, Majakovski, da spomenem nekoliko velikih pesnika, još su interesantniji u svojim političkim stihovima ako se zna nešto biografskih podataka o njima. Pesnik smatra da to vredi i za političke pesme manjih pesnika.
Mati me je povijala u jednom koritu u kom je hleb mesila. Ako je čitalac čitao Frojda i Junga, imaće, kad moje knjige čita, mnogo, svakojakih asocijacija.
u mačevanju, ja sam od njega naučio lepu reč Petra Zrinjskog, koju sam, posle, kao uzrečicu, i filosofiju, ponavljao: „Ako ti je sablja kratka pristupi korak bliže!
Lakše se, međutim, mre, u zajednici, u bici, pa smo zato sva trojica bili se zarekli da ćemo, ako bude moguće, zajedno, predati se Rusima, ili bar zajedno ginuti. Višnjički se bio zarekao da neće simulirati.
Na primer, austrijski pešak imao je, tada, da nosi na leđima teret, koji ni za živu glavu nije smeo da zbaci, težak (ako me sećanje ne vara) 47 kg.
Da budem dakle neka vrsta Napoleona na mostu kod sela Arkole. A ako čitalac misli da sam trčao prema neprijatelju kao neki Šaplin, kome spadaju čakšire, to nimalo neće da me rastuži.
Ne znam šta je taj čovek pri tome mislio. Redovno ih je donosio. Kod Potkamijena (ako me sećanje ne vara), pored lovačkog puka br. 28 iz Austrije, grdno smo nastradali.
Da bi se takva hrana pripremila, bilo je potrebno da stanica dobije u telegramu, preko telefona, jednu šifru. Ako bi ta šifra, slučajno, izostala, Turke bi u Segedinu sačekala čorba od čvaraka, a u vagone bi im se korpama ubacivala
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ali, prijatelju, valja da znaš da u svetu, pa i u ovoj pustoj gori, ima mnogo stvari koje te mogu naljutiti. Ako nema ljudi, tu su komarci, tu mušice, a one su kadre dovesti ljuta čoveka, kao što si ti, u veliku jarost...
Zaoravaj, kaže, dublje zemlju ako hoćeš da ti bude čista i da ti plemenite biljke ne uguše štir i korovina.“ Starac završi govor, a kad Agaton htede još
„Eto!“ — mislio je đavo — „ovaj moli Boga da Mu sačuva kravu, i sad, ako krava ostane na miru, on će za to da zahvali Bogu, a da joj se nešto desi kakvo zlo, onda ću ja biti kriv.
Ja plaćam porez na svoju radnju, a on, kažu, na čudotvoran način umnožava hlebove i deli ih besplatno narodu. Ako je to istina, onda najposle niko neće ni dolaziti da kupuje od mene hleba... Baš mu ne dam!...
careva, a narod nije mislio na bunu; jer je tuvio reč starčevu: da treba da budu krotki i trpeljivi, bez roptanja, a ako im se čini nasilje i nepravda, za to će odgovarati Bogu oni koji je čine.
već ga ljutito prekide: — A znaš li ti da sam ja car pa ti mogu zapovediti da novac uzmeš, a ti znaš šta te čeka ako ne izvršiš moju zapovest — završi car srdito.
Jednog dana gazdi lipše magarac. Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po volji. Sluga pođe.
Jednog jutra dozva k se bi mudrog slugu. — Ja sam ti — reče mu — obećao nagradu ako mi kupiš magarca po volji. — Evo ti — reče — nagrade što si mi s vašara doneo priču o magarcu s paunovim repom.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
pričati o tom srećnom plemenu, iako unapred znam da mi niko živi neće verovati, ni sada Niti ikad posle moje smrti, ako kome dođe ovo do ruku te uščita...
Gde bi šef i ostali činovnici klancali po budžacima. Ovako je lakše za nas, i preglednije. Zavadi se dvoje i, ako hoće da se tuku, dođu tu. One što su pravili škandale dole na ulici, na nenadležnom mestu, moramo kazniti.
Za ostala mesta imamo, dao bog, strance. Imamo Jevreje, Grke, Cincare (otud oni?!)... A koje ste vi narodnosti, ako smem pitati? — Pa, ja, upravo, kako da vam kažem, i sam još ne znam!...
Publika se raziđe, a ja priđem momku s rečima: — Ako je moguće, javite gospodinu ministru da jedan stranac želi njemu.
Nemam posla, pa od duga vremena prosto ne znam šta ću. — U kakvim ste odnosima sa susednim zemljama, ako smem pitati, gospodine ministre? — E, kako da vam kažem?... Dobro, dobro, na svaki način...
A nije mi se ni ukazivala potreba za znanjem stranog jezika. Naročito na ovom položaju, to mi nije potrebno; a ako bi iskrsla takva prilika, lako je poručiti stručnjaka sa strane. — Sasvim tako!
— odgovori ministar i napravi lice važno, dostojanstveno. — Lepo, — primetim — ali ako to bude kakva nepovoljna stvar po narod i njegove interese, kao i po interes zemlje?
— Za svaki slučaj, ako bi narod baš nešto i zaboravio da vrši svoju obavezu prema zakonu, to sam ja već, predviđajući i taj najgori slučaj,
— A ako se kroz koji dan otvori izvoz svinja, šta onda mislite? — upitam učtivo i radoznalo. — Ništa prostije: pošaljem drugi
— Neka važna stvar, ako smem pitati! — Vrlo važna. Upravo neodložna; i ja sam učinio potrebne korake. Evo, vidite reče i pruži mi u ruku
— upitam preneražen od čuda. — Razume se, jer to je već krupnija stvar. Za ovakav slučaj kazni se krivac, ako se njegova pogreška dokaže svedocima, od deset do petnaest dana zatvora!
Taj zakon, kojim imamo prava da kažnjavamo svakog ako nepravilno upotrebljava reči i pravi gramatičke pogreške, ima neocenjive vrednosti još i sa finansijskog i političkog
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čuješ kikot oko sebe, al' ti se činiš da nisi ni osetio, pa ne smeš ni da se počešeš, i ako te to dobro svrbi... Okrećeš glavu na drugu stranu.
— Mene, vala, sve'dno. — Znam, znam kako ti je sve'dno. A ne bi se ljutio na Stanicu? — Pa, ako ona veli.... — Nemoj Anđo, moja lepa Anđo, molim te, otpoče je sad ova moliti, al' je zagluši pesma: »Ljubili se dva
bijela, brate moj, pa gledna, pa obična, ka' molovana, al' 'oćeš, pogledaj je pobolje, pa da ti se stuži, ako si baš i samog pečenja jeo...
Vala, brate moj, da one dođu da im ja komendiram vođe dva, tri mjeseca, da im dam u šake vile i motiku, pa, brate moj, ako bi im to poslije trebalo, nek me posijeku đe sam najtanji... — E, pa ne mogu svi da plaste i kopaju.
Kad se hoće da promeni piće, neko uzme da zagovara goste ili radnike i utom se donese bakrač (ako je rakija), ili vidrica (ako je vino), pa ko prvi prihvati pozdrav, taj ispije najveću čašu.
se hoće da promeni piće, neko uzme da zagovara goste ili radnike i utom se donese bakrač (ako je rakija), ili vidrica (ako je vino), pa ko prvi prihvati pozdrav, taj ispije najveću čašu. — E, Anđo, ti večeras jednako pobeđuješ, hvalim je ja.
Srknu dvaput pa dreknu: — Uh, pos' mu njegov, ko je ovo?!.... Nekoliko njih stadoše se smejati. — Daću mu nadnicu, ako mi kaže koji je ovo... — Pa ja sam, 'nako, ded' šta ćeš mi, veli Jovica. — 'Oćeš da srčeš tuđe, a tvoje da ne miriše!
— Čuješ, Jovice, ne pričaj! — 'Oćeš dati nadnicu? — Ne dam! — E, ja ću da pričam. — De, ako smeš! — Pričaj, pričaj slobodno, viču svi. — Što da ne smem!
No već i cure se umiriše. A čega da se plaše, kad nema ništa strašno! Pa što baš, ako nečija ruka i zaluta, te oproba: je l' košulja od pravog ćenara, na kakvim lepim, punačkim grud'ma...
Uostalom, momci se zadovoljavaju malim: ako mogu da dirnu i štipnu, to je sve, a 'nako, da rekneš — nije... slave mi, nije!.. — Jaoj!... začu se iz pomrčine.
— Ama kaži mi samo, jesi li mu obećala? — A 'oćeš ti obećati Mići? — Otkud znam. Nije kod mene ni dolazio. — Ama ako dođe? — E ne znam; kaži ti mene. — Ne znam! — Očiju ti, kaži mi. — Kaži ti mene. — E, pa 'oću, et'.
— Ko si ti? pita Milica. — Ja sam. — Jes' ti, Mićo? — Ja. — Evo je, do mene. — Ćuti crna, ako Boga znaš, šapće Milenija i ćuška se napred. U tom je obuhvati jedna snažna ruka, ona pretrnu, al' se odmah pribra.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ne dam, razumeš li me... DANICA: Bože, majka, kakav rep? PAVKA: Nego šta, ako te uzme svet u usta? DANICA: Eh, već svet... PAVKA: Svet, dabome!
SIMA: Hteo sam, znaš... a ti si njegova rocpođa? PAVKA: Jeste! SIMA: Hteo sam, znaš, da ga zamolim za nešto. Baš... ako hoćeš, rocpođo, molim ti se, progovori mu i ti. Reci mu, kumim ga bogom, neka me ne goni toliko!
SIMA:... Reci mu: nije čovek kriv! Jedanput-dvaput što je isprebijao ženu, to toliko. A ko će je i isprebijati ako neće muž? PAVKA: Ja ne znam o čemu ti to govoriš? SIMA: Ama, evo šta je. Odbegla mi, znaš, žena.
A ti baš misliš: neće Ilić biti biran? IVKOVIĆ: Ono, znate kako je, i Ilić ima svoje ljude, pa ako udari ustranu, može svašta biti! JEVREM: A to bi vi kao voleli, da on udari ustranu?
O čemu ćeš drugo da razgovaraš kad su izbori? IVKOVIĆ: Pa ako progovorimo i o izborima, gazda-Jevreme, budite uvereni da ću ja uvek umeti da sačuvam prema vama sve poštovanje.
IVKOVIĆ: Tako se čuje! JEVREM: Može! Može! IVKOVIĆ: Dozvolite, odoh ja da zakucam ovu tablu. JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću! IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi).
IVKOVIĆ: Tako se čuje! JEVREM: Može! Može! IVKOVIĆ: Dozvolite, odoh ja da zakucam ovu tablu. JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću! IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi).
Nego, ako si došao za neki posao, a ti govori! JOVICA: Pa... pa i za posao. Ti imaš, znaš, neke jareće kože. Jedanput si mi se
JOVICA: Ja smeo s uma. DANICA (donosi kafu, ostavlja i odlazi). JEVREM: More, nisi smeo s uma, nego — znam ja tebe. Ako hoćeš da kupiš konja, a ti prvo počneš razgovor o obručima i buradima.
JOVICA: A Jova Crvljanin? JEVREM: Pa je l' ukrao testament i bio u 'apsu? JOVICA: A pop Pera? JEVREM: On jeste. Ako tamo u skupštini treba zinuti, pop ume da zine, pa da ga majci olako ne zatvori usta.
JEVREM: Kog špiritusa? JOVICA: Onog, znaš, što kažu da si švercovao. JEVREM (uvređen): Slušaj ti, ako i kažu za mene da sam švercovao špiritus, ja državu nisam oštetio.
JOVICA: Pa nema, dabome, kad ih je pisar za pet banke pojeo. JEVREM: Ako ih je i pojeo, akta je jeo, a nije crknuto meso.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nije mu ovo prvo, a neće mu, — ako je bog onaj stari bog, i stara pamet ako podrži Sretu — ni poslednje biti! I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do
Nije mu ovo prvo, a neće mu, — ako je bog onaj stari bog, i stara pamet ako podrži Sretu — ni poslednje biti! I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još bolje: kad
Oseća svet da je kriv pa bega kud zna, jer od deset poslatih dopisa tek jedan i dva ako se štampaju. Pošto se izlarma u redakciji, on se digne da traži one odbegle.
Tako je i Sreta pisao, pisao s grozničavom vatrom i žurbom i ne gledajući uvek čita li to ko. Ako je, na primer, ma gde zanatlijski kakav skup, i on samo čuo za njega, ma i ne bio pozvan, on bi ga odmah telegrafskom
Kad bi izašao koji njegov rad, on bi ga onda, ako niko ne čita, po nekoliko puta pročitao. Tada nije ništa iz novina čitao, samo ono njegovo.
Tada nije ništa iz novina čitao, samo ono njegovo. Ako ko čita te novine, Sreta bi seo prema njemu, pio kafu i ravnodušno sedeo, ali mu se ne bi ništa izmaklo!
Pazio bi na kojoj bi se strani zaustavio čitalac, da li na onoj na kojoj je njegov dopis. Ako bi se uverio da baš njegovu stvar čita, on bi ga onda posmatrao da li mu se čitanjem menja lice, ima li kakvih promena; i
stvar čita, on bi ga onda posmatrao da li mu se čitanjem menja lice, ima li kakvih promena; i strašno bi se naljutio ako to onaj čita prosto od duga vremena, onako, i bez ikakvih izraza na licu.
A još ako mu preskoči njegov članak, e, onda se nije mogao uzdržati da ne rekne: »životinja!« i da ne ode, plativši docnije popijen
Žive lepo među sobom, kumakaju se, zovu prijateljima i komšijama, slabo se svađaju, pa, i ako se posvađaju, to obično više žene, za kojekakve sprdnje, nego ljudi.
očima, a pred njim namalane neke bukagije kako omotavaju zavijutak hartije na kome piše: »Pravda i sloboda u okovima«; ako se, to jest, samo dobro sećam, pošto sam takvu sliku svega dvared video, jedared kod Srete i jedared kod moga
— Je l’ meni? — Tebi, da. — Pa Makso, Maksim Joksimović iz sela Sirogojna, Sreza zlatiborskog, Okruga užičkog. Ako znaš Joksimoviće, e ja sam, vala, od otih. — A jesi li pismen?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Možda je zaboravila da Miti kaže: Hvala. ...Možda ta ni hleba kupiti nije znala! A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?! U neko crno doba, na kraju ulice, Planu boja poznate haljinice: — Evo Cice!
Šta to čuh? Ozbiljni starci, imaju i bradu, — Uh, uh... — A ponekad kradu! Ako mi ko od vas ne poklanja vere, Misleći da se bavim intrigama, Nek bude! Od takvog ne treba mi plata!
” Radojica žmirka: „Neka nova svirka?” Pa će, glasom prebolnim: „Ni ja tuču ne volim, Ali šta ću ako me Napadnu u Gackome?
Ne, neće te napasti!” „Više je verovatnoće Ako smatraš da hoće, Bićeš bolje sreće Ako držiš da neće...” Odoše obojica — Ciga i Radojica — Zagrljeni ko da su
Ne, neće te napasti!” „Više je verovatnoće Ako smatraš da hoće, Bićeš bolje sreće Ako držiš da neće...” Odoše obojica — Ciga i Radojica — Zagrljeni ko da su Slikani na proglasu Na kojem piše: „Dole rat!
Amerikanci? Valja: Američani. Jer nije Likanci nego Ličani! Ličanin može postati Američanin, ali stranac Ako se i naseli u Lici, neće biti Likanac!
Majka je najlepši osmeh života, i ne treba se ljutiti Ako ponekad nešto i zgreši. Doduše, poneku mamu trebalo bi uputiti U to: kako da se smeši.
Ali šta ako je tatina plata mala plata, Ako ni za hranu ne može dospeti? — Ako je tata dobar tata, Treba ga i sa malom platom
Ali šta ako je tatina plata mala plata, Ako ni za hranu ne može dospeti? — Ako je tata dobar tata, Treba ga i sa malom platom voleti.
Ali šta ako je tatina plata mala plata, Ako ni za hranu ne može dospeti? — Ako je tata dobar tata, Treba ga i sa malom platom voleti.
) Na sunce ne izlaze one nikada: Čija je, ako nije njina livada? I naposletku — a poslednji Igrač u kolu zove se kec — Tu je i glavni zemljoposednik Aksa Aksić,
Sad to više nikog i ne potresa: Psi plaćaju cenu ljudskog progresa, A on, Progres, gazi svakog, bez reči Ako mu se nasred puta prepreči.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Misterija jegulje Ako nauka i poezija mogu imati čega zajedničkog, one će ga neosporno naći u romanu i misterijama života jegulje.
na ostrvo da naplati porez, uvek je bio priman sa negodovanjem od strane urođenika koji su mu pretili da će zlo proći ako još koji put dođe.
Često se kaže da se jegulja rađa u Sargaskom Moru, što nije pogrešno ako se pod time podrazumeva zapadna oblast toga mora.
One, kad to ustreba, prelaze svoj put i van vode, često preko blata, pa i suvim, ako ima ma i najmanje vlažnosti na tome putu.
I tada na njoj otpočne treća metamorfoza, sprema za dugi svadbeni put na koji će se uskoro krenuti ako joj prilike to dopuste.
Takva se jegulja tada zarije u blato da tu provede zimu, kao što je to činila i ranijih godina. Ako se to ponovi još koje godine, jegulja ostaje da stalno živi u dotadašnjoj vodi i postaje izgubljena za rasplođavanje.
Međutim, tačno je to da svaki predmet teži od vode stiže na dno mora i tu upadne u mulj; šupalj predmet, ako je zatvoren a nije dovoljno jak, biva spljošten ili zdrobljen, ali ipak pada na dno; ako je predmet težak a masivan, ili
tu upadne u mulj; šupalj predmet, ako je zatvoren a nije dovoljno jak, biva spljošten ili zdrobljen, ali ipak pada na dno; ako je predmet težak a masivan, ili šupalj ali otvoren (kao n. pr. jaka staklena boca), on stiže na dno nepromenjen.
A ovakva kakva su, ako naglim silaskom u dubinu kompresija nije i suviše brza da bi se mogla uspostaviti ravnoteža između unutarnjih tečnosti
Kraba, na primer, podnosi pritisak od 800 atmosfera ako ne nastupe nagle promene tog pritiska. Ali je istina i to da u okeanu stvari se često dešavaju drugojače no u
te dve sile; teret će ili u spuštanju zastati, ili se tako lagano spuštati, da se neće ni osetiti njegov udarac o dno. Ako se upotrebi veći teret, mora se upotrebiti i deblje uže, što opet povećava površinu koja se tare i proizvodi jače trenje.
i kad je ova na njima automatski zabeležena, ta se belega više ne pomera pa ma kako se temperatura od tada menjala. Ako se takav termometar utvrdi za teret koji se spušta na dno mora, on će, izvučen na brod, pokazivati temperaturu vode na
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
u dan dolaska tvojega, jer pređe suda tvojega, Gospode, osuđena sam savešću mojom, nijedne nade spasenja nema u meni ako milosrđe tvoje ne pobedi mnoštvo bezakonja mojih.
I priloži se ova katapetazma hramu presvete Bogorodice hilandarske leta 6907, indikta 8. A ako će je ko odneti od hrama presvete Bogorodice hilandarske, da je odlučen od jedinosušne i nerazdeljive njene Trojice i da
No ako si i prešao iz života ovoga, brige i stradanja čeda svojih znaš i kao mučenik slobodu imaš pred Gospodom. Prekloni kole
moli pobeditelja Boga da pobedu podari voljenim ti čedima, knezu Stefanu i Vuku, za nevidljive i vidljive neprijatelje, jer ako pomoć primimo s Bogom, tebi ćemo pohvalu i blagodarenje dati.
Rakić, Milan - PESME
Sad znaš. Pa ako hoćeš da se laska Tebi ko svakoj drugoj ženi, draga, Ako ti godi praznih reči praska, U izobilju imam toga blaga: Rečima
Sad znaš. Pa ako hoćeš da se laska Tebi ko svakoj drugoj ženi, draga, Ako ti godi praznih reči praska, U izobilju imam toga blaga: Rečima finim kao vaza saska Pokazaću ti ja kako se laska!
duše moje mile, Jadne Prometeje bez poleta smela! O, ako je tako, drage duše, ako Vi živite sada za večito vreme Nepomične, hladne, nemoćne, i neme, — Vaš je drugi život
duše moje mile, Jadne Prometeje bez poleta smela! O, ako je tako, drage duše, ako Vi živite sada za večito vreme Nepomične, hladne, nemoćne, i neme, — Vaš je drugi život strašniji no pak̓o.
Ja sad, ako plačem kad se mesec krene S oreolom modrim niz nebesne pute, Il̓ kad stare šume, čarobne sirene, Jedno tužno veče
Ja ne tražim ništa i ne želim ništa, I ko mirni stražar, bez roka i smene, Ja brižljivo čuvam stara pepelišta. No ako i prošlost izneveri mene, Bude li i ona varka puna rana, — Zaklopiću oči svoje namučene S užasom što ikad videh
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ LEŽI BLIZU VLADIKE, PRITAJIO SE KAO DA SPAVA, ALI SVE ČUJE DIVNO. VUK MIĆUNOVIĆ Ne, vladiko, ako Boga znadeš! Kakva te je spopala nesreća teno kukaš kao kukavica i topiš se u srpske nesreće?
Vidite li, ako Boga znate, koliko je mora i primorja, ravne Bosne i Hercegovine, Arbanije upravo do mora, koliko je naše Gore Crne,
Što će đavo u kršćenu zemlju? Što gojimo zmiju u njedrima? Kakva braća, ako Boga znate, kada gaze obraz crnogorski, kada javno na krst časni pljuju!
Pogibosmo ovđe čekajući, nestade ni arča u torbice, a duhana nesta u toboce; vrat iskrivih uz polje gledeći da ako se niz njeg' pomolite.
I čujte me dobro, Crnogorci: trag po tragu meni poginuo, da je bješe Srbin ugrabio ako hoćah glave obratiti, ta nevolja kako me boljela!
Al' tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k pozvaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija! Ako sablju poljubiš krvavu i zaploviš u noćne valove, sljeduje ti prahu svetkovanje.
