Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Za Sofkom uđoše i ostale. I čim se za njima zatvoriše i zaključaše amamska vrata, sve, osetivši se zatvorene, sasvim se oslobodivši, brzo, veselo počeše da se penju po minderluku i da se svlače.
A iz pravog amama će dopirati toplota, para i ona zagušljiva amamska ustajalost... Znala je i to da je sada, kada uđe, neće više gledati kao pre, kada je sa materom dolazila, još bila
ludila da pevaju i izgovaraju, da i sama amamdžika, razdragana, smešeći se, morade da ode, još jače da pritvori spoljna amamska vrata, da se tamo, u čaršiji, ne bi čulo i oko amama počeli da skupljaju muški.