Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Neću ja nepotkovanu kravu da imam, nego devojku od mode. POZORIJE 5. ANČA, PREĐAŠNjE ANČA: Majstorice! FEMA: Kakva je ovo svinjaruša! S njom nije vredno ni razgovarati.
Neću ja nepotkovanu kravu da imam, nego devojku od mode. POZORIJE 5. ANČA, PREĐAŠNjE ANČA: Majstorice! FEMA: Kakva je ovo svinjaruša! S njom nije vredno ni razgovarati.
FEMA: Kakva je ovo svinjaruša! S njom nije vredno ni razgovarati. (Pređe k ogledalu, i počne nameštati kosu.) ANČA: Majstorice! FEMA: Uh, mora čovek u nesvest da padne. (Sedne na stolicu.) ANČA: Majstorice, šta ćemo za ručak?
) ANČA: Majstorice! FEMA: Uh, mora čovek u nesvest da padne. (Sedne na stolicu.) ANČA: Majstorice, šta ćemo za ručak? FEMA: Uh! (Strese se.) ANČA: Majstorice! FEMA: Ju! Zaboga! (Treska se na stolici.
(Sedne na stolicu.) ANČA: Majstorice, šta ćemo za ručak? FEMA: Uh! (Strese se.) ANČA: Majstorice! FEMA: Ju! Zaboga! (Treska se na stolici.) ANČA: Majstorice, vami je zlo?
FEMA: Uh! (Strese se.) ANČA: Majstorice! FEMA: Ju! Zaboga! (Treska se na stolici.) ANČA: Majstorice, vami je zlo? FEMA (đipi): Ta, skote ženski, što si ti, ta dokle ćeš me jesti?
FEMA (đipi): Ta, skote ženski, što si ti, ta dokle ćeš me jesti? Kakva sam ti ja majstorica, valjda ti činim opanke? ANČA (zagleda se u nju). FEMA: Dobro me gledaj, glupoglavko jedna, šta nalaziš majstorsko kod mene?
FEMA: Dobro me gledaj, glupoglavko jedna, šta nalaziš majstorsko kod mene? Jesam li obučena kao firškinja? ANČA: Pa kako oćete da vas zovem? FEMA: Ja da ti kažem, ti nisi služila kod noblesa?
ANČA: Pa kako oćete da vas zovem? FEMA: Ja da ti kažem, ti nisi služila kod noblesa? ANČA: Oprostite, ja nisam znala šta vi zaktevate. FEMA: dobro, neću ni ja za vas znati. Vuci mi se ispred očiju!
ANČA: Oprostite, ja nisam znala šta vi zaktevate. FEMA: dobro, neću ni ja za vas znati. Vuci mi se ispred očiju! ANČA: A šta ćemo za ručak? FEMA: Kuvaj makar kremenja, kad si takva drolja!
Vuci mi se ispred očiju! ANČA: A šta ćemo za ručak? FEMA: Kuvaj makar kremenja, kad si takva drolja! ANČA (u polasku): (Međer je moja majstorica sasvim izgubila pamet!) (Otidne.
FEMA: Uh, uh! Dajte sirćeta pod nos, dok nisam pala u nesvest. Ančice, Ančice! (ANČA donese vatru, i počne kaditi.) FEMA: Ah, Ančice, kako mi je zlo, poduzima me muka. Daj malo sirćeta pod nos.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Roza, Fani, Mimi, Julča, Lula, Anđa, Savka, Zlata, Naja, Stana, Roksa, Ilka, Vilhelmina, Maca, Teza, Marta, Žana, Anča, Elka, Sara, Perka, Alka, Sosa — i ja ovde zastajem, sav zaduvan: valjda je nepotrebno da ih navedem baš sva?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Imaju čak i svaki svoj bunar u avliji... Mimić, to je druga stvar; i pravo je čudo da se Anča ne vidi na pijaci. — Kao da je to čula gospojica Trinčić, komšinica Mimićeva popela se na drvo, i ne uzalud: jedna
— Kao da je to čula gospojica Trinčić, komšinica Mimićeva popela se na drvo, i ne uzalud: jedna crno povezana glava, Anča, iskrsnu između dvojih vrata, i s kokoškom u ruci i slepim fenjerčićem, zamače u podrum.
Da nije otišla bankok-kokoška? Anča mi jedared reče: „Nemam jedno pile u rezervi, a one bankoke ne da prstom darnuti, a kamoli zaklati...