KNEZ JANKO Kad me žena pita đe sam bio, kazaću joj da sam so sijao. Kuku njojzi ako ne vjerova! KNEZ BAJKO Sad mi pade na um ona priča kad onoga iz jame vadiše: pô mu lica crno, pô bijelo.
Daću vola za njega iz jarma. ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Ja ću ti ga pokloniti, Vuče, tek ako ćeš da se okumimo; milo mi je s takvijem junakom.
VUK MANDUŠIĆ Nema kumstva bez krštena kumstva, ako hoćeš i četvorostruko. ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Šišano je isto kâ kršćeno.
VLADIKA GA ČITA. ZAMIŠLjEN. VOJVODA BATRIĆ Kaž', vladiko, što ti vezir piše. Već nećemo da se krije ništa, svi ako će okrilatit Turci!
“ „Đe izjesti, ako Boga znadeš, kâ čovjek izjesti čovjeka?“ „Ma sam čuo — opet mi govori — jedan narod tamo zmije jede“.
JEDAN CUCA Pričaćemo, a imamo dosta! Prosta sablja po sto putah turska, od Kosova koja nas siječe, pri zlu tome, ako je istina. Evo ima šest-sedam godinah kâ dohodi jedna proročica među nama. Iz Bara se kaže.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
bilo za kakvu novu školu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podići, opraviti; ili, još gore i opasnije, ako bi trebalo krvnika, nasilnika smeniti, znalo se da se za to mora k njemu doći.
On bi to brzo izvršivao. Mitom, čime se najviše i uspevalo, a ako ni to ne, onda čak i kuršumom, i to od čoveka tuđe vere, kakvog Arnautina, kačaka.
pije, pa čak i u njihove hareme da odlazi i sa njihovim devojkama i bulama da ašikuje, starac se počeo obezumljivati: — Ako mu je do toga — besneo je — zna i za to hadži Trifun. I on je nekada bio mlad.
Nije, živ mi ti! On, uzimajući je u naručja, nosio bi je sobom, gore, u onu njegovu sobu. I ako bi tada počeo da pada mrak, dole kod matere niko od posetilaca ne ostao, on bi onda počeo sa njome da se igra.
I ako sve to njegovo iznenadno raspoloženje, ta bujnost, ne bi bila prekinuta slučajnim dolaskom nekoga ili ma čim drugim, onda
Znala je ona da on beži iz straha od sirotinje, koja će, ako nije već, a ono sigurno doći, kao što je znala da im još odavna, i pre oslobođenja, imanje a naročito čivluci i vodenice
mora da ih ostavi i preduzme svoj dućan, trgovinu na svoje ime, jedva tad, toliko je glas gušio, što mu odgovorila: — Ako, ako, Tone! — Pa, snaške, kako ja više nisam kod vas...
da ih ostavi i preduzme svoj dućan, trgovinu na svoje ime, jedva tad, toliko je glas gušio, što mu odgovorila: — Ako, ako, Tone! — Pa, snaške, kako ja više nisam kod vas... — A da beše sreće, ja do smrti nisam mislio da napuštam vašu kuću.
I ne prevari se. A kao što je unapred predviđala, ta je njena tolika lepota učini ako ne gordijom, a ono srećnijom.
joj se od samog pogleda muških sva krv u glavu penjala, noge joj za zemlju kao prikovane ostajale i kada je osećala da ako bi taj muški ovamo k njoj prišao, da se ona od obamrlosti ne bi mogla maknuti, još manje mu se odupreti, odbraniti od
Ona to nikad nije radila. Ako bi stajala, stajala bi na sredi kapije, sa iza sebe prekrštenim rukama i lako naslonjena o zatvoreno krilo kapijsko, sa
i pratila, tako da bi ovaj gubio, kao sagibao svoj pogled, glavu i sa poštovanjem prolazio pored nje javljajući joj se. Ako bi sa njim bilo još koga u društvu, koji je ne bi znao, ili bio čuo za nju, ali još je ne video, onda bi Sofka uvek za
Pandurović, Sima - PESME
I ako život ovaj veo skine Nekad s ravnica, neba i bregova, – Ja znam da opet neće mi pomoći. ...Sećam se da je mirna bila
III Pomiriću se. Ako ležiš mirno, I s tobom tvoje cveće i lepota, Mrtva i gorda, kraljica života, Na tebi svilno odelo prozirno I veo
ovih dana: Bićemo, ipak, temelj svojim grobom Novom životu, bez današnjih ména, Boljem životu što bar nečem vodi: Ako ne časnom miru ono ratu, Ako ne sreći, a ono slobodi.
svojim grobom Novom životu, bez današnjih ména, Boljem životu što bar nečem vodi: Ako ne časnom miru ono ratu, Ako ne sreći, a ono slobodi.
Jer to nam treba, da bi život bio Ako ne razumljiv, a ono bar mio, Da bi se — i kratak — izdržati mog’o. NAŠA PESMA Kad oblaci sumnje nečujno prelete
Do tog muklog mesta tajne bez otkrića — Ako im je ovaj zadnji zavet mio — Mogu još poći pet-šest dragih bića, Kad im je već život moj posvećen bio.
— Ako im je ovaj zadnji zavet mio — Mogu još poći pet-šest dragih bića, Kad im je već život moj posvećen bio. Ako budu živa, — ja ću ih već reći.
Bilo je, dakle, doba kad se zida; Sad je drugo, kad se ništi i obara; Ako smo danas bez milosti, stida, Pa ko žali još ta osećanja stara!
A ako bi ruka zlikovca il’ lude Pokoja nam večnog skrovište pronašla – Najstrašnija kazna prestupnike snašla! Odmazdom Izi
— Hvala... PORUKA Ne, druže! Neka i to znaš na kraju, Da ništa ne mrzim što sam nekad vol’o. Ako je srce sad pusto i golo, — Bednici se samo i ništavni kaju.
Dane naše sreće u života maju, Dane pozne tuge vodi sudbe kolo; Ako sam mnogo štošta već prebol’o, Spomenici dragi o tome još traju.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Neki zagrizao čibuk poprijeko, posred srijede, ne mareći što bi mu prolaznici mogli polomiti zube, ako zapnu o kraj, pa tako, prebira nešto za kolanom.
“ to rekavši, Radoje uze dijete sa Stanina krila pa ga sjede na svoje i poljubi u glavu. „Evo nam Miluna, ako Bog da! Glava je ista Milunova a i srce će biti očevo! A da kako!
Ko vidio nije kako Crnogorci, uopšte, djecu miluju osobito djecu poznatijeh junakâ, a osobito pak ako je jedinče, taj pojma nema o nježnosti tijeh (po izgledu) okorjelih brđana! „Pa ćemo te oženiti, je li de Milune?
Cijelu su božiju noć vijali, a sad je u prozorje dva puta studenije no oko po noći, (ako ne znaš iz iskustva) pa i oni urlikali dva puta jače, da se po svem polju razlijegalo.
Da, čitaoče poštovani, to bješe glavom On. Ako si ikad zamišljao veličinu ljudsku u najvišoj prostoti i smjernosti, eto ti je sada pred duševnim očima.
„A vi dvije stare kuće“, reče, obrativši se serdarima Savu Plamencu i Petru Đuraškoviću, „ako ćemo po gospostvu, trebalo je onda da najprvi uljegnete; ako ćemo po bogastvu, trebalo je...
obrativši se serdarima Savu Plamencu i Petru Đuraškoviću, „ako ćemo po gospostvu, trebalo je onda da najprvi uljegnete; ako ćemo po bogastvu, trebalo je... da mi date nekoliko žutaca, e vi se plješnjave, ne ostali vam pusti!
„Pa što!“ ponovi i on. „Vaistinu, ako ne umijem u pjesmi, umijem ovako da vam kažem šta je zatijem bilo!“ „A da kaži!
„Ostavi taj poklič, dijete, za docnije“, reče ozbiljno Otaš. „No hodi da jedeš, ako ćeš, jer nam nije dangubiti!“ „A hoću li probuditi ovog lacmanina?“ „Ne kreći u nj! Ne primiči mu se, čuješ!
“ „A hoću li probuditi ovog lacmanina?“ „Ne kreći u nj! Ne primiči mu se, čuješ!“ reče Krcun i on ozbiljno. „Vaistinu ako gladan pogine, o duši vam, a poginuće odista, jer mi se usnilo“, preuze Mišan. „A šta si to snio majčiću?
“ zapita Radoje. „To je i meni zamisao iako me Krcun slobođaše“, primjeti Otaš. „Valaj, jamac vam moja riječ, ako mu ne bude Vladika dopustio“, prihvati Krcun.
zemlje što ga šaka vas čeplje, srce je srpskijeh banovina, kao što ste i vi cvijet naroda toga, pa dok je srce zdravo da ako ne pogine ni tijelo...“ „E ma lijepo li zboriš, Janko! Ne čuh te tako do sad!“ prekide ga Spasoje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Da se kletva ne obistini, ublažava se sa „ne“ (Bog te ne ubio!) ili se uslovno izriče (Grom me spalio, ako sam ja to uradio). Ali postoje i naročite formule kojima se kletva suzbija, ometa, otklanja (U kam uprla!
). Neretko zakletve mogu da budu i uslovne (Ne dočekao sutrašnji dan, ako sam ja to rekao). Zakletve se izriču u raznim prilikama svakidašnjeg života: a) od lica koje samo sebe zaklinje i b)
; — Šta? — Štakara na dve noge!); đ) šaljivi govorni izrazi (pošalice) — služe za uzgredno zbijanje šale. Takvi su: ako je skupo, ono i ne valja; i go i bos i opet mu hladno; ova i ona kuća samo što nisu moje, a ostale sve su tuđe; iz
Bajaličke basme imaju svoju specijalnu stilizaciju, — svoj red izlaganja i čak svoju uobičajenu tehniku. Ako i odbacimo ono što one znače kao isceliteljsko sredstvo, ostaje njihova vrednost posebnih, i stilskih i književnih
p. ženi se ili uzima slugu) za koga se misli da neće dugo zajedno živjeti. 2) ZAKLETVE Ako sam, od mene ostâ trag Brankovića! Ako sam (ukrâ pare) išâ kuda i one (pare) odu!
2) ZAKLETVE Ako sam, od mene ostâ trag Brankovića! Ako sam (ukrâ pare) išâ kuda i one (pare) odu! Dabogda mi svaka sreća posahnula i ne imala napretka kao slamka po jutros!
Da bog da i moba božja, volovi mu ne bukali, konji mu ne hrzali, djetinji i od gusala glas mu se u kući ne čuo, ako bog da! — kune se nepoznat krivac kad se „čine amini“. Dabogda se stanio đe se more kukama do’vaćalo!
Caruje kao guja na ledu. V) PRENESENOG ZNAČENjA 1) OZBILjNI A) ČOVEK (NjEGOVE OSOBINE I SVOJSTVA) Ako mu kokoš po dva jaja ne nosi, on je ne hrani. Bi se na srebrnoj pari obrnuo. Brži je od srne, hitriji od kune.
Bi se na srebrnoj pari obrnuo. Brži je od srne, hitriji od kune. Već ako se prevari, pa rekne istinu. Više bi popio nego bi biskup blagoslovio. Više ima duga, nego vlasi na glavi.
O kukovu dne. Onoga sveta, prvog vašara. Platiću ti pola na onom svijetu, a pola kad se vratim. 2) ŠALjIVI Ako je i skupo, ono i ne valja. Boli ga zub pa ramlje. Bolje mrtav pijan, nego mrtav trezan.
Boli ga zub pa ramlje. Bolje mrtav pijan, nego mrtav trezan. Valaj si čojek, ako ja i lažem! Vredan za dva lena. Vredan je: više uradi za dva dana, nego za dan.
Pravoga, bože! (Rekne se u šali kad grmi, jer se misli da su svi ljudi grešni, i da bog nijednoga neće ubiti ako stane pravoga tražiti). Ržu mu novci po kesi (kad se kao s podsmehom hoće za koga da kaže da nema novaca).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Poslije nekolika dana ražali se čoveku, pa | stane u sebi govoriti: „Ajde da je izvadim, ako još bude živa! kaka je taka je; a može biti, da će se u napredak što i popraviti;“ pa uzme uže i otide nad rupu, pa
Čovek se uplaši, i pođe da upusti uže, a đavo poviče: „Drži, da si mi po Bogu brat! izvuci me na polje, pa me ubij, ako mi nećeš život pokloniti; samo me izbavi odavde.“ Čovek primi za Boga, i izvuče đavola na polje.
kaže, da mu je tu prije nekolika dana upala žena, i da je došao sad, da je izvadi: onda đavo poviče: „Šta pobratime, ako Boga znaš! Pa to tvoja žena! i ti mogao s njom živiti! I opet došao da je izvadiš!
! — Prođi je se, ako Boga znaš! Ostavi je tu, đe je; a evo ja ću tebe učiniti čestita, što si me od nje izbavio (pa iščupa iz zemlje jednu
Kad to odgovore onome caru, a on pošlje drugu knjigu, i kaže, da će dignuti vojsku i zametnuti krajinu, ako mu car ne pošlje svoga ljekara.
što je? Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već ajde da lažemo, pa koji koga nadlaže, onaj neka nosi svu pogaču.
“ Onda ćoso počne koješta lagati, ovamo, onamo, a kad se već izlaže i umori, onda mu dijete reče: „E moj ćoso! ako ti više što ne znaš, to je sve ništa; stani da ja tebi kažem jednu pravu istinu: Kad ja bija u mlado doba stari čovek,
Ja povičem na njega: To je moj čelac, od kud tebi moj čelac? A čovek odgovori: Brate! ako je tvoj, eto ti ga. Pa mi da i čelca, i još punu torbu proje od izora.
Onda mu premudri odgovori: „Ako | uzmeš đevojku, ti znaš; ako uzmeš udovicu, ona zna; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja!
Onda mu premudri odgovori: „Ako | uzmeš đevojku, ti znaš; ako uzmeš udovicu, ona zna; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja!
Onda mu premudri odgovori: „Ako | uzmeš đevojku, ti znaš; ako uzmeš udovicu, ona zna; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja!
nije to premudri ništa onako rekao: ako uzmeš đevojku, ti znaš, t.j. ona će držati, da ti sve znaš bolje od nje, pa će te slušati kakogođ ti oćeš; ako uzmeš
Sveti Sava - SABRANA DELA
A za sve drugo ostavljam na volju igumanu i svoj bratiji. Ako budu imali čime pomoći bratu koji živi u ćeliji ovoj, verujem u Boga da vam neće nedostati pregršt brašna niti čanak
imali čime pomoći bratu koji živi u ćeliji ovoj, verujem u Boga da vam neće nedostati pregršt brašna niti čanak ulja, ako i moju, makar i grešnu molitvu, hoćete imati za pomoć sebi.
I potom se čita jedna glava tetrajevanđelja. Ako li bude nemoguće, onda prepolovi. I potom počinje služba jutrenja. Otpevavši posle Šestopsalmija „Bog Gospod“ a onda tri
I potom kanon vaskrsni, kao što imamo običaj, i svetom — ako imaš. I potom se svršava kao što treba. A svete i božastvene liturgije prema mogućnosti da se služe.
“ (Mt. 26, 41; Mk. 14, 38) Zbog toga bdite, jer ćete u plodu trudova svojih uživati ako ovo ispunite, i blaženi ćete biti. Napisasmo ovaj ustav o pojanju i o jelu.
Napisasmo ovaj ustav o pojanju i o jelu. Molbom molim da ne bude nepromenjen, osim ako se u bolest padne. Tada koliko krepost može.
Molbom molim da ne bude nepromenjen, osim ako se u bolest padne. Tada koliko krepost može. O piću i o jelu: ako se dogodi da ti neko drag dođe na utehu, tada neka se naruši post — osim srede i petka.
ovoga: zaklinjem Gospodom našim Isusom Hristom i Presvetom njegovom materom, kao što pisasmo ovde da ne bude izmenjeno. Ako li ko ovo izmeni i smućuje onoga koji živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona,
6, 21) pokajmo se ovde da milostivog Boga tamo nađemo. Ako i dođe žalost, „svaku radost imajte, braćo moja, ili kada u napasti različite upadate, znajući da iskušavanje vere vaše
“ (Mt. 10, 22) Jer „ne varajte se, braćo moja.“ (Jak. 1, 16) Govore neki od vas da ako dela ne činim, ali verujem u Boga i spašću se, pa i besi veruju u Boga; (Jak.
I ovo je vest koji čuh od njega i povedam vam da je Bog svetlost i da tame u njemu nema. Ako kažem da zajednicu sa njim imamo, a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istinu.
Ako kažem da zajednicu sa njim imamo, a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istinu. Ako li u svetlosti njegovoj hodimo i zapovesti njegove čuvamo, da je i sam svetlost, zajednicu imamo sa njim.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Daj Bože da ima! CMILjA: Što daj Bože? STAVRA: Za nas bi dobro bilo ako ima! CMILjA: Ne znam zbog čega dobro! STAVRA: Lakše je kad se zna da postoji i neka drukčija pamet!
IKONIJA: Pobogu, čoveče, pa nisam blesava! Kažem vam da bi se setila da jeste! SKITNICA: Ako se desi da nekad slučajno navrati, nemojte ništa o meni da pominjete! Oću da je iznenadim!
Oću da je iznenadim! Samo ispitajte, onako izokola, kao slučajno, gde živi, i to. Ako vam nije teško. IKONIJA: Što da mi bude teško! Mogli ste nešto i popiti, dok stojite! SKITNICA: Drugi put.
PROSJAK: Ponekad zasja i ono od čega se ne nadaš! GOSPAVA: Ne znam ko će, ako ti nećeš! PROSJAK: Ti prvo pogledaj sebe, pa onda druge! Zapela si da prišiješ osmi džep!
GOSPAVA: More, šibe otale! PROSJAK: Teraj me, teraj, idem! Al nemoj da se začudiš ako me zovneš, a ja se ne odazovem! (Izlazi) GOSPAVA: Šta ti još nećeš ovde da nakotiš!
(Izlazi) CMILjA: Da mi je dimam neku sobicu, sobičak, makar najmanji, dva sa jedan, pa i manje ako treba, al nek je moje, da nakupujem subotom novina, pa do ponedeljka da ne otključavam!
Na vratima se čuje snažno lupanje.) CMILjA: Zatvoreno je, fajront! JAGODA: Odringlavaj! Pomagaj! Ako Boga znaš! CMILjA: Ma ko je to? JAGODA: Ja sam! Ona! Od večeras! Ona što se udaje! Za profisora!
Ionako te merka u dekolte! CMILjA: Nisam ja mala! IKONIJA: Ako su ga i pustili, neće dugo! Što dikla — navikla, brzo će on ope dupe na kiblu! Po zatvorima trines meseci godišnje!
IKONIJA: Nemam, imam sveću. ANĐELKO: Daj šta bilo! Ostavi vrata, vako, otvorena, da pada svetlost! Pa, ako ne može, majku mu, podupri stolicom! Gadne li kiše! Ponesi kišobran, lije kao iz kabla!
ANĐELKO: Kakva sad govornica? IKONIJA: Odneli ga zajdno sa govornicom! Gorela ko ova sveća, ako nije! Da se triputa prekrstiš! ANĐELKO: Pomoz ti meni da ovog unesem, a posle se krsti! CMILjA: Al je težak!
do vojvode Putnika, i do đeneralštaba, i do ministra vojnog, i do regenta, princa-naslednika, pa i do samog kralja, ako treba! Da i ne pominjem komandu Prve armije!
Znaš da smo ovde po specijalnom zadatku! TANASKO: Mogla bi žena diznese nešto čorbasto! MANOJLO: A šta ako je Makenzenova špijunka? A šta ako sarađuje sokupatorom? A šta ako je namerno postavljena?
Stanković, Borisav - JOVČA
Srećom, kao da smo znali, te nas zateče kod kuće, inače ko zna... MAGDA Ako, ako. Zato onaj moj, sin, sigurno čuo u čaršiji, pa sinoć eto ga kući i jutros rano i pravo u dućan.
Srećom, kao da smo znali, te nas zateče kod kuće, inače ko zna... MAGDA Ako, ako. Zato onaj moj, sin, sigurno čuo u čaršiji, pa sinoć eto ga kući i jutros rano i pravo u dućan.
Zato onaj moj, sin, sigurno čuo u čaršiji, pa sinoć eto ga kući i jutros rano i pravo u dućan. A ne kao drugi put ako u zoru IZ mehane dođe... (Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja!
(Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja! došao sveti Ilija! MARIJA (uplašeno): Ćuti! Nemoj glasno. Nemoj da te čuje!
(Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja! došao sveti Ilija! MARIJA (uplašeno): Ćuti! Nemoj glasno. Nemoj da te čuje!
I kada znaš, bar ti ćuti. I idi tamo, dole, ako sad ovi, familija i rodbina naša, dolaze, zadržavaj, ne daj da se ovamo penju, larmaju. SAUGA (odlazi levo).
Gde je? MARIJA Sigurno nije još ustala. Šta ću? Znaš, ti si je tako razmazio pa i od tebe duže spava. JOVČA Ako, ako. Je li čula da sam došao? MARIJA Nije. Nisam htela da je budim. JOVČA Ako, ako... Dobro, što je nisi budila.
Gde je? MARIJA Sigurno nije još ustala. Šta ću? Znaš, ti si je tako razmazio pa i od tebe duže spava. JOVČA Ako, ako. Je li čula da sam došao? MARIJA Nije. Nisam htela da je budim. JOVČA Ako, ako... Dobro, što je nisi budila.
JOVČA Ako, ako. Je li čula da sam došao? MARIJA Nije. Nisam htela da je budim. JOVČA Ako, ako... Dobro, što je nisi budila. Neka spava, neka se odmara.
JOVČA Ako, ako. Je li čula da sam došao? MARIJA Nije. Nisam htela da je budim. JOVČA Ako, ako... Dobro, što je nisi budila. Neka spava, neka se odmara.
MARIJA Nije, nije nikad bila bolesna, uvek je bila zdrava. JOVČA E, ako... Dobro samo kad to nije. (Odobrovoljen): Sada idi tamo (pokazuje sobu) i tamo iz bisaga izvadi neke svile i basme što
Trebao si svima u kući po nešto da doneseš a ne samo njoj, pa ovima da je žao. JOVČA Ako je kome žao neka ide odavde. MARIJA Svi su tvoji. Pa nemoj tako. Deca su ti kako oni tako i Vaska.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
koje sam od mladosti moje želio i tražio, srpskoj junosti preporučiti i tako srpske kćeri prsima, koje su me odojile, ako ne koliko bi[h] rad, barem koliko mogu, blagodaran javiti se.
