Jakšić, Đura - PROZA
“ — O, stari, progonjeni Sremče! Ti si anđeo izbavitelj tome nesrećnom detetu!... Sremac zamišljeno ćutaše, a posle, dosetivši se nečemu, reče: — Učitelju, sinoć
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On ce topio od milina... Raj pravi čoveka anđelom. I Stanko, u raju duše svoje, bio je zaista anđeo. Da si mu ma šta zaiskao, dao bi. Da si koga grdio — on bi ga branio.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— „Bog da mu dušu prosti!” — A... onaj.. vaš učitelj? Čuste li što za njega? — E, kad se onaj božji anđeo odreče njega i vrati pokajan popu, učitelj, vele, ode u Biograd i oženi se nekakom što pravi šešire.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Otkud to? Nikakva, ni najmanja senka, nije mogla pasti na Varvaru. Bila je pravi anđeo. Pavle je još uvek mislio da ga je Petar omrznuo, zbog te selidbe u Rosiju, ali se nekoj ljubomori Petrovoj nikad nije
Hoće li i one u Rosiju? Šta radi onaj riđokosi anđeo, što zatvara oči kad igra polonezu, kao jagnje belo?“ Pavle onda upita: misli li na Varvaru? A starac se prodera: „Ja!
Nije da se voledu, nego samo guču i drže se za ruke, kao Totice kad idu u crkvu. Kažu da je lep kao anđeo, a da je četrnaest godina mlađi od Kumrije.
Da nije išao u vizit Višnjevskovoj svasti, Dundi? Za koju reče da je totski anđeo. Posle onog što se u Tokaju desilo, njihova ljubav, njena i njenog muža, ono što je bila, ne može više biti.
Zna se da je i ona mislila, o ljudima, kao njen ministar Petar Ivanovič Šuvalov: da se ni jedan čovek nije rodio anđeo! Ali da li je, i kako je, kažnjen Višnjevski, Pavle, i Isakoviči, nikad nisu čuli.
Teodosije - ŽITIJA
I kada je Sava došao u carstvujući grad, car prijatelj primi ga s velikom čašću, jer je od mladosti bio kao anđeo. Car ga zapita o zdravlju I o životu svetoga starca oca njegova.
Mislim da je ovaj starac anđeo, ili od anđela, ili, još bolje, od Boga poslan. Požurimo se da Bogom poslani savet u delo sprovedemo!
pokornost I poslušnost prepodobnoga starca ljubljenom i bogodarovanom sinu njegovu, tako da nije mislio da je čovek nego anđeo.
A sveti starac gledajući kako ga sin služi i neguje kao anđeo, potocima toplih suza radosnom dušom zbog njega k Bogu oblivaše se, i tako se kao štitom molitvama njegovim okriljen od
A sveti reče: — Svi neka dođu. I za koga blagovoli Bog i duši tvojoj, anđeo tvoj kazaće ti. Pošto su bila pozvana bratija prepodobnoga, reče car: — Oci moji i bratija tvoja svi su časni i
Svečanost je bila velika, i veliku ljubav i veselje car zbog svog zeta priredi. Te noći u snu, u liku svetoga, anđeo Božji nagovori cara da da svetoga i da bude odnesen u zemlju naroda svojega.
I gle, kao protiv Madijamaca negda Isusu Navinu, i ovome protiv ljute zmije anđeo gospodnji s mačem u rukama pojavi se i stade pred njim.
Peštera, pak, prepodobnoga, u kojoj natčovečanski kao anđeo požive, u crkvu božju pretvorena bi, a u njoj grob njegov i svetih moštiju ostaci čudotvorni leže.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
„Anđeo smrti okrenu buktinju, i s njom se ugasi moje jadno biće“. detentіo rei alienae (lat.) — držanje, prisvajanje tuđe stvari
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Stajala je često kod prozora, u njegovom prisustvu, iznad bedemova, i razlivenih voda, i gledala u nebesa večernja, kao anđeo. Kutovima očiju videla ga je i tada, i posmatrala, govoreći svojim damama i pratnji ma šta, beznačajno.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
uplaše i odagnaju, izgovara se i sledeća veoma sugestivna basma: „Krst na nebo, krst na zemlju, krst na svakojak zglob. Anđeo na srce, a vuk na trag. Lek tražio, vračku našao.
