Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— priča on. — Šta vam čovek neće videti kupeći običaje. Na primer, kakav Uroš Mrčikur pojuri na svom alatu; ali on umesto napred, on u plot, ili na ovaj; pa ti se izmakne, a čiča Mrčikur ostane ili gdegod na trnju ili na
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Odvede drugi đevojku, Na tvome konju alatu, U tvome žutu kaftanu, I svilnu purli duaku!“ Govori care Lazare: “Neka je, nek se udaje, Kad prvo jutro ustala,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zato i on, kad se oseti na alatu, kad iziđe iz kapije, drhćući iz sve snage, pođe slobodno, srećno, što se ne prevari, što se ne ispuni njegova sumnja da
A iza sviju ide on, svekar joj. Radosno se on na alatu, u novom sedlu, isprsuje i hoće sve ispred sebe da gleda: i čočeke, i nju, Sofku, kako se spram sunca a u oblaku od
XXXI Docnije Tomča, smejući se samom sebi, pričao je: kako je, kada je već duboko u noć, jednako jureći na alatu, naišao kod jedne reke i nju hteo preći, više mosta, usred vode — a voda je bila tamna, sveža, opkoljena zelenilom,
k njoj, a najviša iz straha da ne bi i alat to video, od toga se uplašio, curuknuo i silom ga kući doneo — on je sav po alatu polegao. Rukama zapušio mu i oči i uši.
de! Otac još nije otišao. — Daj žilu! — ču se iz sobe Tomčin krupan glas. Sluga brzo alatu prebaci preko sedla gunju i bisage.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A onoga istoga datuma kad Ilija Vasić, na svome alatu Cvetku, čiju je inteligenciju uvek nečuveno uznosio (pa čak nekoga popa u susednom selu ubedio kako je taj isti konj
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Na to upućuje ponašanje i drugih likova i, razume se, ne samo u Nečistoj krvi. Kada gazda Marko na alatu u ranu zoru odlazi od efendi-Mite posle prve posete, a tada je i Sofku prvi put video, potpuno je sam, i zna da ga
U isti red drevnih ljudskih strahova ide i bojazan da konjaniku neko ne začara konja. Zato Tomča alatu rukama pokriva oči i uši, dok ga po vratu suludo ujeda: „I grizući ga ispod grive, za vratne žile, tako je silno alata
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Obodoh konja mamuzama držeći sad čvrsto dizgine. Okrenuo sam se malo, i ugledah komandira na njegovom visokom alatu. Izvukosmo se — dobaci mi. On se gotovo izravna sa mnom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
stade gradu kod kapije, al' eto ti vojske na alaje: sve konjici pod bojnim kopljima; pred njima je Boško Jugoviću na alatu, vas u čistom zlatu; krstaš ga je barjak poklopio, pobratime, do konja alata; na barjaku od zlata jabuka, iz jabuke od
“ „Ono jeste Srđa Zlopogleđa.“ „Koji ono dobar junak bješe na alatu konju velikome, sa krstašem u ruci barjakom, što sagoni Turke u buljuke i nagoni na vodu Sitnicu?
svatov’ma, Mujo, u crvenoj čohi vedeničkoj, tuda idu devet konjanika, a pod njima konji alatasti, a naprijed junak na alatu, riđih, Mujo, do ramena brka, panuli mu do malih pušaka, neobična oka i pogleda. Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
konjanika u crvenoj čohi vedeničkoj, a pod njima konji alatasti, ono ti je devet Tomkovića; što je napr’jed junak na alatu, što mu riđi po ramenu brci, neobična oka i pogleda, ono ti je Tomković Ilija; ono su ti sve braća rođena, ono su ti