A kako ćemo jedan s drugim prebivati, ako jedan drugoga ne poznamo? Lašnje je živiti s jednim narodom kojega jezik ne znamo, (premda i to nije malena muka), nego
No, ako je što dobra u nami, to nam je milo gledati, to dobro vidimo i tome se čudimo; a što nam nije milo viditi, to za leđa
Ja, koliko sam mogao poznati ljude, po višoj časti poznao sam i[h] dobre; i ako gdi pogrešavaju, ili čineći ono što ne bi valjalo, ili izostavljajući ono što bi valjalo, u tom pogrešavaju ili iz
u miru, pokoju i ljubavi jedan s drugim živiti ne prezirući, ne trpeći i ne praštajući jedan drugota pogreške; obače, ako bi se svak sa svoje strane starao za poznati svoje nedostatke i za ispravljati se, mnogo bi manje pogrešavali, i
i čina mlogo dobra učinili, a zla nimalo ili vrlo malo; ja nejmam nikakva uzroka s moje strane na nji[h] tužiti se. Ako li gdi budem to činiti, zaisto neću radi mene, no polze radi moji[h] čitatelja: da ako ko što takovo pri sebi pozna, da
Ako li gdi budem to činiti, zaisto neću radi mene, no polze radi moji[h] čitatelja: da ako ko što takovo pri sebi pozna, da se ispravi.
možemo ljude milovati i ljubiti pohuždavajući i osuđavajući nji[h]ove krivoputice, zašto inače nije moguće ispraviti se. Ako li se ko nađe ko bude moje prostosrdačno namerenije i bespristrasno pisanje na zlo tolmačiti, primajući za obidu i
Valja se malo i usuditi i početi misliti kako će ljudi na sto godina posle nas misliti, ako nismo radi ostati vsegda u prvoj prostoti i detinjstvu.
ostroumni[h] i pravosudni[h] lica između braće moje koji će poznati čiji sam ja interes i polzu pišući želio i iskao. Ako li što gdi bude pogrešeno, učeni će ljudi posle mene ispraviti i meni će čelovekoljubno kao človeku prostiti.
| da toliki mnogočisleni narod ostaje bez knjiga na svom jeziku u vreme u koje nauka blizu nas sija kako nebesno sunce. Ako ništa, poznaće braća moja userdije moje k njima posle moje smrti i to je taman vreme za koje se valja starati i pisati.
Toliko mogu jošte pridati, da ako ko bude samo zabavu iskati u ove knjižice čitanju, neće bez nje biti. Šta je zabavnije nego znati kako živu ljudi po
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
To je, dakle, prosto običaj, njeki zao običaj ako ćete, ali ništa drugo. A da je kuća Jerkovića zaista u puku štovana kao sveta loza tome ima sila potvrda, a mi ćemo
Kušmelj se mogaše ishraniti svojim žitom do Božića, a od tada do Petrova dne namirivaše kutnje potrebe prodavši vino, ako je i ono rodilo, prodavši vunu i smok, prodajući voće kad mu je doba, i drva preko sve godine u gradu.
Rekosmo poprijed da su Jerkovići maličak prihvatljivi, a glad je glad, a ljudi su ljudi, pa eto fratru bruke gotove, ako ne preteče zlo! Sad da prijeđemo na ono što je pretežnije. Kušmelj kao da bješe i najpošteniji među svojim zemljacima.
— reče fratar. Bakonja poljubi strica u ruku. — Pa šta misliš, a? Oćeš li galijotati, ako te povedem u manastir, a? — Ja ću te slušati i biću dobar! — odgovori Bakonja gledajući strica otvoreno u oči.
— Taa-ko! Dosta sad! — prekide dujo. — Mali će doći na ćud, ja se nadam, a ako li ne dođe, ja ću s njim natrag! A sad dosta i za dosta!
— da se bijete?! Prida mnom?! Taaako!? A zašto?! — Prije svega, reci ovoj magarčini da se ne zagoni, jer ako ga svaki prstom dovati, neće ostati paprička od njega! — veli Čagljina. — Taa-ko!...
— veli Kljako. — Taa-ko!... — A njemu, šta će biti od riči? Zašto se jidi, ako mu je duša mirna? — veli Rdalo. — Taa-ko!...
) kajaćeš se, ako ga povedeš, jer će te ovo dite osramotiti i nas sviju! — Taa-ko! A ja ću s njim natrag, ako ne bude za to.
) kajaćeš se, ako ga povedeš, jer će te ovo dite osramotiti i nas sviju! — Taa-ko! A ja ću s njim natrag, ako ne bude za to. — Zlo je i da pođe! — reče Rora. — Dokle ga poznaš, može učiniti što se već neće moći ispraviti!
Čuće mu za zdravlje tvoja braća vratri, a ni sv. Vrani neće biti lako, jer će ga oguliti, ako bude mogâ, kâ što će i pravo imati! — Dosta, grišniče, dosta! — prekide ga fratar, više žalostivo negoli oštro.
— A prokleti antikristi! lupeži! galijoti! žbiri! ajduci! ubija vas bog! A platićete, platiti, ako živ bude Jere — govoraše Kušmelj. — Jeto, moj dobri divere! Jeto kakvi su vidiš sam, pa još viruj njima!
Je li ono kakva tica? — zapita vozara šapatom. — Ono je jedna velika zvirka... — veli jedan. — Koja će te izisti, ako se ne budeš čuvâ! — doda drugi.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Od davna li to sluh izdvaja Šum spor — kad kap na kap pada Ko prastar časovnik van grada Što vreme u sebi razdvaja. Ako za reč već nema spasa O daj mi bar uspavanku bez glasa.
Zatim: da slušam vetar i šum kapi I zadnje sunce ispratim kroz račvu Dok moj dah tiho nestaje i hlapi... Ako od stabla ne sadelju bačvu Il krevet kakvom mladencu ne stešu — Nek bude bar za sanduk mome lešu.
tavan s tminom Promolim glavu i pratim igru sena Po gredama i nizu prašnih goblena Već probušenih, krpljenih paučinom. Ako me ništa ne prene (krik živine, Korak, pad čaše il kašalj u dubini) Stojim sve tako dok mi se ne učini Kako sam ovde
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad bi neko kroz prozor gledao, mogao bi samo da. vidi: jedna prema drugoj klate se dve brade. I ništa više. I ako me na desetak dana nestane, uvek noću, jer i travke noću rastu, vraćam se opet noću, tako i zverke čine, ja, jazavac s
Stalno je po svetu, odvojen od nje i kuće. Ako. Ona je ovde gazdarica, a on neka plaća gde zanoći. Valjda nije to. Gde bi sada, pred kraj veka, kad mu je više prošlo
— I juče sam zabadava prezao konje — reče Mijat. — Ako si. Preži ih opet. — Pa nije javio da dolazi. Aćim se okrenu i, prezrivo preletevši pogledom po Mijatovom mršavom
ga je posle Božića popovo vodio u Palanku, pre NO ŠTO su se popeli u sanke, odveo ga je pod vajat i rekao mu strogo: „Ako si muško, ženskome ni paru ne smeš da daš. Ni orah. Ženskima je to posao.
Kočijaš klimnu glavom i opomenu konje da pođu. Njega ovde neće sahraniti. Nikad. I ako sasvim propadne. Umrla... Umreće i on. Šta bi ona imala od toga da joj svrati na grob?
Skide rukavice i odbroja kočijašu sa dobrim bakšišom. — Na koga će sin, ako neće na oca. Fala, gospodine. — Možeš odmah da ideš — brzo siđe sa sanki. Požuri kroz dvorište Kuda će?
(Sa slugama? I s njima da se gnjavim.) Dobro sam, Mijate. Nisam ostario. Ako je hladna soba, Simka... snajka, posle naloži, idem. (Brbljam, samo brbljam. Večeras moram sve svršiti. Moja soba...
Nikad nije došao a da joj makar pregršt šećera ne donese. Ako. Samo kad je došao. Đorđe neće smeti daje muči kao prošle noći.
htede da kaže, kajući se za ljutnju prema Vukašinu, ali u njegovim očima kao da nešto drugo vidi. — A ako ja neću? — reče. — Ja imam pravo to da zahtevam. Uostalom, sutra putujem. Služba... (Ne, večeras se mora sve svršiti.
Da li je samo to? Strogo se zagleda u brata. — Ako si o ženidbi hteo, onda se tako ne počinje sa ocem i bratom — šupljim glasom reče Aćim. — Živeo sam da taj dan dočekam.
— Nisam ti više otac! — Ko je to video i čuo da se otac i sin posvađaju zbog stranke? — mirno reče Đorđe. — Dobro. Ako me se odričeš, onda sam ti dužan ovo objašnjenje: neću ni u kakve stranke da ulazim.
Željno je čekala njegova retka pisma i bila danima srećna ako bi je samo pomenuo i pozdravio. Često bi noću zaplakala u brizi za njim što je negde daleko u svetu, tuđem i mrskom, u
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zašišta, zaprašta oganj, a gradske oce zahvati užas. Šta sada? — Ako ovako potraje, uskoro neće biti ni grada! — rekoše oni. Sazvan bi Savet Mudraca. Bez uspeha. — Možda će Đisara znati?
— Pst! Tataga spava! — Pa šta ako spava? — zainati se devojčica. — Ona ne čuje ni kad je budna! — Misliš? — unese joj se u lice lutka s očima njene
— A za lepinju ti hvala! Poješće je Tataga kad se probudi, a ti nikome ništa ne pričaj ako želiš još jednom da nas vidiš!
Ali do nje je teško doći. 3ato je onih koji znaju tajnu reči tako malo! — Ako uopšte i postoji Srebrna ruža? — obrati se dečak Večernjem oblaku sa svojom sumnjom, a ovaj se naglas nasmeja: —
Na njoj je jašila starica Riblja Glava i smejala se: — Stigni me ako možeš! Tek tamo gde se ja zaustavim, naći ćeš Srebrnu ružu!
Visoko! Više! Leteo je sve više, dok ne opazi kako se niz breg kotrlja zlatna lubenica sa staricom. — Stigni me ako možeš! — zakikota se Riblja Glava, ugledavši ga. — Pa, i stići ću te!
Starica s ribljom glavom sedela je na njemu kao na prestolu, i rugala se: — Stigni me ako možeš! Još i ne izgovori Riblja Glava ruganje do kraja, kad riba, na kojoj je dečak jašio, zinu i proguta staricu.
Samo što izgovori Zlatousti te reči, nešto blesnu. — I hoće! — trže ga nečiji glas. — Ali samo ako se ti preobratiš u Zvezdana, a bolesniku daš svoj život! — nevidljivu za druge, opazi Zlatousti u kutu sobe Riblju Glavu.
Kad bi ga dečaci zaokupili da priča, samo bi zbunjeno slegao ramenima. A ako bi i počeo da priča, već nakon prvih reči imao je želju da kaže: video sam Zlatnu krabu... S lažima je bilo još gore.
Pa ipak, raduje je Sunce i vetar, očarava let leptira i šum trske. Bela žaba se zamisli: ako nestane lokve — izumreće trske i žabe, odleteti vilin konjici i leptiri. Kako se toga ranije nije setila? Leptiri?
— Znam da nije! — odgovarao je starac. — Ali u nekom drugom ne bi me poznali moj pas i mačka, pa ni seljaci, ako naiđu! — Prodaj ga, pa pođi u svet. Mnogo je drugih gradova... — Šta će mi drugi gradovi?
— reče Taško Oraško svečano. — OD sada ćemo ti svake noći dolaziti... »A šta ako me prevare?« — pomisli starac, i osmehnu se: — Kako biste i dolazili kad je ovo samo san! — Misliš?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Takve su pojedinosti, kao i obično, prosto iščezavale u darmaru prolaznosti. Ali, ako su sitnija istorijska prisećanja odgurkivana u nepamćenje, neistorijska su, valjda sačuvana u onoj svetlosnoj prašini što
mu je valjda bilo i žao mladića pa mu je obećao da će ga, kad obojica budu u smrti, darivati nevidimkom kakvu poželi, ako mrtvi znaju da žele. Očigledno je održao obećanje.
„Uostalom, ako ni ta dvojica neće zajedno, neka dođu svaki za sebe“, pogađa se on i dalje ni ca kim, bez uspeha. Na uglu Kapetan-Mišine
Nije mario što za velikog brata obavlja neprijatne poslove: gde Miloš neće, ide Jovan. Ako u nevreme treba napasti Turke, zamisao je Miloševa, delo Jovanovo. Onda je hajduk.
Ako u nevreme treba napasti Turke, zamisao je Miloševa, delo Jovanovo. Onda je hajduk. Ako treba, kad je knjaz Miloš u nemilosti, kod Porte zadobiti neku milost, opet ide Jovan. Onda je diplomata.
Kragujevca u Beograd, koji je prešao pešice, ni za trenutak nije osetio ogorčenje, samo bojazan koja ga je morila: šta ako je i Miloš poverovao Vučiću pa posumnjao u njega?
Šta ako sve ovo nije samo Vučićeva paklena zamisao nego je, delom i Miloševa? Te sumnje su mu oduzimale snagu. Prašina kroz koju
A Miloš je lako mogao da prihvati takvu pomisao: zašto da ga ne izda i Jovan ako ga je Jevrem već izdao? O Gospodar-Jevremovom neobičnom ponašanju Jovan je verovatno bio obavešten i pre Miloša, ali
Kao i onaj dečak, tako je i Sima terdžuman verovao u snagu reči; kao i onaj dečak, znao je dejstvo unutarnjeg sklada, ako se postigne.
I Sima terdžuman hita ka česmi. Ako je u pitanju nesporazum, ko će ga razrešiti bolje od njega; ako je u pitanju nesreća, ko će naći pravu reč brže od njega.
I Sima terdžuman hita ka česmi. Ako je u pitanju nesporazum, ko će ga razrešiti bolje od njega; ako je u pitanju nesreća, ko će naći pravu reč brže od njega.
Osećao je da će mu se to ispuniti ako ga Turci ne nađu sad, na goloj Avali. Prvi put, počeo je da se pogađa sa onom tajnom u nebesima: neka smrt dođe i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
i ja sam međ' njima bio! No ti mi objasni sada: šta činim ovo, i gdi sam? Ja vidim da sam pijan, i ako - zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. V. Ilić LVIII SOK U širokom hladu palmine lepeze Leži lepa Naksis.
No ako sad ih spaziš u daljini Gdje jure s mržnjom i kliktanjem svojim Pusti da i ja prije spazim samrt Neg' tuđi poljub na usnama
To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno u mladim danima mojim. Hiljadu osam sto... (sad ne znam kojega leta, Al' Bunaparta je onda na Rusa pošao
Biće dosta ako, Kucnuv i ja u uzvišeno zvono, U koje kuca pokolenje svako, Jedno za drugim, s verom ili bono, „Vidim kako se, u magli
Nema li cveta, nije mu vreme Hrani zametak brižno u grud'ma K'o dobra zemlja pšenično seme. Ako je tvoj Bog hteo da budeš Zemaljski cvetnik rajskih cvetova, Uneo ti je nebesku pregršt U vrelo srce pre svih vekova!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Tvar je tvorca čovjek izabrana! Ako istok sunce sv'jetlo rađa, ako biće vri u luče sjajne, ako zemlja priviđenje nije, duša ljudska jeste besamrtna, mi
Tvar je tvorca čovjek izabrana! Ako istok sunce sv'jetlo rađa, ako biće vri u luče sjajne, ako zemlja priviđenje nije, duša ljudska jeste besamrtna, mi smo iskra u smrtnu prašinu, mi
Tvar je tvorca čovjek izabrana! Ako istok sunce sv'jetlo rađa, ako biće vri u luče sjajne, ako zemlja priviđenje nije, duša ljudska jeste besamrtna, mi smo iskra u smrtnu prašinu, mi smo luča tamom obuzeta.
ću mu nebesne ljubavi u njegovu zemnome plođenju, da mu tužnu i kukavnu sudbu kolikogod ona ublažaje; jer on opet, ako i zabunjen, sveđer umno ostaje tvorenje i car zemlje, iako u ropstvu.
Popa, Vasko - KORA
smrknulo se Otvorena raka na licu zemlje Na tvome na mome licu 8 Na raskrsnicama Podočnjaci dana Sreću nam se modri Ako okrenem glavu Sunce će s grane pasti Sahranila si osmehe U dlanovima mojim Kako da ih oživim Senka mi je sve
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No to me nije činilo nestrpljivim: ja sam svoj posao završio, a delo će, ako vredi, naći samo sebi svoje mesto u nauci.
Svojim konceptom zadovoljio bih se tek onda ako je stvorio utisak stvarnog događaja ili doživljaja. Moj posao nije bio lak.
korak na putu naučničke karijere, uvideo sam da se svaka pojedinačna nauka može shvatiti i prozreti do dna samo onda, ako se upozna i njen postanak i postepeni razvitak do njenog savremenog stanja.
Samostalni rad na kojoj god bilo oblasti nauke može se vršiti samo onda ako se ima pri ruci ne samo ono što je u njoj stvoreno, već i ono što se, iz dana u dan, u njoj stvara.
„Očigledno!“ „Ako su oba ta cela broja deljiva sa jednim te istim celim brojem, mi ih smemo sa njim podeliti, pa dolazimo do razmere dvaju
On se trže iz sna i pojuri za njima, poskakujući na levoj nozi. DEMOKRITOS Bilo je to, ako se ne varam, godine 397 pre nove ere, pretposlednjeg dana meseca aprila.
Pa ako ti i nije stalo do toga da se prezasitiš, ti ćeš po kvalitetu jela znati da oceniš kulturni stepen naše sredine koja te
On poče tim što zacvile plačevnim glasom. „Oprosti, ako Boga znaš! - Slep kao što sam, nisam te odmah prepoznao, pa ti dadoh odgovor sa kojim sam se svakog kupca ratosiljao.
„Šta misliš, brajko? - da primim robu koju nisam izabrao i premerio? Da mi podvališ po svom običaju!“ „Ako hoćeš, gospodaru, da se malo potrudiš i da pođeš sa mnom, možeš svojom rukom izabrati sve što želiš.
„Mi možemo sada, gospodaru, poći kući“, reče jedan od njegovih teško natovarenih robova. „Ako vam ne treba!“, odgovori mu nomofilaks. „Poći kući i usput pojesti najlepše voće!
Onaj rob koji nosaše obe korpe, uzdahnu, pogrbi se što je bolje mogao i zacvile tužnim glasom: „Stropoštaću se usput, ako ovaj teret moram nositi tako daleko“.
Ali našem nomofilaksu beše teško oko srca. „Šta onda“, razmišljaše on, „ako ribolov ne uspe? Prepredeni Milon svu odgovornost za to svalio je na mene, a ja bejah tako blesav da je primim.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pre rata, pamtim, nije bilo ovako. Onda, ako bih neraspoložen bio, to je ipak trajalo dosta dugo; isto tako ako bih, na priliku, bio dobre volje.
Pre rata, pamtim, nije bilo ovako. Onda, ako bih neraspoložen bio, to je ipak trajalo dosta dugo; isto tako ako bih, na priliku, bio dobre volje. Sad naprotiv: maločas sumoran i snužden menjam se za tren oka i evo me veselog.
Ali ako i na nju rasprostirete svoje sveto poslaničko pravo, onda... onda se pokoravam i izlazim u hodnik. Dugačka figura moga
Svaki danas može da zaradi, ako hoće i koliko hoće. A vi ste vrlo neučtivi i drski. — Moguće — odgovori mirno student kao da je očekivao baš ove iste
Dakle dve i po godine docnije, jednoga dana, dobijem od njega pismo kojim me poziva da neizostavno odem k njemu, ako sam onaj stari; da mu je moja pomoć neophodno potrebna i da ću, možda, žaliti ako se ovom pozivu ne odazovem.
poziva da neizostavno odem k njemu, ako sam onaj stari; da mu je moja pomoć neophodno potrebna i da ću, možda, žaliti ako se ovom pozivu ne odazovem.
puka, gde mi rekoše da je on za tu noć dobio nekakav specijalan zadatak na izvršenje i da ću morati, zbog toga, sem ako nisam ljubitelj juriša, tu ostati da noćim.
Ima i ćevapčića. Baš kao ispod „Makedonije“ gde smo kao studenti odlazili. Ako pristaješ da odbijemo onaj poziva tamo ćemo slatko porazgovarati. Ja rado prihvatih.
„Dragi moj pobratime — pisao mi je između ostaloga — izgibosmo pijući po ovoj Bačkoj. Pijane zemlje, ako ko Boga zna! Ti znaš da na frontu nikad ništa nisam pio. A sad, da me vidiš, ne bi me poznao.
Gnušaj me se, ako ti je milo, pobratime. Ali ne budi suviše strog i seti se kako smo se patili, godinama živi sahranjeni.
— Još samo ovo — reče on posle male počivke i pored svega što je izgledalo da će ga Nikola smrviti ako otvori usta — još samo ovo: Pravnik si, pravnik sam. Gospoda su tu. Raspravićemo ovo poznatim putem.
A ovde je dobra rakija, nema govora. Pa, bogami. Pogledaš u prvog komšiju, on boluje od iste muke. Ako nije žena, a ono je ćerka.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i posljednji put: maska na licu, dosta ugodna praznina koja se sve više širi u mislima, i, posljednjim tračkom svijesti: ako se više ne probudim, tim bolje! ... Ne znam kako sam se vratio. Proteklo je nekoliko dana bez vremena.
I danas, ako samo zatvorim oči, mogu da izazovem one snažne svjetlosne predstave i sivomodre zamagljenosti koje su mi se smjenjivale
i zlu neke pojave, neke misli, odluke, događaja, doli po tome da li se oni javljaju u jednome ili u drugom osvjetljenju. Ako malo razmislim, postaje mi jasno da sam se uvijek, u svakom rješavanju i odabiranju u životu, u svakoj sumnji i pred
Eto, jedna takva stvar kao što je morska bolest, ako je samo dovoljno jaka, kadra je da nadvlada i dinastičke obzire, i dvorsku pragmatiku, i hiljadugodišnju dresuru.
