Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pitamo se mi opet sa Živkovićem kako sa nepoznatim, iznosimo naše ̓aljine, ali malo smo i imali. Pita nas obršter: „Popo, ako Bog da vi?
Turci pobegnu, a naši zaokupe i, oni odmorni od kuća, poteraju. Turci begajući pobacaše puške, ̓aljine, obuću, da bi lakše begali; ali zabadava, Srbi stizaju, i koji sabljom, nožem, koji britvom kolji, koji prošcem i
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Kad ćemo je prositi? PROVODADžIJA: Oho, momče, tako brat Sima, to jest, ne radi. Prvo i prvo, nove aljine mladoženji i provodadžiji. To je nužno, to jest, jer devojke više glede na aljine nego na samog momka.
Prvo i prvo, nove aljine mladoženji i provodadžiji. To je nužno, to jest, jer devojke više glede na aljine nego na samog momka. MLADOŽENjA: Odma neka bude.
MLADOŽENjA: Ja ću se vladati po vašem savetu. (Pođe.) PROVODADžIJA: Čoja za aljine da bude lepa, a ne kao što me je jedan s ovom prevario. Ali sam ga tako usrećio, svađaju se kao Cigani, to jest.
Pomisli samo kako bi izgledala da joj nisi kupio fališan zub. OTAC: Dobro, to je zub; ali našto tako skupe aljine? Našto te mode i ludorije? MATI: Ja sam mislila da se ko zaljubi u nju. OTAC: O, našla si!
Rashod „kućevni prijatelji, mloge vizite, briga“. - Prihod „ljubov“. - Rashod „svojevoljstvo, svaki čas nove aljine, mazanje“. Prihod „deca“. Rashod „babica, kolevka, apoteka, nespavanje, dojkinja“. - Prihod „pomoćnica života“.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Tako, gospodine Žutilović tako. Nama se jasna zora otvara. Jošt je nužno poderati sve one aljine koje su stranonarodne boje. ŠERBULIĆ: Evo i gospoja Nančika ima zelenu.
LEPRŠIĆ: To ide malo dalje, ali rodoljubije sve dopušta. Zato ćemo ovako učiniti: ispod aljine da se postave kokarde srpske, jer naša srca srpski dišu, a spolja metnućemo mrske kokarde madžarske, za znak kako su nas
GAVRILOVIĆ: Opet vi! Boja je za narod odlični znak, kao i za čoveka aljina. Ali ja, bogme, zbog aljine neću se tući ni poginuti. LEPRŠIĆ: Zašto nemate čuvstva za narodnost. GAVRILOVIĆ: Može biti.
Vama valjda nije poznato opredjelenije amazonkinja. MILČIKA: Šnajder List najbolje pravi takve aljine. ZELENIĆKA: Krojač List... da, no istorija amazonkinja pokrivena je tavnilom drevnosti.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ovi brže bolje pođu po vojnika i dovedu ga pred cara, koji se bijaše preobukao u carske 'aljine. — Đe si ti bio od juče, a? — zapita ga car srdito. — Ako kažeš istinu, oprostiću ti, slažeš li me, posijeći ću te.
Na to se car nasmija, svuče sa sebe lovačke 'aljine i pokaže mu se. — Oprosti, svijetla kruno! Da sam znao ko je sa mnom, ne bih se onako ponaš'o — reče vojnik i pade
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ali ako ti nije tu po volji, lako ću ga premestiti. MAKSIM: Tako je; sad idi, te kvari nanovo aljine. To nije moglo biti iz početka, nego da se opet dangubi.
MAKSIM: Neću ni kod koga, razumeš li? SOFIJA: Bar tu nećeš trošiti. MAKSIM: Neću, da šta ću; aljine se neće prati; cvetovi se nećeju kupovati? Kad sam ja jošt na bal išao? Za mene je bal!
