Ilić, Vojislav J. - PESME
LjUBAVNA PRIČA O DONU NUNECU I DONA KLARI U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara. Don Nunec je mlad hidalgo S mamuzama i gitarom; A volô je nežnu donu Svim mlađanim svojim žarom.
Već dve noći kako peva Don Nunec od Alkantara, Al' kad pade treće veče Smilova se dona Klara. Ona posla sedog Mavra, Da provede mladog dona Kroz odaje njenih
zabaci ruse kose, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara. I na danu i u noći, On o njojzi samo sniva, On je zove tako nežno, Al' ona se ne odziva!
Već dve noći kako peva Don Nunec od Alkantara, A kad pade treće veče, Smilova se dona Klara. Već dve noći i dva dana Kako strastan zaspô nije; Već dve noći i dva
i ona sad se diže, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, Al' tu ružu ne poznaje Don Nunec od Alkantara. On je slušô o lepoti, Al' joj nije vidô lica: O, hidalgo, o hidalgo, Ja sam njena sobarica.