A ako se ta jasna i nedvojbena istina sadržana u morskoj bolesti i u zubobolji rado ne priznaje, to je samo zbog poštede ljudsk
riječ, ali se osjećalo da je to za djeda jedan od onih muklih bolova koji stalno tište i koji traju čitav život, ako se nikad i ne spominju.
da to kažem kad me čitav dosadašnji život, sa svim njegovim iskustvima bola i doživljajima patnje, ne bi na to ovlašćivao. Ako čovjek ni po koju cijenu ne bi želio da se vrati u djetinjstvo, ako bi čak pristao da se vrati u ma koje drugo doba i
Ako čovjek ni po koju cijenu ne bi želio da se vrati u djetinjstvo, ako bi čak pristao da se vrati u ma koje drugo doba i ma koju drugu situaciju svog minulog života radije nego u
To je, najzad, i sasvim prirodno. Sve drugo i dalje traje. I, najčešće, sasvim nepomućeno i neporemećeno traje. Ali ako ja zatvorim oči, odjednom nestaje sve. Prosjeda se čitavo jezero. To nije (ta shvatite, ljudi!
Jedna jedinka. Nije umrlo sâmō načelo postojanja! Ali, ako umremo mi — e, tad je već stvar sasvim drugačija! Jer, na svijetu (uključivši tu, dakako, i svemir), ima svega
za kakav fizički predmet postaje puka sjena, i čovjek ubrzo počinje da sumnja u re- alnu opstojanost svog ocjećaja, ako je dokazuju materijalni predmet koji ga u sebi utjelovljuju.
A to je, ako se ne varam, sam vrhunac poltronstva: ne samo uvjeravati sa svrhom da ti se ne vjeruje, uvjeravati da bi razuvjerio,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Momčadija se, posle barjaka, najviše grabi za medenicu i kadionicu, a ikonama, i ako su pružale izvesnu počast — naročito opštinska — nije se tako radovala.
— »Na nevidišu nema krivice!« To znači: ma šta uradio, nećeš biti kriv, ako te ne uhvate. Sve su se vrline sastojale u »nevidišu«, u tome, dakle, da se krađe i druge slične »operacije« vrše što
— Kakvog kurjaka, 'natema te ne ubila! — odgovori bunovan i začuđen Marko. — Ja, vala, jednog ucoljah, pa ako ti treba koža, odi oderi ga... Drugom prilikom razgovarahu se devojke o drekavcu.
— Ko, zar Jevđović?... Hej, moj sokole; da li mu je samo da te sagleda danaske — evo moje glave, ako ne bi rekao: »Hajde da mi budeš harambaša i pobratim!«... Ne znaš ti, moj Đuro, ni sam koliko vrediš. Čiču pitaj...
I ako se vazda nosio seljački, ipak i u njegovu odelu i držanju beše nečega, što vas prinuđava da ne gledate u njemu obična seljak
ili šta? ono što Vujo hoće, onaj, strašni korak: pušku preko sredine, pa u goru!... Samo da me niko ne vidi. Ali ako svrate u sudnicu?...« I baš toga trenutka opazi da su udarili onim putem koji vodi pravo k sudnici.
Kmet razvuče vilice u širok glup osmeh i, kao da je za taj slučaj potrebno i njegovo mnjenje, odgovori: — Ako će, ako će; to baš i ja velim. Šta tu nega, »šule-mile«, no pritegni psa, pa nek pucaju kosti... E ja...
Kmet razvuče vilice u širok glup osmeh i, kao da je za taj slučaj potrebno i njegovo mnjenje, odgovori: — Ako će, ako će; to baš i ja velim. Šta tu nega, »šule-mile«, no pritegni psa, pa nek pucaju kosti... E ja...
Odmarajući se na slami, stade da razgleda svoju »kuću neobičnu«, ali u mraku, koji vladaše oko njega — i ako je bilo tek podne — ne mogaše skoro ništa raspoznati.
A on izbegavaše svaku pomisao, koja bi ga na to podsetila, i ako osećaše posledice toga neprestano i oko sebe i na sebi samom.
Dušu će da izvadi, a život da ostavi, ja kako... — Ne govori tako, ako znaš za nevolju, jer poludeh od muke; no reci mi šta bi ovo od mene, ko to prokaza? I šta da radim sad?
I šta da radim sad? — Još nisam to doznao, ali sam namestio moje zamke, i za dva-tri dana doznaću ko nas potkaza. Ako bude neko od onih, neće mu se, beli, više odžak pušiti. — Zar od onih što su sa mnom....
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I KALUĐER 298 NEVJESTA, ZAOVA I KALUĐER 299 ĐAVOLAK 300 SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE 301 BONIK I BOLEST 302 AKO JE I BOGU, MNOGO JE 303 DERVIŠ I KUVAR 304 A KI JE VROG PLOT ZDELAL?
I DINjA 335 CIGANSKO DIJETE U HRIŠĆANKE 336 DOBRA HVALA 337 CIGANSKA PITA 338 OTAC TURČIN, A MAJKA HRIŠĆANKA 339 AKO STEČE PAMET, NEĆE SE OŽENITI 340 ĐEVOJKA, MAGARE I BABA 341 NEMA BOLEĆEGA 342 JUNAČKO SRCE 343 ZLA ŽENA SAČUVALA
Kapu kad metneš na glavu, onda te niko ne može videti; kad štakom prekrstiš, svašta se mora pred tobom okameniti, ili, ako hoćeš, oživeti; papuču kad obuješ, možeš preći preko svake vode.
Ta je zemlja sva opkoljena vodom, pa ako ko i pređe vodu i na zemlju korači, toga ti njeni džinovi odmah osete i sveg rastrgnu.
— Bog pomogao! odgovori starac. Sveti Petar mu onda reče: — Mene je poslao bog da mu te ovce prodaš, ako hoćeš. — Bome ne dam njemu ni za kakve novce, jer on je pustio mojijeh pet sinova da pomru od gladi, a nije im dao
— Tebi bih, — reče starac — ali camo ako nijesi s njim u kumpaniji. A sveti Petar reče: — Dobro, pa što tražiš za njih?
Na to mu čoban odgovori: — Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik; ako li mi to ne daš, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ništa.
Na to mu čoban odgovori: — Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik; ako li mi to ne daš, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide.
Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti. Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve
Ali što se on više branjaše, ona sve više navaljivaše na nj da joj kaže zašto se nasmejao. Najposle joj čovek reče: — Ako ti kažem, ja ću odmah umreti.
U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nađem, a kad one dođu, ja ga prožderem; ako li se koja stane srditi, ja je odmah kljunom; a on nije vredan jednu da umiri.
Pošto se mališa dokopa konja, poče drva goniti i prodavati, te je nekako životario s materom. I ako nijesu imali da im se presiplje, nijesu bili ni gladni, ni bez vatre.
Petković, Vladislav Dis - PESME
zloban; Uzeće vas na zub — pošalica tu je, I ko može znati kakav udes koban Najbliža budućnost sprema vam i snuje. Ako ništa protiv vi imali ne bi Stojim vam na službi bez ikakve plate: Ja ne mogu nikad dozvoliti sebi, Da vi, lepa dama,
Da sam zbilja takav, ja vam dobar stojim, A za reči svoje i žiriram samo; Jer njih uvek gledam da s delima spojim. Ako je po volji, zaklon eno, tamo. Vid'te, svaki pos'o traži trud i znoja — Ja sam sav u vodi. Da l' ste s Juga rodom?
1916. NEDOVRŠENE PESME I Ne javlja mi se. A ima kad. Sem ako spava, ako ne diše, Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, otkako ne piše. Još ću čekati, iako sam dugo ček'o.
1916. NEDOVRŠENE PESME I Ne javlja mi se. A ima kad. Sem ako spava, ako ne diše, Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, otkako ne piše. Još ću čekati, iako sam dugo ček'o.
Od svog postupka ne prezah ja, Pa makar da je ponik'o u grehu. Rob ako postah. Ali neću kriti U stranoj zemlji izgnanik stašno je biti.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
izuzetno privilegovanih ljudi, bez kojih bi čovečanstvo odavno iščezlo u ljutoj borbi protiv nemilosrdnih sila prirode. Ako govorim o sebi, ja sam već osetio punu meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga
Tako sam rastao sa malo poverenja u sebe. Međutim, daleko od toga da su me smatrali glupim dečakom, ako je suditi po događajima kojih se ja još uvek dobro sećam.
Ponekad bi čak ostajala tako postojana u prostoru iako sam mogao rukom da prođem kroz nju. Ako je moje objašnjenje ispravno, trebalo bi da je moguće prikazati na platnu i učiniti vidljivim slike bilo kog predmeta
Sasvim mi je nevažno da li moja turbina radi u mislima ili je testiram u svojoj radionici. Čak i primetim ako nije izbalansirana. Bilo šta da je, nema razlike, rezultati su isti.
Ne bih dotakao kosu neke druge osobe, osim, možda, ako bi neko u mene uperio revolver. Dobijao bih groznicu samo posmatrajući breskvu, a ako bi se delić kamfora našao bilo
Dobijao bih groznicu samo posmatrajući breskvu, a ako bi se delić kamfora našao bilo gde u kući, osećao bih se veoma nelagodno.
sam ponavljao morali su biti deljivi sa tri i ukoliko bih pogrešio, bio sam prinuđen da sve počnem od početka, čak i ako je za to bilo potrebno nekoliko sati. Do osme godine moj karakter je bio slab i kolebljiv.
A ono što je istina za jednu osobu, to važi manje-više za sve ljude. Svedok toga je, na primer, prohibicija. Drastična, ako ne i protivustavna mera sprovodi se sada u ovoj zemlji da bi se sprečilo konzumiranje alkohola, a ipak je činjenica da su
prostoru deli tu šupljinu na dva odeljka koja međusobno potpuno razdvajaju klizni spojevi koji ne propuštaju vazduh. Ako se jedan od pomenutih odeljaka zapečati i jednom zauvek iz njega izvuče vazduh, a drugi ostavi otvoren, uslediće stalna
Rekoh mu: ”Možda bih mogao da se oporavim, ako mi dopustiš da studiram tehniku.” ”Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu”, odgovorio mi je svečano, a znao sam da
Za mene je to bio sveti zavet, pitanje života i smrti. Znao sam da ću stradati ako ne uspem. Sada sam osetio da je bitka dobijena.
ni shvatao da imam poseban izumiteljski dar, ali lord Rejli koga sam uvek smatrao idealnim naučnikom je to rekao, i ako je to zaista bilo tačno, osetio sam da treba da se usredsredim na neku veliku ideju.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa
šta je mogao dečak od petnaest godina, rođen i odgojen pod takvim okolnostima, bez ikakvih sredstava doneti Americi ako bi se našle zakonske mogućnosti da mu se dozvoli useljavanje?
pored svoje majke i slušam reči mudrosti i mašte iz usta starih ljudi, a ponekad i iz usta sredovečnih ili mladih, ako bi im to stariji dozvolili.
Koliko se danas sećam, ona mi je govorila: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i
U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava
Koliko se danas sećam, ona mi je govorila: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i
U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava
takvih noći teško je bilo uočiti naše volove na ispaši ni na nekoliko koraka od nas, ali smo ih mogli pratiti no hodu, ako bi naslonili uho na zemlju i osluškivali. U tim prilikama dečaci su razradili specijalnu taktiku čuvanja.
Mogli smo pratiti svaki korak volova koji su se kretali tamo-amo, a čak bismo čuli i kako pasu, ako bi se dovoljno približili ”brisanom prostoru”.
Ali ni pesnik, ni mudraci iz Idvora, niti Slovenac Kos nisu nikad pomenuli da je svetlosni zrak treperenje. A ako zrak svetlosti ne treperi kao zavibrirano telo, kako mogu Sunce, Mesec i zvezde da izražavaju slavu boga i kako može,
Složili su se da bi bilo dobro da se iz škole u Pančevu premestim u čuvenu prašku školu u Češkoj, ako mi otac i majka budu saglasni da budem tako daleko od kuće.
Prota i njegova crkvena opština obećaše da će pomoći oko mog školovanja u Pragu, ako već moji roditelji ne mogu smoći dovoljno novaca.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Onda ćemo, brate, izgubiti i sutrašnji dan... —Radi čega? Može nas kogod osvitkom zvati. —Znam ja šta je... Ako uveče ne nađeš radnje i nema ništa! — Ko veli? Dogodi ti se, te uzmu i zorom, — umeša se neko momče u razgovor.
Noć je vedra i hladna; ako tako ostane svanućem, biće i mraza. Sigurno je i onoj dvojici dozlogrdila studen dok se digoše i mučke, zgureni,
Uljene svetiljke jasnije gore, manje dime i zaudaraju. Domalo vazduh je prozirniji i hladniji. Polegoše da se odmore, ako će i za malo vreme. U sviknuće našli su se pred gospodarevim dvorištem.
Tako je prošlo nekoliko dana — jedan lepši od drugoga. Bilo je umora i smeha, uzdisanja i pevanja. Cveta se veselila: „Ako ovako potraje, biće zarade!” — i već je u glavi sricala koliko će novaca doneti bolesnom čoveku.
” — i već je u glavi sricala koliko će novaca doneti bolesnom čoveku. Njih dvoje dobiva šezdeset novčića danomice; ako i potroše do polovicu, opet će se štogod prikupiti, što će za Božić dobro pristati. Nego, čovek snuje, a bog određuje!
Pa ipak, uza sve to, najgora je muka što se nešto mora jesti, ako se i ne dobiva. Eto, sada je trebalo potrošiti i ono malo što se zaradilo za blagoslovenih dana i što se mislilo za
Lekarije, a još bolje meso i crno vino, mislila je Cveta, pomogoše, i Marko se drugoga dana podigao, ako se i osećao još slab. Zaludu ufanje. Vreme nije krenulo nabolje. Opet se razmahala jugovina i zapreti novom kišom.
Taman onoliko koliko je platila do amo. Lepo sve sračuna u glavi, pomažući se prstima. Zaludu, fali nešto, ako će i malo. Svejedno se smiri: mislila je da će se i s tim lako prevesti.
Parobrod je imao da krene oko jedne, a već zvoni podne. Cveta pomisli da je bolje da ga pričeka, ako će i duže, da je ne ostavi. Nije ni sumnjala da se neće prevesti i za nešto manje.
Svet se smijao tom neretkom slučaju. Daska je istegnuta. Parobrod pomalo natraške izmiče. —Pustite me, ako boga znate! — zajauče Cveta. Dajem vam sve što imam! — I stade moliti i zaklinjati svakoga ko bi je pogledao...
—Hoćemo li mahom kući? — upita Marko. —Bez para smo, sine, — odgovori Cveta. Ako nađemo rada, da ostanemo ovdje koji dan... Digoše se. Cveta ide prva, a za njom Marko s naprćenom torbom na leđima.
A što nam ne poruči, već si naredio da me brat ti bije? — proslijedi Spasoje, i sve više žesti se. — I ja ću, ako mi skriviš! — odgovori on, i prezrivo mahnu rukom. —Momče planu i čvrsto prihvati za uzdu. —More, miči s puta!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
lingvista Vilhelma fon Humbolta: oko svakoga čoveka njegov maternji jezik opisuje krug i iz tog se kruga može izaći samo ako se u neki drugi krug uđe.
Tako se isto svaki od nas nalazi u nekome kulturnom krugu i iz njega može da izađe samo ako u neki drugi stupi. To je neminovnost koju bi bilo besmisleno poricati.
Ovde, dakle, nije dovoljno ako jedino polazimo od uopštenih dobrih namera i gole dobre volje prema drugim, bližim i daljim susedima po kulturi, nego se
Pozicije koja je rodno mesto mnogih naših nemilih nesporazuma. Ako sada iz ovoga sleda misli pređemo na umetnost uopšte i književnost posebno, lako se možemo suočiti sa problemima koje
celoga modela kulture, pa zato ni o ulozi umetnosti u prožimanju nacionalnih kultura ne možemo kako valja govoriti ako se prethodno ne razmotri jedno drugo pitanje, naime kakvo mesto i funkciju ima umetnost u sistemu kulture.
Izgleda paradoksalno, odnosno na glavu izvrnuto, ali mi se čini da je tačno ako kažem da je poezija ponovo počela da stiče moć govora o bitnim, što znači elementarnijim i opštim stvarima naše ljudske
I stoga, gledano na čisto kulturnoj, pa ako hoćete i književnoj ravni, mislim da je to što danas nazivamo rečju Kosovo, i zbog čega se okupljamo u ovoj prostoriji
i dužni su da nam otvore pogled na Kosovo ne drugačije nego kao na nerazlučni deo srpskoga kulturnog prostora. Ako se to može nazvati službom kako ju je nekada Isidora Sekulić shvatila, tu službu prihvatam.
zavisi od sačuvanih starih i najstarijih slojeva iskustva, ali ne treba zaboravljati da je ona isto tako velika ako se poznija iskustva tako saobraze sa starijima da se dobijaju novi a homogeni lirski proizvodi.
Čekalo je ono, kao što vidimo, u kosovskoj uskršnjoj pesmi o manastiru Gračanici – kao moguće, ne i kao stvarno. Ako ovu pesmu posmatramo u krugu bliskih joj pesama i varijanata – sa središnjim motivima crkva kao jelovito drvo i vernici
Ali ako je teško zaboraviti vezu, i paralelizam, kosovske devojke i reke Sitnice, još je teže odoleti jednom po lepoti retkom
oblastima, naš sud ne zavisi samo od prirode pojava koje opisujemo nego i od stanovišta koje zauzimamo dok opisujemo. Ako je to stanovište unutarnje, ako opisujemo svoju kulturu osećajući je prisno, može se verovati da je dobijena izvorna
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Platićemo ti pošteno i interes, a za tri meseca imaš svoje pare. Slušaj, ne bila ja Živka ako ga ne nateram da se uvuče u kakvu komisiju. Šta tu partija! Đoka kuma-Dragin nazida kuću sa ovaj moj rasturi kuću.
ŽIVKA: Ti sumnjaš da ćemo ti vratiti? SAVKA: Nije to, nego znaš, ne volim u taj novac da diram, pa, velim, ako ne uđe u komisiju... ŽIVKA: Pa ne mora da bude baš komisija, može on i drukče.
ŽIVKA: Pa ne mora da bude baš komisija, može on i drukče. Ako ne može nikako drukče, a ti da znaš, uzajmićemo makar na drugo mesto, pa tebi vratiti. Tebi tvoje ne gine.
Tebi tvoje ne gine. SAVKA: Ako je samo za tri meseca... ŽIVKA: Ni jedan dan više!... IV PREĐAŠNjI, RAKA, ANKA RAKA (gimnazista, ulazi bez knjiga i
ŽIVKA: Pa de, što se prisećaš, za zajam? SAVKA: A za to? Pa kako da ti kažem: volela bih da ne diram u te pare, ali ako je nužda... ŽIVKA: Ju, baš ti hvala, slatka tetka, nikad ti to neću zaboraviti. SAVKA: Je l' da donesem predveče?...
Uostalom, vidiš da su napolju i neke demonstracije, pa ko zna da nisu ministri možda i zbog toga zbunjeni. ČEDA: Pa ako su ministri zbunjeni, šta imaju tu ministarke da se zbunjuju? ŽIVKA: E, nemoj tako da kažeš.
PERA: Ja sad idem na Terazije; šetaću tamo pod kestenovima, pa ako još što opazim, ja ću vam javiti. Samo vas molim, kad dođe gospodin Popović, kažite mu da sam ja prvi došao i doneo
ŽIVKA: Hoću, gospodine! PERA (već na vratima): Ako bi bilo što vrlo interesantno, vi ćete dopustiti...? ČEDA: O, molim... PERA: Vi ćete mi dopustiti... (Ode.
Zar ne vidiš da ja držim oba palca stegnuta? Stegla sam ih krvnički, bojim se iščašiće se, ali ako, toliko mogu za moga muža da učinim. DARA: Oh, bože, kad bi se to desilo...mogao bi onda i Čeda...
Kamo sreća da si ti mene poslušala... DARA: Šta da sam te poslušala? ŽIVKA: Pa eto to... ako bi se desilo da otac postane ministar, da nisi pošla za toga, kako bi se lepo udala kao ministarska ćerka.
DARA: Ali, zaboga, majko, to ne ide! ŽIVKA: Pa jeste da ne ide, pravo kažeš; jer ako je on već ministar, onda nema smisla da ja idem peške. DARA: Ama nije to, nego zbog sveta.
ŽIVKA: Pravo kažeš! Desetka herc... velika radost. Boga mi, kćerko... ako je po kartama... XX PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (dolazi sa jednom devojčicom, koja nosi haljinu uvijenu u beo čaršav):
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Iz nešto drugačijih, a čini se takođe opravdanih razloga, mikroanalizi se često pribegavalo i u tumačenju Nečiste krvi. Ako se gdegde u tome preterivalo, kriva je navika stečena u redovnom bavljenju stihom, odnosno pesničkim tekstom.
Lik se tada već pri blažoj promeni mesta oseća nesigurnim, a pri oštroj i nagloj - izgubljenim. Ako, uostalom, nečega i ima u prevelikoj meri kod Borisava Stankovića, onda ima napola izgubljenih, često ili trenutno ili
Dakle mogu i čelo i lice treptati, kao oči, ako opažanje protiče u opisanim okolnostima i prelama se u doživljaju nimalo slučajno - jednog dečaka.
što iziskuje izvesnu zanatsku spretnost i kod pisaca koji su u tom pogledu bili mnogo srećnije ruke od Stankovića. Ako se može suditi na osnovu samo tri objavljena nastavka, uz to i kratka, a mislimo da može, Stanković ni na samome
Kolebanje, opet, nećemo dovoljno razumeti ako ga posmatramo samo na zanatskoj ili, ako hoćete, tehničkoj ravni. Jer je kod Stankovića bilo vrlo jako i prevagu je
Kolebanje, opet, nećemo dovoljno razumeti ako ga posmatramo samo na zanatskoj ili, ako hoćete, tehničkoj ravni. Jer je kod Stankovića bilo vrlo jako i prevagu je umelo da odnese dvoje: jedno je kretanje
Geneza književnog dela, osobito ako se ona može pratiti prema rukopisnim varijantama, pokatkad nam baca neočekivano svetlo na njegove skrivene strane.
