Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad Aristarhos nestade iz aleksandriskog učenog kolegiuma, duh njegov življaše i dalje u toj sredini, iako je ona odbacila njegov sistem.
Onde se učio kod učenika Euklidovih, onde je napisao svoje glavno delo o koničnim presecima, veličanstveni spomenik aleksandriskog doba, a zatim se preselio u Pergamon da, sprijateljen sa tamošnjim kraljem Atalom, nastavi svoj plodni naučni rad.
geodet, fizičar i geometar Heron Aleksandriski pravio je odlične aparate za premeravanje dužina i uglova; u zvezdari aleksandriskog Muzeiona smenjivani su stari astronomski instrumenti novima, solsticijalnim armilama i zidnim kvadrantima.
poleta beše prohujalo, a stari duh aleksandriske nauke ugasio se u elementarnoj nepogodi, u požaru slavne biblioteke aleksandriskog Muzeiona. To se dogodilo za vreme aleksandriskog pohoda Julija Cezara godine 48 pre n. e. Godine 30 pre n. e.
To se dogodilo za vreme aleksandriskog pohoda Julija Cezara godine 48 pre n. e. Godine 30 pre n. e. ušao je, preko leševa Antoniusa i Kleopatre, poslednje
ove događaje koji su potresali stari svet valja imati u vidu ako hoćemo da pravedno ocenimo poslednjeg velikog astronoma aleksandriskog Klaudija Ptolemaja.
“ „Spisa!“, uzviknu Arhimed, obradovan. „Da, prepisa prvoklasnih naučnih dela koje je tvoj prijatelj Konon, član aleksandriskog Muzejona, dao ispisati za tebe na trubama papirosa“.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Svanuo je dan, i mi se približismo ostrvu Farosu koje se kao prirodna brana pružilo ispred aleksandriskog pristaništa. Na njegovom istočnom raju ispravila se u plavi vazduh njegova bela mramorna svetiljka - viša no što je
Muzeja i uvideli kolika je darežljivost vladajuće kraljevske porodice, Eratosten nas uvodi u biblioteku, diku i ponos aleksandriskog Muzeuma.
Posle zajedničke večere, povukoše se stariji članovi učenog kolegija Aleksandriskog muzeja na počinak, a mlađi pođoše u varoš i njen noćni život.
razmišljaše: U momentu kada se Sunce ogledne u Sijenskom bunaru, ono će se odavde videti nešto južnije od zenita aleksandriskog, u koji se ono nikada i ne penje. Koliko će onda biti otstojanje Sunca od toga zenita?
„Ja ću da premerim celu Zemljinu kuglu“, govoraše on, „treba samo da izmerim uglovno otstojanje Sunca od zenita aleksandriskog u podne najdužega dana, onda kada je to otstojanje najmanje i kada vertikalni stubovi u Aleksandriji bacaju najkraću
Ono nije samo udžbenik, no veličanstveno naučno delo i skup celokupnog astronomskog znanja završnog perioda aleksandriskog, a to je znanje bilo, zaista, ogromno.
Ta je umetnost bila dostigla za vreme aleksandriskog doba svoj vrhunac. O tome imamo svedočanstva po svima muzejima, no najlepših od njih bilo je u Petrogradu.
U kraljičinoj pratnji bilo je i nekoliko naučnika aleksandriskog Muzeuma, a među njima astronom Sosigen. On me opominje na kalendarsko pitanje zbog kojeg pišem ovo pismo, a na koje sam,
Taj Julijanski kalendar preuzele su i hrišćanske crkve. On je, kao što smo videli, aleksandriskog porekla, a Kleopatra ga je donela u Rim.
Od Muzeuma ni traga; ne zna se ni gde je stajao. Ni traga! Šta govorim? Zgrade nema, ali duh aleksandriskog Muzeuma provejava i kroz našu današnju nauku. XI CARIGRAD.
Već njegov otac Atalos I pozvao je na svoj dvor slavnog aleksandriskog geometra Apolonija i odlikovao ga svojim prijateljstvom. A Eumenes htede da se u svemu takmiči sa Aleksandrijom i da u
Uz ovu priču učinio bih nekoliko primedaba. Istoriski je utvrđeno da je velika biblioteka aleksandriskog muzeja izgorela za vreme građanskih ratova Julija Cezara nesretnim slučajem; tu nam je sam Cezar pouzdan svedok.