Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Milisav okrete svojoj kući, a Sreja sa onim momčetom na Milunove vratnice. Ono momče jedva se dokotrlja do jednog ambara, pa spusti bubanj i prući se pored njega na travu.
»Dobro je, dobro!« misli u sebi, pa tumara dalje po kući. Ode obilaziti i ostale zgrade. Kad bi kod ambara, smotri ono momče i pokraj njega probijen bubanj. »O, o!« učini Milun poluglasno, »ta ovi su pokor počinili!
Čeljad istrča i udari u dreku. Njih dva nose se kao besni — ne da se Milun, ne da se Sreja. U tom rvanju doguraše se do ambara. Ono momče skoči bunovno, pa nadade dreku i uteče nekud u korov.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zato sam naredio te je nekoliko njih otišlo u Radenković, nekoliko u Banovo Polje, a nekoliko u Zasavicu, pa da iz ambara donesu hrane ovamo. Ovde blizu ima dve vodenice, pa ćemo to samleti. A naredio sam da doteraju i stoke.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onda videh bábu kako se nadviri nad prozor od momačke sobe, pa opet ode dalje. Stade najzad pod krov od ambara da izvadi pištolj. Ali u isti mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega. Prenerazi se čovek.
Niko to ne vidi, niti ko opaža na drugoj strani iza ambara crne Pavlove oči kako prosijecaju noćni mrak. — Ne znam prosto šta da radim! — govori slika iz avlije. — Ostani!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« Kaži da se javio odnekud iz komšijskog ambara jedan veliki pacov, pa načinio čudo i pokor po špajzu i izgriz’o i čizme milostivog gospodina i pojeo ih, kaži, sve do
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iz njih je izletelo nekoliko kvočaka. Grozdin se čuo, kako sa njima, kao sa svojom pokojnom Anđom, razgovara. Iza ambara, bila je Grozdinova bašta. Ona je bila podeljena u dva dela.
Iza kuće, tu, bilo je nekoliko avlija, i ambara, a uzbrdo, voćnjak i travnjak, pun mirisnih žalfija, kukureka, sa dva reda suncokreta, pored plota.
Verovali su da se mati, kad ugleda mrtve sinove, može, od bola, raspući. Iako je taj svet iza ambara svršavao nuždu – i žene – svi su oni bili željni nekih, dirljivih, ljubavi, dobrote kod ljudi, a kad su voleli, voleli su
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— graknu Rožljika. — Imam ja uprav nešto za tebe, samo da dobro platiš. Rožljika donese iz ambara veliku granatu od haubice i podnese je svom prijatelju pod nos. — Jesi li je vidio, a, kolik dobro prase.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
A u vrijeme gladi često ga priviđavaju oko vodenice, oko ambara žitnijeh i oko čardaka i koševa kukuruznijeh. Kažu da sve ide sa svojijem pokrovom preko ramena.
3 Pobratim se pobratimu ’vali: — Imam žita više nego lani: Dva košića — do svetog Božića, Dva ambara — do svetog Lazara; Šarka mi se koka opilila, A riđa se koza okozila; I žena mi dosta vredna bila, Pa je dosta
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda mu šura reče: „Počekaj malo,“ pa mu izbaci jednoga svinjara pa mu reče: „Ti samo jedan rupnjak izvadi iz ambara, pa se onda ne staraj, svinjar će vući koliko god ustreba, a niko ga ne će videti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pao je s vrećom, a žito mu se prosulo u nedra i oko glave. Prazan kamen se okretao i u trenju palio paspalj i ram od ambara. Da nisu čobani naišli da zaustave vaone, možda bi se i vodenica zapalila. Dešava se to.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Slušaj, kad svi poležu čekaj me eno onde. — E baš si đavo. Je l' onde kod ambara, baš onde? Utom stiže komandant, a ja se odjedanput preobrazio, napravio važan, namrštio se, pa joj izdajem naređenje:
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Orač ćuti dok ore prvu brazdu — »da ga ne fativ mađije« (kao što i žetvar ćuti dok nosi poslednji klas do ambara — »da miševi ne grizu seme«, SEZ, 86, 95).