Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
E moj brate, sami ste se davno i davno istrebili, niti ste čekali moga govorenja.” Arhim[andrit]: „Kako, preosvešteni gospodine? Ne razumem što s tim mislite.
”. Arhim[andrit]: „Nikako!” Ep[iskop]: „Niti bi ti sebe dao bolesna u ruke takvom lekaru?” Ar[himandrit]: „S oproštenjem, gospodine,
” Arhim[andrit]: „Takoga bi[h] ja terziju s njegovim istim aršinom po leđi.” Ep[iskop]: „Dakle, lekar koji se samo zove lekar, a ne
” Arhim[andrit]: „Nipošto!” Ep[iskop]: „Kad bi te postavili sudijom, šta bi ti po tvojoj savesti takim ljudma sudio?” Arhim[andrit]:
” Ep[iskop]: „Kad bi te postavili sudijom, šta bi ti po tvojoj savesti takim ljudma sudio?” Arhim[andrit]: „Za nji[h]ova lažna imena bi[h] i[h] nakazao i dao bi[h] im krepku zapoved pod žestočim nakazanijem, da se nipošto ne
Možeš li sad razumeti šta ja mislim govoreći da su se sami kaluđeri davno i predavno istrebili.” Arhim[andrit]: „Gospodine, na moju dušu, imate pravo; božja istina iz vaših usta besedi. Kamo sreća da svi arhijereji tako misle!
Arhim[andrit]: „Muči, boga ti, gospodaru Malenica, jer od tebe će zaludu iskati. Ne iz Jerusalima i iz Svete Gore, nego s neba da