Njena mislena aktivnost, ako se o njoj može govoriti, stopljena je s telesnom; njeno sećanje u oba slučaja izranja iz jarko naslikanoga telesnog
Više se ne primenjuje, kao čisto kompozicioni postupak, smenjivanje prospektivnog i retrospektivnog ugla gledanja. Ali ako je uklonjen postupak, iz teksta nije uklonjen, da tako kažemo, njegov proizvod.
30 Gotovo da je suvišno kad autor objasni da se to „Sofka seća”. A za tekst, uopšte uzevši, značajno je ako ga povremeno protkiva junakovo sećanje - ta prozračna doživljajna (egzistencijalna) koprena kroz koju mi čitaoci gledamo
Zna, i zato što zna prihvata, a u sebi se duboko i postepeno raspamećuje. II Ako u izboru naslova romanu Borisav Stanković možda i nije bio najsrećnije ruke, čini se da je to znatno više bio u izboru
recimo, želeo u desetak reči izneti sadržaj romana, ono što se o Mladenovom životu pripoveda, opet bi najbolje učinio ako bi ponovio prvu rečenicu: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
se po mogućstvu svi skupljaju, koji je veći i od Uskrsa i Bajrama, i kad planinci gotovo neosetno osete da su jedno, i ako ih ova dva praznika dele u nepomirljive tabore. Najizrazitiji u ovom pogledu, Galičnik, ima svoj Petrovdan.
— Jesam. — Beše li toj neki put na nečare? — Ne znam, aga... — Ne, ne — zbori pravo. Ako si ti Spasa Čemerikić od Prizren?... Teško beše jedan put i Sulj-kapetan vo Gora. Rezil će se napraveše.
Piju i o ženama ne vode brigu: teško tima ako ih na saboru ne časte majke ili tetke!... Gore u novim konacima četa nizama sa zapovednikom, bezbroj zaptija sa
— podviknuše ostali Turci, kojima se pridružiše i gotovo pijani Kolašinci. — Haram da ti je moj hleb i so ako ne poješ kao što se peva u tvojem selu! — uzviknu Hamza najzad. gurajući mu gusle u ruke gotovo nasilno.
A?.. Bog zna da li ću ja biti Turčin?.. O, kuku meni ako ne mognem biti!... Sutradan je sam Hamza Vukašinović veselo pomagao Kolašincima da tovare svoju zaslugu u grožđu i
Ali se utom nešto priseti: — Pićeš malo rakije? — Što da ne, ako je Bog dao, Bogdana!... To mi zakon ne zabranjuje... E, Vino i krmetinu samo ne spominji...
Evo još po jednu — dim u dim: oveseli Bože, a zdrav si, Moj Miloje!... — Šta?... Kakav Miloje, ženo?... — Takav, ako Bog da!... No ispij je najprije!... Tako!... Na zdravlje!... Hoćemo da se napijemo večeras.
Tur-čin, ženo, do vijeka i amina, ako ti oči pomažu!... Zakameni, pa samo daj rakije!.. Bogdana se uzdrža, jer vide da ga rakija još nije potpuno osvojila.
Da Bog da majka ni jednoga kod kuće ne zatekla ako je ovo laž!.. A razume te što ne kukaš. Neka ti je prosto materinstvo!.. O, o, da nije uroka, Bože!..
— Će dade Gospod dobro, gospodine... dobar je on — dobro će bidne, ako Bog da! — odgovori ova prilika s verom i pouzdanjem u glasu i pogledu. I okrepi me da ga slušam.
!... Pa i globe on harambašama neće da daje. Ako ga kogod uceni, on nađe drugoga, dva puta mu više plati, ali zato ne može niko da se pohvali da ga je glo– bio.
Nije Druga... Bog je jak... Elbete... A dušmanin to prozire, pa razapinje mreže. Ako ne može grubo, on hoće veštinom. Tu skoro njegov drugi sin vadio njivu. Došli susedi Arnauti sa ženama i motikama.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
TRESKA... 34 I AKO JE NOĆ VEČITA... 36 TIHE SUZE 37 JESI L’ GLEDÔ... 38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U
To ti ne znaš, luda mlada, Sad ti rekoh, znaj! Ako misliš da te varam’, A ti pokušaj. Ono momče davno čeka, Na to navija; Mene šalje da mu budem Provodadžija“.
— „Ajd’, ne luduj. Sa mnom poj: Svakoj sreći ima leka Il’ na zemlji, il’ u njoj »Javor« 1888. I AKO JE NOĆ VEČITA...
Sa mnom poj: Svakoj sreći ima leka Il’ na zemlji, il’ u njoj »Javor« 1888. I AKO JE NOĆ VEČITA... I ako je noć večita U što tone žića dan; I ako je život ništa, Ili samo šaren san; Pa baš da se svako vara Misleć’: „Ja
I AKO JE NOĆ VEČITA... I ako je noć večita U što tone žića dan; I ako je život ništa, Ili samo šaren san; Pa baš da se svako vara Misleć’: „Ja sam na to zvan“ — Ipak, ipak blago onom,
»Bosanska Vila« 1891. U ATELjEU Slikar slika — ja ga gledam — Slika „Nâd“. Kad bi, ako sada ne bi, Dok je mlad! Slika mu je tako divna — Dar je dar. Gledajuć’ je zaboravih Da sam star.
NOĆ Rujna zora jeste lepa, A danak je radost prava, A večer je tako mila — Noću valja da se spava. Al’ ako se kadgod iz sna Ti probudiš, s odra skoči Pa pogledaj kroz prozora Divnu sliku mirne noći.
„Razumem ti srdžbe, srdžbe nezlopake; Al’ ja nisam kriva, godine su take. U korenu mojem zdravi osok bije, — I ako se krije, nestalo ga nije. Očaj ne pomaže...
— Koja vajda od uzdaha, Nad mogilom tvoga praha? Jeste vajda od uzdaha, Ako nije vetar samo, Ako srpskim uzdasima Tvoj amanet usisamo; Ako suze roda tvoga Budu rosa složne svesti, Prvi
— Koja vajda od uzdaha, Nad mogilom tvoga praha? Jeste vajda od uzdaha, Ako nije vetar samo, Ako srpskim uzdasima Tvoj amanet usisamo; Ako suze roda tvoga Budu rosa složne svesti, Prvi cvetak iz tvog groba Biće
Jeste vajda od uzdaha, Ako nije vetar samo, Ako srpskim uzdasima Tvoj amanet usisamo; Ako suze roda tvoga Budu rosa složne svesti, Prvi cvetak iz tvog groba Biće cvetak blagovesti; Ako tugu, jadnicu nam,
amanet usisamo; Ako suze roda tvoga Budu rosa složne svesti, Prvi cvetak iz tvog groba Biće cvetak blagovesti; Ako tugu, jadnicu nam, Tvoja misô očeliči, Zatočnici tvoga duha Prizrenu će skoro stići I na polju kosovskome Dignut’
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
gospodo moja, jest tako zavomo veselo pozorište koje sam ja dolu nižajše potpisani sočiniti ščastije imao za vašu, ako soizvolite čitati, kako polzu, tako i zabavu. — „Zabavu? Ha, ha, ha! — To će biti unterhaltung? Hi, hi hi!
— „Gospodin spisatelj, nemojte vi biti tako oštrljatonosati, zašto ako vas počnemo mi, salva venia, žene kritizirati, nećete se znati ni vi, ni vaša knjiga; jer mi ako i na bal odlazimo,
oštrljatonosati, zašto ako vas počnemo mi, salva venia, žene kritizirati, nećete se znati ni vi, ni vaša knjiga; jer mi ako i na bal odlazimo, opet zato pamet ne gubimo.
FEMA: To te je naučio taj tvoj uja i drugi njemu podobni; no ja tebi kažem, devojko, uči se po modi govoriti ako misliš da ostaneš moja kći. EVICA: Meni je uja... FEMA: Opet ona uja?
Pogledaj kakve su ti ruke, kukavico, kanda si najgora paorentina. Nek najmi sluškinje ako je rad imati posluge, a ne da mu ti dirindžiš. EVICA: On me nigda nije terao raditi, ali ja sama imam volju.
FEMA: A šta ti tu uzdišeš? Paorentino, povela si se za kojekim, pa i ne gledaš šta je nobl. Na mene gledaj, ako misliš da štogod bude od tebe, a ne na kojekakvo đubre. POZORIJE Z.
FEMA: Miko fo! SARA: Ali samo da je debelo; to je kuriozno da ja sve debelo milujem, ali rindflajš osobito, samo ako je dobar sos. FEMA: To kod mene mora uvek biti miko fo! SARA: Drago mije, drago mije, to je za mene dosta.
Rihtig, malo nisam zaboravila tortu, to sam baš sama mislila mesiti; to je osobito jelo, jošt ako će posle konfekt doći. Kafa rastvara sve, daje dobro skuvati, osobito ženskim personama.
Gledaj me u obrazu, mislili bi ljudi da sam ti mlađa sestra. Uči se po modi govoriti: mamice, mamichen, ili ako ćeš sasvim francuski, mama, a nemoj doveka biti paorka, kao tvoj ujak... Čuješ, Evice, da ti jošt jednu kažem.
Kaži komi fo! EVICA: Šta je to komi fo? FEMA: Taki kaži komi fo, ili će ti pući odma glava. EVICA: Komi fo! FEMA: Ako svaki dan dvadeset redi ne čujem od tebe ovu reč, nisi moja kći.
JOVAN: Kad neće, ja idem od vas. FEMA: To je inpetretinencija! Znaš šta je, Jokan, ako me opslužiš tri godine dana, daću ti pet stotina forinata. JOVAN: Pet stotina forinata! Pa posle da duvam u prste?
JOVAN: Majstor Mitre, pazite s kim govorite! Ja nisam više Jovan, nego Hanc, Žan, ili ako to ne možete da upamtite, Johan. Koji me šegrtom nazove, onaj je propao od moje gospođe majstorice.
Miljković, Branko - PESME
prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni
Crne ptice obleću oko moje glave. Neka mi čelo bude načeto u lesu gubom i kamenom ispod letnje trave, ako izgubim tvoje divno lice na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice. III Noć to su zvezde.
Spavaj, zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasiće te živim. Eto to je taj iza čijih leđa nasta svet ko večita zavera i tužan zaokret.
prostora skloni, posustalog, od noći osvetljene pozajmljenim zvezdama, i tu da zaboraviš, zaboraviš svakog dana po malo, ako je ime uzrok tome snu. Ne viđaj ljude sa opasnim rukama u dnu gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo.
) Neizdvojen pojavom još niko nije Otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima Vrati mi dan ako ga negde još ima Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se zmije.
Tražim te u vetru ako te još ima Izgovorena reči za svetove pale Tražim početak sjaj i sate stale. VI POISTOVEĆIVANjE BIĆA I REČI Tražim
blago stoji O zvonka roso tu gde smo mi pali U čarolije kasne koje nismo znali Kad vode ne teku, jer ništa ne postoji Ako prestalo nije. Predele razdvoji Odjek te reči. Časovi su stali I nali ukroćeni nad ponorom.
U pusto srce u mrtvo vreme me zovi, Minula čežnjo, da se svet ponovi. Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um, Pa mi je prazan dan koji još došao nije, Ko granu koja se izdužuje u uzaludan
U snu smo oni čije zaljubljene usne traže reči bez cilja, bez izmišljenih predela. Oh te reči kako mogu da ublaže ako su od sna. Lepoto neuvela reči bez senke kada ko čašu sunce držimo u snu gledajući u crne vrhunce.
glavi misao veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici odbrane, Zaliha snage spremna ako živi klonu I to je odbrana zemlje Velika reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je
Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim toj reči čiju posedujem moć da je kažem. Njen pepeo je zaborav. Ako pred tom reči skrivim pod čelom mi poledica i dan poražen. Reč krv! najlepša reč koja se ne sme.
Reč smrt! hvala joj što me ne sprečava da otputujem u sebe ko u nepoznato, gde ako ne nađem sebe i smisao što spasava naći ću svoga dvojnika n njegovo zlato. Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim.
Krakov, Stanislav - KRILA
Umorni su, jer svaki nosi u sebi sećanje prošlih krvavih dana i tamne slutnje za nove... za nove? Ako ih bude bilo. Oblaci se sklapaju sve više, a svugde u mraku kao da lebdi strepnja. Vojnici idu zbijeni i mračni.
novac je u sanduku, zna posilni... a moju decu, ako ih i ti ikad vidiš... I on bi tu obrisao suzu koja mu se ustavila na dugoj trepavici.
I sve borbe, i svi bolovi i sve bliske smrti odleteše kao davni mučni snovi u zaborav noći, a ako su još ostale rane, one su bile tu da se jednoga dana dole u huci Soluna kaže: — Ranjen sam na jurišu, u samim žicama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
puta sirenom, prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua pristali da rade na brodu jedino ako njihovo selo bude tako pozdravljeno. Time su se oni oprostili od porodica.
doveo čak do mora; prijatelj gospodarev hteo je da ga uzme k sebi, na šta boj nije, iz ko zna kakvih razloga, pristao. Ako uspe da boja uhapsi, on će ga izvući iz hapse i uzeti sebi za slugu.
Ujed najljuće otrovnice ne bi probudio taj izraz užasa u njegovim očima. I, ako se sve svrši to veče samo groznicom, glavoboljom i povraćanjem on smatra da je odviše malo platio za svoju nesmotrenost.
Zanimljivo je videti na koliko načina crnac nosi ovu odeću; ako želi da je elegantan, on je obavija oko sebe kao togu; treba li mu da ima obe ruke slobodne, on je zavije samo oko
da je elegantan, on je obavija oko sebe kao togu; treba li mu da ima obe ruke slobodne, on je zavije samo oko bedara; ako ima da zapne, onda je stavi samo oko vrata kao ešarpu. Pošto golotinja nije sramotna, mnogi je uopšte i nemaju.
svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive čistoće; da se ovde voda ne sme piti; voćka jesti ako je nepoznata, jer ono što vari stomak crnaca može da otruje belca; da je sve vruće, vlažno, opasno.
„To je takođe udešeno; jaja su mućkovi. Trebalo je da probate, da li tonu ili ne u vodu. Ja uvek tako činim, i, ako je poklon dobar, vraćam tačno onim što poklon vredi; jer je, verujte, iza njega prost šeretluk, a ako je poklon rđav,
tako činim, i, ako je poklon dobar, vraćam tačno onim što poklon vredi; jer je, verujte, iza njega prost šeretluk, a ako je poklon rđav, onda ga ostavljam na tako vidnom mestu da je očito da nisam nasamaren.
“ U stvari, pri povratku sa šetnje, tražio je da mu se zakunem na prijateljstvo do smrti i na prijateljstvo posle smrti, ako se opet sretnemo. Sve to jedino što smo čitali iste knjige, i znali početke istih pesama napamet.
žene ovde služe samo u jednu svrhu, i prijatelji se čak mogu i poslužiti njima, ili im bar ne ukazivati nikakvu pažnju ako neće, Švajcarac zahteva da je sluge probude i premeste na kakvo drugo mesto.
Veliki bog Zegele je gladan. Hteo bi jednu čistu čednu devicu; možda dve, možda tri, ako ih toliko ima u Zegelu. I moraju ove biti retke lepote, i namazane uljem, i nakićene.
nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Počivka) Ovuda često Glavaš prolazi... Al’ ako dođe, pa me odbije, Kuda ću ja?... Ova provala Otkud je, možda, davno, nekada U besu svome zemlja pakosna Pljuvala
A ti se žuri I veštom laži varaj tirana Rumen te lica neće izdati. Kaži mu jasno: da zuba nemaš, P’ ako ti sina smakne jedinog Da ćeš od crne gladi svisnuti.
“ I drugo što te beda pouči; Tek divna ćerka sedog Đukića Prljati ne sme ime očevo!... STANA: Posramiće ga ako dozvoli Da joj na kocu bratac pogine. SPASENIJA: To nikad neću!... Majko, vodi me! GLAVAŠ: Ni korak jedan!...
Il’ je besnilo Što te o méni, možda, snalazi?... Vezir nas čeka, more, Sulejman! Pa teško tebi, ako dočuje Da si nam puta trenut jedini U ovoj gori silom prečio! Dete mi puštaj!
STANA (u sebi): Pogrešila sam Što odmah nisam pošla za njima; P’ ako i ne bih oči sklopila, Promotrila bih barem ulazak, Da poznam stazu kuda prolazi Na glasu hajduk sa svojom nevestom.
O, ho! Znam ti sad Jazbinu mračnu, vuče grabljivi! Pa tu si hteo da je sakriješ Očima bistrim budne maćehe? D’ ako bi sunce svetu ubavom Prikriti umô masnom šubarom, To ćeš i nju!... Čekaj de, lijo!... Na rep si stala zmiji matoroj!
laskavo, Te bih se, ’vako stara grešnica, U četir’ posta zaklet umela Da će za kaplju krvi njegove Iščupat srce, ako ustreba — Čekaj se, čekaj!... Sve ćeš platiti!
Kakav ćeš oblik na se staviti? Prema potrebi gledaj, udesi! Kô derviš, hodža?... Il’ ako misliš Prosijak da će bolje pristati, Ti torbu o vrat, štaku pod paz’o, Pa putuj, brale!... Samo pohitaj!
Samo pohitaj! Znaš da je Radak dole na skeli, Da za Prodana sprema prelazak, Pa zato hitno svršuj posao! Ako je možno, još druge noći; Svaki čas može Hadžija doći...
SPASENIJA: Brata mi pazi, Ne daj krvniku da ga obrani, Ako do loma dođe s tirani... (Svi odlaze.) TREĆA SCENA Na dunavskoj obali. Janja, skeledžija, Porfirije i Radak.
Muselim jedno, hajduci drugo! Muselim viče: „Ana i sana! Ako i jedan ovud prebegne, Sa svojom plaćaš glavu njegovu!
“ A Stanoje me lepo pozdravlja, A taj će lepi pozdrav značiti: „Sa nožem ću te svega iseći Ako ti čamac spreman ne bude Da ove mrazne noći prevoziš — Danju se kriju kao krtice — Ubice, možda, i buntovnike Što i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
položaja i starati se da ih osvoje i tu da siđu u moravsku dolinu i njome okrenu dalje na Paraćin i Ćupriju, ili će, ako osvoje Lukovo i Banju, obići aleksinačke i deligradske položaje, pa ce uputiti pravce Paraćinu i Ćupriji, što bi
stižu iz Carigrada, pa onda da prodiru u Srbiju moravskom dolinom (možda jednom, a možda i obadvema obalama Morave). Ako bi Turci izabrali ovaj drugi put za prodiranje u Srbiju tj.
Ako bi Turci izabrali ovaj drugi put za prodiranje u Srbiju tj. ako bi pošli moravskom dolinom, mi bi mogli, pribravši sve rezerve, koncentrisati protiv njih kod Aleksinca i Deligrada do
dolinom, mi bi mogli, pribravši sve rezerve, koncentrisati protiv njih kod Aleksinca i Deligrada do 40 hiljada vojske. Ako bi Turci udarili desnom obalom Morave od Katuna, imali bi pred sobom tvrde aleksinačke i deligradske položaje, a ako
Ako bi Turci udarili desnom obalom Morave od Katuna, imali bi pred sobom tvrde aleksinačke i deligradske položaje, a ako bi udarili levom obalom Morave od Supovca pa na Tešicu i dalje niz, Moravu, ne bi imali da savlađuju tako velike
neki šančevi, ali to je samo jedna linija i kad bi ona bila probijena, Turci ne bi dalje naišli ni na kakva utvrđena, ako se ne bi na brzu ruku u vreme same borbe podigla. Eto dakle kako sad stoje stvari.
Lešjaninu je takođe zapoveđeno da se što bliže primakne Zaječaru, da motri na držanje Osmana u Zaječaru, pa ako bude zgodan trenutak i da ga napadne i, ako je moguće, zauzme Zaječar.
se što bliže primakne Zaječaru, da motri na držanje Osmana u Zaječaru, pa ako bude zgodan trenutak i da ga napadne i, ako je moguće, zauzme Zaječar.
— Ja sam čuo da su otišli da potkivaju turske paše — reče neki iz gomile. — Bogme, brajko, ako si slab na bežanju, ne bi ti smetalo da se i sam potkuješ; jer dok navale Turci, biće trke; to ti ja kažem — odgovori
bojni urnebes, blizina boraca i prvi teški utisci — sve je to smetalo da ce čovek orijentira u borbi, naročito ako je lajik u vojničkim stvarima, kao što sam ja.
— Ako se Turci neprestano budu primicali, oni će se naskoro pomešati s našima i preći u juriš s bajonetima, a da li će naša m
; kažite da ću streljati svakoga desetoga iz ćuprijske brigade, ako ona da povod da se izgubi bitka. — Eskadroni odoše, a đeneral je još dugo i dugo praskao i ljutio se.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
hladnu od mramora ploču, Tu ureži tvoje nepoznato ime, Pa dok žižak gori — nek gori pred njime; A ti bež’, il’ leti, ako imaš krila, Zaboravi da si ikad ovde bila.
Kad junaci za slobodu Čuda počine, Nije šteta ni za koga Ako pogine. A za mene ponajmanja Srpski umreti, — Ta ti ćeš mi sina dati, Da me osveti. HH Jesi l’ me željna, draga?
Pevaću ti nežne pesme, Da se topi cvet, Il’ ako ćeš pesme tužne Da zadršće svet. Pevaću ti o slobodi Srpski i junački, Pevaću ti zbilju, šalu — Pevaću ti bački.
Natsijaću zlatnom voljom Ono sunce jarko; Ako hoćeš, pokaz’ću ti Kako j’ pio Marko. A sevne li i zamagli I zagrmi boj, Pokaz’ću ti da sam i tu Soko branić tvoj.
Ljubi mene ljubovanko, Nek nam sreća sja, Ako ne znaš šta je ljubav, Učiću te ja. XXV Oj, ružice, cvete viti, Ti se nemoj ponositi!
XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i
XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i svetlije, Imam
HHHІV Imam pesme, ako nemam zlaga, Pesme-biser dragoj oko vraga, Sitne, male, nek joj bolje liče, Nek ih više, nek se više diče.