„Kad dijete spava, pa se u snu posmejkuje, vele: ... kraj njega stoji anđeo i šali se s njim. U toj šali kad mu rekne: ’umrijeće ti otac’, djetetu i nije toliko žao, već nastavlja smijeh, ali kad
Prema jednom verovanju iz Svrljiga, kada vatra zapišti, To znači da se bore đavo i anđeo, pa tada valja da dete (muško), kao nevino, nekim drvcetom džarne vatru kako bi pomoglo anđelu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA VRLINE U MANE PROMETNUTE Za one što se zbog vrline preterane, među ljudima nedozvoljene, izopače, za čoveka koga anđeo začne, a đavo dotka, za isposnice koje priroda, hiljadurotka, ljuto prokune i u duši im zapali poročne mašte; za one
Radičević, Branko - PESME
drago, Usne, obraz rumen, a vrat beo; U nedelju Bog je to naslago Pa na zemlju poslana ti blago O, ona je sa neba anđeo I lepša kaži da je draga tvoja, Al' ne reci nego bjaše moja.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Jednoć bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive pa ako zlo žive da im da bolju hranu. Kad anđeo božji siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku.
On uzbere od svojih krušaka, pa mu da i reče: — Evo ti od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati. Anđeo mu zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da čuva krušku, dođe opet anđeo pa ga zamoli da mu da jednu krušku.
Anđeo mu zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da čuva krušku, dođe opet anđeo pa ga zamoli da mu da jednu krušku.
I on mu uzbere od svojih krušaka, pa mu da i reče: — Evo ti od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati. Anđeo i njemu zahvali i otide.
Anđeo i njemu zahvali i otide. Kad bude red na trećega brata da čuva krušku, opet dođe anđeo i zamoli i njega da mu da jednu krušku.
Kad bude četvrti dan, anđeo se načini kaluđer, pa dođe rano ujutru i zateče ih svu trojicu kod kuće, pa im reče: — Hajdete za mnom da vam dam
Oni pođu za njim bez reči. Kad dođu na jedan veliki potok, voda teče, sve uji, onda zapita anđeo najstarijega brata: — Šta bi ti da ti je? A on odgovori: — Da je sve vino od ove vode, pa da je moje.
A on odgovori: — Da je sve vino od ove vode, pa da je moje. Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo.
Onda ga anđeo onde ostavi i reče mu: — Eto ti što si želeo, sad živi. Pa uzme onu dvojicu i pođe s njima dalje. Kad dođu na jedno
Pa uzme onu dvojicu i pođe s njima dalje. Kad dođu na jedno polje, a tu golub prekrilio polje. Onda zapita anđeo srednjega brata: — Šta bi ti sad želeo? A on mu odgovori: — Da su to sve ovce, pa da su moje.
A on mu odgovori: — Da su to sve ovce, pa da su moje. Božji anđeo prekrsti polje štapom, a to sve mesto golubova ovce: tu su stanovi, jedne žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne
Onda mu reče anđeo: — Eto ti što si želeo. Pa uzme najmlađega brata n pođe s njim preko polja pa ga zapita: — A šta bi ti hteo?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ STANIJA: Ta je devojka anđeo? Đavo, đavo, što nema obraz. LjUBA: A ona njemu: „Slatki moj Svetislave, možeš li sumnjati da te milujem; ti si moj
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Započinje konverzacija. I baš onda kad anđeo tišine proleti kroz našu trpezariju, a maman i njene veštice iscrpu prvi deo večernje teme — nas decu, na vratima se
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U crkvi lipe lipov bog se svetli, a saće juna kao kvasac buja i popak žeže, i žubori guja. Tek sjajak lanen (anđeo li, cvet li?), kroz sveto runo (blažen, dušo, lan ti), u sabor-kolo s proplanka uplamti.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
19 MOLITVA 21 MOLITVA 22 U NOĆI 23 U OSAMI 25 ZVEZDA 26 ANĐEO MIRA 27 IV 28 LASTAVICE 29 ZADOCNjENI PUTNIK 30 POSLEDNjA RUŽA 31 U BERBI 33 JESEN 35 U POZNU JESEN 36 SUMORNI
Svud spokojstvo tiho vlada, Lahor šumi, rosa pada, Laku noć! K'o šuštanje mirnog mora Kroz tišinu bruji glas, To anđeo povrh gora Tiho slazi među nas... Laku noć, laku noć!
Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada i sve živo spava, Na starome tornju ponoć otkucava — I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se
ANĐEO MIRA Noć duboka vlada i sve živo spava, Na starome tornju ponoć otkucava — I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mileta Jakšić HRISTOS NA PUTU Sadržaj BELE I CRVENE RUŽE 2 ANĐEO SMRTI 5 RAZBIJEN KRČAG 7 HRISTOS U KRČMI 10 MUŠICE 12 PRIČA O ĐAVOLU 15 KUKAVICA 17 SIROTINjSKA KRV 19 MUDRI
Crvene ruže pobelele su od Magdaleninih pokajničkih suza. I od tog doba ima na svetu i belih ruža. ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao
Zemlja se plačući molila anđelu da je ne dira. Anđeo se sažali i vrati se. Bog onda pošalje Mihaila arhanđela, ali se i on, ganut molbom zemljinom, vrati na nebo bez zemlje.
Bog onda pošalje Mihaila arhanđela, ali se i on, ganut molbom zemljinom, vrati na nebo bez zemlje. Pa i treći anđeo, kog je Bog poslao na zemlju, vrati se na nebo i dođe pred Gospoda praznih ruku.
— Ne plači, zemljo, i ne žalosti se! Ja ću ti ovaj prah vratiti!... I Anđeo smrti zahvati od zemlje pregršt praha i odnese Bogu.
Telo je čovekovo bilo smrtno. Prvi je čovek živeo i umro. Posle njega ljudi su se množili, rađali i umirali, a Anđeo smrti primao im duše i odnosio Bogu a mrtva tela njihova ostavljao zemlji, vraćajući joj tako, po obećanju, prah njen.
Onda mu se u snu javi anđeo i reče mu da više ne okleva nego neka odmah pođe onamo kuda ga zove glas naroda. Starac se pokori volji Božjoj, s
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Pa kad ga vcdiš, brate, 'nako u društvu, — veli Mitar, — rek'o bi da je anđeo. I posle toga, on počituje kapetana k'o god i mi...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Smrti se ne boj, no zla čovjeka! — Zlu čovjeku svak je dužan. — Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo. — Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede. — Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma.
A ako ga ne udariš još jednom, onda i onaj jedan crkne. ANĐEO I ĐAVO Svaki čovek ima po jednoga anđela, koji ga čuva od zla i po jednoga đavola, koji ga navraća na zlo.
ANĐEO I ĐAVO Svaki čovek ima po jednoga anđela, koji ga čuva od zla i po jednoga đavola, koji ga navraća na zlo. Anđeo stoji čoveku na desnom ramenu, đavo na levom.
Anđeo stoji čoveku na desnom ramenu, đavo na levom. Kad čovek čini dobro, anđeo se veseli i krilom svojim hladi čoveka po obrazu, a đavo se tada žesti i ljuti.
A kad čovek stane da greši, anđeo se sneveseli i plače, đavo pak sve podigrava od radosti i prkosi anđelu govoreći: „E, moj je, moj je!
“ A buzdovan odmah sam iziđe na brijeg; u tom mu se anđeo javi, govoreći: „I ti možeš, i konj ti može, ali ti bog ne da!
Na poljani su toj lutke utvrđene, nepomične: ovce i čobani — i pred njima anđeo; malo dalje, kao u štalici, — jasle i volovi, i Josif i Marija s mladencem Isusom“.
zvjezdoju putešestvujut: nas bo radi rodisja otroča mlado, prevječni bog“; a za to vreme u vertepu se ovo prikazuje: Anđeo se javlja pastirima i oni se klanjaju.
