Teodosije - ŽITIJA
Primivši blagoslov od svetoga patrijarha i uzevši ljude koji će ga provoditi do Aleksandrije, i Bogom čuvan stiže u Aleksandrijski grad.
Sveti zahte da poseti i život svetih koji u okolini Aleksandrije u pustinjama ćutljivo u postu žive. Jer naročito želeći da vidi ove potrudi se, misleći da će od njih više čuti i videti,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Neka budućnost odluči ko ima pravo, ti ili Aristoteles! Ali ti moraš ovoga časa otputovati iz Aleksandrije, da se nikad više ovamo ne vratiš“.
On ga uze za ruku, i privede ga prozoru odakle se videlo celo pristanište Aleksandrije. „Vidiš onu belu lađu koja sad baš diže svoje kotve; ona će te odvesti kudgod zaželiš.
Onda sam, udubivši se u istoriju aleksandriske nauke, našao ovo. Nekoliko decenija posle odlaska Aristarhovog iz Aleksandrije došao je onamo jedan mladić, rodom iz Perge, koji se zvao Apolonios.
Zvala se „Izis“, doplovila je iz Aleksandrije i dovela izaslanstvo egipatskog kralja Ptolemaja Filadelfa, koje je nosilo njegovo ručno pismo, upućeno Hijeronu.
U ono doba bila je hartija, papiros, retka i skupocena roba; Arhimedes ju je nabavljao preko svojih prijatelja, iz Aleksandrije, njenog glavnog stovarišta.
Da bi se takva hartija mogla proizvoditi i u njegovoj otadžbini, zatraži on iz Aleksandrije seme papirosove biljke i zaseja ga južno od Sirakuze uz rečicu Kiane, gde i dan današnji lepo uspeva.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
KOD ARHIMEDA, ANTIČKA VOŽNjA SREDOZEMNIM MOREM, POSETE ALEKSANDRISKOM MUZEJU I BIBLIOTECI 26 VII OSAM VELIKIH NAUČNIKA ALEKSANDRIJE, ERATOSTENOVO PREMERAVANjE ZEMLjE 33 VIII NEOČEKIVANI DOGAĐAJ, NOVA JEDNA TEMA ZA PREPISKU 40 IX KALENDAR I NjEGOVI
Otvorene knjige pokrivaju sve stolove moje sobe, proučavam planove starih gradova, Vavilona, Atine i Aleksandrije, pravim pribeleške, jer hoću da Vam na našem putu pokažem samo ono što je naučno utvrđeno.
On viče, koliko ga grlo nosi: „Faros! Faros!“ - To što vidimo nije zvezda nego slavna svetiljka Aleksandrije. Na lađi nastaje komešanje, mornari se bude, elektrizovani čarobnom reči koja im govori o sjajnookim ženama kiparskom
To je jedna vrsta mola, jer s njegove druge strane leži još jedno pristanište Aleksandrije, u koje se ulazi zapadno od Farosa; mi ga raspoznajemo po šumi kataraka koje vire preko Heptastadiuma.
Proseci u tom nasipu, presvođeni visokim mostovima, omogućavaju komunikaciju između oba velika pristaništa Aleksandrije i između varoši i ostrva Farosa. Aleksandrija nas prima u svoje krilo.
VII OSAM VELIKIH NAUČNIKA ALEKSANDRIJE, ERATOSTENOVO PREMERAVANjE ZEMLjE Beograd Zar Vam se naše zamišljeno putovanje u Aleksandriju zaista toliko dopalo,
Tako je duh Homerov učestvovao u osnivanju Aleksandrije. Sada ću još da Vas potsetim da su dela Aleksandrovog učitelja bila prvo seme zasađeno u tle na kojem je iznikla
“, govorio je u sebi Eratosten, i razmišljao kako bi se to moglo izvesti. Tada mu pade na pamet da južno od Aleksandrije, skoro u istom meridijanu, u gornjem Egiptu, a u varošici Sijeni, ima jedan dubok bunar, o kojem se pouzdano priča da
On posmatraše te dve prave koje idu iz Aleksandrije i iz Sijene ka Suncu, i šetaše, u mislima, po njima gore-dole. Jedna misao, iznenadna kao munja, sinu mu kroz glavu, i
Ugao između njih smatrao je već kao potpuno poznat, pa je po površini kuglinoj povukao luk od Aleksandrije do Sijene. Laka jeza prelete mu preko celoga tela.
mu bilo do spavanja, nego je osećao potrebu da, kao ono Arhimed kad je našao svoj hidrostatski zakon, pojuri kroz ulice Aleksandrije, vičući: „heureka, našao sam!
verovatno, ni video onaj bunar koji mu je pomogao, pri njegovom merenju Zemlje, niti je, lično, našao njegovo otstojanje od Aleksandrije; on nije konstruisao ni onaj instrument kojim je svoje merenje izvršio.