Crne oči, a i vino crno, — Nije čudo ako sam posrnô. XXXVI Tamo, tamo u daljini, U daljini, u dubljini, Vidiš one tamne slike, Divlje stvore i oblike?
opasaću tvrdo Najslađim željama; I svu ću svoju nadu Za grud ti zadesti, A vilu ću zamolit’, Da ti je namesti; Pa ako vila ne zna Da lepo postavi, Dopusti mojoj ruci Da ona popravi.
LXІI Kad se moliš višnjem Bogu, Ne moli se dugo, mnogo; Bog je dobar, mnogima je I bez molbe on pomogô. Ako želiš prave sreće Sebi, meni, čedu svome, Iz dna duše kratko reci: Pomoz’, Bože, rodu mome!
A ja ovu pesmu izmislio nisam, Tu si bila i ti, a bio sam i sam, — Pa ako mi rečeš: je l’ njoj bilo milo, Živo ću ti kazat’ kako j’ njemu bilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— zapitao je poručnik Mišić. — Nacionalisti, idealisti, ubojice, fantasti, ljudi koji bi na mig starešine, ako zatreba, zaklali rođenoga oca.
Komite! A ova reč kao da je bila nerazdvojno vezana za pojam neustrašiv. Kod nas reč „zabušant“ nije bila poznata. Ako se ko ogreši o svoju dužnost, postupak je kratak. Tako si ti hteo! Takav je, uostalom, bio naš nepisani zakon.
Toliko smo još uspeli. Javljaju mi baš sada da su izginuli još neki vojnici od njihove artiljerije. Ako li nas maknu i sa ovog položaja, breša će biti ogromna.
I ma kako se ratna tehnika u budućnosti razvijala, ipak, u osnovi, ostaje na bojnom polju samo i jedino čovek. A ako su ti ljudi još i četnici, dobrovoljci, onda za protivnika veće napasti nema. Ništa se nije videlo...
Pričaću vam. Pri polasku kazao sam vojnicima da se kreću bez lar-me, uzvika, u najvećoj tišini. Ako li ko bude ranjen, pa pusti glasa od sebe, ubiću ga svojom rukom. — Pazite dobro! — rekao sam im.
Izuzev ako Bugari krenu na juriš. Zato ćemo morati i nas dvojica da osmatramo. Preostale bombe prikupićemo i daćemo ih desetarima.
Pušku ostavi. „Šta će ti bajonet?“ — zapita ga njegov desetar. On izvadi bajonet iz usta, pa će reći: — Ako se praćakne i stane da zapomaže, ima da ga nestane.
Ali tukla nas bugarska artiljerija s boka, tamo negde od Starkovog Groba. Srećom, ako se još i to može nazvati srećom, mi smo se nalazili blizu bugarskih rovova, te su bugarske granate padale i u njihove
A ako nema trobojki, onda da im se za leđa svežu svetli plehovi. — Gde nađoste trobojke? — pita kapetan Radojčić. — Uzeli s
U prvom borbenom redu biće prvi bataljon. Treći bataljon ostaće u rovovima da posluži kao oslonac, ako napad ne uspe i Bugari slučajno nalete. Drugi bataljon je određen kao rezerva.
Mi smo lomili neprijatelja svojom snagom i vodili smo borbu do samoga vrha. E, sad, ako su pojedinci od četnika izleteli gore, lutajući kroz maglu, to ne znači da su oni osvojili vrh, koji, uostalom, i nije
Izviđači su otišli žurno napred. Pošli smo još malo, i onda nam je naređeno da se ukopamo. Moj ordonans mi reče: — Ako nas nagazi njihova artiljerija, proći ćemo gore nego Bugari.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jasno je ipak: taj pesnik se ne daje svesti na jedinu, glatku formulu, već i stoga što ako takvih formula i ima za trenutno potrebne programatske stavove, ima ih mnogo ređe — ili ih nikako i nema — za
Nije čudo ako je nosilo tragove, a i ožiljke, tih evropskih dodira. U toj poeziji tako se sporo i bojažljivo pomalja i ocrtava domaći
Već stari Latini su međutim znali da nije dovoljno ako je pesma samo lepa: non ѕatіѕ eѕt pulchra eѕѕe poemata. Jer nije stvar, naravno, u ovolikoj ili onolikoj valjanosti
Svi pravi pisci dobro znaju da se potpuno može zavladati samo jednom jedinom jezičkom domenom, — ako se čak valjano zavlada i njome, — i da je svakome pravom piscu i ta jedna potpuno dovoljna, a do te mere da ona sama može
Danas je već pitanje puno neizvesnosti da li ćemo ikada, ako i ne u potpunosti a ono ma i u fragmentima, obnoviti sliku o načinu postanka te simbioze u nas; čitalac će u odeljku
Tek sada bi valjalo preći na pravi razgovor o pesnicima ove Antologije, ako baš i ne o svakome od njih pojedinačno, a ono svakako neizbežno o svima njima onako grupisanima kako ih spajaju
Dobrog jezika, u današnjem smislu, tada još nije bilo, — nije bilo odmah; dobre poezije, u današnjem smislu, bilo je. Ako bismo dakle zahtevali da u Antologiju uđu samo tekstovi potpuno ispravni po današnjim našim shvatanjima o jeziku, najpre
one, „zlatnije od zlata“, mogu biti još jednom, ma i za prolazan trenutak čitaočev, i puni život i zrela lepota ako im samo priđemo onako kako se pesmama jedino prilazi: pripremljeni da ih primimo i čarobnom moći osećanja ponovo
“ — „Dosad“ reci, „nije g' vid'lo oko moje; Neverno, čula sam, njegovo je srce.“ Ako l' se kad utrefiš da me digod sretneš, Čuvaj da se na mene, dušo, ne nasmeješ, Učini se kanda me nigdar vid'la
— krošto dopustiste, bezakona usta? Zmija ako uje, vatrom je sožežu, vol ako ubode, za rogove vežu; Uzdu meću konju, klipove decama, zvere stežu, biju gorko palicama
— krošto dopustiste, bezakona usta? Zmija ako uje, vatrom je sožežu, vol ako ubode, za rogove vežu; Uzdu meću konju, klipove decama, zvere stežu, biju gorko palicama — — — A moj bezopasan jošt ceo
Nek' nauči dobro što je indžinirstvo, Pak nek kupi sebi rano oficirstvo. Ako je siromah i nema novaca, Ima u narodu bogatih otaca; Jer ko je rad svoje kćeri razudati, Kauciju svaki za zeta će
Jakšić, Đura - JELISAVETA
I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati... LEONARDO: Do tebe stoji, svetla gospođo! Ako nam tvoje nema pomoći, Detinjstva tvoga ljuljku zlaćenu Lubardama će dušman videla, Sin Arabije, besno rinuti U mutan
— Da bi naklonost ovog naroda Za naše celji mogla dobiti, Republika ti daje načina. JELISAVETA: Ako je kao namera, Način će biti podlo načinjen!
Veli da su joj Turci napali na lijepu domovinu, te bo’zna ako joj nema naše pomoći, bog da prosti Veneciju, ni kamena joj se neće žnat!... BOŠKO: Pa?
Zašto bi varô?... Ako ne zato Da mu izvrše paklen umišljaj? (Kapetan Đuraško dolazi.) Baš dobro došao! Nestrpljenje me skoro umori — Ne
ČETVRTA POJAVA Knez Đurđe, Staniša i Jelisaveta. KNEZ ĐURĐE; Slavujče! tico! Il’, ako voliš, božji anđelu! Evo ti vodim moju željicu, Mog milog brata — moga Stanišu! JELISAVETA: Moga devera?
STANIŠA: Pa, mila snajko, primi ovaj dar! I ako se ogizdati može Svetlost dana sjajnošću Danice, Mila snajko — nosi alem drag!...
Jer kada kucne svete slobode Taj tako željno iščekivani čas,— Ko će uz nas? Radošu, reci ko? Ako ne oni što nam dadoše Đerku, onako divnu gospođu, Oružja, džebane, štamparu, Ako ne oni, neće Arnaut!
Radošu, reci ko? Ako ne oni što nam dadoše Đerku, onako divnu gospođu, Oružja, džebane, štamparu, Ako ne oni, neće Arnaut! RADOŠ: I Cigane bih zvao u pomoć, Samo Latine — ne!
— VUKSAN (za sebe): Ta Latinka će ga zaludeti — ako već nije, bože oprosti — poludeo. KNEZ ĐURĐE: Ali ne sebe. Vas radi, braćo, U Veneciji ćerku zaprosih.
— sve to vas radi činim; a ovamo je, opet, uzeo Latinku, a boga mi, bi ona po nama i sijede pletenice ponijela, il’ ako se baš za nas starao, bar da je desetinu sa sobom doveo.
A izrezaću rukom neveštom Na nagrđenom tako kamenu Žića ti lažnog nacrt istini... VL. VAVILA: Ako me preživiš! Ta ne vidiš li, da si sušta sen? RADOŠ: Povampiriću se Pa ću ti doći reč da ispunim!
tvrde lubanje, Premišljajući crne planove, Što Veneciji grdoj htedoše Odreći pomoć zemlje divije, — Kô da je šteta, ako izgine Ovake rite čitav milijun?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Luji se steže srce kad ugleda Rudonju. Učini mu se strašan, golem; i deblji i veći od Jablana. — Jabo, bate, ako danas platiš glavom, ne zažali na me! — uzdahnu Lujo, pripi se uz vola, pa poče opet, krijući od ljudi, mjeriti štap.
Ja nijesam čojek, ja sam blentavi Krstan, a blentavom Krstanu to je, ako ćeš, blentavi Krstane, i drago. Zar nije tako? — Jest, brate Krstane, tako je — mijenja glas i odgovara sam sebi...
U nas je rijetkost pitom i 'vamo pokoran čojek. A ima i dosta, koji, ako 'š, ovog suda mnogo i ne bendaju... Vidiš onaj grob s novim, bijelim biljegom iznad mojije' otkosa?
Stolina majka umrla, pa on došô svom đedu da potraži svoju starevinu. — Kud ste to naumili. ako Bog da? — pitam ja. — Pošli smo tražiti svoju právu... svoje staro ognjište i zemlju. — E, moj Mijo, teško da ti to...
— Je li te to poslô kuljavi Džibo da se malo, znaš, navrneš kod prote: da vidiš je li krepô? Ako nije krepô, biva, da ga upitaš kad će, a? Džibovino Džibovino, šjeme ti se umelo!... Ama, šta ćete vi, ljudi, od mene?!
Ama mračajski proto, ako'š, malo benda i vladiku i ovaj sud... Ne gledaj, Džibiću! Što zvjernjaš po sobi, a? Ima proto svega u svojoj kući; nemoj
Prestade i, sav blažen, zadovoljan što je imao to kome ispričati, sjede na prag. — To je đed tog paščeta, ako počem nijesi znao. Krepô je davno — dodade zajedljivo i zlobno pogleda Stevicu, pa poče srkati već ohladnjelu kavu.
— Svejedno, brate! Donio ti miljun svijeća, a ne donio ni jedne — ne znam ti ja ovije' lumera. Gurnem ovo u pintu, pa ako stoji, dobro i jest; a ako se vrti, nek se vrti. Šta ću mu ja? Ništa mu ja ne znam, da prostite, kô neka stvar kantaru.
Gurnem ovo u pintu, pa ako stoji, dobro i jest; a ako se vrti, nek se vrti. Šta ću mu ja? Ništa mu ja ne znam, da prostite, kô neka stvar kantaru.
Ja ću nju gradijerati. Dok okusim, znam koliko je gradi. Mićan mu dodade punu čašu. — Znaš što je, Mićane, ako još samo kap... Znaš što je kap? Kažem ti, ako još samo jedna kap kane — slobodno moreš cijelu pintu proliti: ne valja!
Mićan mu dodade punu čašu. — Znaš što je, Mićane, ako još samo kap... Znaš što je kap? Kažem ti, ako još samo jedna kap kane — slobodno moreš cijelu pintu proliti: ne valja! Uprav ti je sad pod mjeru: deset gradi.
Čekaj, čekaj! — zabrza, izvrnu do dna, pa se strese. — Deset i pô! Uprav pod mjeru. Toliko ti je. Ako mi počem ne vjeruješ, eno ti Banje Luke i carske mjere... Svačem ja znam verak.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji? ANĐA (domišljajući se): Nemam! JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima. ANĐA: Ama, šta govoriš, boga ti? JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on!
JEROTIJE: Divota! Tvoja ćerka šalje uputstva! Ako tako potera, može početi još i da šalje raspise; može čak da zavede i delovodne protokole pa da počne posao pod numerom.
JEROTIJE: Pa i onda ne znam šta će im. Da čitaju valjda iz „Kuvara” kako se prave puslice i muškacone. Tu je muž, pa ako mu se jedu puslice, a on neka pročita ženi kako se prave. ANĐA: Pravo kažeš!
Skrckao je taj paricu, pa mu se može i bez službe. Sedeće godinu-dve i davaće pare na zajam seljacima. Ako baš hoće nanovo službu, sačekaće dok padne vlada, pa će ga posle druga sa klasom u službu.
I to možda vrlo važno? VIĆA: I ja bih rekao. JEROTIJE: To bi moralo biti štogod vrlo važno, jer ako bi bilo da tebe, gospodine Vićo, otpuštaju iz službe zbog onoga što si udesio da se u akta podmetne lažan testament,
VIĆA: Gle! Nisam, boga mi! JEROTIJE: Pa to će biti, to će biti, gospodine Vićo! 'Ajde brže, ako boga znaš, izgoreh od nestrpljenja! 'Ajdemo u kancelariju! (Odu desno.
ANĐA: Ama, kako to „našla sam”... I... nije to valjda... kako da kažem... MARICA: Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala. (Izvadi iz kecelje parče hartije.
I... nije to valjda... kako da kažem... MARICA: Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala. (Izvadi iz kecelje parče hartije.
) „Ni ostali u srezu”... (Govori.) I to te se ne tiče! ANĐA: Pa šta me se onda tiče? MARICA: Evo ovo! (Čita.) „Zato, ako me odista voliš, ti odmah kreni na put.
Sedi u sobi i javi mi ceduljicom da si stigao. Ja ću tad izaći pred oca i pred majku otvoreno. Ako pristanu, zvaću te da odmah svršimo stvar; ako ne pristanu, ja ću doći tebi u hotel i pući će bruka kakva se nije
Ja ću tad izaći pred oca i pred majku otvoreno. Ako pristanu, zvaću te da odmah svršimo stvar; ako ne pristanu, ja ću doći tebi u hotel i pući će bruka kakva se nije desila otkako je sveta i veka.
MARICA: A ti nemoj da doživiš! Ne moram ja ići, može on ovamo doći ako pristajete. ANĐA: Ama kako ako pristajemo? Niti znamo ko je, ni šta je, ni...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
To su bili prevodi viteških romana, namenjeni zabavi feudalaca. Takva je lektira bila privlačnija za svoje čitaoce ako je izložena na jeziku koji će oni razumeti bez napora. Od 15.
zato i krši propise turskog sultana i u vreme Ramazana čini sve što im je suprotno, a onda se na prekor carev pravda: "Ako pijem uz ramazan vino,/ ako pijem,/ vera mi donosi".
sultana i u vreme Ramazana čini sve što im je suprotno, a onda se na prekor carev pravda: "Ako pijem uz ramazan vino,/ ako pijem,/ vera mi donosi".
mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama, a on se, s druge strane, usklađuje s uverenjem siromašne neveste: "ako budu roda gospodskoga / primiće mi cvijet za darove".
U tome je beogradska sredina počela da igra odlučujuću ulogu. Ako je u početku široko shvaćena periferija jezički uticala na kulturni centar, sada centar utiče na nju: podvodi lokalne
Književni rzavoj počev od 1945. ne može se valjano razumeti ako se ne uzme u obzir ova svim nova pojava. Jer on će u primetnoj meri zavisiti od opštih političko-ideoloških promena,
Ono što se najpre zapaža, kao pojava koja uzima sve većeg maha, to je zaokupljenost pisaca isto toliko svojim zanatom, ako ne i više, koliko i predmetom opisivanja: ista tematika podvrgava se različitim postupcima pripovedanja, da bi se onda
jedan drugi, paralelan tok: povratak vremenski i prostorno ograničenoj domaćoj tematici i obnova jednostavnijih, ako već ne i tradicionalnih oblika pripovedanja. Posle M.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Mili druzi, boli li kad vam sekira zaseče telo? I umine li, kad za vas neme ja mukotrpan kriknem? Ako je skrnavljenje, prostite, srce mi je dano. Rad mene mirujete: tiho i tiše, umin iz rana.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
ruku, pa i kad je poljubi, da, opet, od nje ne ide, već da ostane tako stojeći pred njom kao iščekujući da ga baba, ako ima za šta, pošalje, a on je posluša, usluži.
Baba ga uvek, ako njoj ne bi trebao, slala materi da tamo njoj u kujni nađe se pri ruci, a gotovo uvek, da ako mlađi brat koji je bio na
Baba ga uvek, ako njoj ne bi trebao, slala materi da tamo njoj u kujni nađe se pri ruci, a gotovo uvek, da ako mlađi brat koji je bio na sisi plače, on ga uzme, nosi, zabavlja.
po nekoliko kola greda i kamenja što je tu i zimi i leti zariveno u zemlji stajalo, čekalo za neka zidanja, potrebu ako se ukaže. Ali kad bi se kapija otvorila, pa u nju ušlo, čovek bi se trzao.
krila, i ni dedi, pokojnom mužu svom, pa sada ni sinu, ocu Mladenovom, nikom ne kazivala, kao da se bojala da oni, ako vide kako imaju toliko novaca, ne napuste radnju, dućan, ne oslobode se i ne postanu meki, raskošni.
Ali i ona se o svima njima po kući brinula. O materi, ocu, o njemu, Mladenu, i mlađem bratu. Uvek da imaju ako ne najbolja odela a ono uvek čista, nezakrpljena.
da se posluži i vrati, pa ne našav babu, pre bi se njemu, Mladenu, obraćao nego materi: — Mladene, treba mi (to i to). Ako li da uzmem? Čak ni to nju nije vređalo.
Uz to zvek novaca i izvinjavanje: — Nisam mogao više, nano. A za to i to cena je ovolika. Niža nije. I, ako hoćeš, da kupim, ako ne, kako ti narediš. Docnije, osetio bi očev dolazak.
A za to i to cena je ovolika. Niža nije. I, ako hoćeš, da kupim, ako ne, kako ti narediš. Docnije, osetio bi očev dolazak.
U školi, da se uči dobro. Ako nije, a uvek je bio, najbolji đak, a ono da je najvredniji, najtačniji u čaršiji, kada iz škole kući ide, da je s njime
A znalo se zašto dolaze. Da vide, pregledaju. Da ako Mladen učini nešto što ne treba, posavetuju ga, ukore. Ali, Mladena su uvek zaticali u poslu.
uverili se da je ona tu, da ona nadgleda, uzima novac, a ne on, Mladen, dete, i da zato nemaju brige da će docnije, ako što bude, oni biti odgovorni, osećati se krivi. Zato bi celog dana presedela stroga.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Njime se opasuje vedrica o Đurđevdanu (SEZ, 14, 63). Običaj da se, ako muž i žena nemaju dece a žele da ih dobiju, pred snošaj muž maže 6. l.
Devojke udavače uoči Đurđevdana otkinu podjednako dva pera na struku b. l., pa ako ujutru desno pero bude veće, udaće se, a ako levo bude veće, neće (SEZ, 32, 1925, 40; slično ljubavno gatanje i u
l., pa ako ujutru desno pero bude veće, udaće se, a ako levo bude veće, neće (SEZ, 32, 1925, 40; slično ljubavno gatanje i u Karadžić, 3, 1901, 123). U narodnoj medicini b. l.
Ne seje se u »rasipan« mesec (SEZ, 19, 11). Ako umre siromah, pa se nema ništa da zakolje, onda se na gornji kraj sofre meće glavica b. l. (TRĐ, KNR, 36).
u Međudnevice, siguran utuk protiv veštica (Karadžić, 3, 1901, 188); zbog toga se meće i u amajlije (GZM, 4, 145). Ako žena usled čini ne može da zatrudni, treba duhovnik da blagoslovi gospinu travu; trava se zatim skuva i nekoliko dana
, 14). Živina se inače na Badnji dan sklanja u staju: ako se iz kakvih razloga ne može skloniti, nakade je b. »da je lisice i tvorovi ne satiru« (SEZ, 19, 74).
SEZ, 31, 1924, 67 id). Po b. vrše se i gatanja o udaji. Devojka, ako želi da zna za koga će se udati, uzme uveče uoči Bogojavljenja dva-tri struka b.
Na kojem struku sutra bude inja, za toga će se momka udati; ako se ne uhvati ni na jednom, neće se udati za te momke, a ako se uhvati na sva tri, moći će da bira (SEZ, 14, 24; upor.
Na kojem struku sutra bude inja, za toga će se momka udati; ako se ne uhvati ni na jednom, neće se udati za te momke, a ako se uhvati na sva tri, moći će da bira (SEZ, 14, 24; upor. i 19, 22 id). — B.
se privija kad ujede čela ili zolja (SEZ, 40, 245). B. u sirćetu izgoni zmiju ako bi (po narodnom verovanju) ušla čoveku u želudac (ZNŽOJS, 14, 1909, 83); b.
Da bi se žena lakše porodila, treba da pije vodu sa krstovdanskim b. (іb., 65), naročito još ako je na Krstovdan ukraden sa ikone (SEZ, 14, 106).
(іb., 65), naročito još ako je na Krstovdan ukraden sa ikone (SEZ, 14, 106). Ako porodilju savladaju babice, treba je nakaditi noktom od crnog pileta koje je na raskrsnici zaklao udovac, i b.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gledajući za njim, crkoše od smijeha krčmar i varoški klapci, a redari stoje na oprezu, da ga zatvore ako bude trebalo dok se ne rastrijezni. Idući, sjeti se paripa i sijena, pa se povrati da natovari.
—Toliko bolje! —Gazda, čujte, — malen je muštuluk ! ... Primakni! —Vidjećemo, bolan! Što ciganiš? Ako učiniš dobar posao, daću više, i do pedeset talijera... Je li pošteno?