— sa srećom; bilo ti blagosloveno! aman! — milost!, oproštaj! anatemnjak — prokletnik, đavo andio — anđeo adže (od amidže) — stric Baba Marta — narodna personifikacija za mesec mart Baba Roga (ruga) — izmišljeno dečje
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jednoć Bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive, pa ako zlo žive da im da bolju hranu. | Kad anđeo Božij siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku.
On uzbere od svojih krušaka, pa mu da i reče: „Evo ti od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati.” Anđeo mu zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da čuva krušku, dođe opet anđeo pa ga zamoli da mu da jednu krušku.
” Anđeo mu zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da čuva krušku, dođe opet anđeo pa ga zamoli da mu da jednu krušku.
I on mu uzbere od svojih krušaka pa mu da i reče: „Evo ti od mojih krušaka, od bratinskih ne mogu ti dati.” Anđeo i njemu zahvali i otide.
” Anđeo i njemu zahvali i otide. Kad bude red na trećega brata da čuva krušku, opet dođe anđeo i zamoli i njega da mu da jednu krušku.
” Kad bude četvrti dan, anđeo se načini kaluđer, pa dođe rano ujutru i zateče ih svu trojicu kod kuće, pa im reče: „Hajdete za mnom da vam dam bolju
” Oni pođu za njim bez reči. Kad dođu na jedan veliki potok, voda teče, sve uji, onda zapita anđeo najstarijega brata: „Šta bi ti da ti je?” A on odgovori: „Da je sve vino od ove vode, pa da je moje.
” A on odgovori: „Da je sve vino od ove vode, pa da je moje.” Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo.
Onda ga anđeo onde ostavi i reče mu: „Eto ti što si | želeo, sad živi.” Pa uzme onu dvojicu i pođe s njima dalje. Kad dođu na jedno
” Pa uzme onu dvojicu i pođe s njima dalje. Kad dođu na jedno polje, a tu golub prekrilio polje. Onda zapita anđeo srednjega brata: „Šta bi ti sad želeo?” A on mu odgovori: „Da su to sve ovce, pa da su moje.
Onda zapita anđeo srednjega brata: „Šta bi ti sad želeo?” A on mu odgovori: „Da su to sve ovce, pa da su moje.” Božij anđeo prekrsti polje štapom, a to sve mesto golubova ovce: tu su stanovi, jedne žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne
Onda mu reče anđeo: „Eto ti što si želeo.” Pa uzme najmlađega brata i pođe s njim preko polja pa ga zapita: „A šta bi ti hteo?
Sveti Sava - SABRANA DELA
I prosto reći: sve svoje imanje u zajam izdade, jer drugi Avraam bi, stranoprimac, zemaljski anđeo, nebeski čovek. „Stoga i Bog preuznese ga i darova mu ime koje je više od svakog imena“, (Flb.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Izlazi) CMILjA: Zgodan ovaj! IKONIJA: Nije da ga uzmeš za pelcer! CMILjA: Ovako skinut, izgleda kao anđeo! IKONIJA: Arhanđeo Anđama i Bradailo! Reponja krilati! CMILjA: Nisam ga viđala. IKONIJA: Mustra, došo sa robije.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ali je bilo mnogo sveti[h] otaca? Ništa to ne čini. da i[h] je hiljadu puta toliko bilo, da se sav svet složi, da anđeo s neba dođe i da uči što protiv apostolske nauke, ne valja primiti ni verovati.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
VRBA 191 XCI IZ „JADRANSKIH SONETA“ 192 XCII 5 193 XCIII ZVEZDE 194 XCIV PODNE 195 XCV MOJA POEZIJA 197 XCVI ANĐEO MIRA 198 XCVII ANĐEO TUGE 199 XCVIII VEČE 200 XCIX JESEN 201 S U POZNU JESEN 202 CI 203 CII POSLEDNjI
SONETA“ 192 XCII 5 193 XCIII ZVEZDE 194 XCIV PODNE 195 XCV MOJA POEZIJA 197 XCVI ANĐEO MIRA 198 XCVII ANĐEO TUGE 199 XCVIII VEČE 200 XCIX JESEN 201 S U POZNU JESEN 202 CI 203 CII POSLEDNjI GOST 204 CIII ZIMSKO
J. Dučić XCVI ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo spava; Na starome tornju ponoć otkucava. I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se
I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.
