Jakšić, Đura - PROZA
stotine jagnjećih kožica, stegao ih je dobro, pa ih je podelio na obe strane drvenoga samara da ne klima ni tamo ni amo...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
SVETOILINjSKOJ PIJACI Kantaru se, ko da je konac sveta, gvozdeno jaje, kog teret pokrenu, po gvozdenom repu tamo-amo šeta, svemu kazujući težinu i cenu.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
stari knez Nikola Grbović i vojsku prema nama uparadi, a Jovica Milutinović od marama barjak načinio i nosi ga tamo amo pokraj parade. Pogledaše Turci i reče Sali-spahija, ćata moga oca: „Ala otkuda vam onolika vojska?
Ja se vratim i tamo amo po pešteri hoda̓, pa opet u kvartir. Ja Kijevo, peštersku lavru i njene lepote iznutra i spolja ne mogu opisati.
Mi svaki dan trčimo tamo-amo, njegove zapovesti i vilajetske uredbe raznoseći, konje potrsmo, ru̓o poderasmo, a kod kuće naši poslovi propadaju, a mi
Ovo je bilo julija 6. 1806. godine. H Pišem gospodaru Đorđu opširno kako je amo i da Turci hoće jamačno doći u Šabac, jerbo je vrlo mnogo Turaka, niti mi sami možemo im zabraniti da u Šabac ne dođu,
da ne čini takvoga mučiteljstva na hristijanluku, i javiti da smo pisali u Stambol, a što se tiče koji Srbin pobegne amo, da ga prime, obače pokriveno, da Turci ne vide.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Kakav arnautluk, bog s tobom jutros? — Kako šta mi je! — poče gazda Raka još jače, a sve hoda tamo i amo. — Eno onaj lopov napustio onolike svinje te mi upropastiše mal. — Koji lopov? Kakve svinje?
Na to se Đura poče smejati. — obojicu suze obliše od smeha. — Odide amo, Marice! — zovnu Đura svoju sestru. I oba brata šaptaše joj nešto, šaptaše pa rekoše: — Ali tako mu reci »biće u
Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!« Seljaci odgovoriše.
tamo eto... gore!... — reče Đura i poče prelivati preko čaše već doneseno vino. Gazda Raka pogleda tamo i amo po gostima, pa se tek izvuče; niko ga valjda i ne opazi osim Đure i Spasoja.
Povuci tamo, povuci amo, ne moš maći... Daj da se zaroni. Svuče ti se on lepo, zasuče nogavice, pa zaroni u vir... — Zar gluvo doba, pa
— Kad reče u varoš — i ja sam baš jutros iz varoši, pa uz put sustigoh kapetana, te pođoh amo s njim. Ja sam kupio za moju čeljad nešto šećera — mogu vam dati, kad baš hoćete...
Pogledajte vi, kolika je to glava šećera! — Dajde, Đuko, da vidim! — zaiska kmet; uze i prevrte tamo-amo, pa reče: — Nije vajde, dobra glava samo šteta što je okrnjena... — Ništa to ne mari.
Čoveku pritužila nužda. Iziđe jednom iz kancelarije, pa samo što ne plače. Pitam ga šta je — a već amo znam, kapetan mi naručio. »Muka i zlo«, veli, »ja ne znam kad će doći i na me red jednom!
Kad blizu Miluna, on izvadi deset para, pa zovnu: — Odi, more, amo! Baš iako ne igram, vredi dati takom sviraču! — pa baci desetak momčetu u kapu i zaviri lakomo da vidi koliko je
Preko leta biće zar dvoji-troji svatova, a sabora ima više od deset. Uz to još uračuni i nekoliko slava. Ele, tamo-amo — izvadiće blizu triestinu dukata. A to je zauvar. — Zauvar, jakako!
Epa dajte divit amo i malo 'artije! — okrete se mehandžiji. Mehandžija donese divit, jedan čokanj s malo mastila, pero i jedan tabak
Momče ono grabi napred s probijenim bubnjem, a sve se povodi đa tamo đa amo. Sreja uzeo ćemane pod pazuho, pa se pokunjio i zamislio, jer mu se dosad nikad nije desilo da tako prođe sa svojom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko odmahnu glavom. — Toga sam se morao odreći!... Sve mile i drage ostavio sam, pa dođoh amo da potražim bratstva i ljubavi! — reče on. — Čekaj, čekaj!... A uhvate hajduka, pa ga na svake muke meću...
— Dobro, harambašo! Nasta mrtva tišina. Stanko je slušao cvrčka pored sebe... Beli leptiri proletali su tamo-amo pa padali po travi, koja se na izdani vodenoj zelenila... Ova tišina, ova tajanstvena cvrka baci ga u sanjarije.
Nije dugo čekao Miloša. Ibro ga je odmah našao, jer je bio kod kuće. Javiše mu da je već tu. — Neka dođe amo... — reče on prijatnim glasom... Miloš uđe sav bled kao krpa. Kolena mu klecahu, a onaj se han okretao oko njega...
Što zapovedi — mora se izvršiti, manj ako ti sam tražiš đavola. Dođe kući, uđe u sobu, pa se stade osvrtati tamo i amo, kao lud. Onda viknu brata i ženu. Kad mu ovi dođoše, on onako preplašen stade im pričati šta je i kako je...
On pristane i počne kopati. Ali se najedared spusti tako gusta magla da on nije video kud kopa nego je krivudao tamo-amo; na nekim mestima sastavljao je sam prokop. Videći da od njegovog posla ništa nema, on se mane i prokopa i sestre.
Ja ne dam!... Bog je dao meni sve ovo što je u meni; pa što je davao kad je znao da ne valja!... Pa stade hodati tamo-amo... Vetrić mu je hladio vrelu glavu... Ali neka nelagodnost pritisla mu telo, grlo mu se sušilo...
Dadoše se u bekstvo preko leševa svojih drugova... Ustanici ih ubijahu iz pušaka... Stanko se osvrtao tamo-amo. Oko mu je tražilo nekoga, ali ga ne beše među leševima.
Dim je omotao poljanu, ali su hajdučke oči i kroz njegovu gustinu mogle videti one senke što proleću tamo-amo... — Hoćemo li, harambašo? — upita Zavrzan. — Ne... Samo za mnom!...
Sazovi mi starešine... Za nekoliko trenutaka sve beše tu. Jakov i Miloš sedeli su zabrinuto, a Stojan je hodio tamo-amo. Kad ovi uđoše i stadoše, Stojan reče: — Nesta nam baruta... Šta da radimo? Sve obori glavu. Nasta tajac.
Starešine turske golim sabljama nagoniše svoje ljude u borbu... A ovi u šancu sve oduševljeniji... Stanko je jurio tamo-amo i tukao. Zeka, prav kao bor, čisto popevaše od radosti što njegova nejaka četica takav lom gradi.
Dučić, Jovan - PESME
Na vodama leži krv večernjeg sunca, Dimi se, i hladi, i mrzne polako. Albatros je jedan kružio nad vodom, Zalutao amo ko zna s koga mora.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Paroh Spiridon, ovdašnji... E, naravno! Mogu misliti da vam je teško bilo rastati se i doći amo. Nisu ovo Karlovci; nema ovde gospodstva i blagovanja. Selo je ovo, mladi gospodine, selo.
to jest skorodošavši, novopostavljeni. Gospodin vaš otac imao je dobrotu da me svrati i dovede amo, i sad je, naravno, njegova, ako smem reći, krivica što sam vas uznemirio u virtšaftu, to jest gazdinstvu.
da se poslužim sopstvenim rečma gospoje Side, — koja je već čula za gosta, i odmah se setila preksinoćnjeg sna i došla amo pred kuću. Došavši, pokloni se gostu, i ovaj njoj. — Moja supruga... g.
na nešto veliko i odvažno; a za to su taman dovoljne i one sitne zvezdice koje svetle i švaderski žmirkaju s neba amo dole na zaspalo selo i budnoga Šacu u njemu, koji se žurno uputio, pa najedared zastao.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Zato dajemo vam ovo na znanje, da ne biste vsuje trud polagali i amo dolazili. Ostajem Juca Mrgodić Ljubi ispade pismo iz ruke. To je bilo pismo od matere one bogate partije.
Mnogo je Alka štošta protiv vas po svetu glasove sejala, na primer da vi za moju ljubav amo dolazite. Dakle, pokažite ko ste i okanite se odande, a s tim ćete dokazati ako za me protiv nje proces podignete.