Dok je bio općinskim čaušom, bio je srećne ruke, osobito kod sastavljanja utoka na stariju vlast, u šumskim prekršajima. Ako je seljak bio osuđen na pet kruna globe, pridodao bi broju pet jednu ništicu. — Što je to!? — čudio bi se seljak.
— Što je to!? — čudio bi se seljak. — Pomozi, Vaso, ako boga znaš! — Uložiću za te utok i ne plaćaj mi ni pare dok ne vidimo šta će starija vlast .....
Ja ne bih, ali svako je gospodar svojih para! Starci i sestra slušaju. Pomisliše: „Ako bi Petar i prevario, neće zakon, a oni se puštaju čovjeku od zakona u ruke!” . —Dakle, što si odlučio dati im?
U pećini se kupe čobani, jedu ukradeno meso... A pogdjekad i cure gonjaju, ako koja do ruke dođe... Što ne bi čobanče uradilo? —Ohladno je, — opazi žena.
I opočinuće zimi, kao i on, da opet na ljeto poda se koscima! Ali ako ga zakon primora da je na komade dijeli, da je kida? ...
—Popusti, gospodaru! —Ne mogu... već ako ti nisi voljan da kupiš, ne mari, prijatelji kao i bili... Zasada nema hitnje, a ako htjedem prodati, poslaću Vasu da
—Ne mogu... već ako ti nisi voljan da kupiš, ne mari, prijatelji kao i bili... Zasada nema hitnje, a ako htjedem prodati, poslaću Vasu da selom protelali, pa da vidiš: eto tvojih seljaka k meni, taman kao ovce na so...
Ilija Radin pogled osjetio na sebi, pa da sina osokoli, veli: — Ni brige te, Rade! Ako ima duga, ima i zemlje, a ona je naša hraniteljica! .. . Vadićemo pare iz blaga i iz zemlje ... Sadićemo više duvana .....
Rade, brate, — veli mu, a nad poplašenim očima zatreptaše trepavice i poniknu, — neće ti žao ako me u nedjelju Radivoj iz kola svojoj kući povede? — Pa i zeman je, — odgovori Rade. — Da sa srećom bude!
I nikako neće da reče uzrok zašto je došla, a kad Rade učesta besjedama, veli grcajući: — Ne pitaj me, već ako si mi brat, ne tjeraj me k njima! ... —A što? — pita Rade. —Ne pitaj, molim te .. .
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Osećam se već malo bolje. Bol u utrobi mi je uminuo. Ako ovako potraje, smoći ću snage da se dignem iz postelje, pa možda i da izađem iz ove memle u kojoj se gušim.
reći će mi da sam namerno trovala muževljevu ranu jer sam mlada, a on star, pa sam koristila priliku da ga se otarasim. Ako Lauš ushtedne, može me, lako izvrći opštoj mržnji i podozrenju. Makarije Hvala svevišnjem Bogu.
Jer, šta gubi ako se prepusti nekoj tupoglavoj vradžbini? Zar mu nije dosadio teret nemoći pod kojim mu klecaju kolena.
Ja mislim da je Lauš tada uspeo da je ima. Niko to nije video jer se dogodilo, ako se dogodilo, u dubokoj tami šume, izvan domašaja svetlosti vatre, ali ono što sam video, a valjda i ostali, bilo je ono
Ne bih se hvalisao tim da ne moram ovde izreći istinu. Ne mogu je zaobići. Prosto, volim da gledam dok se to događa. Ako meni nije dato da uživam u onome u čemu može uživati najbedniji sebar, mogu makar da napojim svoje žedne oči na jednom
Ali ako je on, Jevđenije, bio slep i lakoveran, nisu bile takve crne sile protiv kojih je vodio boj svojom vradžbinom.
mesečarski, odsutno, kao da mu jedino telo savlađuje uzbrdicu, dok mu duša negde lunja, daleko kao utvara, ali nadohvat ako je bude zvao.
Pa dobro, pitam se, šta imaju protiv mene ti ubogi dronjavci meropsi, ako već Dimitrije hoće da me uništi. Pominju glogovo trnje iako sam ja samo rekao trnje a nisam ni jednom rečju odredio kakvo
Provešće tu sedam noći. Ništa mu nisam rekao. A i šta sam mogao. Ako bih ga odvraćao od te sumanute zamisli, on bi me nazvao mlakonjom i rekao mi da je moja ljubav prema Hristu sumnjiva, da
Prohor Svi sumnjaju da ću izdržati. Ali kako Hristos reče svojim učenicima: „Zaista, kažem vam, ako budete imali vere koliko gorušičino zrno te reknete ovom brdu: „Pređi odavde onamo, preći će i ništa vam neće biti
Ocrtavala se svaka oblina. „A šta ako ju je Lauš primorao da se od nas skriva?“ „Zašto bi to činio?“ „Jer se plaši da neko od nas ne učini ono što on ne
Zar nije bilo pametnije tu kulu sazidati u dolini, ako je već bila potrebna radi zaštite od pljačkaša i osvajača, nego je dizati nebu pod oblake, na to bezvodno sprženo brdo,
Ilić, Vojislav J. - PESME
O, pusti da njom pevam ja I sreću, bol i jad: Jer teško tebi ako ta Izumre pesma kad! 1881. LjELjO U čudnoj cpeću milja svog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz liru i
I s mudrim zborom, dragi moj, Običaj to je stari Izmenićemo pogled svoj Na mnoge važne stvari. I ako mudri ovaj zbor Nesloge digne stare, Utopićemo bratski spor U vino, u pehare! Al' ti se lomiš?
A dušman ako narodu mu preti, Sa mačem ume za narod umreti. Ja ga poznajem pre mnogo stoleća, Od kako služi pravdi i vrlini, U
To se danas ište, to se danas čita, A za grešne Turke niko i ne pita! Il' ako se pesma i zahori stara, To je protiv Švaba i protiv Madžara.
“ „Ne, ne, oče! Blago tvoje U riznice pašće moje, Ako ovog časa ti Odgovora ne daš tri. Prvo, reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja Osvećena kruna
“ abat na to, „Ne pitaj me više za to! Jer za četir' dana tek, Pa je prošô i moj vek. Car to reče, šale nije, Ako, sinko, ne dobije, Na pitanje želja zli' Odgovora moja tri.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I one učestvuju doduše u dnevnom obrtanju neba i kreću se sa njime od istoka prema zapadu, ali ako posmatramo pažljivo njihov položaj prema ostalim zvezdama, vidimo da se taj položaj menja iz dana u dan.
Ko se rodio pri dobroj konstelaciji, taj će biti srećan celoga života, osobito ako i u njemu bude podešavao svoje poduhvate po konstelaciji zvezda i bude slušao savete astrologa.
- Stvorih se naprasno ovde. Pravo blaženstvo su samo oni lepi časovi koji nam neočekivano dođu. Ako ih sagledamo kako dolaze, mi ih proživimo pre no što stignu, a tim stvarni doživljaj gubi svoju neposrednost.
Zato proučavam brodogradnje starih Grka. Sa najlepšom lađom klasičnog doba starog veka, mi ćemo na put. Bilo je to, ako se ne varam, u rano proleće 219 godine pre Hrista.
sagraditi Hiero II gospodar Sirakuze, i poklonio je, u znak svoga prijateljstva, Ptolemeju Filadelfu, vladaru Egipta. Ako se sme verovati opisima koji su se o njoj sačuvali, ta lađa je bila izvanredno lepa i udobna.
što ga zatvara ova vertikalna prava koja ide kroz moje teme i udara u zenit, i prava koja ide iz moga oka ka Suncu. Ako taj ceo ugao spustim duž njegovog, na dole produženog vertikalnog kraka, do centruma Zemlje, on će se onde poklopiti sa
Jer ako se u Carigradu provede takva reforma našeg starog kalendara da njegovi sveci padnu u iste dane kada i sveci gregorijansk
To su one godine koje se svršavaju sa dve nule. One su u Gregorijanskom kalendaru samo onda prestupne ako se broj njihovih vekova dade bez ostatka podeliti sa četiri, inače su obične.
Tu leži sva teškoća sadašnje situacije. Ako prihvatimo zapadni kalendar, onda napuštamo nauku, a ako zadovoljimo zahteve nauke, onda se udaljavamo od kalendara
Tu leži sva teškoća sadašnje situacije. Ako prihvatimo zapadni kalendar, onda napuštamo nauku, a ako zadovoljimo zahteve nauke, onda se udaljavamo od kalendara ostalih hrišćana.
Pesnicima čast i poštovanje; njihov duh sme uzjašiti na pegaza ako se ovaj ne odritne, ali misli naučnika moraju ići peške, jer ne smeju izgubiti čvrsto tle pod nogama.
njemu će biti prestupna svaka godina deljiva sa četiri, sa izuzetkom sekularnih godina, koje će samo onda biti prestupne ako broj njihovih vekova podeljen sa devet daje ostatak dva ili šest.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
s Bogom o Mati!...“ Tvoga života (ako l' se zbije) Svijeća da se ugasi prije, Tužnijem srcem, plačevnim okom, Uzdahom čestim, ćutnom dubokom, Slatko ću tebe
Malo nas je al' smo ljudi! Čelik srce je u grudi! Čelik srce, bože sveti, Tvrđe nego bajoneti! Zginućemo ako treba – Al' gle onog plavog neba, I gle, ove sablje kovne, Sablje kovne čudotvorne!
KOVAČU STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Hej kovaču! Kucni bolje, Da zaječi nakovanj; Gvožđe moraš pokucati Ako hoćeš što odanj. Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Koliko puta, kad stanu da mu govore i ne daju da uzme tebe, on, ako je toga dana još i tebe video gdegod, na kakvoj kapiji, kroz kakav prozor, on se onda od derta zapije, i duboko u noć
Kako ti to da ne vidiš? Ti si bar odavno ovde. (Pokazujući na Tašanu.) Ako ti snaške ne zna, od skora je, ne pamti kako je ovde, a i možda nema kada, jer ima decu da gleda i njih da pazi; onda
Ulazi klisar crkveni. ARSENIJE KLISAR (Tašani): Gazdarice, poslao me deda-popa, i veli: ako je toliko prešno on će odmah, čim svrši večernju, doći; ali, ako nije prešno, onda drugog dana.
(Tašani): Gazdarice, poslao me deda-popa, i veli: ako je toliko prešno on će odmah, čim svrši večernju, doći; ali, ako nije prešno, onda drugog dana. TAŠANA Kaži: prešno je, i moli ga, moli neka dođe.
HADžI RISTA (zaradovan odobrava): A za to: za parastos, podušje, za groblje ako, kćeri! Za to ga zovi, pitaj. I njega, dedu, popa našega, duhovnika našeg, za svašta zovi, za svašta pitaj, jer on to
Tebe, a i te čivčije. Da vidim koliko će berićet doneti, kako donose, kako zbiraju i slažu u ambarove. Da ne misle, ako su im gazde pomrle, da oni sada mogu kako hoće. Zbogom! (Prašta se.) TAŠANA (ga ljubi u ruku, i ispraća do izlaza).
Pa ti si ovde u svojoj kući, i kako onda da si sama? TAŠANA (nastavlja): Da, ostavite me samu. Ti u dva, tri dana ako navratiš, a otac, i kad dođe, sve tamo, na dvorištu, po ambarima, štalama, sa momcima, čivčijama, a ja sama ovde po
Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje. I ne mora tamo ići. Ili, ako se baš zaboravi i pođe do njega, pa čak ode na samo groblje, opet tamo ne mora, kao uvek, da plače i kuka.
Može se neki put i onako, jer, ako je za vajdu, dosta je. Ali ona ni to, ništa neće. I, kad neće, mora da je bolesna; nego čudo mi je kako je jošte i
(Šeta se, sama sebi): Da, »jedi, pij, dobro se hrani«, a ovamo, samo groblje, samo pokojnik. Ako uzdahneš — pokojnik; ako udišeš, što god pomirišeš — opet sve na pokojno, na mrtvo.
(Šeta se, sama sebi): Da, »jedi, pij, dobro se hrani«, a ovamo, samo groblje, samo pokojnik. Ako uzdahneš — pokojnik; ako udišeš, što god pomirišeš — opet sve na pokojno, na mrtvo.
Eh, znam i zašto neće. Boji se, jer zna kakav je svet: da dobro zaboravlja a zlo pamti, pa se boji, ako počne kod tebe da dolazi, da ne počnu zli jezici... TAŠANA (razrogačeno): Kako »zli jezici?« Zašto »zli jezici?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pogledajte koračanje, pogledajte nogavice. Ali to odelo nije ovde rađeno. Evo kako ja mislim, majstore. Rukavi ako ne valjaju, ima kaput; kaput ako je s felerom, tu su rukavi. A pantalone, to vam je nogavica, i šlus.
Ali to odelo nije ovde rađeno. Evo kako ja mislim, majstore. Rukavi ako ne valjaju, ima kaput; kaput ako je s felerom, tu su rukavi. A pantalone, to vam je nogavica, i šlus.
Odavno ja vama pretskazujem da će biti loma i zemljotresa.” Ako je nered na stolu za krojenje: „Je li zemljotresa bilo ovde?
” Ako je nered na stolu za krojenje: „Je li zemljotresa bilo ovde?” Ako pijan čovek na ulici tetura i zapleće: „Ovaj misli da po zemljotresu gazi.
I Seka je povučena sa onog prvog plana na koji palančani tako rado isturuju svoju decu, samo ako ikako mogu. Još poboljeva, nema radosti od nje. Nije ni lepa devojka. „Miraz će imati, to joj je sve” — govori šor.
Još poboljeva, nema radosti od nje. Nije ni lepa devojka. „Miraz će imati, to joj je sve” — govori šor. — „Ako i to ne pojedu doktori.” Pre dve godine Seka se bila razbolela od otoka u kolenu jedne noge.
Pa i moj Rista kao malo zanosi. A žena mu dobra, i kućica lepa, i deca kao jabuke... Samo, fabrika, ako ćete mene pitati, bogami, čini mi se u tamnici sam bio dok je prođoh.
se, pripaše materinu kecelju, radi po kući sve sem kuvanja, majku diže i premešta, stigne i u baštici nešto da uradi, a ako se uveče sve smiri, zapali u svojoj sobici petrolejku, čita naglas pesmarice i pesme iz stare svoje čitanke.
Jednog dana zaboravi sve, leže u postelju, i pozva advokata. Posle sahrane — ne pre — da advokat piše Risti, a ako Rista ne može doći, onda Seki. Adrese dece svoje samo je otprilike mogao dati. Kuća da se proda, novac podeli unucima.
Živeo je nekadašnji lepotan zapušteno i nedostojno. Dva puta je sa uspehom bio operisan od raka. „Pa šta! Ako je rak, nije lav.” Srba je takođe već na groblju, ali na onom, kraj salaša.
Siva suknja, neka bluza, od istog sivog štofa kaput do kolena, natrag s prekačkom, a kroz tu prekačku, ako je vetar, prodevena marama od vunice, da greje krsta. Kosa crna, zalizana, u tvrdu punđu stisnuta.
Kišobran tamnozelen, ogroman, zakrpljen s debelom motkom i prebijenom kukom. Ako će samo prominuti neku od svojih njiva, veže džepnicu na vrh kišobrana, ustane u kolima i razmahne nekoliko puta tim
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
I tako mislim, a i svaki će, razma ako je star, potvrditi da je danas onakav isti svet kao što je bio kad se onaj slavan poeta tužio.
dovedu me na razmišlenije i dugim tumaranjem naučim da smej i šala, osobito na mladom licu, lepše stoji nego namrštena, ako će od kakve važnosti biti, ozbiljnost.
Smej i šala, drugo ništa nije ovde za njega zgotovljeno. I ako se koji i takav dogodi kome je mozak s paučinom od polak prsta zlobe, pakosti, nenavisti i nezadovoljstva pokriven,
familije, koliko mu otac ostavio novaca, kakvog je stasa, oće li se moći oženiti i proče; to mi napred znati moramo ako mislite da trčimo za njim, inače mi nećemo zeca u šumi.
No kad nema, budimo zadovoljni s onim što imamo, premda i to nije najbolje pravilo; jer ako imamo rđavu ćud, valja li da budemo zadovoljni?
zadovoljni s onim što imamo, premda i to nije najbolje pravilo; jer ako imamo rđavu ćud, valja li da budemo zadovoljni? Ako u postelji rado do devet sati smrdimo, treba li da budemo so tim zadovoljni?
da ga muva ne dodirne, i kome je tonom Pitije ne jedanput, nego svaki dan proročestvovala da će biti veliki gospodin, ako mu je oca slabo ko i poznavao. No ovaj slučaj ni najmanje Romana ne dira.
On se jamačno nazvati mogao komet, to jest repata zvezda ondašnje, pređašnje i, ako smemo kazati, i buduće dece; jer je tako nešto od sebe izdavao da je svaki, kako bi ga vidio, morao vnimatelnije na
Retko je njegova pomajka pitu ili zavijaču sakrila koju on ne bi našao, ili sam, ili ako bi mu mlogo bilo, s decom pojeo.
— Ko želi unuke dočekati, s osobitim prilježanijem goji sina svoga, svaka tri meseca daje ga meriti, i ako se iščisli da mu je sinovno krmče s nekoliko funti teže nego što je pređe bilo, sva familija veseljem toržestvuje.
i kao miš iz trica, to jest zaljubljeno gledati, i proče i proče, — to sve mora gospodična iz mladosti da sebi prisvoji, ako misli eroberunge praviti. O prostijima, koji svoju decu na poso gone, ovde nije reč.
Jer kad su iroji i stradalnici u romanima jeli? Najviše ako su pili; a da vode dosta ima, to zna i malo dete. Međutim, otkud dolazi da persone romantičeske retko ili nigda ne
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
ne izbrišu Daleko sam još od toga Da ih odgonetnem Za sada mi na vučje sazvežđe liče Imaću čime da ispunim noći Ako se živ i zdrav kući vratim HILANDAR Crna majko Trojeručice Pruži mi jedan dlan Da se u čarobnom moru okupam Pruži mi
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
NEBESKA SEDNICA 143 AUTOBIOGRAFIJA PREDGOVOR Ja mislim da uopšte nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako život čovečji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopšte i ne piše.
“ te biografiju tako kroje i doteruju kako bi što lepše stojala onome o kome pišu. Ako je dami ružan struk, krojačica će napraviti hiljadu mašnica da ga pokrije; ako je književniku ružna prošlost, biograf će
Ako je dami ružan struk, krojačica će napraviti hiljadu mašnica da ga pokrije; ako je književniku ružna prošlost, biograf će izmisliti hiljadu anegdota da je zamaže.
hiljadu mašnica da ga pokrije; ako je književniku ružna prošlost, biograf će izmisliti hiljadu anegdota da je zamaže. Ako dama ima malo grbava leđa, krojačica će joj izmisliti takav kroj da se to i ne opazi; ako umetnik ima malo grbav
Ako dama ima malo grbava leđa, krojačica će joj izmisliti takav kroj da se to i ne opazi; ako umetnik ima malo grbav moral, biograf će izmisliti takva objašnjenja da će takav moral izgledati kao vrlina.
koliko što je sudijama vrhovnoga suda, prilikom brakorazvodne parnice, dao reč da će komponovati novu liturgiju ako spor U njegovu korist reše.
Krštenja se ne sećam dovoljno, jedva pogdešto od toga obreda ako sam upamtio. Tako, sećam se, kad je pop sručio na mene, onako gologa, čitav bakrač hladne vode, da sam mu u duši
ali je od ponoći on morao uzimati svoj pokrivač i ići čak u treću sobu, legati na divan i pokrivati se preko glave, ako je rad bio da spava i dalje. Inače je moje prvo detinjstvo bilo vrlo monotono.
“ Ali se vi po drugi put varate ako mislite da je to njemu dovoljno i da će vas sad već jednom pustiti da nastavite razgovor sa njegovom mladom mamom ili
a ona u razgovoru okreće vam čas jednu čas drugu stranu profila, nećete li opaziti butone i nećete li joj se diviti. Ako ste vi toliko nesmotreni pa ne opazite, ona će ma kako, ma na koji način izvesti razgovor koji će vam svratiti pažnju.
Zar ne, zar ne bi to glavu činilo interesantnijom? Ako vi ni pri tim rečima ne primetite butone u njenim ušima i ne zadivite se, radi čega se ceo ovaj razgovor i vodi, onda,
Ja sam u tom pogledu, tako bar pričaju moji roditelji i ostali koji se moje prve mladosti sećaju, bio čak i agresivan. Ako je došao gost u kuću, pa sam mu se pohvalio novim cipelama a on ne bi obratio dovoljno pažnje, ja sam ga, vele, gađao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zalutao sam, noć je... Zastao sam... Tišina... Sedeo sam ukočen na konju, bojeći se, ako se pokrenem, da će stotina ljudi poleteti na mene. Svejedno koji. Drhtao sam i od svoga rođenoga daha.
Prikupio sam dizgine. Konj se pomerio. Zaustavih ga. Da bežim! Sinu mi nanovo u pameti. Ali ako je tamo baterija? A ja došao do nje, pa je ostavio. Još malo... Obazrivo siđoh sa strane puta i pođoh jednom livadom.
Svoj zadatak izvršio sam i premišljam da li da se vratim. Mučila me samoća, pa mi izgledalo da ću biti sigurniji ako pođem sa baterijom. Neko zadihano protrča pored mene pitajući gde je komandir. — Gospodine kapetane...
Starac kao senka odmiče preda mnom. Zapitah ga kud vodi ovaj put. — Za Stari Adžibegovac, ako uspete da se izvučete. Negde desno svitnu nešto. Ne znam da li je blizu, ili daleko...
Ljudi su se saživeli sa tom mišlju i stoje nemi i ukočeni pored oruđa, očekujući sve što je najgore. I to svesno. Ako baš i poginu, na poslednjem času biće im savest mirna. A ja, iako nisam pripadao ovoj bateriji, delio sam njenu sudbinu.
Drugo je sa pešacima. Pešak ne beži, već legne za prvu ogradu... — Jest, u teoriji je tačno. A šta ćeš ti da radiš ako konjanici ne pobegnu... Dobro, i da pobegnu. A ti zaboravljaš da su njihovi pešaci tu, pred selom.