Al' oseća granje - pa se tiho svija; Oseća ga lahor - pa tiho ćarlija. I Anđeo Mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka da nebom zarudi... V. Ilić XCVII ANĐEO TUGE Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica, Spustivši bleđanu glavu na zvučnu srebrnu liru, Ja vidim nebesku
Sa pokidanih žica, Poslednji akord zvoni. Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica, I ona suze roni. Anđeo to je Tuge.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kako divno izgledate! Ne budi uroka, daleko bolje no kad vas poslednji put videh. Šta vas podiže opet na noge?’ - ,Moj anđeo hranitelj’, reče on i pogleda zahvalno na svoju mladu pratilicu.
Ja je pogledah, izgledala je zaista kao anđeo“. „To je sadanja supruga gospodina Kondita“, upade mu u reč Pemberton, „poznajem je krasno stvorenje“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
), uzmi ovako primer jedan, jednu kategoriju ljudi: prvo, najpre, žena je anđeo, pravi pravcati anđeo, kao ti, razumeš li?
), uzmi ovako primer jedan, jednu kategoriju ljudi: prvo, najpre, žena je anđeo, pravi pravcati anđeo, kao ti, razumeš li?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Saranio sam ljubav i ponosa vek. Još ostala želja mi što sa mnom putuje, Lepa kao anđeo, k'o poslednji lek. Još ostala želja mi, na prošle oluje, Da umornu glavu spustim k'o oboren cvet, I da slušam tišinu i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
TRESKA... 34 I AKO JE NOĆ VEČITA... 36 TIHE SUZE 37 JESI L’ GLEDÔ... 38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO ANĐEO 55 ZA POTOKOM 57 STRUČAK PLAVE
I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO ANĐEO 55 ZA POTOKOM 57 STRUČAK PLAVE LjUBIČICE 59 PORODIČNA SLIKA 61 VOLEO BIH ZGREŠITI... 63 IMAM JEDNU VOĆKU...
Platnu dajem ono čim se Grudi preliše... Al’ iz duše nek’ ti život Nad ne izbriše!“ »Otadžbina« 1891. ANĐEO I ĐAVO (Od K. Sasa) Kralj doziva slikar-umetnika: „Dve mi slike izremeči kistom.
„To zar đavo! — viknuše gospoda, — Te divote ni anđeo nema...“ A kralj siđe, umetniku priđe, Potapša ga rukama obema.
Laku nojcu gdegod nema zlobe hude, I na moru i na kopnu — i svud svude! »Neven« 1890. ZALUTAO ANĐEO (Po francuskom) Anđelak jedan mali, vedra i svetla čela, Razvio krila videć’ široki prostor svud; Prvi put eto raju
Tu nađe puno greha, nigde pokajanja, Zavišću, mržnjom, zlobom oskrvnjen svaki kut; Anđeo htede natrag, al’ već ne moga naći Iz ovog zemskog gliba natrag u nebo put.
Miljković, Branko - PESME
PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I NIŠTA 71 SVEST O PESMI 72 ARILjSKI ANĐEO 77 O ANĐELU NA ZIDU 78 ARILjSKI ANĐEO 79 UTVA ZLATOKRILA 95 FRULA 96 GOJKOVICA 97 ZOVA 98 BOLANI DOJČIN 99 SLUGA
ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I NIŠTA 71 SVEST O PESMI 72 ARILjSKI ANĐEO 77 O ANĐELU NA ZIDU 78 ARILjSKI ANĐEO 79 UTVA ZLATOKRILA 95 FRULA 96 GOJKOVICA 97 ZOVA 98 BOLANI DOJČIN 99 SLUGA MILUTIN 100 UTVA 101 TAMNI
1957. ARILjSKI ANĐEO O ANĐELU NA ZIDU I Zauzme svoje mesto između sedam zvezda kada prestaje vatra i zbivanje i počinje čista kristalizacija
svoje mesto između sedam zvezda kada prestaje vatra i zbivanje i počinje čista kristalizacija podarena u smirivanju. Anđeo usamljen na zidu, možda on stvarno postoji u zidu, ali kada nije na zidu, on je sen.