Tužbe povučene. Pre „amike” je Babonja račun Alki podneo. Ni više ni manje, samo hiljadu forinata, ne računajući amo dukate, vino, „auspruh” i baklave. Marko nije tome protivan.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A razne ljubopitljive gomilice i gomile, instinktivno zgužvane amo-tamo po ulicama, ispred kafana, ministarstava, dućana i oko važnih ličnosti, bez osobitog zaprepašćenja i bez neke
i psuju na telefonu sa velikih daljina, spavam svaku noć obučen i obuven, pišem izjašnjenja, derem se kao lud i muvam amo-tamo između, garavih, bradatih ljudi ovuda po jarugama i krševima, stežem srce da ne prepukne od eksplozije, a osećam
Kuku meni ojađenoj! Pojurim kao luda, idem tamo amo, otvaram vrata i zatvaram ih, gledam na prozor, ne znam ni sama šta radim i gde mi je glava.
Pred njom, unaokolo, razbacano tamo-amo, štrčalo je mokro i oštro kamenje o koje se, u vrtoglavim kolovratima, razbijali oni zaduvani prljavo sivi i penasti
komeša se u mestu, koprcka, preskače one perle i svi oni pojedinci na koje on obraća pažnju polaze i vraćaju se, šaraju amo-tamo i vrzmaju se, a ovamo sve izgleda da žure.
ne oseća da neko ogromno jači stoji nad njim, niti sanja u kakvoj se smrtnoj opasnosti nalazi I živi, miče se, muva tamo-amo i šeprtlji nešto dole pod mojim nogama.
I njemu se učini da ga ti brzi, mutni potoci neumitno vuku dole u neki bezdan. Jurišić raširio oči, ide tamo-amo po zemunici, otvara i zatvara vrata, traži nešto.
A na polju nebo je tiho plakalo i kad kad vrisnuo bi vetar, te se drveće tužno i avetno povijalo tamo-amo. Tri nedelje posle toga umrla je Nataša. VIII.
je igra stvari u menjanu one pokretačke snage; i dok vasionu ne poždre i ne sprži vatra pakla talasaće se sve tako tamo-amo, bez moralne organizacije, u večnoj borbi za opstanak.
Pa je pisao, po pravljao, cepao, dizao se, šetao po sobi amo-tamo čas lakše čas brže, skoro trčeći, opet sedao i ponova započinjao A pod sobe belio se od sitno iseckane artije po
Smrtno bled disao je kao u ropcu, krivio ustima, tresao glavom, kašljao i drhtao celim telom. Idući tamo-amo preko sobe osluškivao je: „Gle — mislio je — ne čuje se škripanje patosa. Pst! Ne čuje se. Jedan... dva, jedan... dva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni su se našli kao u zagrljaju, pijani, a teturali, tamo‑amo. Ono što se Pavlu učini najgore, te grudi, to lice, te tamne oči, koje su svetlele, kao da su zvezde, cela ta strasna,
Uvo ljudsko nije moglo čuti ništa, osim tog neprekidnog šuma, tih tihih koraka. Onih, koji su prolazili tamo‑amo, stalno, iako odatle nije bilo izlaza.
pri ulazu, Isakovič je bio susreo momka traktira, koji je po ceo dan, tu, kotrljao neku praznu burad pivsku, tamo‑amo. Taj momak se zvao Sep Ruč, a imao je samo jedno oko.
Što se ljudi ne smiruju, što putuju, što, kao ludi mravi, trče, tamo-amo? Svud je lepo, gde je lepo društvo. Tamo gde su naši joldaši, tamo je dobro. Ma gde to bilo. Ma u kom carstvu.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
se na sunce Šta ćemo onda Onda ćemo rasti čiste Rasti dalje kako nam je volja Šta ćemo posle Ništa ići ćemo tamo amo Bićemo večna koštana bića Pričekaj samo zemlja da zevne V.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Armicijaš izvadi novce, hiljadu forinti, i pruži gospodaru Sofri. — Evo novci, amo kvitu natrag. Mi Poljaci živimo, a pokraj nas i drugi. „Neh žiju Vengri”!
— Pa kako bi bilo, da do nekoliko dana dođem amo s koli, da se s njom sastanem, pa onda . . . kao što vi kažete? — Samo zakažite dan i sat, ona će ovde biti; al’ za
— vrsta hazardne kartaške igre mandanelu-mantineli — izraz bez smisla; ovde verovatno znači: guranje i klaćenje tamo-amo manipulisati (lat. manipulare) — rukovati, upravljati nečim, udešavati manšestar, mančestar (eng.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Slao ih je posle, o svom trošku, po Dunavu, tamo‑amo, kao i svoje dželepe. Tek kad ču da će snaha da mu rodi, ponosit na svoje Vukoviče i Isakoviče, kao i njegovi stari,
Setivši se svojih, osetio je koliko pripada drugome, nekome što ga ovako šarenog i nadodoljenog vodi tamo‑amo, zajedno sa tom vojskom, kojoj je samo noge video, u oblaku prašine, kako idu, ukorak.
Kod kuće je bilo samo blatište i jad, večito to trgovanje tamo‑amo, guranje po prljavim mestima koja su Aranđelu Isakoviču izgledala vredna punih kesa, ljubaznih osmejaka i trgovačkih
u tu nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila tamo‑amo, žuta i sjajna kao Sunce, učiniše kao dodole.
On ih je terao kao velika stada, tamo‑amo, rešen da primi svaku zalutalu ovcu i da pokaže ljubazno lice svakome ko god se miri, pa ma to bilo i obično selo, ili
Mesto rata u kom je učestvovao, on je pamtio to svoje hodanje tamo‑amo, kao neko besmisleno tumaranje kroz vrele, letnje noći i kišovite dane, ne zapažajući stanje utvrđenja, položaja varoši,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kad bi prelazile salu, te haljine su se klatile tamo-amo, poput zanjihanog abažura stone lampe. Na igrankama je obično bilo mnogo više mladića nego devojaka, ne računajući one
kako leži na travi i pokojnog Kenedija kako šutira praznu konzervu na naslovnoj strani Tajmsa, dok su ga gurali tamo-amo u gomili što je zurila u izloge, grickala semenke i kokice, brbljala i psovala crveno svetlo na prelazu. Narod.
Skuvala si kafu i uključila televizor. Neka nedeljna utakmica. Gledala si u zeleni ekran preko koga su tamo-amo trčali zgodni mladići. Onda si pogledala kroz prozor na ulicu. Pustoš. Nigde nikoga. Onda se on probudio.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
ili: visok); napopastiti (saleteti); dobatati (dobatrgati); lopužaner; botati (nabadati, ići tamo-amo); zgubidan; spaponjati (strpati u zatvor); trnapiti (iznenada ispasti otkud); sronačiti (pasti, o građevini, zidu i sl.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
preseljenog srpskog naroda u Ugarskoj: »Bežeći dan i noć sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, bacan tamo-amo kao lađa na pučini velikoga okeana, očekujem kada će da grane sunce i pokaže se dan, da uzmakne tamna noć i hladna
Sremac, Stevan - PROZA
Znam ja tvoje ujdurme!.. Opet zbog onog »tvog princa« što se zadocnio. — Nije, boga mi!... — Daj amo kad ti kažem — oseče se domaćin. — Ne čekam ja više pa da je moj venčani kum, a ne tvoj balavi sin!...
Radičević, Branko - PESME
Zdravo i ti, momo, tudi, Da divna si, sele pusta, Odi amo, od' na grudi, Da t' poljubi braca usta.“ (1843, nov.
Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne
Mila moja mene čeka — Čekaš i sad, zlato moje? Brže dole, sunce blago, Brže amo, noćne tame, Amo brže, moje drago Da ne čeka više na me. (1843, 25. nov.) CIC!
Mila moja mene čeka — Čekaš i sad, zlato moje? Brže dole, sunce blago, Brže amo, noćne tame, Amo brže, moje drago Da ne čeka više na me. (1843, 25. nov.) CIC!
“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba — jošte malo — Sad mu je pečena, Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena! Dole ćemo jako sesti, Al' će da se sladi, Morô bi te, ribo, jesti I da nije gladi.
Iz daleke pokrajine Ja sam amo došô, Ko b' za momkom iz tuđine Jadovati pošô?“ Tako momak ovde žali, Jedna moma tužna Stoji moru na obali,
Muči, momče, tako t' Boga, Okani se tuge, Amo brže, eto svoga, Pa još, brate, druge! 1843, 27. nov. AJDUK Kuća moja čarna gora, A postelja kamen ovi, Moja
Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ slazi.
1843, 6. dek. SRETAN PASTIR Blago mi na viru Sretnome pastiru, Amo staze vode, Mome amo ode, Pa tu bele platno — Ostalo im zlatno!
1843, 6. dek. SRETAN PASTIR Blago mi na viru Sretnome pastiru, Amo staze vode, Mome amo ode, Pa tu bele platno — Ostalo im zlatno!
“ Dok je srca veseloga, Dok je zeke vilovita, Dok je Boga silenoga Što se gromom amo ita, Zaludu se smete sili, Kad će Bože da zakrili.
Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik jošte luta Tamo, amo po tuđine. „Oj stazice, kad ćeš vitka Da se doma meni vineš, Oj sunašce moga žitka, Kad ćeš opet da mi sineš!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šijem tako čitav dan tamo-amo, a kad me suton opkoli i pritjera kući, evo ti opet nove napasti — mjeseca. Ispluta on iza rijetka drveća na brijegu,
Bata starac tamo-amo za nekim nevidljivim poslom, nezadovoljno šmrkuće, a kad se stric Nidžo pojavi na vratima, on samo progunđa nikog ne
Lopov i svetac, lijepa parada, tamo mu nekako baš i treba da ide, da ne kriva ni tamo ni amo. Te iste večeri, malčice šapatom, a više nemušto, bez riječi, na skrovitu mjestu, iza svoje bataljene pojate, Sava se
Našlo se tek da te podsjeti na to da se nekad živjelo, kućilo i kalajisalo. Pipajući tamo-amo kud bi, šta bi, bivši kalajdžija se konačno zadrža kod preduzeća „Otpad“ da skuplja staro gvožđe.
Ova tvoja, ako je i budalasta, bar je na sigurno mjesto ostavila. Komandir se prohoda tamo-amo po sobi i opet se zaustavi pred stolom. — Šta je, da sastavljamo zapisnik, a?
— Ma zar tako, bako? — Baš tako, razgovore moj. Hodam tamo-amo oko Une, biram lijep vir gdje ću sebi, jadnoj, suditi, a sve korim svog pokojnog Danu: jesam li ja tebi, Dane,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
starih portâ, ispucane zidove, na nekim mestima srozane i polomljene crepove, pa još drugove kako se vuku po ulici tamo-amo, hvaleći se kolačima i novcem što su dobili, — odmah i ja otišao tamo, i onda s teškom mukom da bi me ona našla i u
Kostić, Laza - PESME
A šta na to majka stara? Sa ulice trem otvara, iz ulica sa svih strana silne čete Filišćana: „Amo, deco, Samson spava! Budimo ga! Kamo sprava? Kamo ostra slepila?
” „Čuvare bedni,” zbori sužanj div, „čuvare budni slepog jada mog, daj amo gusle, amo lucanj kriv, nadapeste l' im odrezan mi vlas? Al' donese l' mi drugi kakav glas? Je l' živ moj narod?
” „Čuvare bedni,” zbori sužanj div, „čuvare budni slepog jada mog, daj amo gusle, amo lucanj kriv, nadapeste l' im odrezan mi vlas? Al' donese l' mi drugi kakav glas? Je l' živ moj narod?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitane iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima
Putujući ovako za dugo dođe u jednu varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš' konja pa hodi u avliju!
izvadi jednu dlaku iz glave, baci i oni isti čas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci će će ni kuda će, no tamo amo te za njom, a ona opet daleko im odvojila, a oni obodi konje i opet je stigoše.
Car Tatarin okrene se po dvoru tamo i amo nekoliko puta i svuda vidi prazno i da sve ćuti. Ne svidi mu se tu, nego se vrati pravo u svoju veliku carevinu svojoj
Otpušten osuđenik dugo je po svetu tamo amo odao i raspitivao za devojku, ali mu nigde nitko ne znađaše kazati. Devet svetova prođe, i kad već beše na kraju
Nije on onaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onog sveta, a i ja sam krštena duša. Nego poslušaj me što ću ti kazati.
On im nazove boga, a one će njemu: — Bog dao, čovječe s onoga svijeta, bog dao! A kakva je tebe nevolja amo dognala? On im sad kaže sve, i pita ih jesu li vidjele starca od palca sa bradom od lakta, a o njoj vuče bukvu.
mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na ulazu u ovaj podzemaljski svijet, da me opet izvuku gore; zato, ako mi ne možeš dati
Ne prođe malo, a tuda se javi čobanin i gonio je koze, dok jedna koza se tamo amo dođe do onog mjesta đe je ćemer bio zakopan.
Kad ovaj dole iziđe iz vreće, i po jami tuc tamo tuc amo ne nađe ništa do žita, pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami
Lisica čim viđe svoju zgodu, uteče. Opet se lisica sastade sa jazavcem i pođoše na svoj put; idući tamo amo nabasaju opet na strvinu, đe su i gvožđa bila zapeta. Ele, tamo amo, nesrećom uhvati se jazavac u gvožđa.
Ele, tamo amo, nesrećom uhvati se jazavac u gvožđa. — Što ću, lijo? — pitaše jazavac lisicu. Lisica mu odgovori: — Tu sad!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
naišao neko ko ima izvesno ime i prezime, i pojavljuje se u onoj berzi veličina pod naslovom „Klub poznatih“, „Tamo-amo po gradu“, „Gde su, šta rade“, „Iza ekrana“, „Iz gornjeg rakursa“, „Novosti o poznatima“ ili na nekom sličnom mestu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tragovi Žderka svuda se vide, poslednji, evo, u šumu ide. Stražari amo, na ispit strogi! — srdito deda duva — Tako li, dakle, lopov se vreba, tako se njiva čuva!
“ RASTANAK Tamo amo, s dvojke na četvorku, varakaš se, a djetinjstvo mine, prevari te Una čarobnica, odnese ti četiri godine.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Tamo, gde se lasta sprema, Nema zime, mraza nema. Al' kad leto sijne samo, Doći ćemo i mi amo, ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I
radi, Od pesama polje vri — U zahlađu dole, usred guste senke, Poređane vise rumene evenke, Pa te čisto mame: Hodi amo, hodi! Ta ovako grožđe samo ovde rodi! A već svaka od njih rumeni se pusta, Da ti sama voda udari na usta.
A Gospod podviknu tada: „O Pavle, čapkune jedan, Ko te je doveo amo, da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole!
Drž'te lestve, vodu amo, U plamenu varoš vri, Al' dok vrisak leti samo, Tu je pomoć, tu smo mi! I ponova sve se gubi, Malaksava adska moć — I
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pevači su još daleko pod izvor-kamenom u gori, dok stignu amo od kneževog lika ostaće samo gar na zidu. U podrumu se napila vojska potopima svoje sopstvene krvi, bitka je još
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Mislim baš da bih mogao, kad bih se odlučio. Što, zar je to teško : vrd... vrd tamo amo, pa ništa... Ali ne ide, badava, znam ja sebe«.
moram na rad, čekaju me deca. Kako sam ja ! A ona jok... nego sa njim tamo amo, pa celo jutro. I šta su imali toliko da govore? — Ludorije !... A ovamo sad gledaj je! ide kao ubijena...
Gle, plače !... A-a-a!.. znam !«... I on se stade pribirati. Odjednom skoči i iziđe u dvorište. Stade hodati tamo-amo, a pod nogama mu šušti opalo, žuto lišće; a nad njim se nošahu gusto zagasiti i beličasti oblaci, plivajući tiho preko
sve ću te ovako na rukama, eto baš ovako... a ti mi se ljuškaj i budi zadovoljna... A ja ću, dušice, sve da trčim. tamo-amo... da skupljam gde god ima što za tebe prijatno... Ha, ja ću tebe da okitim!... Ovo nije ništa što imaš... sitnice...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da, kad bi u našem Parlamentu imao pet stotina tvrdoglavih, mišarskih, javorskih seljaka, pa da ne mrda ni tamo ni amo. Ne bih točio limonade iz Makijavelija. Ali mrtvi brzo ućute, a vidovdanska etika ne pali svuda.
Treba biti načisto sa time da, danas, samo Pariz zna da slika. I da su, treba reći, od renesanse amo, jedino Francuska i njeni đaci znali da slikaju. Oživeli su francuski petnaesti vek, i ne samo avinjonsku školu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Tamo puno đaka, dece iz nižih škola i mladića iz viših. Jedni šetkaju tamo-amo i čitaju naglas svaki svoj predmet: ko istoriju, ko hemiju, ko veronauku, i tako dale.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ponekad tek preleti zalutao, gust oblak, ostavljen od svojih džinovskih drugova, promrda preko neba tamo i amo i zakrije svojom tamnom odećom tiho treperenje malenih sunaca, pa, potisnut snažnim vetrom, jurne unapred i leti tako
Samo mi oči blude po tom čudnom krugu, po tim tamnim senkama, što ka' prizraci mrdaju tamo i amo, a grudi, prepune nekog čudnog zadovoljstva, samo se nadimaju sve više i više.... — O Ago, viknu Anđa.
moj, pa samo gledam kad će da pa'ne, a one jadne noge, utegnute u štivlete sa šiljcima, nema, no samo klamiću tamo i amo...
no lijepo došla, brate moj, pa izbušila ateljku otrag, pa odozgor, od vrata do krsta, sve isprepletala dretvom, tamo i amo, pa nije ni zakrila, no stoji 'nako, da sav svijet gleda — časni je ubio!... — Zar se baš lijepo vidi dretva?