Ustaj! Sve ustaj, a kad će biti „sedi“? LjUBA: Ti da nisi ćirica. Diž’ se, kad ti kažem! Eto babe, pa da prevatiš aljine majkine. VUČKO: Oće da dođe? LjUBA: A da no! Nego odlazi.
Ostani ti s Ljubom. STANIJA: Idi, idi, da se ne gradi šteta. (NEŠA odlazi.) STANIJA: A gde su moje aljine? LjUBA: Odneće ćirica u sobu, ne brini se, majka. STANIJA (gledi po sobi): O vala bogu, kako je namešteno!
STANIJA: Pred stranima je, prosti me, sramota n bezobrazno govoriti, nekmoli raditi. Vidiš i tvoje aljine ne valjaju ništa. Kakav ti je to fistan narogušen? LjUBA: To nije fistan, nego rajfrok.
Oće majka da vam pravi uredbe. STANIJA: Kaki je to sijaset. Napustiše ljudi zakon, napustiše obraz; ostaviše aljine, otpadiše se od Boga, postaše Turci i nekršteni.
LjUBA: Vi ste mogli lako primjetiti, koliko vas ja rado imam; kakve ste mi vi aljine gustirali, takve sam pravila; što se vama dopada, to sam nosila; na balu kad vi niste bili, nisam ni igrala.
— Filozofi, strašnn zverovi! Kudrava kosa, nečiste aljine, nabrano čelo, pak eto ti filozofa. Ali mora i brojanice po sokaku da nosi. Dakako!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) TRIFIĆ: Ali kaži mi, molim te, zašto si ti tako nezadovoljna? SULTANA: Misliš ti da sam ja slepica? Kakve si mi aljine načinio? Kakva je ono svila, kakav kroj? Oćeš da me načiniš poslednjom u varoši.
Znaš li zašto sam te zvala? PELA: Ja ne znam. SULTANA: Da obučeš moje aljine, a meni daj tvoje. PELA: Milostiva gospođo... SULTANA: Ti ne znaš tko sam ja tebi? da nijednu reč ne čujem!
Malo zatim PERSIDA). PELA: Ovakovog stra otkad sam živa nisam prepatila. Nije šala, navuče žena moje aljine, poveza se, pak kanda u vodu utonu, a mene ostavi da budem mesto nje gospođa i jošt da se nikom ne izdajem.
Što mu drago, ja ću da se vozam, a ona kad dođe, neka obuče druge aljine; znam da nije spala samo na ove. Evo opet nekoga. (Navuče val.) POZORIJE 3.
radosni glas doneli, odite da vas obdarim, pak kad se sovršeno uverim da je tako kao što mi vi kazujete, kupiću vam i aljine. (On napred, Stevan i Persida radosni za njim.) POZORIJE 6. (Soba kod Srete.
SRETA (izvadi lagano jedan kaiš iza kreveta, pa sakrije ispod aljine): Pelo, jošt juče je trebalo da su gospodinu čizme bile uređene.
Nego on cili-mili oko nje. Bre, lupaj ti nju, nek joj se puše aljine! Ajde, sad me poljubi. SULTANA: Molim te, samo to ne! SRETA: Ali to mora da bude. SULTANA: Ej, teško si ga meni!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
bakutine zaove i jetrve, pašenozi, deveri i kum Božidar, kao i ona deca s vašeg venčanja što su mami vukla šlep od aljine! To boli! Tu počnem da se zezam do daske, iz čistog očajanja. Pravi humor pod vešalima! — Ima duha!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Oči, kosa, aljine hod, stajanje, sedenje, nokti, sve je to po modi, samo što niko po modi ne umire. No gle, ja zabrbljao, a ne pitam te
ALEKSA: Pa i to je dobro. MITA: Dobro kao naopako, kad moram drugda po tri dana da gladujem. No u tebe vidim lepe aljine; ti si morao bolje sreće biti. ALEKSA: O, ja sam ti sila premetnuo preko glave. MITA: Da čujem.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pod je zastrt bio prostim, debelim ćilimom. Pošto se umi studenom vodom i očešlja, navuče čizme, obuče kaluđerske aljine i natače kamilavku. U čas muževni gorštak preruši se u smjerna kaluđera: „oblečetsja v novago čelovjeka.