Ali ima nešto oko njegove glave što je čista lepota i neprevaziđena vrlina, a slično je praznini. III Ovaj konkretni Anđeo, osvetljen sam sobom iznutra, da je u pustinji rekao bi: šta će mi nada ako ne da sačuvam ovu pustinju.
Da siđe sa zida, rekao bi: ovo je predeo koji produžuje ljubav. 1957. ARILjSKI ANĐEO Anđele gorki praznine i snage, Kad ukaza se sunce kakav nije Svet, gde nevoljan jače ću voleti drage, Dok plod posejan
Da nisi anđeo koga strah moj kroti Čudovište bi bio u svojoj lepoti Čije poreklo u mojoj je želji Da uništen budem tamo gde postaje Mo
mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reči pošao sam negde a udaljavam se o vodo Ti si glas ptice posle ponoći vremena anđeo s dvostrukim licem i potaja daleko iza svetlosti daleko iza časova kada je smrt velika maska sunca Izmenih se
Krakov, Stanislav - KRILA
Ipak nije mogao da vidi kako se nad pilotom sa slomljenom nogom nadneo beli, ponoćni anđeo. Vojnici govore kako anđeli smrti ležu uz samrtnike. Avijatičar je i kraj slomljene noge bio rumen i lep dečko.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nebesna luča nek’ ti čiste boje razgara, Nek ti rajskom rosom sokovi buje bistri; Anđeo ljubovi nek’ raspiri t’ oganj života, A zemaljska tebe ruka se kosnut ne sme.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da pakô sipa najljući jed U času da mi .život otruje; Al’ ti si, dušo, božji anđeo; Pa dok si sišla dole na zemlju, U letu ti je planula krv, Pa sada sanjaš — sanjaš užasno! JELISAVETA: E, san je, san!
Bojić, Milutin - PESME
U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod živi, svetovi se kreću.
Nastasijević, Momčilo - PESME
PREDVEČERJE Žarom zatamni u predvečerje tvar, i oči: bludu li, pagubi na rub il’ skrušenju. Ispolin anđeo silovito nad krovovima zatrubi. I ne vide ga, žarki stub, i ne čuju.
Diži se, Jehova, razgnaj zle u beg. Jehova, dođi nam, Jehova. Slavni Bože, dođi nam sad. (Jedan anđeo:) O, Davide, ti nisi taj Ko će sagradit ovaj dom. Tvoj nekad rodiće se sin, Vladaće taj nad svetom tad.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Bog se jednom razgnevio na đavola, i naredio anđelu da ga uhvati. Ali đavo bude brži, i anđeo ne mogadne učiniti ništa. Zato Bog reče anđelu da, kad pojuri đavola, otvori pred njim r. granje, pa će se đavo zaplesti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I tako redom. Ponavljao je neprekidno kako mora biti lepa kao nebeski anđeo, mila lika, smeđih grudi, nežna i umiljata, visoka tri i po lakta, bujnih grudi, vitkih dugih nogu.
Govorila je kako je dobri bog stvorio ljude jednakim i kako svaki ima pravo na malo zadovoljstva. Kao neki anđeo poslan s neba da vaspostavi na zemlji poredak pravde, tako je i ona među nama zanemarila sve razlike koje su nas delile.
Reče da se pećina osvetlila iznenada kristalnom svetlošću. „Otvoriše se vrata u steni i izađe beli anđeo. U jednoj ruci držaše plameni mač, u drugoj jagnje.
