Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dođemo u Fokšan gde se dela ova dva knjažestva; pređemo preko potoka u moldovansku varoš. Trefimo baš u me̓anu koju drže dva Srbina, neki Petar Bijuklić iz Užica i Nikola Karanovčanin, koji se tu Moldovankom i oženio, oba naši
Dučić, Jovan - PESME
ZAPIS Pomeni, Gospode, raba Olivera Despotu Lesnova i Ovčega polja, I Anu-Mariju, i decu; i volja Tvoja budi blaga kao tvoja vera.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Srpski jezik nema apsolutno nikaka srodstva s nemačim. Ja pogledah Anu. Ona beše pocrvenela. — Ali, Klaro, — reče ona obraćajući se gđici Vedelovoj — kako možeš tako što pitati!
” Moja mati zna šta to znači, i momče odmah dotrči s polićem rakije, te ga daje čiča-Nikoli. Onda uvedoh Anu u taj moj zavičaj, i cela slika potamne. Ljudi me gledaše kao stranca. Mojoj materi nesta smeha sa usana.
Tumanov mi priča da je se odmah za mnom i Maks izvukao, da je s njega kapao znoj, da je zapeo za stolicu i posrnuo na Anu, a ona ciknula i pobegla. Posle su i on i Popesku došli meni i radovali se celom „sraženiju”.
Afrika
Onaj za kim je najviše žalila, Išao je korakom nesigurnim. „Moama Me, moama blenfelo moro ani Me, Narana anu blima Aluma fara kama Me, nsega Me ne harera harera. Akareli tiri mabadi mani fareju n'segamene Harera!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifunova žena, međutim, postade vrisak kirasira u Temišvaru. Ona nije volela svoje jetrve, ni Anu, ni Varvaru. Ne zato što je Varvara bila Šokica, nego zato što Varvara nije imala dece, i bila na svakoj igranci i
Mati ih je posmatrala, začuđeno, i ogorčeno. Trifunova žena nije volela ni ženu Đurđevu, Anu. Ne zato što je Ana bila čuvena u školi jahanja za oficire u Temišvaru, nego zato što je slušala Varvaru.
On je bio legao, na avliji, u seno, jer mu, razume se, nisu dali da poseti Anu, koja je ležala sa ostalim ženama oficira u žitu, u ambaru.
koji je bio – otkad mu je žena umrla – smetenjak, povodljiv u duši, ušeprtljao, javljao je, uz to pismo, i to, da je, za Anu, kupio dva lota srebrnih, lepih, olandskih čipaka, a za Kumriju, dva rifa, osobito lepe, bledoplave, tafte.
On je znao da je ona bila protiv toga da mu dadu Anu. Pa je nije trpeo. A ni tašta nije marila zeta. Veli, prost je. Ona je za nešto bolje spremala ćerku.
To je malo razdrmalo Varvaru i Anu. Đurđe je pričao da je bio u teatru, u Beču, ali da se iz tog teatra, kao drage uspomene, seća samo jednog večera, kad
Kod Šokaca to vodi braku. Pavle je onda zaprepašćeno gledao u Anu. Bio je zinuo. Siromah Đurđe, koji je i sam hteo, pažljivo, da da na znanje, bratučedu, pravi razlog Petrov, za
Svi su bili primetili, iako mu to niko nije rekao, da je, na slepoočnicama, osedeo, naglo. Sedeo je, slušajući Anu, i Đurđa, pognute glave, poguren, sa glavom u šakama, po svom običaju. Kao pod nekim teretom.
Varvara, međutim, koja je bila ušla, ćutke, nije zadržavala, ni Anu, ni Đurđa. Reče im samo da je Petar nestao iz traktira i otišao, po svom običaju, da se izduva.
Dvorili smo i pašu u Beogradu. Sad sam ti, debeli, na putu u Rosiju. Idem u Rosiju. Povešću i tebe sa sobom, i Anu, i Trifuna, i Petra i Varvaru. Rusi mi kažu da imamo, odsad, da slušamo, i pazimo, šta radimo.
Osim toga, počeo je da ponavlja, svaki čas: „Bilo pa prošlo!“ Što je Anu bilo najviše začudilo, taj, inače tako strog čovek, kad je bila reč o familijarnom moralu, pričao je sad, o
„Pavle, serce, eto, stigli smo. Umorni smo! Ne znaješ kako nam je bilo! Nađe li Đurđa i Anu?“ Iako je bila prebledela, Varvara je bila lepa, možda i lepša nego u Temišvaru – drukčija, tiša, oči su joj se činile
Teodosije - ŽITIJA
izobilan, a uz To vrlinom, bezlobnošću i pravdom, milošću i krotošću ukrašen, — uze, po zakonu, sebi ženu po imenu Anu. A i ova nije ni po čemu zaostajala u vrlinama za mužem svojim.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe. (Knežević, M. V., ANU, s. 250) ODOJČE — Ište kmeka dva kundeka, ište kunde mande. (Novaković, S., SNZ, s.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Naklatio se on mom matorom na koske, pa masira li, masira ... Te: Jesi li mi spremio miraz za svoju Anu; ti znaš da je moj Gile probirač, može još i da se predomisli?“ Te: „Bogati, kako je to imati ćerku?
O punjenju peščanih časovnika, šetanju irskog psetera, siru Gorgonzoli i vojnoj muzici. Stari Marks navija za Anu, jedan šofer se žali na svog gazdu. Najzad, Ljubav je Ljubav, šala je šala, ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire.
— Možda će biti neka muškarčina? — doliva maman benzin na vatru. — Muškarčina? Samo nek pokuša da maltretira našu Anu: videće već svog boga! Stvarno, a gde mi je onaj pištolj? — U klaviru — kaže maman — gde bi drugde bio?
Ili, na primer, pesnik, pa krene da nas masira svojom poezijom? Ili, još gore — hipik, pa natera Anu da stanuje pod mostom, a mene proglasi za potrošačkog tipa? Jezivo!
GLAVA XV U kojoj jedan psihiijatar pokušava da izleči Anu od ljubavi na prvi pogled; dok ona hrabro uzvikuje: „Živeo poljubac na čelu sa poljupcem u čelo!
za zabavu čitaoca, odlučuje da snažnim dramaturškim zahvatom gurne sirotu, uvelu radnju knjige napred, pa zbog toga šalje Anu da brani Beograd.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Alasima (ribarima) Sve se njive zelene, a alaske crne, Alas kapu nakrivio, u me’anu gledi: Čunovi mu vodom plove, a ispolci zveče, Kesege mu kolo vode, a grgeči glede, Kečige mu njivu oru, a morune
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zar mi i kad čitamo Ilijadu ili Anu Karenjinu takođe ne insceniramo čitani tekst sebi „u glavi”, jednako kao kad čitamo Šekspira ili Ibzena?
koja ne skače u potok, tu Dezdemonu koja uspijeva dokazati svoju nevinost, tu Emu koja se ne zagrcava šakom arsena, tu Anu koja se ne baca pod teretni voz!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
drugog dela Tolstojeve Ane Karenjine vodi se razgovor koji cilja na junakinjinu vezu s Vronskim, za koju znamo da će po Anu biti kobna, kao što je i po Dafinu preljuba kobna: „- Ana se mnogo promenila posle svog puta u Moskvu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Onaj za kim je najviše žalila, Išao je korakom nesigurnim. „Moama Me, moama blenfelo moro ani Me, Narana anu blima Aluma fara kama Me, nsega Me ne harera harera. Akareli tiri mabadi mani fareju n'segamene Harera!