Digoh glavu i još više se prenerazih. Po plavu nebu snovahu tamo i amo, neverovatnom brzinom, neki veliki nepoznati mi predmeti, mašući snažno jednačito velikim i dugim krilima.
Sad se moglo jasno razlikovati žuta kao limun koža i mnoge brazde, isprekrštane tamo i amo po njoj. Marko seđaše kao prikovan s pogledom na pod, a Stanko veselo obrte lice suncu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nije od svoje volje došao amo, pa neće, izvesno, od svoje volje ni otići odavde. Neumoran pobornik i zatočnik slobode, istine i pravde, osuđen je da
— Pa i nije, gospodine. Bio je prije tebe tu doskora gospodin Trivun. Tu sam ga već zatekao. Dobar čovjek. Došao je amo nekih deset godina prije mene. Pa ove godine nešto zakunja pa poteže pa umre, a domaćica mu s đecom diže se rodbini.
kao na zejtinu, ali je prgav i brzo se naljuti a osobito kad ga povuku za anteriju i opsuju mu sepetku koja ga donese amo. To rade seljaci i kad se naljute na nj, a i onako od šale.
A nada ga neće prevariti! Jer koji je taj koji je u anteriji i sepetki došao amo, i zadržao se ovde više vremena, a da se nije ofajdio, te da se i ovaj Zac ne ofajdi!?
U poslednjoj okružnoj varoši (iz koje će doći amo u drumsku mehanu u selo) zadesi je dupla nesreća; zaljubio se u nju najpre sin okružnog načelnika, mladi telegrafista, a
Eto, posle takih zbitija i čudestvija došla je pre desetak godina amo u ovo selo, gde se već uveliko obikla. Ne možeš da poznaš onu staru Gizelu.
« Pre petnaest godina došao je amo i tu i ostao. A došao je trgovinom, prodavao je alvu i ratluk, šećerleme, limunadu i petliće od šećera.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Blagodušna ko ovca (sorte merino), Al s očima vatrenim ko u hajduka, Kriknu: „Prodaje se čovek jevtino! Amo, ozbiljni kupci! Ruci-ruka! Prodajem dedu i sve dedino!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ i htjede napolje. Ovdje treba objasniti nešto. U crnogorskoj kući, gdje su kajački, (ili kako se amo govori gdje korotuju) na Badnju veče prilažu se badnjaci i ostali se obredi svršavaju, ali se pecivo ne peče, niti se
Svi su ti bili u manastiru božićnijeh poklada. Dogovarasmo se — zaludu — da dođemo svi amo o ovome danu, ali udari božije vrijeme; amo je Talija prema kako je tamo, osobito ka Hercegovini...
Dogovarasmo se — zaludu — da dođemo svi amo o ovome danu, ali udari božije vrijeme; amo je Talija prema kako je tamo, osobito ka Hercegovini... Pa ima i još nešto rašta izostaše“, reče Đorđije, namignuvši.
“ „Aferim, valaj!“ rekoše u glas. „Fala vama, braćo, što me primate za brata!“ odgovori Janko tronut. „Nijesam ja amo uskočio da lastvujem, no da s vama dijelim vitešku nevolju.
„Nijesam ja amo uskočio da lastvujem, no da s vama dijelim vitešku nevolju. Istina je da me otuda nevolja poćerala a amo prihvatila, ali je ova, kao što prijed rekoh, viteška a ona... nema joj drugoga imena.
“ viknu čovjek českim jezikom. Djeca se ustaviše od straha. „Hodite svi amo, ja ću vam skinuti gnjezdo!“ reče i nasmija se. Djeca se sad bojažljivo stadoše okupljati.
“ „A ni meni, zanago, gaziti od Crmnice pa od Crmnice amo!“ reče neko momče. „Tamo sam počivao koliko se on spremio i na konja uzjahao“, reče pokazujući glavom put vidara.
Ja bjeh zaspao pa ovce pređoše amo. Ako ljudi nađu za pravo, neka me globe, a tvoju grdnju progutaću — to mi je te odviše za danas i za navijek!
“ reče Vladika. „Biće, da, rekao sam ima da će te se do malo vrnuti!“ „Hodite amo!“ viknu Vladika. Brzijem koracima i žena i čovjek pođoše. „Ama, Gospodaru!“ poče đakon molećim glasom.
“ reče Stana, donijevši maloga Miluna. „A jabuko moja! daj mi ga amo!“ reče starac, pa uze dijete u naručije. „E očeva lijepa glava — da ga Bog poživi!“ „Serdareva tazbina!
„Rekao sam vam prijed pa i sad, kao da je među nama nikao, i to jedan od poboljijeh!“ „A da nije soko ne bi ni uletio amo“, prihvati drugi. „Nekate! zaglušismo ga!“ reče serdar, uzvrćući mu jednako kosu.
To je učinjeno u tren, kao za opkladu. „Ha, noževe, noževe amo!“ graknu Pejo. Stana hitro dohvati sa oružnice jatagan, pa ga dade rođaku, a Petar Ceklinjanin izvuče svoj, pa ga dade
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(po svoj prilici navalice) sasvim drukčije, razapne ponjavu u avliji pa prorezavši je, stane skakati kroza nju i tamo i amo. O TURCIMA Alija, đe je Arbanija?
koji je bio ostao na putu, kaže mu: „Hodi, uhvatio sam hajduka“, drug mu odgovori: „Kad si ga uhvatio, a ti ga povedi amo“. Onda mu on kaže: „Ali neće da ide“.
Kuge imaju preko mora svoju zemlju (gdje samo one žive), pa ih bog pošlje amo (kad ljudi zlo rade i mnogo griješe) i kaže koliko će ljudi pomoriti.
preko mora, bacio za njima svoj buzdovan u more, govoreći: „Kad ovaj buzdovan izišao na suho, onda se i Turci vratili amo!“ A buzdovan odmah sam iziđe na brijeg; u tom mu se anđeo javi, govoreći: „I ti možeš, i konj ti može, ali ti bog ne da!
Kokoška se pela, Na čandiji snela. Čandija se srušila — I pesma se svršila. 7 Drago, dođi amo, Da se nagledamo Čuda svakojaka: Na livadi vrata, Patka potkovata, Ćurka zauzdata, Na lisici vjenci, Na zecu
Ni dugova naplatio, ni se amo povratio, već ga srela voda i nezgoda: ozdo Sana a ozgo Strana, kapa mu lojava, glava mu ćelava!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Obrnem se tamo, amo, ne bili se kako izvadio, a kad vidim, da se neda, onda brže otrčim kući, te donesem motiku, te se otkopam, pa odnesem
” Dijete spopadne bukvu, pa povuci tamo povuci amo, ali ne može da je iščupa; onda se opet vrati s ocem u pećinu. Kad poslije nekoga vremena dijete opet navali da ide u
Nije on onaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onoga sveta, a i ja sam krštena duša. Nego poslušaj me što ću ti kazati.
crkovne ugleda tri konja, jednoga crljena kao krv, drugoga crna kao ugalj, a trećega žuta kao čafran, đe obigravaju tamo amo okolo grobova i okolo crkve. Ali kad viđeše kaluđera, ne znade im se strva kao da ih zemlja proždrije.
jednu dlaku iz glave, te baci i oni isti čas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci đe će ni kuda će, no tamo amo te za njom, a ona opet daleko im odvojila, a oni obodi konje i opet je stigoše.
Sjutradan glas kroz narod: „umrъo kralj! koga ćemo za kralja?” Te tamo te amo, te više te niže, te ura te fura, bogme brata mu, njega te njega.
” Kako im ova baba reče, tako bezdušnice i učine; dadu joj onu travu u vodi, pa teke popi, poče tamo amo bježati te u pustinju kao izvan sebe.
| šćer pod stražu da ne bi opet što od svoga života sama sebi učinila, te tako ne mogući već ništa, šetajući se tamo amo kroz kamaru ugleda negđe u nekakvome ćošku od kuće nekakav štap vas od suhoga zlata, na kojemu piše krvavijem slovima:
Kad konje izabere, ondar stane te tamo amo pogleda i vidi nasred livade oni ćepariz, te on k njemu, kucne nožnicom od onoga noža u korijen, dok šta ćeš viđeti?
će ga stići, baci na put maramu vezenu kako mu je rečeno, a ona kad viđe | maramu, saže se i poče da je pregleda tamo amo čudeći se onome vezu dok on podobro odmače. A đevojka stavi maramu u njedra, te opet za njim.
