Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Šta ti se čini, Ančicken? ANČA: Vrlo lepo, milostiva gospoja. (Zabeleži.) Jošt vam jedan sat treba. FEMA: O, imam, Ančicema, ostalo mije od pokojnog dva sata. (Izvadi.) Istina, srebrn je, no ja ću ga dati pozlatiti.
ANČA: To je vrlo veliki sat. FEMA: Ništa, ja ne žalim platiti. Je li, Ančicema, u džepu se nosi? ANČA: A, bože sačuvaj, ovde na levoj strani. (Na prsi pokazujući.
(Pridene sat.) Ančicken, može i ovako podneti, dok se onaj pozlati, je li, Ančicema? ANČA: Jeste, milostiva gospoja. (Zabeleži.
ANČA: Od beli kostiju, što se gledi kroz njega. FEMA: Pravo, Ančicema, i ja ću da postanem kratka vida. ANČA: Verujem, milostiva gospođa. (Zabeleži.
(Zabeleži.) FEMA: Dok se taj, kako se bestraga zove, šteker kupi, mogu se i s naočarima poslužiti, je li, Ančicema? ANČA: Može, milostiva gospođa. FEMA (uzme naočare i gledi kroz nji): Komi fo!...
(Tare čelo.) Šta je to, bestraga? ANČA: To su karte. FEMA: Riftik, riftik, punišaka, poklopice i marjaša. Komi fo, Ančicema, da kupiš karte, to ćemo i mi igrati. — Kako se dalje unterlondruju? ANČA: Udaraju u fortepijano.
ANČA: Udaraju u fortepijano. FEMA: O, to je davno u modi. Štogod novo, po novom žurnalu. Propopo, Ančicema, da kupiš tri drombulje, da se unterlondlujem. Mogu i ja kakvu modu izneti, je li, Ančichen?