Komandir se okrete vozaru. — Polazi! Obuze me opet nespokojstvo. Sad se nalazimo pred odsudnim časom. A još ako ih i sretnemo uz put. Stegoh dizgine i zavukoh noge u uzengije, kao da ću sada poleteti.
Komandir naredi dvojici ordonansa da se vrate, ne bi li ga našli i poveli sobom ako je u životu. Baterija krete. Komandir izvadi cigarete i ponudi me.
Unutra je tinjao žižak I oni zatražiše da im se otvori. Da se malo odmore, a i da ponesu, ako što nađu. Stari vodeničar, verovatno gluv, kao i mnogi koji se tim poslom bave, nije čuo njihovu lupu, te vojnici
I uvek one poznate priče: severna i južna vojska. I teško komandantu južne vojske, ako za glavnu bazu odbrane nije izabrao bagrdanski položaj.
Komandanti se uzvrdali, nešto se došaptavaju, jer ako bismo se samo pojavili na grebenu, raznela bi nas nemačka artiljerija. Zastali smo u nedoumici.
Rekoh mu da dosad još nisu, ali lako mogu, ako nas samo opaze aeroplani. On pogleda unezvereno okolo sebe, i ljutito mahnu glavom.
Petrović, Rastko - PESME
Sedela je pred majkom, sedela nekoliko hiljada godina, Onda joj rekla: - Ako ti je promaja u mojoj sobi, Što ne ideš u svoju? A majka uzviknula: - O, kćeri!
Tup, tup! kopaju ugalj ispod nas; Klo, klo! to u Bečkereku piju kvas; Bum, bum! u Tambuktu nove krvi. Ako devojčica ponese tajnu u grlu Da joj po šupljim grudima prstom dobošari kadet, U šumi gustoj masnoj fazanku
boga uljima, Na dlanu mu engleska flotila njiše se: Admiral, veći od palca, harangira Napoleona, Vasiona rasteže se. Ako te ljubim pod vrat, šapnuću Klevetu: ko ti reče mor-dolamu!
Našto mi sav ovaj život i prolazna mu čar, Majko, ako i ti - moja kolevko - ne beše zver! E dobro, a te oči sa slike tvoje na samrti, užasno što pate: nikad ih se neću moći
Tu taj bol bez smisla sveg mesa, tvojih ruku, glave! Nikada, o nikada!, neću izdvojiti košmare od jave! Nikada! Užas: ako je meni ovakvom apokalipsa poreklo! O, hoću da znam koliko je za mnom tad krvi isteklo... Nikada!
I obnovljeni estetika mora poći od njih, ako misli da ne izgubi ni jednu strunu lepote. Evo nas opet u naturalizmu! uzviknuće neki. Hvala Bogu!
Telo će naučiti moj život zdravlju i disciplini, a misao ga je bila nadražila toliko. Ako je pokret sve, ako je pokret čak samo i vrlo mnogo, kako je nauka mogla zaboraviti da izučava i izradi jednu, što
Telo će naučiti moj život zdravlju i disciplini, a misao ga je bila nadražila toliko. Ako je pokret sve, ako je pokret čak samo i vrlo mnogo, kako je nauka mogla zaboraviti da izučava i izradi jednu, što precizniju, mehaniku
i ako ne rođen radi sebe, ja ću živeti život radi sebe, i oslobađati se nesnosnog ne tražeći da to i ostali čine. Ovakva misa
ja na moral ne mislim, niti mislim na to, šta priroda hoće od mene, već je zadovoljavam mnogo, i time svoje potrebe; a ako mi padne na pamet da razmišljam - i to razmišljanje je jedno zadovoljenje - smislim da i potrebe te same nisu iskočile iz
ima jedan deo mene koga mu je nemoguće izmeniti (valjda moju životnu vrednost) pri svome prelivu preko mene, i da čak, ako ga izmeni, ja ću imati mogućnost da tu izmenu procenim: što je najglavnije.
Tako je skoro izvesno da onaj osmeh na licima porodilja, posle dovršenih muka, dolazi i od čudnog zadovoljstva - i ako izgleda neverovatno - njinog tela. Rođen sam; na hiljadu sam se načina trudio da to dokažem; i još nisam umro.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— kažu otac i majka. — Dečak ga sam mora naći! — tvrdo će starac Milija. — Od mehura sapunice je tananiji! Ako iz kule izađe, prvi će ga vetar oduvati kao jesenji listak! — štite roditelji dečaka. »Da mi za njega nađemo Cvet?
Belim i strmim putem pođe dečak. Nežno ga isprati šuma, a kupinova vreža reče: — Ako ti zatrebamo, zovi! Dečak se samo nasmeja: ko je još biljke zvao u pomoć?
Osmehnu se Majka Voda Vedranu i reče: — Verne prijatelje, momčiću, imaš! Polazi svojim putem, a ako pomoć zatrebaš — zovi. — Pomilova ga po glavi Majka Voda i dečak krete, a sve mu se čini da ga nevidljiva krila nose.
— Možeš ih menjati! — čovek u crnom spusti vreću kraj Drvosečinih nogu. — A možeš ih i baciti, ako ti se prohte! — crnog ogrtača i crne kapuljače, najednom nestade.
Na trepavicama mu je blistala rosa. Možda suza? — Ne oklevaj! — reče Cvet kratko. — Ako već moraš ići — idi! Cvet saže glavu, a Kapljica skoči na Zračak sunca, ili je to, možda, bio nevidljivi nebeski konjić,
Kapljica čvrsto prionu uz svoj Cvet. Šta ih se tiče pustinjski vetar koji valja pesak kao talase? Šta mari ako i njih ponese? Kapljici se, najednom, učini da s Cvetom ponovo nekud putuje, da putu kraja nema.. Pa i nema!
— reče kratko. — Lepši si i pametniji od svih. Ako te budu gurali — i ti ih guraj! Udare li te — i ti udari! — žena pomilova dečaka po glavi, popravi mu nabore na
Ti je ne možeš tražiti umesto njega, ali popni se na Sunčev Breg i pitaj Sunčevu majku za savet. Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina — niko neće ni znati!
— reče starica i pruži joj ogledalo ne veće od dlana, rekavši da takvog nije bilo, niti će biti. — Ako se u njega dobro zagledaš i iz dna duše nešto poželiš, ogledalo će se razbiti, ali želja će ti biti ispunjena!
Konačno se osmeli da je zapita šta se to s njome zbiva, ali se žena samo osmehnu, i pomisli: »Možda je ovo samo san? Ako i jeste, nek potraje!« Utom se nevesti između obrva ucrta bora, pobele kosa iznad slepoočnica.
Zadrhta mravica majka. Beli mrav bio je njeno dete. Nije ga se mogla odreći. Zato se obrati plemenu i reče: — Ako sam ja mrav — zašto se u moga sina sumnja? Pleme postiđeno saže glavu, ali senka sumnje ostade.
Ali, biti blizu plemena, a izdvojen, bilo je gore nego biti sasvim odbačen, jer je onemogućivalo put k drugima. Ako bi ga iko i primio? Nebesima i cveću ne pripada, a zvezde i leptiri osećaju da nije njihov rod!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Da jaše — beg da je! I meni da je milo. Za koga ja tečem? Za koga ovako star sedim tamo u brdima, u hanu?... I evo, ako jedanput u godini siđem ovamo, dođem da se na ovaj sveti dan Bogu pomolim, u veru da uđem, s prijateljima da se vidim,
A onom Stamenku kaži: živ da me ne čeka, ako i on sada ode od kuće i zapije se. Tu da je! Kod kuće! Stoku neka gleda i čuva. VASKA Hoću, oco. (Odlazi.
U koga da se pouzdam? Koga imam? TOMA Nikoga! Sve živo pomrlo!... ARSA Pa koga? Zar Tasu kmeta? On, ako ode tamo, ili sve na mrtvo ime isprebija, ili i sam s njima zasedne, pa onda još veći lom, još veća muka.
A pandura ako pošaljem, oni ga izbiju; a već policaju ni da pogledaju. TOMA Vlast!... ARSA A ja šta da radim? Kome da sudim?
TOMA Vlast!... ARSA A ja šta da radim? Kome da sudim? Njima ili njoj? Ako bih njih od nje silom odvukao, u zatvor ih metnuo? Ne ide. Svi su to naši, moji, tvoji. A nju?
MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je? Vikaj gu, bre, i sviri vu da dođe i da mi poje, zašto ako njuma nema, sve će da ve potepam! (Ustaje, silazi sa čardaka.) Neću više ovde. Ovde mi na staro, na moljci miriše.
(Asanu): Asane bre, uz njuma li si jednako? I oca, i majku, i kudeljke i sve gazdinstvo ostavi, sal uz njuma da si! Ako, ako, bre Asane, veni, tuguj za njuma, jer od karasevdah pogolem boles nema.
(Asanu): Asane bre, uz njuma li si jednako? I oca, i majku, i kudeljke i sve gazdinstvo ostavi, sal uz njuma da si! Ako, ako, bre Asane, veni, tuguj za njuma, jer od karasevdah pogolem boles nema. Istina, lice ti je cigansko, ama oči bolne imaš.
TOMA (unezvereno, ne mogući da dođe sebi): Pa?... a?... To? To? (Okreće se Mitki.) Aferim, Mitke! Tako! I ako si stariji, otac da im budeš, i onda da ih poučiš, odvratiš, a ne ti još prvi među njima... Aferim!
KOŠTANA Drugi ću put! A sada i ja da idem. Jer bolesna sam. TOMA (iznenađeno): A ne... Nemoj, kćeri! Ako te grlo boli, uzmi šerbet, rosu... Biser da ti rastopim, samo da te grlo ne boli.
Ona. Ona je nauči i da peva i da igra. Ja ne — ako sam ja što kriv, ovde sam... (Pokazuje na vrat.) ARSA (Salčetu): Govori, veštice! Ti si za sve kriva!
(Grkljanu): Ti ćeš, dok si živ, čaršiju da mi čistiš. (Salčetu): A tebe? Sad, odmah, i to u sahat, u minut obesih, ako za nedelju, onu vašu — (besno) neću da znam ni kako joj je ime! — ne udate. Svadba, novac, sve ću ja da dam.
Šantić, Aleksa - PESME
2 Iz mojih suza niču Mnogi cvetovi sjajni, A hor se slavuja stvara Od uzdisaja tajni'. Pa ako voliš me, draga, Sve cveće nek je tvoje, I pod prozorom tvojim Nek hor slavuja poje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
same umetnosti izvesni njeni značajni vidovi mogu da se pojave jedino na nerazvijenom stupnju razvitka umetnosti. Ako se to odnosi na razne rodove u oblasti same umetnosti, još će manje začuditi da to važi za odnos čitave oblasti
To bi bilo nemoguće ako pevač u svoje delo ne bi unosio svu svoju dušu, samoga sebe. Sva je stvar u tome što jedinka misli i oseća kao
iz toga što se ona kasnije, u XIX veku, uporedo sa prodiranjem kapitalizma i tehnike, vrlo brzo gasila i naposletku se (ako odbacimo razne falsifikate) i ugasila.
Narodni pevač kao da govori: imali smo nekad moćnu državu, njenoj propasti najviše su doprineli velikaši izdajnici; ako sad svi složno pregnemo, ako među nama ne bude izdajnika, mi ćemo opet stvoriti svoju državu. Kako to da se razume?
imali smo nekad moćnu državu, njenoj propasti najviše su doprineli velikaši izdajnici; ako sad svi složno pregnemo, ako među nama ne bude izdajnika, mi ćemo opet stvoriti svoju državu. Kako to da se razume?
Junak je dužan da pomene boga, a bog obavezan da pomogne junaku. Ako se bog okrene protiv junaka, onda je on stari krvnik.
Druge su u dugom stihu, najčešće od petnaest ili šesnaest slogova, s cezurom posle sedmog ili osmog sloga (a ako je stih kraći od petnaesterca ili duži Od šesnaesterca, onda sa cezurom iza petog ili šestog i iza devetog ili desetog
Naročito je istaknut težak položaj u kome se nalazila žena u prošlosti. Ako je bila dorasla za udaju, nije mogla da pođe tamo kud bi htela, nego kud bi bila vonja njenih roditelja i braće, koji su
A ako bi joj umro muž, ona bi s velikom mukom podizala decu, „na preslicu i desnicu ruku“, ili bi se preudavala protiv svoje
Momčilo nemajući kud, uredi vojsku za boj, s namerom da posedne opkop ispred varoši, nadajući se da će se moći održati ako uspe da ga zauzme, što bi, uistinu, ne malo i pomoglo. Ali Turci stignu ranije i Momčilovu vojsku uzbiju.
U njoj su i sve glavne pobude njezine. Značajno je da u njoj nema spomena o izdaji Vuka Brankovića. Ako bi se reklo da je to zato što je tada u Srbiji vladao njegov sin Đurađ, odgovoriti bi se moglo da se kosovski boj pevao
danas prokljuviti kakvim je načinom i kako uz kosovsku epopeju prirasla misao o izdaji Vuka Brankovića na Kosovu. Ako je ta misao prionula uz epopeju istom od XVI veka, u koje se vreme hvataju njeni spomeni u izvorima, zanimljivo bi
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ALI, ONO ŠTO OSTANE U TEBI POSLE ČITANjA (NEKA SLIKA, NEKA IGRA, NEKA MU ZIKA), TO JE NjIHOVA VRED NOST. AKO NE OSTANE NIŠTA — OPET NIŠTA I3VINI NA SMETNjI.
Begunci od kuće Ne biraju sredstva Oni samo sede I smišljaju bekstva Na sve strane sveta U sva lepa mesta Mogu ako hoće Da se smeste smesta Kad čujete negde Da škripuću šljunci budite sigurni To beže begunci Samo da se sklone
Tražio sam QUEL’QUE CHOSE QUEL’QUE CHOSE Igrao sam na taj loz Na taj loz Rekoše mi ČOVEČE SVRATI OPET DOVEČE AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi
odvrati TRAŽIM NAČINA DA MOGU ROĐENDAN SVOJ DA SLAVIM Mravlji poglavar izvadi mapu I žvrljnu nešto u registar AKO JE TAKO — SKIDAM KAPU JESI TVRDOGLAV AL SI BISTAR ODAKLE SU DELIJE Odakle su delije Iz varoši Velije Gde se jede
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
To je ponekad činio samo djed, a dobri striko, ako bi se kadgod i naljutio, tukao je prutom stari gunj u kome nije bilo dječaka, i karao ga: — Evo ti, nevaljalče, sad si
— Da znaš, Jovanče, ona će nas prva pronaći, budi u to siguran. — Kako će nas naći, ako joj niko ne reče? — čudio se mali harambaša. — Kako? Šta ja znam kako. Ima ti ona za te stvari nos.
— I stane uz drvo, gleda nas! — dopuni ga Jovanče. — Bulji kao pečen brav, i ne trepće! — Pa neće nas valjda izdati, ako nas i pronađe — poče da ga tješi Jovanče. — E, to već ne znam — iskreno priznade Stric.
Lazar Mačak bio je omalen prgav dječak, gotov uvijek na svađu i boj, ako ga samo neko naljuti. Nije se bojao ni mnogo starijih i većih od sebe i smjelo se zalijetao na njih frčući kao srdit
— Đavoli me oderali, ako prokisne i za najvećeg pljuska! — povika Stric odozgo s grane. — Ja ću čitav dan presjediti pod ovom bukvom, pa da pada
— Kud si pošao? — okosi se Stric. — Za tobom. — Vraćaj se odmah. — Neću! — Vraćaj se kad ti kažem jer ako te... Stric poprijeti šakom i požuri kroz Gaj, ali mali opet krenu za njim. — Marš natrag, čuješ li!
— sjeti se Stric. Dječačić se naroguši. — Šta, ti misliš da ja ne znam ćutati?! Dabogda crkli i ja i Žuja, ako riječ proslovimo!
Plakaću noćas dok ne zaspim. Neću ni večerati ... samo ću malo gricnuti ako bude pite. X Šta je kuja Žuja preživljavala one prve noći svog usamljeničkog stražarenja u logoru Tepsiji, to bi, kazano
bi odmah trkom natrag u logor da uzbuni ostale, ali odvažni dječak brzo savlada prvi strah i pomisli: — A šta će biti ako je samo obični jazavac ili neka još bezopasnija životinja? Smijaće mi se čitava četa što sam strugnuo.
Đoko Potrk, kome su se po glavi vječito vrzmale najčudnije misli, odjednom se nešto prisjeti: — A šta će biti ako su oni jutros otišli u školu da se predaju? —To Jovanče nikad ne bi uradio — ozbiljno dočeka Vanjka Široki.
Zašto bi se onda predavao? — E, zašto! — poče da mudruje Potrk. — Ako on učitelju izda gdje se nalazi naš logor, možda ga neće ni tući. On i Mačak reći će da su se pokajali, a mi ....
Neki ljutit glas dreknu visoko iz krošnje drveta, na desetak metara ispred njih: — Ako to bude istina, oderaću živa Lazara Mačka! — Opet nešto po mojim leđima! — prepade se Mačak.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
VINO I ŽENA Razgoneći tugu ti sa srdca, Tko bi te tuđin I s tuštenim maznim rečma Mogao razblažiti i potešiti, — Već ako dobro vino I lepozračna, smešljiva žena?
DOKLE NA TIHU VREMENU PLAVAŠ... Dokle na tihu vremenu plavaš, dotle lađu čuvaj da je gde o što ne skrhaš. A ako li znaš zlo mesto gde se hoće nasaditi, brzina li je na kladu naneti, dotle ugovori i sastavi pomoćnike sebi u svome
MOLITVA ONOM, KO SE OGRĆE HALINOM SVETLOSTI On se odeva svetom ka mi s haljinom; da odene i nas! Neka nam da, ako n bludnim sinovom, na naš prst prsten i obuću nam na noge, ako i nismo podnosili prekodna tegobe i od sunca peče!
Neka nam da, ako n bludnim sinovom, na naš prst prsten i obuću nam na noge, ako i nismo podnosili prekodna tegobe i od sunca peče! KANO GROB OTVORIH MOJE GRLO Ti si nebesni hlebac, — živi nas!
Grešnik — znam da je on u tvome telu rov izrio i iskopao, neka da bi pao u tu jamu što je učinio! I ako bi tamo upao, to ne bi se razbio; Gospodin bi ga podhvatio za ruku.
Bojim se, ne imajući na sebi ni čestita ruha s kojim bih pred Gospoda izašao; bojim se, ako sam i raspitivao s bogatim mladićem Učitelju, što da činim da bih se spasao?
Od mladosti do starosti ne služih Bogu, nego sam sebi. Niti čekam i jednoga novca uzeti plaće. Zaštono ako sam i poposlovao što malo, i to rđavo i zločesto, sa zločesti poslenici sam se združio i opak dogovor š njima imao; Te
Sadanje, ako bi koliko dugo mnogo to zlopatenje bilo, hele opet, opet, kad god, ima mu kraj. Ako ne drugo, a ono smrt je svakom
Sadanje, ako bi koliko dugo mnogo to zlopatenje bilo, hele opet, opet, kad god, ima mu kraj. Ako ne drugo, a ono smrt je svakom pokoj.
O, svetle sve nebesne sile, siđite dole, te sa mnom se suzno procvelite! Ako ste i besmrtni dusi sazdati plemeniti, da kako sam za spasovo bogonarođenje od vrla lepog k meni glasonoše
Ne malu eto, i s poslednjom rečom utehu imadu rodilje, jerno ako i to ne dostanu, dvostruko tuže. A da ja li, samo jedna među majci tužna bez milosti ostajem!
ZA SRPSKU ZEMLjU ZA DOBRU BESEDU MOLITVA Kojano si rodila slovo božije s ploću, ti i sad, molim te, rodi, ako su mi i pogana moja usta, u njima božije slovo!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
srmali-muštiklu, — koju je poručio kod njih u radnji neki Mile, nazvan Mazni, najveći kicoš i meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu gradu, — a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na
Mlađi svet i ne peva danas te pesme, a i ako ih peva, ne zna o kome pevaju. I danas, još ovako star, voli hadži Zamfir da zadene po koju staru ljubav svoju.
A ako se Zona ponosila što se svet za njom okretao, mogla se, vala, ponositi, i te još kako, kad se za njom osvrne Mane kujundži
Što mi, dragi, ne dolaziš? Sinoć sam ti dolazija, po azbašče pošetaja, alov jaglak izgubija. Ako mi ga, draga, nađeš, operi ga, prati mi ga po čiraka Spiridona! — Oprala bi, drago moje!
— Takav je tamo običaj. Jer čim neko ima samo malo veće brkove, već ga zovu i same udavače „čiča“, a ako još pusti i bradu, njega svi zovu „pope“ ili „dedo“, pa ma koliko se on na to ljutio.
Pomišlja čak i na starost i bolest koja može naići: pa ko će ga tako svesrdno moći dvoriti ako ne žena, ta verna drugarica n saputnica čovekova? I on oseća da ne može više ovako ostati!
Nju su obično uvek izbegavali — niti su je pozivali k sebi u kuću niti su je vodili kad su kuda išli. A ako su je baš kadgod i poveli, to je uvek bilo posle dužeg svađanja i pogađanja oko postavljenih uslova, na koje je uslove
Da se istepate vi za toj, vikam; ja, ako sam si žena prosta, ubavo si znajem dek neje zaradi men’ toj“. Pa si zborim u pamet: „Bož’ke, koja će mi sag bidne
— Neje te ni sram?... Kako zboriš to?!... — Eto što?!... čudi se i brani Doka. — Što si lošo zborim?... Ako si prajim kef, belkim sas usta si prajim; ništo, ete, lošo ne napraji!...
— reče i ispi opet jednu čašicu mastike, pa dodade: — Ako iskaš, Jevdo, ete, sve da ti ga zberem jedan dan na kup u amam, ta da gledaš i seiriš i biraš, ete, za tvojega Manču,
A to je sasvim umesno bilo, jer, ako i dalje ostane to tu pri ruci tetka Doki, ko zna šta sve može lupiti i ispričati (pa i potući se s nekom!
pa da si odemo ja i ti; a ja ću platim amam i za men’ i za teb’ — sal ono Zone Adžijsko da vidiš i ti da seiriš, pa... ako što nesi muško... GLAVA PETA Ona je upravo kao neka epizoda.