Ona išla ne znajući ni sama kuda, najposle zaiđe u šumi, pa tumarala tamo amo tražeći kud će da izađe, dok smotri na daleko vatru gde se svetli pa onda hajd k onoj strani od kud je va- | tra
Videći oni da već ne mogu taj dan prispjeti kuda su bili naumili, stanu gledati tamo amo kroz planinu đe bi prenoćili, i ugledaju oganj daleko u jednoj pećini.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Još rekoše da bi se u naše moglo usuti treći dija vode!“ — Ta-a-ko, tako! A-nu, amo, odi amo, od’, od’, od’! — reče fratar. Bakonja poljubi strica u ruku. — Pa šta misliš, a?
Još rekoše da bi se u naše moglo usuti treći dija vode!“ — Ta-a-ko, tako! A-nu, amo, odi amo, od’, od’, od’! — reče fratar. Bakonja poljubi strica u ruku. — Pa šta misliš, a?
— A kake su ono tice što lete tamo amo nad vodom? Onakijeh nema u Zvrljevu! Poviše su od golubova, a oštrijeh i dugačkijeh krila. Sad, gle! gle! gle!
“ — Bakonja izvadi iz torbice njeko pismo zavijeno novinama. — Daj amo! — viknu knez. — Odma daj amo tu knjigu! — Ma šta može biti to? — reče Kenjo s malom dušom. — Šta može biti?
“ — Bakonja izvadi iz torbice njeko pismo zavijeno novinama. — Daj amo! — viknu knez. — Odma daj amo tu knjigu! — Ma šta može biti to? — reče Kenjo s malom dušom. — Šta može biti?
— Promisli, dijače, otkad je njega bog uzeja, pa se, jeto, pročulo da se diže, ne smi ti od tada vraži prikovođanin amo u krađu! Svi možemo spavati bez brige. — Kâ onaj, koga je bog blagoslovija i živa i mrtva — doda Dundak.
A za svetoga Vranu i njegove rane, pokrade se manastir!... Berija! Bee-ri-ja! Amo-te, amo, bee-ri-ja! — U zvona, u zvona, i pucajte! — viče kovač. — Bee-ri-jaaa!
A za svetoga Vranu i njegove rane, pokrade se manastir!... Berija! Bee-ri-ja! Amo-te, amo, bee-ri-ja! — U zvona, u zvona, i pucajte! — viče kovač. — Bee-ri-jaaa!
Ta ne vidite li da je čovik pri smrti! Brzo, dvojica donesite štramac (dušek) iz njegove kamare. Nožić amo ili britvu!
— Dobro je i to u volikom zlu! — reče Vrtirep ustajući. — Ajdemo, braćo! — Ma ja ne bi puštâ puk amo za danas i sutra! — opazi Tetka. — A kako ćemo im zabraniti!...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Iako znam da tamo ležiš Rasuta sva do zadnje truni Osećam kako amo bežiš. To tražiš ležaj u mom telu. Na dva si mesta: onde truni, Da bih te ovde imo celu!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
PESMA 334 CLXIX PESNIK I PESMA 335 ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE UVODNA PESMA I Hajd'mo, o Muzo! Amo milu ruku, Mladosti moje to uzglavlje meko! dugo nam ima do u tihu luku, Ostrvo mira i sad je daleko.
J. Dučić PRVO DOBA (Posle 1840) II IZ „GOJKA“ Gusle moje, ovamo'te malo! Amo i ti, tanano gudalo! da prevučem, da malo zagudim, Da mi srcu odla'ne u grudim': Ta puno je i prepuno sreće, Čudo
“... Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba - jošte malo Sad mu je pečena! Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena! „Dole ćemo jako sesti; Al' će da se sladi! Mor'o bih te, ribo, jesti I da nije gladi!
Oj Karlovci mesto moje drago! K’o detence došao sam amo; Igra beše jedino mi blago; Slatko zvah ja med i smokvu samo.
Ta šta lepše od tebe na svetu? Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video? Ao, braco, amo u to doba, Dođi, vidi, čuj, pa hajd' u groba!
Kolo, kolo, Naokolo, Vilovito, Plahovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno Brže, braćo, amo, amo, Da se skupa poigramo! Srbijanče, ognju živi, Ko se tebi još ne divi! Hrvaćane, ne od lane, Od uvek si ti bez mane!
Kolo, kolo, Naokolo, Vilovito, Plahovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno Brže, braćo, amo, amo, Da se skupa poigramo! Srbijanče, ognju živi, Ko se tebi još ne divi! Hrvaćane, ne od lane, Od uvek si ti bez mane!
i vi drugi duž Dunava, i vi drugi gde je Drava, i svi drugi, tamo, amo, Amo da se poigramo! Hvatite se kola toga, od višnjeg je ono Boga! ........................... .........................
i vi drugi duž Dunava, i vi drugi gde je Drava, i svi drugi, tamo, amo, Amo da se poigramo! Hvatite se kola toga, od višnjeg je ono Boga! ........................... ...........................
A Gospod podviknu tada: „O Pavle, čapkune jedan! Ko te je doveo amo da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole!... Obuj se, i natrag idi!
Ruka mi nemarno prevlači vrh žica Al' srce... srce... ono na Vas čeka! „Ta zabravite prošlost, dužnost, muža! Dođite amo, lepa mlada ženo! I u mojim grud'ma žar mlađani tinja, I moje je srce čežnjom opijeno.
Sit sam selskih cura! Ja bih da Vašu naklonost prisvojim! „Dođite amo, lepa mlada ženo, Da srknete ljubav sred noćnoga mira! Ne bojte se ništa! Jer ima daleko Od Vašega muža do Krivoga Vira!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ NIKOLA KOPERNIK U hladu senovitih arkada manastira Svetog Pavla pred zidinama Rima šetao se tamo amo starešina tog manastira, prečasni opat Bonifacije, i razgovarao sa jednim mladim došljakom koji je baš toga dana, 15
U propratnom pismu reče Barov da je pisac rasprave, doduše, još veoma mlad, tek od dve godine amo magistar, ali čovek izvanredne genijalnosti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Koračajući po sobi tamo-amo trljao sam nogu o nogu i micao ramenima da, trenutno, odagnam preko dva miliona žmaraca što su gmizali pod kožom mojih
je žurio Svilar pored plotova i sve ređih kućeraka okruženih baštama, prolazio fabrike u čijim su dvorištima išli tamo-amo punim džakovima natovareni ljudi, kao kad se veliki mravi nekud sele sa larvama, i onda se uputio prašnjavim drumom ka
su na mene učinile one dve tako male, suptilne, uske i šiljaste cipelice, što su obilazile oko mene i trčkarale čas amo čas tamo oko mojih nezgrapnih ratnih čizama i usred one divljine borovima pošumljenih bregova, ti bi me, može biti, i
Ali, šarajući amo-tamo među svetinom, ja iznenada čuh svoje ime, izgovoreno sasvim iz blizine. Ja se obazreh, i, tražeći zbunjenim očima,
Mi već dobro vidimo vojničke glave sa pljosnatim šapkama i oficire, koji trče tamo-amo, osmatrajući naše nastupanje. Odjednom mitraljeska zrna počinju padati oko nas kao žito.
U krepkom, nasmejanom zdravlju deteta ti si trčala amo-tamo, i ja sam gledao kako se gubiš i opet mi se vraćaš sa pričama o krilima zlaćanih leptirova i da me pitaš dokle ću
uvek je nekako polutamno u sobi), i mrtva tišina oko kuće, pa onda sat koji onako otkucava, momci što trčkaraju negde amo-tamo da pokupuju zaboravljeno i neke žene što umiljato donose male zavežljaje da ponesemo njihovim rođacima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sam ga iskosa, kroz obrisano staklo pod niskim krovom), i stao naizmjenice upirati nogama u pedale, ovlašno kretati amo-tamo volan, onako „nasuho”; pri tom je skupio usne: upotpunjavao je iluziju imitujući šum motora.
Starac me isprati do vrata i otključa ih. — ... Otiđi i na onaj drugi grob. — Hoću, oče. — Kad ćeš opet amo svratiti? — Ne znam... Gledao sam u zemlju. On me potapša dvaput po ramenu. — E, hajde, hajde!... Bilo ti sretno!...
Samo, za to bi trebalo da otkupim još i onaj trouglasti komadić terena, dođi amo, postavi se ovdje, evo ovdje, vidiš: ravno ovom linijom gore do ceste. Ali vlasnik, seljak, neće da proda.
Naglo me prekinuo. — Prestani već jednom!... Dosta mi je više te tvoje igre!... Kao da si dopirio amo samo zato da me svrdlaš!... — Ali što to govorigi, Ivane!...
