Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Božur. U Resavi daje se nerotkinji »sasušeni cvet božura« da bi rodila muško (GEM, 28—29, 1965—1966, 174). Bor. U Aleksinačkom Pomoravlju o slavama i zavetinama peva se pesma: »Nasred sela zelen bor, Tu se kupi lep sabor.
U Aleksinačkom Pomoravlju — u vračanju radi mleka domaćica uoči Đurđevdana mleko »podsiri u vedru« i stavi ga »na jedan veliki busen sa
l. odvezuje se od čini (ZNŽOJS, 42, 1964, 402 idd); u Aleksinačkom Pomoravlju, po analogiji sa žitom, »božjom bradom« se naziva i poslednja gidža u vinogradu, sa koje grožđe »smuljaju i
prutić da drži u ruci, a ona provuče dojku kroz bušan kolač ili pogaču (SEZ, 58, 1948, 266). U Aleksinačkom Pomoravlju, u M. Drenovcu, svake godine devetog utornika po Božiću, pre sunca, svi stanovnici (od vremena kad je vladao
niz trpezu domaćin svadbe, djever, kum i vojvoda« 26, 1977, 246). U Aleksinačkom Pomoravlju j. je sastavni deo obreda sa kolačem zvanim »sabornik«, koji mesi uoči svadbe u mladoženjinoj kući devojka
oko bunara, i zakiti ga bosiljkom« (GEM, 28—29, 1965—1966, 197). U Aleksinačkom Pomoravlju uoči Sv. Andreje, radi vračanja, kuva se k.
bio visok i da bi se klipovi ukrštali (SEZ, 70, 1958, 543); u Aleksinačkom Pomoravlju slično vračanje zove se: »lera« ili »lero« (poslednji struk svi zajednički zagrnu zemljom, okite ga najlepšim