Turci, zbilja, svrnuše s puta na jednu ledinicu. Konjici sjahaše i privezaše konje, pa počeše prostirati aljine po zemlji. „Počinuće, bogami! Možda će i pospati — e, blago nama!“ reče Mišan.
Oružnica bi odsjevnula velikim blijeskom; po čađavom ševaru boje se prelijevahu, po prijeboju povješane aljine i stativo pred njim, kao da poigravahu.
“ reče joj, videći e se snebila i ustavila. Žena brišući suze prstima, pregnuta, primače se, pa dohvativši skut od aljine vladičine, učesta ljubiti je, a ne moga da progovori, da zaište blagoslov, kao što je običaj.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Nesretni zet carev sjedeći na ploči morskoj življaše o travici, koja bješe pri ploči prirasla, vas bješe već pocrnio, aljine na njemu izagnjile, da se ne mogaše poznati, i ni od kuda žive duše, koja bi ga izbavila, dok srećom njegovom poslije
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A umela si od mene šolju zitina, kafenu kašiku masti, šoljicu brašna... GOSPAVA: Automobili, dresovi, bedžovi, aljine, ona jučeranja govornica onde, aminovanje, disciplina, televizori, krzno, čaša rakije, novine — pogledaj ovog kako
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
se ne samo kao da grčki savršeno čitam i tanje i lepše nego starac Dima izgovaram, nego jošte kao da sam i u grčke [h]aljine i široke dimlije obučen; probudivši se, tolmačio sam moj san na dobro.
” Ep[iskop]: „A kad kupiš kakvu lepu i skupu materiju za napraviti [h]aljine, bi li je dao jednom terziji koji se samo zove terzija i drži u ruku veliki aršin i makaze, a ne zna ni krojiti ni
Nije to sve. Nose i kojekakva parčeta stari[h] [h]aljina, pa kažu ili da su od Bogorodičine [h]aljine, ili od kog drugog sveca. Nose i parčeca gvožđa, uveravajući da su od apostola Petra verigâ ili od Hristovih eksera.
Ovu sam sve potezao sa sobom, a nisam je ni jedan red obukao. U Korfu ima trgovaca koji nose take [h]aljine, a i Andrej takove nosaše. Kažem mu da onde kud ja polazim nije običaj take [h]aljine nositi.
Kažem mu da onde kud ja polazim nije običaj take [h]aljine nositi. Stoji me oko 40 pijastra, a ja bi[h] je dao za 20 ili za 15. „Za 20“, reče mi on, „kupiću je ja.
po sto jedna za drugima, | da se ne vide od pra[ha]; koji su god onda u kolesi, pune im se ne samo oči, uši i [h]aljine pra[h]om, nego i nosovi i usta, zašto moraju disati i odisati; pak ako najpređna kola stadoše, sva za njima, ako će
svojemu ljubimomu, dok god budem u Londonu, da mi daje na njegov konat što mi god bude od potrebe za knjige ili za [h]aljine i za proči sitni trošak.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ma moj sinko, i to je na tebi novo... Pritrpi se za viko vrime! — Neću valaj, ćaćo, nego, ako mi ne budu aljine do nedilje, ja ću kazati svu istinu stricu, jer najposlinakarce, ja sam zamiritâ ti deset talira...
— Šta lipo stoji?... Kome lipo stoji? — Ma, brate, Mačku fratarske aljine! Zar ne vidiš da se „obuka“! Zar nisi znâ? — O, Isuse! O Divice!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
smenjivanja dva po dva stiha, što je i grafički istaknuto: Bila sam na reku, na reku Sitnicu, Na reku Sitnicu aljine sam prala.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Eto ti, isti otac! Tako je i on imao to ludilo u glavi da radi, pa da radi. Niti mari kakve se aljine nose; niti kako se gospoda unterondluju.