Mjesto toga, profesor je hitno pozvan amo (doletjet će specijalnim avionom, očekuje se svakog dana), i svi će se pregledi i pretrage, a ako bude potrebno i
Đak je, seljačko dijete. Uhapšen je u nekakvim demonstracijama. Izgleda da je na policiji gadno batinan. Prenesen je amo da zaliječi povrede. To sam doznao ispod glasa, od bolničarke. Jer on je zakopčan, nepovjerljiv.
Ja se, naravno, pravim kao da ne znam kako je dospio amo i zašto je u takvom stanju: to bi učinilo da se još više zatvori u se i naroguši prema meni.
Te tako, kamen temeljac amo, zubni kamenac tamo, svijet, i bez našeg učešća, ide nekako naprijed! Zadnje tabake s Malim oglasnikom uzeo sam preda
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta veliš, more? — viknu onaj s prozora. — Zovi ljude, budi kapetana! — viknu Radisav i stade da trči tamo i amo pored zida, ne znajući da li da uđe unutra ili da stoji napolju. Za jedan trenutak uzbuni se cela sreska kuća.
i svima okolnim opštinama : »da Đuricu Dražovića u svome domašaju potraže, uhvate, i pod jakom stražom, dobro vezana, amo sprovedu«. Panduri već behu useli na konje, i, kako im se predadoše naredbe, odjuriše trkom.
Da mi je samo da nakupim pet stotina dukata... Ali prvo mora da se plati jatacima... Tamo-amo, pa opet: udri, otimaj!...
— Eno i zabrana!... Kako se tamni!... — A vrbe pored reke... izvile se tamo i amo kao zmija. — Sad ne marim da umrem. — More, živećemo, Stale!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo-amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitave iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima
Putujući ovako zadugo, dođe u jednu varoš. Kako uđe, gleda tamo-amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš̓ konja pa hodi u avliju.
On im nazove boga, a one će njemu: — Bog dao, čovječe s onoga svijeta, bog dao! A kakva je tebe nevolja amo dognala? On im sad kaže sve, i pita ih jesu li vidjele starca od palca sa bradom od lakta, a o njoj vuče bukvu.
mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na ulazu u ovaj podzemaljski svijet, da me opet izvuku gore; zato, ako mi ne možeš dati
Kad se ja već sit načekah, dadem mu jedan uz obraz, a on se namah stropošta. Ja odzvonim i dođem amo, a on ostane ležeći. Kad to pop čuje, pošalje ga kući i reče mu: — Sjutra naveče dođi opet k meni.
Nije on opaki majstor, nego je đavo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onog sveta, a i ja sam krštena duša. Nego poslušaj me što ću ti kazati.
će ga stići, baci na put maramu vezenu, kako mu je rečeno, a ona kad viđe maramu, saže se i poče da je pregleda tamo-amo čudeći se onome vezu, dok on podobro odmače. A đevojka stavi maramu u njedra, te opet za njim.
Car zavika: — Zar je to sve on učinio? — Jeste, care, tako nam boga! — Brže amo donesite ga, ja ću njemu kazati. Oni ga donesoše, a car ga zgrabi pa sjede na njega da ga uduši.
Lisica, čim viđe svoju zgodu, uteče. Opet se lisica sastade sa jazavcem, i pođoše na svoj put. Idući tamo-amo, nabasaju opet na strvinu, đe su i gvožđa bila zapeta. Ele, tamo-amo, nesrećom uhvati se jazavac u gvožđa.
Idući tamo-amo, nabasaju opet na strvinu, đe su i gvožđa bila zapeta. Ele, tamo-amo, nesrećom uhvati se jazavac u gvožđa. — Što ću, lijo? — pitaše jazavac lisicu. Lisica mu odgovori: — Tu sad!
Obrnem se tamo-amo ne bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brže otrčim kući, te donesem motiku te se otkopam, pa odnesem
On će ti ga sigurno dosuditi, pa kada ti ga da, dovedi ga amo, pa se ne boj da će ti pare propasti. Neće, ne. No ćemo ja i ti tu još što ušićariti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mogli smo pratiti svaki korak volova koji su se kretali tamo-amo, a čak bismo čuli i kako pasu, ako bi se dovoljno približili ”brisanom prostoru”.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ko zna kad će vreme umekšaš. Znala je dobro koliko treba da plati za parobrod. Taman onoliko koliko je platila do amo. Lepo sve sračuna u glavi, pomažući se prstima. Zaludu, fali nešto, ako će i malo.
Ona se časom zbuni, ali odmah se smisli i kao da nije njen posao, krene napred. —Biljet amo! — zavika mornar i ustavi je. Žena se učini nevešta. —Odlazi! — ljutito će mornar i istera je napolje.
što se žuri, blene u prostor, a najposlije bulji u vojnika na straži; zaboravlja svoju nevolju i sluša jednaki mu hod amo—tamo po nameštenoj dasci. Studen i glad oblada njenom voljom.
—Što da se tužim? Od svoje sam volje došla, — odgovori ona, i silom se nasmije. — Uvijek je bolje amo nego kod nas... Vidiš, dobiva se prilično... Da bog pomože! A i tebi ću lako naći posla.
—A hoćeš li isto po moru ploviti?... —Xoćy... —I amo ćeš svratiti? — hitro nadometne i živo ga u oči pogleda. Pogledi im se sukobiše, i u njima zatitra čas sreće i
pukotine posrnula zida nazire se more i čujem da se maestral javlja, a u zidu raste divlja smokva, — bog zna otkud je amo donesena, —i veselo pruža svoje lišće u svjetlost povrh zidina.
—Ma eto, — prekine za čas niz misli, — ni ja ne poznajem ni oca ni majke.... I nastavi: — Pa stari par opet se amo vrati; i tako ide dok ih negdje ne snađe smrt, a onda je svemu kraj! — dovrši starica tišim glasom.
—odgovori žena. — Ali što ga nagrdi?...Njoj, brate, njoj trebalo bi da iskopaš oči! Ona te osramoti, a on, amo reći, kao i svaki čovjek... Da, svi ste vi jednaki.... 'Ajdemo, Pavle!
Svaki put kad je silazio u Primorje rado je svraćao amo, u ovo zatišje usred polja, gde je oko crkve mirisalo po tamjanu, starim odeždama i nakapanom vosku; njihao se čempres i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u tu nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila tamo-amo, žuta i sjajna kao Sunce, učiniše kao dodole”.
nebesa, obale reka, padine bregova i bagremove: „Mesto rata u kome je učestvovao, on je pamtio to svoje hodanje tamo-amo, kao neko besmisleno tumaranje kroz vrele, letnje noći i kišovite dane, ne zapažajući stanje utvrđenja, položaje varoši,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
VIŠNjIĆA o podizanju spomenika mu Na ovom groblju sedela j’ vila Četrest punih, dugih godina; Nije nam rekla: hodite amo, Čekala j’ da ga sami poznamo. (Možda još i sad u pola znamo Pod ovom travom koga imamo.
Da li?... možda... jeste... Na vilinski krili Amo hrli... tu je Naš pokojnik mili. Pa kad protrh oči U trenutku seva, Videh: zagrlio Branko Deskaševa.
— Osećamo, osećamo! Znate l’ da se danas Jedan tamjan pali Po vascelom Srpstvu I tamo i amo? — Znamo, dobro znamo! Verujete l’ veru Koja drži naše dive I po smrti živo, Pa da uz njih gremo?
Njine ruke rukovane Pred oči nam stižu amo; Topli stisak ovih ruku Srcem, dušom osećamo. U nama se radost budi — Kao da je većem java Što te ruke rukovane,
“ Al’ carica prodera se: „Gle ugursuza! I on smede amo doći. Taki na polje!“ A gospoda poskočila na caričin mig, Guraju ga, turaju ga rukam’, nogama.
Ja sad hoću, zapovedam, tako mora bit’: Zlatna riba neka dođe amo u moj dvor, Neka dođe da mi služi, da mi robuje, Čim zaželim štogod, da mi stvori, donese.
“) Nije bila zora rujna, Majskim dahom zadahnuta; Nije bilo cvetna vrta, Ni klupice ukraj puta. Niko nije došô amo Da miriše cveće milo, — Pa ni momče, ni devojče (Što bi tako lepo bilo).
Pitao sam i tamo i amo: Ko izgubi taj adiđar mali? „Šta, adiđar? Čudna adiđara!“ Tako su me mnogi ismejali. Susrete me jedno momče mlado
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I ti se vajkaš: da znao nisi! Bre, čamac amo, kugo pogana, Dok nisam noža britkom oštricom Od tvoje glave tikvu dubao, I, zapušiv joj šuplje prodore Sa mekom
Hej!... Ovamo se vidi vatra! Bih se zakleo da su naši! RADAK: To je Vuk. (Viče.) Ovamo, Vuče!... Amo slobodno, Na nevolji te čeka pobratim, Sa živom željom da te ugleda. Ovamo, Vuče, hej!...
