Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I sve će joj, alo, biti malo! Još bi trista stotina takvih ala u ovu alu nad alama stalo! Gladni mesa, žedni krvi, doleteli na krilatim konjima bez uzda, pogledajte kako zija, kako zeva,
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
i kada je majke uhvatio očaj one su sele i popile po čaj, zatim su našle jednu zdravu alu da im jede decu nevaljalu.
Radičević, Branko - PESME
— pomoglo joj nije, I jošte bi da još jadna može, Ali eto sva već iznemože, Pa na muci k nebu pogledala, Ozgo Alu u pomoć pozvala, Ala čuo pa joj pomogao, U dušu joj čudnu misâ dao.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Malo po malo preklopi mu imanje. I davaj, davaj, isplaćuj, ali, ko će alu da zasiti. Prodade im sve njive i vinograde. On se propi, propade — uzedoše ga dušmani na vrat! Sad je krijumčar.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A ovaj mu odgovori: — A što si lud te nosiš tu alu. Nogama u vreten, te njega o kamen, pa hajde sa mnom. Kad to čuje konj pod zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2. ŽIVOTINjSKA ČUDOVIŠTA ALA Za alu se misli da ima od aždahe osobitu duhovnu silu te leti i vodi oblake i grad navodi na ljetinu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A ovaj mu odgovori: „A što si lud te nosiš tu alu. Nogama uvreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom.” Kad to čuje konj pod zmajem, | a on mahne glavom i snagom, a nogama
isprate je do jezera, i onde izgrlivši se s njom i izljubivši otac i mati vrate se kukajući, a ona ostane sama da čeka alu. Čekajući tako stane se moliti Bogu, da joj pošlje Biberče, koje joj jabuke od ale donelo, da je sad izbavi.
u jedan put jezero se zanjiha, a ona počne plakati, i suza kane njemu na obraz, a on se trgne, uzme mač i stane da čeka alu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A ovaj mu odgovori.: — A što si lud te nosiš tu alu! Nogama u vreten, te njega o kamen, pa hajde sa mnom. Kad to čuje konj pod zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ vidite l’, oči mlade, Što na bližoj meti? Vi’te l’ alu bližu, koja Samo nama preti? Što se svesti našeg roda I imenu ruga — Prema njoj smo evo sami, Bez pomoćna druga.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad udara Strahinjiću bane mučnu alu silna Vlah-Aliju, iz sedla ga maći ne mogaše, tonu vrancu konju do koljena u zemljicu noge sve četiri.
„Za alu se misli“ — kaže Vuk — „da ima od aždahe osobitu duhovnu silu te leti i vodi oblake i grad navodi na ljetinu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
ni fener, ni bastun, veće prolazi — da prošćavaš — kako niki mačor kad si ostavi mutvak, ta se digne i zaredi po ma’alu na niko rđavstvo. Boga mi ti kazujem!... — Lošo vreme zastupi! Sedi si, bata-Tače!... — veli Jevda, i nudi ga.
— Pa koj gi reče za oro? Ti li? — Jok ja!... Kazaše gi niki iz ma’alu. Ta svi skočiše sas rezilenje... Vikaju: ne prilega na čorbadžijsku kerku u oro igranje po ma’ale...
Turi si nož u stol, eli frlja tufeci — kako Debrelija... U svaku ma’alu ima si po jednu na koju je frljija merak... — Dosta de! — prekide je Zamfir, ali tetka Taska ipak nastavlja: — ...
„Nesreća drta!“ grdile su ga ma’alske žene, „što si dom ne sedi, veće se krši vrat po čiflaci, a po kuću, sokak i ma’alu mu se taraf—taraf čini!
— Ima si zauške, ta nikakva se napraji; ništa ne valja, veće tri din, ete. — Pa mlogo li si bolna? U čaršiju i ma’alu nesi iskačala? Za kakvo iskačanje pa zboriš? — pita je tiho i bolno Zone.