Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko zapeva. On je pevao Jankovića Stojana i Gojenog Alila. Stojan piše knjigu Alilu: Oj, Alile, kladuško kopile! Što se, kurvo, po Kladuši ̓vališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku Anđu obljubio?...
obojimo I mejdane stare podnovimo; Rok neđelja, mejdan poneđeljnik, A utornik da kukaju majke: Ali moja al̓ tvoja, Alile!... Taman on utanačio, taman se razigraše srca hajdučka, taman se sve pretvorilo u uvo, a ču se lavež...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Okreće se svome grnetaru, koji ga u korak prati, i grca, muca: — Alile, de, sinko! Alil, poluciganin, u belim čakširama, sa čalmom, dugačka nosa, prosed ali visok, dugih ruku, | dugih
I Marko, ne mogući više izdržati, a ne znajući šta će od radosti i sreće, skoči i, sa rukama pozadi, priđe Alilu: — Alile, bre, zemlja da igra, tako da sviraš! Alil, čisto kao uvređen, odgovori: | — Gazda Marko, svirka moja, obraz moj!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i kad on peva: Oj Alile, kladuško kopile, Što se, kurvo, po Kladuši hvališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku Anđu obljubio?
Pa kad na megdan poziva: Rok neđelja, mejdan poneđeljak, A utorak nek’ kukaju majke, Ja li moja, ja l’ tvoja, Alile, Ja li jedna, ja li obadvije, — onda kao da je onaj megdan ponedeljak sjutra, da ćemo ga svi gledati, i da je ono
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
osvanulo, jošte nije obasjalo sunce, skočio je od Kladuše Mujo, pa on budi svog brata Alila: „Ustan’ gore, moj brate Alile, da idemo na Crvene st’jene — sehir činit kamene Kotare“. I odoše na Crvene st’jene.
A ostalo kićeni svatovi“. Onda reče Hrnjo Mustaf’-aga: „Moj Alile, moj brate od majke, dobro nije, niti mu se nadaj. Sve junake po imenu znadem.
Što za njima sedam konjanika u zelenu, na zelenim konjma, moj Alile, moj brate rođeni, ono ti je sedam daničića; a naprijed junak na zelenku, smeđih, brate, do ramena brka, panuli mu
Dobro nije, moj brate Alile! Dočekati: izginuti listom, ne dočekat: zazor i sramota, rugaće se nama krajišnici“. Siđe Alil s visoke jelike, i
I MUJIN ALIL Knjigu piše od Kotara Janko, te je šalje u kršnu Kladušu, a na ruke Mujinu Alilu: „O Turčine, dijete Alile, tebe vale po kršnoj Kladuši, mene vale po ravnu Kotaru, no mi dođi na megdan junački, da vidimo ko je bolji junak!
Kunarom u polju Kotaru, a na međi turskoj i kaurskoj, đe je zemlja krvi poželjelja, gavranovi od junaka mesa; dođ’, Alile, đe je tebe drago!
sa zelene londže, prigrnuo zelenu mavlutu, gleda sina nejaka Alila, pa ga pita silna poturica: „Što je, sine dijete Alile! Ko l’ te zove na megdan junački, te si ga se, sine, prepanuo? Kaž’ babajku jutros na uranku!
Kade Janko na biljegu dođe, on doziva nejaka Alila: „Čuješ li me, dijete Alile! Udri prije — da ti žao nije!“ Ali veli dijete Alile: „Udri prije, od Kotara Janko, tvoj je megdan, tvoje pozivanje!
Udri prije — da ti žao nije!“ Ali veli dijete Alile: „Udri prije, od Kotara Janko, tvoj je megdan, tvoje pozivanje!“ Kad to začu od Kotara Janko, on pokupi dizgene
70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA Podiže se Ture od Udbinje, od Udbinje, krvave krajine, mlado Ture Bojičić Alile, podiže se u lov u planinu, i on uze sluge i levere i povede hrte i ogare.
Još se vali Bojičić Alile: „Hoću njega ka caru voditi, i hoću ga caru pokloniti“. Pa ga neće ka caru voditi, no ga baci u lednu tamnicu.
Tu tamnova tri godine dana. Kad hajduku muka odoljela, on dozivlje Bojičić-Alila: „Oj Turčine, Bojičić-Alile, nu daj mene list knjige bijele i kalema, čim se knjige pišu, e ću pisat jednu sitnu knjigu — da je pošljem majci i