“) HASAN: Dobro ti bog dao! GLAVAŠ: Ti si me zvao. Pa kaži važnost svoje poruke: Da l’ vredi što sam amo hodio? Il’ sam onako, tek za ćefinu Vezirske moći, sebe morio?...
Šta hoće vezir?... Ukratko kazuj, Jer me na domu čeka posao! ĆERIM: Ovaj peksijan ne dođe amo da sluša, no da zapovjeda! ISAK (govori na uvo Vuku i Radaku): Taj što se mršti, Ćerim je, Rade, Pogana zverka!...
RADAK: Jasno se vidi, Iz sela Grocke amo dođoše, A vratiše se u Smederevo... VUK: Boje se potere... RADAK: Boje, Al’ mogu lako i zalutati; Jer je
jednom ide stari Koleban, Sa drugom onaj Ćerim mršavi Što mu je sunce vrele Azije Triest godina kožu pržilo Te amo dođe da je vetrovi Planina srpskih studom uštave! Al’ čekaj!... (Misli se nešto.) Seljače!
(Jedan Rudničanin dolazi.) RADAK: Otkuda ti, dobar čoveče? RUDNIČANIN: Od Takova sam! I Miloš me je amo poslao Glavašu hrabrom, da ga pozdravim: Da je Srbija listom ustala Protiv zuluma... I da se sprema...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pošto su preduzete ove mere na timočkoj liniji da nama amo na Moravi dadu oduške od udružene navale Ejubove i Ali-Sajibove vojske, general se poče spremati da sa rezervama iz
! — tu Černjajev klimnu brižno glavom i poče hodati tamo amo krupnim koracima. Zatim nastavi: — A čuje li se borba s fronta od Katuna i s levog krila od sv. Stefana?
Ali baš kad htedoh amo poći, stade da se diže dim od Katunske strane, baš na samoj našoj granici; izgleda kao, da je upaljena Špartaljeva
U srpskom štabu opet dugo je vladala užurbanost: trčalo se tamo amo, dolazilo, odlazilo, dozivalo, otpuštalo, primana su izvešća, razašiljane naredbe; rastvoriše se karte i potegoše
Turski kuršumi doletali su čak amo i opet nam rane nekoliko konja. Bile su i turske granate ovu bateriju, ali su preturale; turski topovi skoro isključivo
A ko je toga nizama doterao amo? Misliš valjda došao je sam dobrovoljno? He, ne, njega su regrutovali, natovarili na brodove, odvukli u kasarne, natakli
su regrutovali, natovarili na brodove, odvukli u kasarne, natakli mu vojničku bluzu utrapili pušku u ruke, i dognali amo. On je preko volje uzet u vojsku on je protiv svoje volje doteran u rat, on je ovde poginuo a ne zna zašto.
Ali znaš li gde je njegova postojbina? Divni, daleki Kavkaz. Pa otkud on ovde, ko njega amo dogna? Žalosna je to i duga istorija.
Rusija je pomagala to iseljavanje. Ona je vrbovala Bugare, tvoju braću i komšije, i preseljavala ih u Rusiju, a amo je slala tebi na vrat Čerkeze.
boljega razumevanja događaja da zabeležim ovde u najopštijim potezima kako je izvršen dolazak ove knjaževačke vojske amo pod Aleksinac, pri čemu, naravno, valja da spomenem i odstupanje Turaka od Knjaževca i uopšte iz Svrljiga, jep je ovo
Srećom mudri komordžija bio je doveo moga konja amo. Sigurno mu je to bio lep izgovor da se ukloni od kuršuma: »E, znate, moram da vodim gospodinovoga konja u štab...
— Hociš li što, Jovane? — Nosim jedan proštac. — A što, bolan, samo jedan? — Ne mogado' više ugrabiti. Naiđosmo amo na ogradu nekoga jadnika, pa kad navali vojnik, vi'š, ka' i vior diže sve za tili časak. Ostade sam čistac.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Začudih se, otkud tol’ko cveća, Ceo vrt se preselio amo! Al’ mi cveće tijo progovara: „Ne čudi se, to je u snu samo!
„Kako dođe amo?“ Zapita me Bože. A ja mu rekoh: Ti mi pomože! Bolove one, I jade goleme, Koje si mi dao, Za časak jedan Pod
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Zaboga, pomagaj! Hod' te amo, sluge, Prinesite ognja, izbav'te me tuge! — S žeravicom pribjegoše k meni moji Rusi, I so smjehom: — Ha, ha, ha,
snašo, ne ševrdaj, Nevo, Pomiči se na desno, potresaj na levo; Sviraj, Jašo, vatreno, ponositi svirče, Drž'-der i ti amo, prilj-Romane, striče! Živo, braćo, živo, podvikujte haja-huj! Mihalj-bači hegeduš, serpska kola hegeduj!
momka Kako žustro podigrava i nestašno hopka, Pak mi sade kaži hoćeš za me poći, Hoćeš mojoj tugi ljubov'ju pomoći. Amo sade tvoje oči ti na me okreni, I na ljubve zagonetku okom odgoneni! O, ljubovi slatka! O, kćeri nebesna!
Koja duboko u prsima mojima skriva se davno: Detetom kad sam Novkove čuvajuć pasao svinje, Gorom i dolinom tamo i amo ja hodio mnogo, Jednom sedeći iznad Kubršnice umorom svladan, Hladom i debelim granatih drva pokriven ja onde Prema
Malo l’ od vekova s nesloge krvi s’ srpske? Pobune, pretnje se prođi, i vrati s’, o vrati se amo. Gdi nam je božije sunce osvetlilo putove dovde, Tu ćeš zar ti se upinjati crni navlačiti oblak?
— Kada moju djevojku Amo želje doviju, Da u tebi ogleda Plamak svojih očiju, Ili da žeđ ugasi Svojih vrelih prsiju, — Ti zadrži, potoče, Njenu
Trčite kad imate i volju i noge. Mlade noge mogu mlada kud zovne pamet. Ja ću da sednem tu i čekam dokle ne dođe Amo po mene koja, pa ma i omrk’o tu. Reknem, sednem. One nestašno prhnu kud koja. Bože!
sve badava! Nema leka mojoj bolji: Ona mirno — mirno spava. A ja bludim tamo-amo I zvezdama javljam jade... O! da znade ona samo Da je ljubim... ah, da znade! 1857.
„Čim je grozni glas o njegovoj smrti amo stigao” — pisao je Jovan Đorđević Svetozaru Miletiću 5. januara 1848 — „prva je moja misao bila da mu cela Mladež
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
povrh mâla i imaća njegova, padajući na tovne mrline sa nemilim kreštanjem, a on je bolan, prebolan hodao tamo i amo, kao bez glave, satrven i ubijen nenadnim jadom i čemerom.
Relja, uspravan, potamnjeo u obrazima kao kakav okorjeli grešnik, prazna i ukočena pogleda, hoda tamo i amo, suvo, iznemoglo šapće i mrmlja: — Čudne li sreće i crna li udesa moga!... Bože, Bože, što si tako nemilostan!
Ćipiko, Ivo - Pauci
popa Vrane, članovi drugoga naroda ili izrodi — radi blažene sloge, koja je po čitavoj zemlji odjeknula, pa i da amo doprla.
Nikako da koga pusti da mu u oči zaviri, već glavom jednako kreće tamo i amo... Rade, ima nekoliko vremena, i opaža, premišlja, ali kako da se opre zlu što ga sluti?
je, vrata rasklimao vjetar, i nad njima visi salomljena grana drveta: vjetar njome zamahuje odmjereno, ujednačeno tamo—amo... —Što ću ovdje? — pomisli, i vraća se istim putem.
Kod tebe zaboravljam i tugu i bol što sam je sobom amo donio... Glas mu doista iskreno podrhtavaše, silna unutarnja sila ispoljavaše riječi, no zasve ne znadijaše što da
— jedva što se osvrnu na nju. — Ni današnje nadnice? — Ako budete radit', biće; ako ne ... — Dico, amo ća! Evo vam sve, grabite! — I razdražena žena krenu put izlaza. Djeca se uputiše za njom. — Ostanite!
— A ono dvoje starih? — izmače se Ivu. — Ostaće... Ako nam bog providi, nećemo ih zapustit'. — Pa nikad već amo! — istrgnu se Ivu iz duše. — Ko zna! Ako ča stečemo, vratićemo se; i drugi se vraćaju... Ma grem ća...