VASILIJE: Ta nemojte se šaliti, majstorice, nego ja sam došao da pitam kakve ćemo aljine za Evicu. FEMA (podboči se): Molim te, kaži mi, s kim misliš ti da govoriš? VASILIJE.
nji ćeš u ruku ljubiti i s karuca skidati. JOVAN: A gdi su nam karuce? FEMA: Ti nećeš nositi te aljine, nego sam ti načinila druge, svuda unaokolo sa žutim portunetom. JOVAN: Šta, da me pravite pajacem? Majstorice!...
Eto mi je rođena kći, pak kakva razlika od mene? SARA: Cela istina. Ali apropo, madam de Ružičić, kakve ćemo aljine za venčanje? FEMA: Ja sam dvadeset pari naručila, ali moram jošt tri za jašenje. SARA: Amazon-klajder, šarmant!
VASILIJE: Ti si magarica što si je primila, kad nisi vredna bila čuvati. EVICA: Sad neću moći načiniti aljine po modi i... i... i! (Plače.) VASILIJE: U... u...u! Sad te opet ne mogu uzeti. EVICA: Ja ću skočiti u bunar.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Tu motčicu baci, čoče, iz ruke, pa ruke metni u njedra... Evo ti ove moje 'aljine, pa se dobro umotaj — reče starac, skide haljinu, i ostade skoro upola go. — A ti, striče?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Kakav je lep krpež kad čovek uzima na veresiju aljine, a konte ne plaća, kad devojka, koja je inače mala, štikle naručuje, kad čovek svoju ćelu parokom pokrije i proče i
Ljubim vam oko. »Aljine prave čoveka«, opšta je poslovica, i čitatelji će moji sa mnom zajedno trud položiti za iskusiti kako je Roman odeven
Jeste l’ kod prilj-Rabenera vidili koliku silu lepe aljine imadu? Znajte vi, na primer, koliko zvezda s istočne, koliko s zapadne strane zemlje ima; znajte o ljubovi bolje nego
Najposle sebe onom pokloni u kojega je farba od kaputa njojzi najpovoljnija. — Proča čuda što aljine prave naći ćete kod našeg Rabenera.
No sad, g. Diogen, imate li volju jošt nas za naše aljine ismejavati? Vidite, naše zlato svetli i bez vašeg fenjera, a ja mislim da se i vi ne bi srdili kad bi vam ko novu aljinu
Sad ajd’mo k Romanu. Njegove aljine mogle bi najvećem gavaleru prkositi, toliko samo što su, naravno, romantičeske bile.
ni izdaleka u nju zavirivati; kamo sreća da i naše devojke njenom primeru podražavaju, takim načinom ne bi svoje aljine do polak prsiju izrezivale, niti bi kratke suknje bile u modi, niti bi naše osobito devojke na balu kao vivak štelunge
« Oprostite, gospodična, tamo toliko drže na brak koliko mi na aljine, to jest u mesecu se samo dotle u braku živi dok je mužu ili ženi po volji, a kako im se ne svidi, oni se rastave, i na
— »Novci su u svako vreme gotovi.« — Pravo! Dakle, do osam dana. Mogli bi i sutra, no rad sam načiniti malo otmenije aljine, nisu to kruške nego hiljade, treba čovek da se dobro u pamet uzme.
Da ponesemo više dukata za dar, da se misli iz bogate smo kuće. Tu se prvodadžiji kroje aljine. Ajde sad kradom, drugim putem, a ako ko zapita: kuda? — »u Kikindu, nekim važnim poslom.
Sve je uređeno, i tek sad se čuje da devojka nema više od 8.000. Šta ćemo sad? Toliko se potrošio, aljine kupio, sramota od ljudi. Zažmuri, pak kako ti je, tako ti je.