Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
čitali i naizust znali, no o tom tako i toliko govoriti nisu znali ni mogli, razve samo oni koji su se u Atini ili u Aleksandriji učili.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ARISTARHOS SA SAMOSA Beše to u Aleksandriji za vreme vladavine Ptolemaja ІІ Filadelfa, blagog jednog dana pozne jeseni. Tog dana, već od ranog jutra, imađahu svi
i upotrebljava u svom velikom astronomskom delu jedno posmatranje neba, izvršeno godine 280 pre Hrista od Aristarha u Aleksandriji i, pošto tom prilikom Ptolemajos govori i o školi Aristarhovoj, sigurno je da je te godine Aristarhos kao mlad, valjda
izražava ukratko ovom rečenicom: „Aristarhos sa Samosa, rođen posle 310 godine pre naše ere življaše i dejstvovaše u Aleksandriji između godina 280 i 260; ne zna se gde je i kada je umro“. To je sve. Malo, vrlo malo!
Doba boravka Aristarhovog u Aleksandriji, kako je ono saopštenim podacima utvrđeno, a koje sam u svojoj priči radi življe i dramatičnije radnje suzio na kraći
Tako je nekako izgledala i ona prepirka u staroj Aleksandriji. U njoj su se protivnici Aristarhovi stalno pozivali na sud Aristotelov da njegovim zvučnim imenom ućutkaju svoje
Kao što znamo iz „Almagesta“, vršio je svoja astronomska posmatranja godine 146 pre n. e. u Aleksandriji, a dvadeset godina docnije na Rodosu, najveći praktični astronom staroga veka Hiparhos iz Nikeje.
Arhimedes se zadrža poduže u razgovoru sa Euristenom. On sam je bio u Aleksandriji na studijama i proveo onde najlepše godine svoga života. Tema za razgovor beše u izobilju.
Sve tri se povukoše u jedan ugao dvorane. „Znam sve!“, šapnu im riđokosa. „Arhimedes ima u Aleksandriji svoju veliku ljubav“. „Svoju ljubav!“, uzviknuše obe druge na glas. „Ne vičite toliko! - Znam i kako se zove“. „Kako?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
U Društvu beše i Spasa Čemerikić. Spremio se da sa Dimišem Mišetevićem vidi London. Bio je u Carigradu, Aleksandriji, Trstu i Beču. Hoće pod stare dane da oproba Trgovačku sreću i sa dalekom prestonicom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Oni razapinju sva jedra lađe, a i veslači, razbuđeni, naprežu svoje mišiće, i naša lađa juri kao strela ka Aleksandriji. Čudna je to varoš!
Soba do ove čuva rezultate astronomskih radova izvršenih u samoj Aleksandriji. Najstariji su od njih radovi Aristila i Timohariusa, a najslavniji su Aristarhovi.
I ja pomišljam na to da Vam pošaljem nekakav lep poklon koji bi Vas potsećao na našu posetu Aleksandriji. Ali ja sam niti sam veštih ruku, niti osobito dovitljiv u pitanjima poklona.
on i Aleksandriju, jednu tačkicu; i nju veza u mislima sa Suncem, pa poče rasuđivati ovako: Trougao čiji vrhovi leže u Aleksandriji, Sijeni i u centru Sunca, čudnog je oblika.
do centruma Zemlje, on će se onde poklopiti sa uglom što ga sklapaju između sebe poluprečnici Zemljini povučeni ka Aleksandriji i ka Sijeni. To sleduje iz paraleliteta onih dveju prava i iz 27. stava prve knjige Euklidove.
On morade ponovo sesti. U mislima je gledao pred sobom Zemljinu kuglu sa njena dva poluprečnika ka Aleksandriji i ka Sijeni. Ugao između njih smatrao je već kao potpuno poznat, pa je po površini kuglinoj povukao luk od Aleksandrije
Sunca od zenita aleksandriskog u podne najdužega dana, onda kada je to otstojanje najmanje i kada vertikalni stubovi u Aleksandriji bacaju najkraću senku.
Nama, draga prijateljice, posle naše posete u Aleksandriji, učinjene 19 godina iza ovoga događaja, sada je sve jasno: Glavna odredba hrišćanskih kalendara, uvađanje prestupnih
Cezar iskrcao se, u poteri za svojim pobeđenim protivnikom, Pompejem Velikim, sa svojom malom ali odabranom vojskom u Aleksandriji. Tu je zatekao egipatsku kraljevinu u stanju rasula, a naslednike Ptolemeja XII u svađi.
Od svih zdanija koja smo, draga prijateljice, videli prilikom naše posete u Aleksandriji, ne ostadoše ni ruševine. Jedino ona dva staroegipatska obeliska očuvala su se; jedan od njih stoji sada u Londonu, a
koje je godine 392 dalo sebi tolikog maha da je, kao vihor, uništilo sva dela grčke umetnosti i nauke, nagomilana u Aleksandriji, pa i naš dom. To je bio strašan dan.
To je bio strašan dan. Već rano izjutra čusmo da se po Aleksandriji kupe rulje da razore i unište sve tragove jelinske kulture.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kano kurjak s kožom vala nam plaćati, ka i onome u Aleksandriji što mu se je jagnjeća glava u torbi pretvorila u čovečju, kanda jako odsečenu glavu, na sred pijarce među tolikim