Amerikanac se okrete i pođe k vratima. — Mala, — javi se najednom — mala! No, dođi amo! Ne boj se! U dućan uniđe kći staroga Ante. Ivo odmah upozna bivšu Jurinu vjerenicu. Ona se očito zastidi — crveni.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Peli su se i silazili, sudarali se u prolazu, jurili tamo-amo računajući da im se pružila prilika da bez mnogo truda zaduže gospodaricu tako zgodnom uslugom koja će s njene strane
Potom je linulo, bože, kako je samo linulo. Drveće se savijalo, grane su letele kao poludele tamo-amo, šipražje se zamrsilo. Pljusak se stropoštao na zidove, pregrejani kamen je zacvrčao.
ustade sa tronošca, protegnu se kao da tera iz tela nemar koji je u njemu rastao iz trena u tren i poče da šeta tamo-amo po sobi poput mladog kurjaka uhvaćenog u vučju jamu. Očekivao sam da zapljušte pitanja. Jesi li siguran?
Ilić, Vojislav J. - PESME
A gospod podviknu tada: ,O Pavle, čapkune jedan, Ko te je doveo amo, da rajske jabuke mlatiš? Silazi sa voćke dole! Obuj se i natrag idi, Pa majku da slušaš lepo kad svome domu se vratiš.
Al' ko to dolazi amo? Šta oči pred sobom vide? Kakav je ono čovek što k meni u kuću ide? Bogovi, Slepčević to je...
Pa porez, pa prirez, pa različne trice, Da ti srce plače i crveni lice. Moj amice slatki! Hodi k meki amo, Sa tobom se danas ja razumem samo. U zagrljaj tebi s nestrpljenjem hitam, I danas i večno tebe ću da čitam.
Bog je čuo njinu viku, pa ne znajuć šta je tamo, On dozivlje svetog Petra: „Oče Petre, hodi amo, Neki tutanj čujem ozdo i paklenu neku graju, Kô da vrazi celog pakla na carstvo mi jurišaju.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kao što vidite, draga prijateljice, kroz vremensko prostorni kontinuum može se u mislima divno putovati, tamo-amo, u pre i posle.
No, sada je vreme da se setimo radi čega smo amo došli, i da pođemo u Muzeum. To je, u isti mah, i Univerzitet i Akademija nauka.
I to je bila jedna od onih česama na kojima sam se napajao. Ovamo sam dolazio još kao žutokljuni đak, a svraćao amo, i kao inženjer. Tu sam, tako reći, odrastao do naučnika. Zato se i osećam ovde kao u svojoj očinskoj kući.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba – jošte malo – Sad mu je pečena, Srce mu je zaigralo: „Amo sad, milena! Dole ćemo jako sesti, al' će da se sladi! Mor'o bi te, ribo, jesti i da nije gladi!
Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš,
Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ slazi.
Zasuo dolju, posuo breg, Sonik se sija, stakli se led, Sonice amo – na njih je red! Ko voli zimu, ko voli sneg Nek hita amo na snežni breg!
Zasuo dolju, posuo breg, Sonik se sija, stakli se led, Sonice amo – na njih je red! Ko voli zimu, ko voli sneg Nek hita amo na snežni breg! Gle mile trešnje – osula cvet I badem cveta – kako je lep!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
napravom zabavlja mačku; obesi o bravu od vrata parče papira o kanap, pa se od svakoga dodira mačkine šape ljulja tamo i amo.
Javi se za reč i Ivo Ćipiko: – E, oštija – reći će on – bilo bi pravo pozvati ga, toga blaženoga Nušića, amo k nama, ma velim da pasa još malo vremena, bar do proljeća, jerbo se sada već ukišeljio kupus te prispele sarme i pršut
Šantić, Aleksa - PESME
Rominjaj, roso!... Speri s duše, hodi, Prašinu s gradskih zidova što pade... Leptire, amo, moje srce vodi, U ljiljanima da utopi jade... 1910. SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije.
Noću je bolje bilo, Sokaci pusti i samo Ja sâm sa svojom senkom Lutô sam tamo i amo. Uz bat koraka tromih Ja bih most prešao stari; Kroz oblak mesec se javlja I hladna pogleda zâri.
duhova ostrvo lepo U mesečini je bilo. Tu se uz slatke zvuke Magleno kolo vilo. Vilo se tamo i amo. Dok svirka sve slađe zvoni; I mi minusmo dalje, Neutešeni i boni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Kad to začu srpski car Stjepane, on telala pusti u svatove; telal viče i tamo i amo: „Nije l' majka rodila junaka, i u svate caru opremila, da za cara na majdan iziđe? Čestita bi njega učinio“.
pozlaćenom; pa natoči tuluminu vina, objesi je o unkaš Šarinu, s desne strane tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo ni amo; pa se Šarcu na ramena baci, okrenu ga od Prilipa grada, ode pravo stojnu Biogradu.
Ako bog da te se natrag vratim, lepšim ću te darivati darom; ako l', seko, ja pogibo amo, pomeni me po peškešu mome“. Udariše konje mamuzama, pa Sitnicu vodu prebrodiše, udariše u carevi tabor.
da ti možeš dobit agaluke, najprije bi sebe izvadio; već daj amo sablju okovanu!“ Manu sabljom od Prilipa Marko, skide glavu Turčin-Mustaf'-agi.
kolane; pa natoči jedan mijeh vina, objesi ga Šarcu s desne strane, a s lijeve tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo ni amo; tad se baci Šarcu na ramena, ode pravo bijelu Stambolu.
kurjaka; svome Šarcu poteže kolane, pa objesi mješinu sa vinom, s druge strane tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo ni amo; on uzima koplje ubojito, pak se skače Šarcu na ramena, išćera ga na Stambol-čaršiju.
Njemu veli bolestan Dojčine: „Iziđ' amo, da ti potkov platim!“ On iziđe pred svoga duđana; manu sabljom bolani Dojčine, nalbantinu odsiječe glavu, pa na sablji
Kad su bili blizu b’jele crkve, al’ iz crkve nešto progovara: „Ne id’ amo, mlada Pavlovice, crkva tebe oprostiti neće!
Otidoše s njome na tavnicu, pa govori lijepa đevojka: „Ko su braća Dinjar-Banjanina, hajte amo na tavnička vrata!“ Izišla su dva nejaka brata, izišla su na tavnička vrata: kosa im je — njom bi se pokrili, nokti su
Kad pogleda Janković Stojane po družini i tamo i amo, udari se rukom po kolenu: „Jao njemu do boga miloga! Nema nama druga najboljega, nema nama od Senja Tadije!
Za njim trči Mijat harambaša: „Pobratime, Daničiću Vide, vrat’ se amo, nemoj ludovati! Ti se prođi bijela Lijevna, ne osta mi bolji u družini!
Tad viknuše Turci Lijevnjani: „Vrat’ se amo, bosanska delijo! Odbaci ti Ture Malagića i odskoči skokom junačkijem!“ Kad to začu Daničiću Vide, povrati se turskoj
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Hoću li ga pustiti da dođe k tebi? Reče iguman: — Neka dođe amo da vidimo koja je zapovest. I dođe neki vrlo stasit, hubav i odeven čovek pred igumna.
vojsku pak opravi te posla šnjome svoga mu vezira Sarvara, da odonud onu zemlju istočnu što se naziva Azija do zapadnje amo zemlje svu za ovim carogradskim morem, pod vladu persijsku pokori, celo grčko carstvo.
pred njima, ta i ostavi svoju mu očevinu dokle nije gorega zla dopao, skupi svoje pokuće, posuđe, sve što imade i dođe amo u gornju zemlju pod mađarskoga kralja na zvanje mu.
I on na to posluša ih, te sa svojih mu jošte pratioci opravi ga iti mu amo. Spremi se on potajno s bogažijom sve svoje u zakrivena taborska kola potovari štogod imade i sa svecima svojim,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Svrate se tu ponekad i zastanu i neki vredni profesori, spajajuć’ prijatno s poleznim, šetnju sa studijom. Njih goni amo čisto filološko i folklorističko interesovanje, to jest hoće da nastave onde gde je otac naše novije književnosti, Vuk,
izvirivao kroz prozore, istrčavao na avlijska vrata i radoznalo ih gledao, i kada su išli tamo i kad su se vraćali amo; kad su išli u amam, on se čudio, a kad su se vraćali iz amama, — on se smešio.
Slušaju čiraci, pa neje red za esnaf-čoveka. Iskačaju loši reči!... Ne činiš ništo lošo, amo — neje red!... A da si imaš domakicu, e, toj veće na drugo prilega! Tôj si je red, ama i tagaj to ne biva pred čiraci!.
Manu i čeka kad će poručiti onu njegovu (ili bolje reći, njihovu) pesmu „Kad ja imam“, pesmu koju je dilber-dudija donela amo čak iz Mostara, a čučuk-Ajša je najradije i najlepše pevala, jer se cela pesma na nju odnosila, i Mane dosad uvek na nu