U Nikanora, beli anđeo stajaše nepokretno u zlatnoj prašini u otvoru vrata i dugo mu govoraše. Prema onome što nam je Nikanor o tome rekao,
Prema onome što nam je Nikanor o tome rekao, anđeo je znao sve o nama: i da sam ja oterao u smrt grešnog Prohora i da je Dorotej izdao, pa čak i to da je mladi Matija
Da ne znam Nikadora, i da nisam uveren da je to jedan vrlo častan čovek, pomislio bih kako je anđeo dobio od njega tačna uputstva šta će reći, jer zbilja nikakve razlike ne beše između onoga što sam ja znao da Nikanor
uputstva šta će reći, jer zbilja nikakve razlike ne beše između onoga što sam ja znao da Nikanor misli i onoga što je anđeo, po Nikanoru, rekao. Anđeo je dakle optužio i mene.
zbilja nikakve razlike ne beše između onoga što sam ja znao da Nikanor misli i onoga što je anđeo, po Nikanoru, rekao. Anđeo je dakle optužio i mene.
Rekoh na to da mi nije jasno zašto je anđeo držao u desnici usijani mač (užareni, plamteći) a u levoj siroto majušno jagnješce, ako se već u viđenju pojavio sa
Rekao je da greh mora biti kažnjen, a rekao je i to da mu se u Mitrovačkoj pećini javio anđeo koji ga je uputio šta treba da učini i on je tako i učinio.
Ilić, Vojislav J. - PESME
46 ZIMSKO JUTRO 47 ANĐEO MIRA 48 NA STENI 49 ELEGIJA 50 U NOĆI 51 LjELjO 53 LADA 55 POSLEDNjI GOST 59 T* 60 [NA SLICI TIJANINOJ] 62 ELEGIJA 63 GOSP
AVRAMOVIĆU 90 STARA PESMA 91 OMORIKA 93 CIGANČE 95 ANĐEO TUGE 96 OPROŠTAJ SA ŠAJKAŠKOM 97 NA ČARDI 99 (PLAŠLjIVO I MILO LANE) 100 VEČITA HARMONIJA 101 NIMFA 102 PRED
1884. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo slava, Na starome tornju ponoć otkucava I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se
ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo slava, Na starome tornju ponoć otkucava I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
No ti mi objasni sada šta činim ovo i gdi sam? Ja vidim da sam pijan, iako, zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. 1888. ANĐEO TUGE Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica, Spustivši bleđanu glavu na zvučnu, srebrnu liru, Ja vidim nebesku
Sa pokidanih žica Poslednji akord zvoni. Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica I ona suze roni. Anđeo to je tuge.
No svetli ideal dobra i nežni anđeo mira, Ti siđe s visine tada, da burni smiriš duh: Da sedmostruni kimval i zvučna opije lira Prazničnom svojom pesmom
Ovih dana udar stiže nesrećnoga stihotvorca, Idol mu se isprosio za nekakvog bogoslovca. I anđeo njegov tako popadija odsad biće, Ješće s popom poskurice i rađaće popovčiće. A naš bedni stihotvorac?
Plave i suzne oči ona je podigla gore, Kô bledi anđeo tuge. Svilena odeća njena U skladnim borama svojim padaše po podu dole, A njene skrštene ruke bejahu do pola gole.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Začudo, inteligentnija od svih njih, ta devojčica nije osećala ni moć ni lepotu kulture koja je kao neki anđeo velikih krila proletala i šumila po toj palanačkoj trgovačkoj kući, od jutra do mraka, od dvorišnih magaza do tavana,
Šantić, Aleksa - PESME
Uza me, topla, ti se pribi jače, I meni bješe kô da nas u letu Anđeo jedan zlatnim krilom tače. 1911. JUTRO Plavi dim izbija s kamenih ostrva; Po jedrima pada zore vatra prva.
'' Moram gorko zaplakati. 5 Skoro sam u snu gledô tvoj lik drag, Putem gde šumi jablanova red. Kô anđeo je tako lep i blag, No ipak tako bon i tako bled.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dete nasleđuje carstvo po rođenju. Imenica kralj ima u ovoj pesmi dvostruk vokativ: kralju i kralje. Anđeo koji zatvara vrata da bi spasao Marka ima istu ulogu kao i grčki bogovi u Ilijadi koji spasavaju pojedine junake na
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Digoše se da idu. Probudiše staru Avu, koja je pre četrdeset i više godina bila na glasu čoček, a sada je kao neki anđeo hranitelj i kaznačej u ovoj družini mladih čengija: nosi fenjer i kišobrane i živi u uspomenama.