Crnjanski, Miloš - Seobe 2
kap smeha, Višnjevski je, za Trifuna, koji je polazio u Mirgorod, i pored svasti, Dunde, našao lepo društvo: gospožu Andreovič, kapetanicu, za saputnicu. Čijeg je muža zadržao sebi. Trifun zaista krenu, iz Kijeva, za Mirgorod, veselo se kikoćući.
Trifun zaista krenu, iz Kijeva, za Mirgorod, veselo se kikoćući. Dan kada je pošao, sa gospožom Sofikom Andreovič, i njene dve ćerčice, bio je, tog avgusta, dan poslednje Mesečeve četvrti.
Ej kako to? Trifun bi Višnjevskog na ražnju pekao, što mu je snajku napastvovao, a on? Šta bi sa gospožom Sofikom Andreovič, na prvom prenoćištu, kad je Trifun odlazio, da joj miluje i uspava decu? Trifun na to poče da viče da to nije isto.
Kad se Andreovič bude pojavio u Bahmutu, mesto gospože Sofike, Trifun će već naći nešto novo, ali isto tako mlado. Dok jednom ne izgubi